Upotreba reči odlazi u književnim delima

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ovi momcima odgovore: da oni neće doći, i vospozdrave Vrbicu, da i on gleda i, što pre može, pobrže ruča i da odlazi, i proče.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

poduva malo, pro'uka i promaha glavom, pa se onda diže i on; reče nekom od čeljadi da kaže Sretenu čim dođe da odmah odlazi iz njegove kuće, da ga nije zatekao, pa ode naniže, kući Vidakovoj...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Jesi li ti to?... Ne bih ti to savetovao!... Nego, ti ćeš poći za Lazara! — Ali, babo... — Ni reči više! Odlazi! — Ubij me!... — Ti ćeš poći za Lazara... — Neću, pa da si mi otac po sto puta! — reče ona prkosno.

— Natrag, tebi da dam ovu ruku da je poljubiš!... Natrag! Odlazi!... Ili, hodi ovamo. I dokopa ga za ruku da ga uvuče u kuću. Lazar se stade braniti i otimati. — Pusti me! Neću!...

— reče Zeka ljubeći se. Obojica izidoše iz šatora. Strašno beše pogledati kako se prazni onaj maleni oko... Sve odlazi naglo, brzo, ne čekajući ni druga ni prijatelja. Na svakom se licu ogledao strah i užas... Čupiću udariše suze.

Dučić, Jovan - PESME

Sam, na kaminu, u mletačkoj vazi, umire jedan buket žutih ruža. Njegova je smrt puna toplote i njegova duša što odlazi, puna je mirisa; zato je soba mirisna i topla. Svi su zidovi pokriveni ogledalima koja su mukla od jesenjeg dana.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Glas ga izdade: — Molim ti se, đedo, ja ne znam šta ću! Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kola stadoše pred Velikom birtijom, tamo gde samo gospoda i Žide svraćaju, a od ovih iz sela odlazi tamo samo gospodin popa, i jedan i drugi, ali vrlo, vrlo retko; dalje: gospodin notaroš, apotekar, hirurg,

— Znam ja nju dobro! Ali do doveče mora mi se ona odduriti! E, pa sad, zbogom! — prašta se pop Spira sa svima i odlazi sa pop-Ćirom. — Sreća te su svi pametniji od nje u kući, pa joj ne dadu za pravo — veli gđa Persa. — Prostakuša jedna..

« I opet izlazi Erža i nudi i gospodina Peru na večeru, a on il’ primi ponudu il’ se učtivo izvini, klanja, rukuje, i odlazi, a ona sa poluotvorenih vrata stoji i gleda za njim, sve dok ne savije u drugi sokak; a kad savije u drugi sokak, a on

Al’ baš je bilo sve lepo! Ta nije da ću duvati u rog, da već niko neće znati kol’ko je sati!.. I tako odlazi Nića, a neko od ukućana ga isprati do avlijskih vrata i zatvara ih za njim, po se žurno vrati u toplu sobu.

Milostiva, kis ti hand! Frajlice,... gospodin-Pero... službenica! — veli frau Gabriela i odlazi žurno. — Idi dođavola; vrat skrjala! — veli, gledajući za njom, ljutito gđa Persa.

A, i’te molim vas... samo jedan jed!« veli i odlazi dalje. — A sutradan, tako oko fruštuka, metne u ceger dvoje makaze, velike i male, naprstak i još neke svoje alatke i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Smeju se i one i on, i tako u šaljivom razgovoru dođu kući. Večera je već gotova. Svi ga zadržavaju da sutra ne odlazi, ali Ljuba neće da pristane. Kad ujutru, a Ljuba dâ prezati, pa svršivši upola stvar, oprosti se i otputuje.

Lepa hrana, fino piće, gostoljubiva prijatna domaćica! Odlazi on i u Ćirkovićevu kuću. To mu niko ne zabranjuje, pa ni sama gospođa Mica; štaviše, voli — bar joj se tim povod daje

Pa još i to mu spomenu kako čuje da Svilokosić potajno Ćirkovićima odlazi i do ponoći je tamo, dogovaraju se. To Marka još većma draži, pa Svilokosiću prebacuje.

Puče glas po varoši da Svilokosić ne odlazi više u kuću Rogozića i da je otkazao zastupstvo Mici. Svi se čude. Mica se jedi. Ipak je Svilokosić mudar čovek.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Najbolje sve, a još bolje jedna. A ja koračam: jedan dva, jedan dva, jedan dva. Pst! To život odlazi. To život odlazi, on lagano i nečujeno izmiče, a ja se survavam, sigurno, pouzdano padam, davim se, tonem.

Najbolje sve, a još bolje jedna. A ja koračam: jedan dva, jedan dva, jedan dva. Pst! To život odlazi. To život odlazi, on lagano i nečujeno izmiče, a ja se survavam, sigurno, pouzdano padam, davim se, tonem. Jaoj, kuda ću? Ne znam.

Afrika

To je živa bronza koja raste kao biljka i kao zver već četrnaest godina. Odlazi da spava; da bi nam pokazala da je bogata i da joj daju poklone, pokriva se kratkom žutom atlasnom maramom.

Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!

Neki mladić odbacuje maramu sa sebe i odlazi po kokos. Kolibe su tako niske a kokosova stabla tako visoka, da ga ja odmah potom vidim preko kuća kako se on hitro

Svuda se ukrštaju staze izgažene zverinjem koje izlazi na izvor ili odlazi na lov. Čopori zverinja svuda, od prve hladovine popodnevne do prve toplote jutarnje.

samo za trenutak svoje zube bele, svoje oči crno–plava; sve svoje telo previjeno i zapeto kao luk sa koga kao da odlazi strela. Zatim čovek pod maskom čini pokret da bi da ih pojede i svi okolni, u užasu i radosti, deru se: — O, o!

Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi. Crnci pred kolibama peru se i zapiraju, čučeći ispred kalbase punih vrele vode.

kamion mora da je prešao dve-tri stotine metara. Samba pobeđuje sav svoj užas od pomrčine i odlazi u noć. Prolazi četvrt časa u čekanju, što je izvan svake mere; Mej i drugi crnci zovu ga kroz mrak i njihovi divlji

Žene ljubimice su u naročitom dvorištu i kralj odlazi da ih dovede. To je šest sasvim mladih, zbunjenih žena, istih kao one koje su jutros igrale.

Svi njegovi ljudi su bilo u lovu, bilo u polju na radu, ili inače. On ipak odlazi da ih traži. Mi se nalazimo između dva grdna kanarisa puna vode, kojom se koristim da svaki čas zagnjurim glavu.

Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene

N. se još jednom rukuje i odlazi. Odjednom, kad je već otišao, ja vidim jasno koliko je glup o što nisam umeo biti sada srdačniji.

Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše. Zatim odlazi u galopu žutim peskom; nestaje u zelenilu. Prelazimo pirogom na drugu obalu Nigera.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Pošten čovek! Kala, kala. (Pogledi u Jucu.) Dušo Juco, idi u tvoja soba, imam jedna mala špekulacija. JUCA (odlazi). POZORIJE 3. KIR JANjA i PETAR JANjA: Tu ti pismu dao kir Dimu? PETAR: A? JANjA: U, što mi jediš, jedili ti psi!...

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Đurđe ga je podupirao, bekeljeći se očima na kirasira. Petar mu namignu, na pištolj kirasira: „U pamet se, dugonjo! Ajd, odlazi, bedo! Jesi ludaija. Što mi ženu rasplaka?

U tom trenutku, valjda razdražena njegovim ćutanjem, gospoža Kumra ustade, pa reče, jetko, da odlazi. A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!

Mahala je bila još tu, ali za njega – koji odlazi, sa čitavom svojom familijom – kao neko priviđenje, koje zaostaje za nama.

A kad je povukao ruku, sa ruke Isakoviča, ruku, koja je bila jako maljava, izvini, se Pavlu, što odlazi da spava, da legne. Njega, kaže, sutra, čeka strašan dan.

A njegova mati vrisnu i uhvati ga, oberučke, u naručje. Ali skela već prišla kraju. A skeledžija viknu: Odlazi! Šta se dereš i plašiš to dete?

Da ga nagovara da je pusti da ga gleda, kad je go. Želela je da Pavle gleda za njom kad odlazi, jer je volela njegove oči i njihovo plavetnilo.

Hrana im se ostavlja pred kapijom, kroz rešetke, na zemlji, kao psima. Medik i apotekar im je, pre, išao, a sad im ne odlazi niko. Živi su sahranjeni.

lepa obećanja, i žensku, nove, brze, podatke, od popa Mikaila, o Črnogorcima, i nekom oficiru, rosijskog, posola, koji odlazi Črnogorcima. Zadatak mu je da vrbuje puškonoše za Rosiju i da ih transferira, u Kijev.

Činila se vesela, ali joj se desilo nešto čemu se nije nadala. Čestnjejši Isakovič joj podviknu, da je poludela, da odlazi, dok je nije izbacio. Zar je sasvim izgubila pamet i zar želi da osramoti i svoju i njegovu familiju?

A Pavle, kad je primetio da ona ne zna da on odlazi, nije hteo ništa da joj kaže, bojeći se njene plahosti, i jarosti. Na njena pitanja, odgovarao je, trudeći se da istinu

Što je bilo bilo, pomisli. Popustio je muškoj naravi. Ali treba tu ružnu ljubav prekinuti. On odlazi. U Rosiju. Niko ga, više, sa tog puta ne može skrenuti!

Ušetala je kao paunica u njegovu sobu. Pavle je bio zanemeo. Čuo je samo kako Sep odlazi i kako se kikoće, pri odlasku. Tekla Božič mu veselo doviknu da zna da je očekivao mater, ali, eto, dobio je ćerku.

Teodosije - ŽITIJA

Episkopi i svi blagorodni, i sam kralj Radoslav molili su ga sa mnogim suzama da ne odlazi od njih, ali ga nisu mogli zadržati.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad se stanovništvo namnoži do te mere da život postane teži, nastaje skoro neizbežno privremeno iseljavanje. Odlazi se u pečalbu na rad, da se zaradi i stekne. Treba imati u vidu i čitlučki ekonomski režim.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Idite za tragom psećeg kneza Žuće, to je tamo negdje. Zaista, seljaci idu u mlin samo kad moraju, a pseći knez Žućo odlazi tamo svaki dan da pravi zasjedu mačku Toši.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA (ode u svoju sobu). V PAVLE, MARIJA PAVLE (digne glavu i pogleda za njom; kad vidi da je ona zatvorila vrata, odlazi telefonu, uzima telefonsku knjigu i traži izvestan broj). MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša?

ALjOŠA (uvijajući svoj stari kaput, iz kojega je preneo papire umotane u novine): Samo, znate, ja sam pisal... (Odlazi.

) VII PAVLE, RINA PAVLE (vraća se i naviruje najpre na vrata gde je Rina, pa kao da je opazio nešto ili čuo pokret, odlazi brzo mestu gde je u početku čitao knjigu, seda i prividno se zadubljuje u knjigu).

Ne treba mi! MARIJA: Kako gospodin želi. PAVLE: Ne treba mi ništa. Idite, zvaću vas! MARIJA (odlazi). XV PAVLE, RINA PAVLE (jedan trenutak razmišlja, zatim izvadi iz džepa sva pokradena pisma, zgužva ih i baci sa

) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga?

LjUBOMIR: Da, tako je! (Uzima Vukicu za ruku i odlazi u njenu sobu.) XI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (zvoni). SOFIJA (ulazi): Molim!

Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine! (Odlazi i vraća se.) Gospođa i gospodin Novaković. SPASOJE: A, oni? Neka izvole! SOFIJA (propušta Novakovićeve, pa ode).

SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on. (Užurbano.) Neka uđe, uvedi ga odmah, neka uđe. SOFIJA (odlazi i propušta g-na Burića). XVII ĐURIĆ, SPASOJE ĐURIĆ: Dobar dan želim!

SPASOJE: Užasno! ĐURIĆ: Još ako je... imate li vi slučajno telefon? SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta? Jeste li vi, gospodine Markoviću? Ovde je Đurić.

„Ilirija”! (Odlazi Vukičinim vratima.) Deco, gospodo, ovamo, ovamo! SVI (dolaze): Šta je? SPASOJE (razdragano): „Ilirija”! „Ilirija”!

) Na, daj mu odgovor kad već moram odgovoriti. SOFIJA (primi pismo i odlazi, ali na vratima zastaje): Jedan gospodin! SPASOJE: Koji je to? SOFIJA: Ne znam, ne poznajem. SPASOJE: Neka uđe!

SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja. Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija. (Vraćajući se.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Čovek ili voli nekog pa nema potrebe da mu nanosi bol, ili ne voli i okreće se i odlazi svojim putem. - Samo zvizni, Rašida! Moram nešto da ga pitam. Zapravo, on ima nešto da nam kaže.

Video sam Melaniju kako stoji na skeli čekajući Markotu, a dlanovi joj se znoje. Video sam je kako odlazi pognute glave. Ataman ju je video nešto drugačije, ali o tome nije želeo da govori. — Izmislićemo nešto, Rašida!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Kako je Pera naučen bio na tu birtiju, ne može se dugo uzdržati, a da onamo ne ode. On odlazi u tu birtiju i većinu vremena onde probavlja.

Njegova ženidba postala je šuplja tema; niko za nju ne daje ništa. Kada je otac primetio da odlazi u kuće gde su devojke na udaju, drži da je vreme da ga oslovi. Prvom prilikom, zapita ga.

Svi joj po volji čine. Šamika jednako onamo odlazi, teši je, zanima je. Tako godinu dana traje. Juca sve slabija. Šamika je uzeo jako k srcu njenu nevolju, većma mu je

Što je god u varoši „hotvole”, sve će tu biti. Tu će biti i gospodar Vencl Svirak, sa gospođom Lujzom. Šamika uveliko odlazi kod Sviraka, i Svirak Šamiki. Gospođa Lujza je tom prilikom onde kao domaćica, tako su familijarni.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na

Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo

Niti ga je bilo žao što mu brat opet odlazi, oronuo, ranjavan, preživeo, da možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez

Rekla bi mu bila da je to učinila i zato što je uvek ostavlja samu i što odlazi i što se svaki čas seli kao Ciganin. I zato što je htela da se spase iz tih večitih bara, ostrva, blatišta.

Znajući da skoro odlazi, a viđajući ga svaki dan, njoj se sve više činjaše da je preterala i da je nešto malo ipak trebala dati.

Uzvrpoljivši se, reče joj da odlazi. Oseti kako mu se, kao ta kiša, na neko seme u dubini zemlje, što klija, sliva krv u glavi na jednu blešteću, zvezdanu

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Dete takođe okupa i povije čistom pelenom pa u pratnji babice odlazi u crkvu da ’vadi golemu molitvu’.“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka

Uz ove i neke druge postupke, majka često odlazi u komšiluk na nekoliko dana dok dete ne zaboravi na sisu. Odbijajući dete od dojke, izveštava Manojlo Kordunaš, vrše

Žensko dete odlazi iz kuće i zato se „ne broji“. Otud ogromna razlika u stavu prema ženskom i muškom detetu. Valjanost i pun značaj ovih

²⁶ U narodu je jako izražen strah od krivokletstva, jer se veruje da krivokletnik odlazi u pakao, a potomstvo će mu biti prokleto za sva vremena.

sila, ono postaje noćno, zlo biće („svirac“, „drekavac“ ili „nekrštenac“) koje donosi bolest i smrt maloj deci ili odlazi na neko „mračno mesto“.

Tako, na primer, sama činjenica da sve više porodilja odlazi u porodilište da se porodi, pužno skraćuje i menja neke obrede i običaje o rođenju.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

To je dugo očekivani poklon bez radosti. Vi ste ona umorna dama koja polazi na letovanje kao što se odlazi na izdržavanje kazne.

– Onda, ništa... Devojka se okrete na niskoj potpetici sandale i odlazi lenjim korakom. Gledaju za njenim prašnjavim petama i uzbudljivim bokovima. Propustio si najveće čudo u životu...

Pa je vlasnik kuće dao da se na tavanici naslika kako ona odlazi ravno u nebo. Da se zahvali. Po sobi su pijukali tek izleženi pilići.

Nismo turističko mesto. Poneki od vozača ostane da stražari pokraj kola i čeka pomoć, a onda diže ruke od svega i odlazi natrag, kući. Drugi prodaju u bescenje svoja, do juče, nova kola, samo da se reše bede.

« – Gospode! – Molim? — pita kelner. – Ništa, ništa... — kaže sigurna dama, pa plaća i odlazi prema autodromu da pronađe kćer. – Još samo jedan krug, Mamice... moli mazno devojčica. — Još samo jedan!

Svi to smatraju napadom ludila, koji može svakome da se dogodi. Ponovo odlazi na rođendane, na ugljenisani roštilj; petkom na preferans.

ni ženi ni kćeri da je penzionisan, nastavio je da svakoga jutra tačno u pola devet, kao da se nije ništa dogodilo, odlazi na posao. Vraćao se posle tri. Ručao, čitao novine, odmarao se na starom divanu u trpezariji.

Njegove putanje su sve određenije. Ne zna ni sam kako, ali noge ga sve češće odvlače do železničke stanice. Odlazi svakog dana na peron broj četiri i sačekuje voz iz svog rodnog kraja.

Kuda li ide, kome li odlazi? — misli ljubomorno čovek, osećajući da ovde njegova vlast i njegov ugled nemaju nikakavog značaja.

Matavulj, Simo - USKOK

— Kako to! — pita Janko. — Pa osviće Sretenje, a mi bajemo da se tada susreće zima sa ljetom; ona odlazi a ono dolazi. Ono, ima i poslovica: „Blagovijest, pripovijest“, ali njeka bude snijega još jednom-dvaš, pa će se

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode. MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti!

Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2. (KOD DEVOJKE) OTAC i MATI MATI: Ali, čoveče, ja ne znam šta ti radiš; ne brineš se ništa za kuću.

OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.) DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi? MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si.

Ajde, sad idi! (Devojka odlazi.) MATI (sama, kod ogledala, namešta se): Samo da je kakav čestit mladić. Devojka mi je u obrazu lepa, lako će mu se

PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze. MLADOŽENjA: (Novce zaboga!

) Ded, mladoženja, ovakve devojke nema u nas, to jest. (Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.) PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo! MATI: Samo sreću od Boga! OTAC: To i ja kažem.

OTAC: Već zato ćemo se potruditi. PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.) OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata! MATI: Vidi se biti dobar momak.

OTAC: Šta će ti taj? MATI: Ta znaš, dobar je na jeziku, ako ovi okupe za novce. OTAC: Pa radi kako znaš. (Odlazi.) MATI (sprema s astala): Dobro je, dobro je. Fala bogu, kad se svrši. - Julka! DEVOJKA (iz druge sobe): Čujem, mamo.

MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče! DEVOJKA (ustane): Da ga đavo nosi i s prstenom i udajom! (Odlazi.) MATI: Luda devojka! Ali tako svaka mora malo da prozanati. Ja sam jošt gore činila. UGLED 10.

Samo da javimo mami. MATI: Bogami, baš dobro. Ajde, skini tu maramu veliku i rukavice, sad će i Julka doći. (Odlazi.) KUMAČA (skinula maramu, pa se gleda na ogledalu): A šta meni fali? UGLED 11.

MLADOŽENjA: Ja ću odma svršiti. (Devojki.) Preporučujem se. DEVOJKA: Službenica. (Mladoženja odlazi.) PROVODADžIJA: Zaljubljen je u vas kao zec. Al’ ste i dobili priliku, dobru, to jest, kakovi malo ima.

) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica. (Provodadžija odlazi.) DEVOJKA (sama): Ju, blago meni!

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Sad ćemo, dok samo svršimo neke račune. NAĐ: Dakle, ja se preporučujem, ŽUTILOV: Ala solgaja! NAĐ (odlazi). GAVRILOVIĆ: Ali tako grditi svoj narod pred stranim čovekom!...

ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti. NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sâm. (Odlazi.) ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti!

SKOROTEČA: Samo da se nije toliko pljačkalo! (Odlazi.) ŽUTILOV: Šta ćemo raditi? SMRDIĆ: Ja mislim da potučemo sve Švabe i mađarone, jer će nam ovi najviše škoditi ako

(Odlazi.) (Zavjesa) DJEJSTVO PETO (U BEOGRADU.) 1. ŠERBULIĆ, MALO POTOM SMRDIĆ ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti

ŠERBULIĆ: Platićete vi nama sav ovaj trošak. GAVRILOVIĆ (smeši se): Oću, oću. Idem odma da prepravljam (odlazi). ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vidli? SMRDIĆ: Tako nam treba kad nismo imali pameti. Kud se dede Lepršić?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

On prekida sa tom nekulturnom istočnjačko-pravoslavnom tradicijom i odlazi neposredno u školu prosvećenoga Zapada i njegove slobodne, racionalne i humane kulture.

Posle očeve smrti došli su za njenu porodicu rđavi dani. Ona odlazi u Srbiju, gde živi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu zaboravljena i u bedi.

Milićević, Vuk - Bespuće

Irena bijaše nevesela i zamišljena, ne radujući se odlasku. Činilo joj se da odlazi odovud sasvim drukčija u duši nego što je došla, da se je izmijenilo nešto u njoj, da joj je Una u čiji tok je ona tako

Radičević, Branko - PESME

Slep je, mati, sede duge brade, Al' u torbi nešto on imade.“ Đoka skače, materi oko vrata, Ona s njime odlazi na vrata.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— A kod koga si sad? — Ni kod koga, tražim gazdu. — Bogami, baš nama treba najmenik — živnu djed — Ovaj naš odlazi za koji dan. Em si jaka momčina, em si Rade, moj imenjak, baš dobro.

Zar meso u petak? — pita ga. — Odlazi, magarče jedan, šta je to tebe briga! — povika čovjek. — E, kad je tako, onda ćeš ti odsad biti magarac — reče mu

Kad bi ti samo znao šta tu sve ima i u šta se sve to izvrće ... Predsjednik se naglo okrenu i ćutke odlazi dalje, otkida korake od olova i tuge, a ratnik, svečan i krut, mjeri postrojene biljege partizanskog groblja i u očima mu

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

I to bolje nego merzer, da znaš! Neka on pripazi, To može i u njegov trbu da opali! (Odlazi na drugi kraj scene) AHMED: Ne znam šta da radim sa Šemsom. Il ona, il nijedna! Dotle je došlo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A onoga stid što ga ona tako stara dvori, pa nadohvat posrče kafu, izvadi iz pojasa limun ili pomorandžu i ostavlja, odlazi. Ona ga isprati čak do kapije.

— Na zdravlje i slatka vam večera! — pozdravlja ih i odlazi na suprotnu stranu, dole, u dno sobe. Oko nje se ostale devojke i mlade načetaju, zgure, a ona ih sve skuplja, kao da ih

Pa odlazi iza kuće, ali i tamo ne može sâm da ostane: dolaze po njega, teše ga... Onda on čak izvan ulice ide, u polje, u reku.

Kostić, Laza - PESME

? I opet si došô, nesmisleniče, i opet mi take donosiš priče? Odlazi taki, odlazi migom, naloži mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica

? I opet si došô, nesmisleniče, i opet mi take donosiš priče? Odlazi taki, odlazi migom, naloži mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

čuje šta govori, začudi se, pa mu reče: — To je sve tvoje, ja neću ništa uzeti, nego uzmi novce i odmah iz Stambola odlazi, jer neš ni glave iznijeti.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Nije nego da se udaviš u đubretu. Idi pogasi onu vatru, da ne gore drva uzalud. LEPOSAVA (odlazi) SOFIJA (za njom): I ono brašno da se pokupi. — Badava, čovek mora svuda sam da zaviri, jer inače gotova šteta.

MAKSIM: Sedi, sedi, pa šij, da ti ne izgori bijelo lice. Teško meni, to ja znam! (Odlazi.) SOFIJA (sama): Sam bog može tebi ugoditi. Ako što uradim, ne valja; ako ne uradim, opet ne valja.

JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu. MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.) JEVREM: A, neprijatelj je preoteo ma; ja stupam s tobom u alijansiju.

) Snao, neprijatelj reterira; čuvaj dobro pozicije, pobeda je naša. Zbogom, Makso, i želim ti bolju pamet, (Odlazi.) MAKSIM: Lepo si počela. SOFIJA: Nemoj tako, Makso, ta ti znaš, da ja svom dušom idem da ti ugodim.

7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla? Boga ti, seko, kako se kuva, eto, voće u pari?

8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača. MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.) MAGA: Pa ne može se pomoći? SOFIJA: Ne može. MAGA: O, teško meni, toliki eto šećer! Ako čuje Nikola, ubiće me.

MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe.

SOFIJA: Zbogom, Svetozare; pozdravi kod kuće. SVETOZAR: Oću, blagodarim. (Svetozar odlazi.) MAKSIM: Ti si skot! SOFIJA: Šta ti je sad? MAKSIM: Da te stisnem za gušu, pa da ti kažem šta mi je.

Misliš i mene kao onu prvu? O, varaš se, dragi, pre ćemo se rastaviti. (Odlazi s Leposavom.) MAKSIM (sam): Sad, ona mene jošt psuje, i ona je čestita, samo ja ne valjam.

SOFIJA (plače): Kad muž ne uvažava čest svoje supruge, kako će tražiti da ju drugi počituje. (Odlazi.) MAKSIM: Plače li i tvoja, kume, kad ne može da ti doskoči? KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja.

JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega. Dakle, snao, čula si lozinku; samo kuražno! (Odlazi.) MAKSIM: Šta te je opet sad naučio? SOFIJA: Ništa.

SOFIJA: Badava, kad mora biti. MAKSIM: Ta gdi je sikira, da ubijem dušmanina! SOFIJA: Pazi, sikira ima dva kraja. (Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Čuje se lupa od karuca.) I to je čudo da pre podne u šetnju ide, ko jošt izjutra u šetnju odlazi? STEVAN (krsteći se stupi): Da mi je ko kazao, ne bi verovao. PERSIDA: Zar ti nisi otišao, Stevane?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ubrzo posle tog događaja, drug Top odlazi na novu dužnost — postaje generalni direktor filmskog preduzeća BALKAN-FILM.

Matori prvi odlazi u kupatilo. Šta tamo radi? Pušta vodu iz slavine što je moguće jače i urla slatke šlagere svoje mladosti.

Brundajući, onako velik kao što ga je Bog, to jest projektant, dao, mic po mic, stari „Zanusi“ odlazi čak do špajza kroz celu celcatu kuću, a šta radi tamo to niko ne zna!

Pošto ga mrzi da troši struju, drva i ugalj, Aca Kec, inače, pred Novu godinu obavezno odlazi malčice u bolnicu, kao, fol, na ispitivanje.

Svake godine u januaru, naša škola, naoružana do zuba odlazi da osvaja grad Beograd, koji brane Nemci (i to samo zapadni, jer s istočnim nismo ratovali!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Ali zašto baš Golić? ALEKSA: Ime ne čini ništa, nego titula. Odlazi! MITA: Bre, ja idem u kujnu najpre, ako mogu što od sluškinje izvarati. (Pođe.

(Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi). MARKO: Viš, Jelice, ovaj nije iz rumana, al je zato opet krasan dečko. JELICA: Ah, tatice, kad bi se udala u Beču!

(Jelici, polako.) Moje srce ostaje kod vas u zalogu. JELICA: Ax, Gott! Kako je meni! ALEKSA: Sluga sam nižajši. (Odlazi.) MARKO i JELICA (prateći ga, za njim). (Zavjesa) DJEJSTVO VTORO 1. MARKO stupi, malo zatim JELICA MARKO: Hm!

JELICA: Gospodin baron, entѕchuldіgen Ѕіe auf eіnen Augenblіck! ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja. JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili.

Tako ću i ja svobodu uzeti u prisustviju tatice. (Poljubi je.) Sad idi, i gledaj što imaš. JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to mi je osobito milo.

Aleksa! ALEKSA: Da te đavo nosi! (Naprasno iziđe.) MARIJA: Ah, ja opet moram za njim! (Odlazi.) MITA: A ja? Tolika muka samo za jedan ručak, i to je magareći posao! (Otide.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

— Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama. Rosno tamo cveta cveće, Ne odlazi premaleće. Tamo, gde se lasta sprema, Nema zime, mraza nema.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ali ako nek se okoristim onim što nigda ne napisah (pometnja među profesorima te knjige:) on je bez pamćenja i opet odlazi na posla zemaljska oslonjen o jatake mnoge svi slušaju poslednje džeferdare zatim novinare kako pitaju šta je to

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor). DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta

) TANASIJE (ide za Agatonom, uzima šolju i srkne): Koliko samo da srknem. (Odlazi za Agatonom.) SIMKA (ide za Tanasijem): Hvala, ja pred podne ne pijem kafu. (Odlazi za Tanasijem.

(Odlazi za Agatonom.) SIMKA (ide za Tanasijem): Hvala, ja pred podne ne pijem kafu. (Odlazi za Tanasijem.) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.

(Odlazi za Tanasijem.) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.

(Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.

(Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.) GINA (uzdišući): Hvala, nije mi do kafe! (Odlazi za Trifunom.

) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.) GINA (uzdišući): Hvala, nije mi do kafe! (Odlazi za Trifunom.) SARKA (ide za Ginom): Hvala, ja ne smem da pijem kafu zbog uzbuđenja. (Odlazi za Ginom.

(Odlazi za Trifunom.) SARKA (ide za Ginom): Hvala, ja ne smem da pijem kafu zbog uzbuđenja. (Odlazi za Ginom.) MIĆA (polazeći za Sarkom, Danici): Videćete, stvar je vrlo jednostavna! PORODICA (zamakne levo).

MIĆA (prolazeći kraj Danice): Vi ste još uvek tu, to je tako prijatno! (Odlazi sa ostalima.) POJAVA VIII DANICA, TETKA TETKA (dolazi kroz srednja vrata): Gde si dete, zaboga, što se zadrža toliko?

) POJAVA III SARKA, AGATON, SIMKA SARKA (obzire se levo i desno, pa kad vidi da nema nikoga, a ona pažljivo odlazi u Agatonovu sobu). AGATON (nailazi sa strane, za njim Simka.

AGATON: Pa da, zato baš i kažem: ne treba govoriti o tome! ADVOKAT (diže očajno ruke i odlazi). POJAVA VIII AGATON, SIMKA AGATON: Vide li ti, Simka, kako ja udesih stvar? To ti je ono što kažu: treba umeti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo. — Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi! — Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega. I savetovao sam ga, i tukao... i opet ništa...

Onako star i izmučen dizao se nekoliko puta prekonoć i posmatrao kroz prozor vojsku kako odlazi. Bio je zamišljen, i krišom je uzdisao.

Jesi li razumeo? — Razumem, gospo’n naredniče! — I to onaj isti! — Razumem, gospo’n naredniče! — Odlazi! — Razumem, gospo’n naredniče!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

hm... nema razmišljanja. Sad neka je, nek se pribere.« I on ode, zveckajući sabljom naročito, nek čuje ona da on odlazi. Gojko samo trči s prozora na prozor.

Odjednom se kod Ljubice pojavi neka odlučnost na licu ; mati joj odlazi i dolazi zabrinuta, ali se Ljubica zaustavila na jednoj misli, pa samo njom živi, samo joj je ona u glavi...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Zašto ga ne zovnete? VASILIJE: Zovnuće ga Jelisaveta! JELISAVETA: A ko bi drugi! (Odlazi prema reci) SOFIJA: Kako se snabdevate u ovim ratnim vremenima? SIMKA: Leti ikako, zimi nikako!

I da te odvede... DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam! (Drobac, sa stručkom vidove trave i volujskom žilom, odlazi levo, prema vodi. Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana. I ostavlja draganu za uspomenu dve tri kapi ljubičaste krvi.

* Početkom septembra, godine 1918, opet sam dodeljen u bataljon koji odlazi u Italiju. U četu koju vodi moj drug iz detinjstva, koga sam malo pre pomenuo.

Bataljon, dakle, kroz tri dana odlazi u Italiju bez mene. Ja stojim pred kafanom, kod mosta na Dunavu, i posmatram kako mlade žene trče za svojim muževima i

Ja stojim uštogljen i salutiram kad prolazi četa u kojoj sam i ja do juče bio, i koja odlazi, bez mene, u vatru. Pred njom, na konju koji poigrava, moj drug iz detinjstva. On mi dovikuje, smešeći se, nešto.

Pred njom, na konju koji poigrava, moj drug iz detinjstva. On mi dovikuje, smešeći se, nešto. Odlazi preko mosta. Nikad ga više nisam video. KOMENTAR UZ „VOJNIČKU PESMU“ U septembru 1918.

Načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, Nušić, daje nam, svakom ko odlazi za Pariz, franaka 500. Da nam se nađe. Tako se onda išlo, na ćabu, u Pariz.

Kad je mesečina bila, ona se svlačila kraj prozora. Osećam nešto belo, vitko, suzno, kako odlazi od mene; belo kao rosa vodoskoka kad vetar duhne.

Ulazi Vajngartner. Pod starost, svi su ljudi blagi i psi šteni. Pljeskaju mu; možda su mu zahvalni što ne odlazi u Ameriku. On prelazi rukom po čelu i ocrtava po vazduhu prve taktove Fidelija.

Retko tek zaluta po koji zaljubljeni par iz Bresta, pogleda nam veselo u oči, ali odlazi brzo. Hladno je, i, kad mi pokazuje, kroz prozor, ostrva, poskakujemo.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Gospodin: Ustaj, pa brzo kući! Ozepšćeš... Marš kući pa za peć! Siroče: Nema ogreva... Gospodin: Hm... (Odlazi) Gospođa u crnini: (Zastane u prolazu.) A čija si ti?... Siroče: Sirota sam... Gospođa u crnini: Pa šta tu radiš?...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kad ima da objavi čiju smrt, on pristupa poslu sa istim mislima i raspoloženjem, s kakvim odlazi da zvoni na večernju. Prosta stvar: treba samo odzvoniti po redu, sići dole i pročitati posmrtnu listu sluškinjama, koje

okr. N-skog... Sad se začuše razni uzvici: neki žališe za ovim kapetanom, a neki se radovaše što odlazi — kako kome iđaše u račun. No Kaja i Jula?... Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo! Čuješ li, ovamo kad ti kažem! DANICA (ulazi). PAVKA: Ti opet?

ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.) III PAVKA, DANICA PAVKA: Ja ne znam samo zašto taj čovek ne napiše na svoja vrata: Advokat; ovde je Advokat; i da

PAVKA: (polazeći): Dobro, Jevreme. Al' kažem ti, ne volim kad naiđu ti izbori, pa to ti je! (Odlazi.) V JEVREM, DANICA JEVREM (vadi novine iz džepova i stavlja ih na sto.

) DANICA (pošto ga je razumela): Izvinite, ja moram majci; zvala me je još malopre, a ja se zadržala. Klanjam se! (Odlazi.) IVKOVIĆ: Doviđenja, gospođice! VII JEVREM, IVKOVIĆ JEVREM (pošto su ostali sami): A ovaj...

JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen.

JEVREM: Otkud ti? JOVICA: Otkud? Otud, naišao, naneo me vetar! JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu.

JEVREM: Nije, nego za drenjine! JOVICA: Ja smeo s uma. DANICA (donosi kafu, ostavlja i odlazi). JEVREM: More, nisi smeo s uma, nego — znam ja tebe.

JEVREM (ispraćajući ga): I ne treba ti drugi! JOVICA: E, pa hvala ti, Jevreme! (Odlazi.) JEVREM (za njim): Pravo u dućan i nikom ni reči!

JEVREM: E, pa hajde, neka je sa srećom! SRETA: Videćeš ti šta vredi Sreta, numera 2436! (Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta?

Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš. DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno). JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama).

JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade? MLADEN: Jes'! (Odlazi.) JEVREM (radoznalo razvija i teško čita): „Sad sam razgovarao sa Sekulićem.

) XXII PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica. Marina odmah žurno odlazi na zadnja vrata. Ona je otišla da izvesti Ivkovića o srećno svršenim pregovorima): Jevreme, kaži dragička! JEVREM: Pst!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

i zabranjene) u svoj šareni drveni sanduk, uvezuje krevetske haljine u ćebe, a daske i nogare ujedno, i kreće se i odlazi na nova mesta sa starom svojom pameću, i kao ono ona vrana iz one basne, ostavlja on staro ukaljano gnjezdo i ide u novo

Svrši se čašom piva i jednim paketom novih dopisa i radova koje im ostavlja i odmah odlazi. Redaktori odahnu dušom kad im se skide napast s vrata.

nemirnim očima na sve strane i kontrolišući da li je svaki došavši gost poslužen, a još više da li je platio onaj što odlazi. Sreta odmah poče razgovor o opštim stvarima.

— E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u džezva!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Trolejbus sad juri, ne trepćući, Silazi na trg strelovito, pravo, Sunce, s njim, jezdi u istom smeru. I dok Žuća odlazi kući , Neko bi mogao reći: „Bravo!” Starom i dobrom kondukteru.

I zagleda se u nebesa bela Kao da za nečim izgubljenim žali. Tinja zadnji plamičak-pijavica; Evo je, vraća se, odlazi u ćoše. Kašljuca. Trepće. Pa da: kijavica! Prehladila se. Oseća se loše. Usnivam. A šta drugo i mogu!

Gde god pristanemo, ja se raspitam Kakva je na pijaci ljudima cena...” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug! ...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Na nebu im duše carovale kâ im ime na zemlji caruje! IZJEDOŠE ONO KOLjIVO, RUČAŠE I SVAK DOMA ODLAZI. NOVO LjETO IZIŠLI IZ CRKVE, SJEDE UZ OGANj, PA SE NEŠTO IGUMAN ZAMISLIO. VLADIKA DANILO Nešto si se zamislio, đedo!

PREKLANjA SE ULAK, CELIVA OPET VLADIKU U RUKU, MEĆE MU KNjIGU NA SKUT, I ODLAZI. VLADIKA DANILO ZOVE ĐAČE DA PROČITA ONU KNjIGU, DA JE ČUJE I IGUMAN STEFAN. ĐAČE UZIMA KNjIGU.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A još kada je sin počeo jednako samo sa Turcima i begovima da se druži, s njima da pije, pa čak i u njihove hareme da odlazi i sa njihovim devojkama i bulama da ašikuje, starac se počeo obezumljivati: — Ako mu je do toga — besneo je — zna i za

Znala je da on tamo nema nikakve trgovine niti kakve poslove, još manje da odlazi zato što tobož ne može da se odvikne od mešanja i druženja sa tim begovima i Turcima, već da je u stvari sasvim nešto

Pa i to ne izjutra rano, da celoga dana tamo sede, nego posle ručka, kada kao sav ostali bogati svet ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag ranije.

Pa onda neka bude potpuno, celo! Zato poče odozgo da silazi, a, najviše usled dosta popijene rakije, da odlazi u kujnu i tamo sa ženama da se razgovara.

XXIV Treći dan, utorak, a Marko nikako ne pušta. Sam odlazi i zatvara kapiju. Teško onom ko spomene, a kamo li da se usudi poći. Ali nije se moglo više Počelo se već da izluđuje.

poče da daje znak, da bar ona, Sofka, ne bude luda, bar ona zna šta sada treba da se radi i onda neka se sama diže, odlazi, kada on, svekar, seljak, ne zna i neće da zna...

Ako ono tamo iskupi? Ona, posramljena, brišući se, a najviše suze | od radosti, počne da se izvinjava i odlazi natrag u kujnu. — Sad ću, sad, Sofke! Nego nešto u štali imala sam posla, pa me ovaj prokleti smrad uhvati.

Iz toga ako bi je tek koja komšika trgla. Zamrsilo joj se platno i zove je da ga ona odmrsi. Sofka odmah odlazi. Na prvi pogled vidi gde je pređa zamršena, i sigurno, slobodno, ne otkinuvši ni jednu žicu, raspravi je, pa čak, kao

Ali to biva malo. Brzo se kao umori i onda se diže i odlazi drugoj komšinici. Tako celog dana ide od kuće do kuće, provlačeći se kroz kapidžike.

Pandurović, Sima - PESME

duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru što bruji

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Serdar ga hladno omjeri. Ljudi ga prekoriše što ne umije ljudski pred Gospodarom, i savjetovaše ga da odlazi, što on i učinje. A zatijem opet se prevrne razgovor na drugo.

Janko diže Miluna sa svoga krila, pa ga postavi kraj sebe i htjede da izađe. „Sjedi Janko!“ reče mu serdar. „Ne odlazi se nikuda. Zar mi i ti nijesi moj?“ Stana u isto vrijeme prostrijelja očima momka. On sjede snužden.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Hajd’ da idemo! (Pošto se zahvali na daru, Gubi odlazi za carevima). V) POKLADNA VODENIČAR Na Zlatiboru, između Božića i poklada, jedno se lice preruši kao vodeničar,

Sveti Sava - SABRANA DELA

SLOVO 4 O pojanju prvoga časa i o molitvama i po okončanju jutarnje službe i prvoga časa, odlazi bratija u ćelije i potrebnu službu završavaju GLAVA 4 Treba, dakle, posle jutarnjeg slavoslovlja zajedno da pevate

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla... (Odlazi u kujnu) STAVRA: Moraće i on da padne, ako je neke logike! ANĐELKO: Da meni padne šaka Trifun Tripković!

Nego jedno mi kaži. Ko te onako krvnički izdeveto? (Skitnica odmahne rukom i odlazi bez odgovora) IKONIJA: Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da ti zamesi! STAVRA: Lepa priča!

Razumeš? Ne razumeš? Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu! Promozgaj malo, promozgaj, pa ćeš dokonati! (Odlazi do groba, uzima pušku i odlazi za kapetanom) Em ne puca, em bogme nije ni laka! Jedino što mi služi kao štaka!

Promozgaj malo, promozgaj, pa ćeš dokonati! (Odlazi do groba, uzima pušku i odlazi za kapetanom) Em ne puca, em bogme nije ni laka! Jedino što mi služi kao štaka! (Zatamnjenje) Zavesa Beograd, 1974.

Stanković, Borisav - JOVČA

I idi tamo, dole, ako sad ovi, familija i rodbina naša, dolaze, zadržavaj, ne daj da se ovamo penju, larmaju. SAUGA (odlazi levo). MARIJA (gleda oko sebe da li je sve u redu.

VELA (poliva ga). MARIJA (Sofiji, pokazujući na sobu): Idi i otvori prozore. SOFIJA (odlazi u sobu i diže zavese, otvara prozore, rasprema postelju).

(Ljutito): Hajd, sada idi! MARIJA (odlazi; silazi u kujnu u kojoj nastane potmuo žagor kad ona uđe). Pauza. MITA i ANĐA (izlaze iz kujne.

Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju.

Idi materi. I odmah da ti kroji, odmah, da... VASKA (jedva što pokazuje znake neke radoznalosti i radosti, odlazi i silazi nemarno, umorno).

MLADEN (odgurne ga snažno i s odelom odlazi). JOVAN (vraća se bliže): Srećan si, Mladene, srećan što si njen, što nju dvoriš, služiš i što, kad je oblačiš, možeš

(Ulazi za prijateljima da ih tamo razmesti; za njim i svirači. Vrata ostaju otvorena, osvetljena.) SOFIJA (povlači se, odlazi u kujnu). SVIRAČI (dole, kad je smotre, obradovani): Snaške, gazdarice, vina, rakije!

(Pokazuje na drva): Eno, sve je suvo, sve suvo. I, ako hoćeš, naloži. Naloži, neka se bar zadimi po kući. (Odlazi.) VASKA (diže se. Uzima od drva nekoliko najtanjih i pošto ih o koleno prelomi i usitni, ulazi u kuću). Pauza.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Nosi te vrag! — prekide ga iznutra Brne. — Odma da si otišâ, ako ne želiš da mi više nikad prid oči ne izađeš. Odlazi! — Oću, oću, kad veliš! Oću, odma, na ma’ s ovi isti stopa! Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom.

Šta se ti dereš, ej? — zapita Vrtirep. — Nosi te vrag, magarčino jedna! — veli Brne. — Šta reveš? Odlazi magarčino! — Baš vam fala, gvardijane, što nazvaste brata pravim imenom! — reče Vrtirep.

će biti smetnja velika bolest Brnina; pa onda će se reći da je gvardijan nješto načuo, ne baš istinu, nego da Bakonja odlazi preko vode, te da mu se red pričuvati; poslije će nastati berba i da ako se tad odluči na udaju.

Protekao je već mjesec dana otkad Srdar gostuje i Bakonja odlazi svake nedjelje za jedan dan. Doduše, zuckalo se o tome, ali nikome nije krivo bilo što se mladi fratar bakoči izvan

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo: Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima. Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima. NA MALOM TRGU Na malom trgu — nikog, čak ni trga. Ni senku čak da baci sinagoga.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Posle, kad su počela da stižu kraća i sve kraća... Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene? Ustade i raskorača se od prozora do kreveta.

Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?... Odlazi iz Prerova, vređa brata, unesrećuje oca, deli imanje da kupi kuću i ne bude pod Tošićevim krovom.

Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu topola.

Lice mu nije video i nikako nije mogao da ga zamisli. Taj što u sankama zauvek odlazi, ne liči na Vukašina. Ni onaj Vukašin što je poslednji put došao kući da mu kaže ono što mu je rekao, nije njegov

Ušli su u zabran, priterao je uz cer, uhvatio se za stablo i gledao kako odlazi. Konji nisu kasali. Leteli su. On nema za šta da se kaje.

se prisećao razgovorâ s Vukašinom dok ga nije video u zelenom redengotu, za stolom dok jede, kako s knjigom pod miškom odlazi na livadu pored Morave gde je nekada bila vodenica njegovog oda, čuo Vukašinove prigovore Simki što nadničarima kuva

— Je li došao? — Nije — slaga. Gleda ga upčašeno, hoće da ga zaustavi, da mu nešto kaže, ne zna kako, ne sme, a on odlazi. Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje.

Još jednom je Mijat sedlao kobilu, samo je bio sneg i Božić... Bežao je da ne vidi kako sin poslednji put odlazi iz očeve kuće, baš istog dana kad se i Bogu rodio sin, a nije mu bio sin. I njega je drugi ocem učinio...

— Srećno, srećno! — radosno uzvikuje Mijat i pomaže Aćimu da se popne u sedlo. Kao u snu, Đorđe gleda za ocem što odlazi na beloj kobili. — Vidiš, baksuze, šta moja ćerka rađa! Pisni sad ako smeš!

daj mi ga... Ustaću! dugo gleda rumenu detinju glavicu, pa klonu u osmehu: ne liči na njega, odlazi njenim damarima u mutljag sna. U jabučaru iz sve snage svira Tola.

iako se samo na dve istegnute žile drži, misli na ispružene rukave bele košulje iako je suton, pa kaže u sebi: i Đorđe odlazi, i on, ponavlja nekoliko puta, skupljenih obrva gleda u Aćima, obara glavu, da mu se oči ne vide.

— Hoćeš li rakije? — Vode sam ti rekao! Apsandžija ne zatvara vrata, on ostaje u njima, od njega odlazi pust hodnik, samo nekoliko brezovih metli i dve velike zelene testije, a tamo u dnu — komad dana.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Otkud bi na starici bila riblja glava? — Baš je ovo glup san! Kako bi hodala starica s ribljom glavom? — Odlazi, prikazo! — mahnu mali čistač ka starici, ali ova se samo nasmeja: — Šta hoćeš? Tražio si me... Pa, traži me i dalje...

Nije mu bilo do takmičenja. Čak je i lovio samo onoliko ribe koliko je odnosio majci. Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ne obraća pažnju ni na slatkiše, ni na iskrzane stolove nego uzima svoju čibukčicu koja visi na olinjalom zidu i odlazi na ugao: tu on vrti čibukčicu od koje se, eto, ne odvaja ni u smrti, i zagleda u smetove vremena što su nalegli na taj

Stojan mora da se odmori, da odmah zaspi. Petar odlazi da ore a Stojan mu, kroz trepavice, sledi pokret. Vidi kako se Petar saginje, naglo.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

da će ga lično ubiti u prvoj borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven pobednički odlazi pod svoj šator, uzima preda se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje

Posle komandant, u galopu, praćen ađutantom i ordonansima, odlazi kroz prašinu na čelo puka. A čim nastupi zamor na maršu, onda zapišti komandant bataljona: — Resimić, daj takt!

žezi, i kad mu se dosadi da se podsmeva regrutima od kojih bolje radi „vežbanje s oružjem i stražarsku službu“, on odlazi u jarugu kod značara i tamo ubija guštere, sluša masne priče, duva u trubu ili lupa u doboš da odmeni značare, dok se

— Da, da, pa na jesen Srbija. I vi s nama, daće Bog! — Merci. — Au revoir! — Thank you! Posle ona odlazi, i nastaje živost u paviljonu, glasniji razgovori, i nekako široko, zarazno protezanje...

Onda seljak odlazi u avliju, iza dućana, da se obriva. Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče,

I jedva pristaje da mu zameni, pa daje opet isti, samo iz drugog rafa i paketa, a seljak odlazi sav blažen i srećan što je za dva groša kupio od onih brijača što su po sto para.

Onda odlazi, pa se malo posle vraća. — Koštaće — veli — najniže, pet dinara. A kad bi dala još pet, mogao bih i da ga vidim.

Obično posle kancelarije odlazi on u „Zlatno burence“, u ono vreme poznatu i bohemima omiljenu kafanicu, u kojoj Iketa izvede onu čuvenu svadbu Milije

Gde budeš da budeš, Miliću“, i sve tako uporno da Mija nema kud niti sme da pomisli pogaziti onako zadatu reč, nego odlazi da se za kumstvo i put u Čevrntiju pripremi.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

iznemoglosti preskače preko vatara; slaveći nju dočekuju se nova rođenja i ispraćaju pokojnici do grobova; u njeno ime odlazi se u smrt s bojnim pokličima i umire s krikom radosti na usnama.

Ujutro ga je sam šiljao tamo i grdio ga što još ne odlazi. A na pola jutra ljutio se i bubnjao prstima po stolu uzvikujući: „Bogamu, gdje je više taj Guste!

kako slabija krv odnosi konačnu prevagu i rastače zdanje koje je dugim istrajnim marom podizao: i poslednji izdanak eto odlazi od kuće da bi se posvetio tom „ciganskom zanatu”! Od nekadašnjeg djeteta u meni nije bilo preostalo gotovo ništa.

Kad mi prepriječe put kraljevske kočije u kojima se visoki par vraća sa svečanog Tedeum-a ili odlazi u posjetu Turskoj (da tamo potvrdi „tradicionalno prijateljstvo naših dvaju naroda”) a u špaliru strpljivo čeka... Ne!

Još malo, pa: „He, dakle, do viđenja, do skorog viđenja” — i odlazi. U sobi je naglo postalo za jedan stepen mračnije: kao da je luster pogasio sve sijalice osim jedne.

Nalazi je, kad sretniju, kad manje sretnu, i najzad ustaje, zakopčava kaput. Odlazi. Odmiče zvučnim bolničkim hodnikom, spasava se između okrečenih pervaza lijeha s perunikom, i žuri da što prije stigne

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Nadao se u tvrdo, i ako je video da mu gotovo sva »zarada« odlazi u jedne gvozdene ruke, iz kojih se više ne vraća njemu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A ona mu reče: — Odlazi, beno, ta išli su tamo pametni ljudi pa nijesu ništa mogli učiniti, a da ti to učiniš! Ali se mali nikako ne htjede

Petković, Vladislav Dis - PESME

NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog

Nit osetih jada, Il' pesme jeseni, Il' bola u meni. Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Vintrop je odjednom odbio da i dalje radi ukoliko se njegov program rada iz temelja ne izmeni, kako bi mogao da odlazi do Teniskog kluba, do Rokevej lovačkog kluba i u Njuport. Znao sam šta ovo znači na sam sve glatko odbio.

On je skoro svaki dan, oko podne, izlazio na prozor da bi posmatrao gardu kako odlazi na svoju svakodnevnu dužnost. Gardisti su počasnim vojničkim pozdravom pozdravljali starog cara i pogleda uprtog u

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko. Svet se smijao tom neretkom slučaju. Daska je istegnuta.

I ovoga puta, pošto je malo vrijeme veselo proveo kod kuće i nešto novaca ostavio starome ocu, nanovo odlazi. On veselo prihvati zgodu. Veli: — Biću u lijepome društvu, a dovešću mu je kao mladu nevjestu!

Devojka pošljednjih dana osjeća neizdrživu tugu što odlazi, a ne nalazi joj razloga, pa se sama čudi svome uzbuđenju. U gradu nema nikoga od srca, a gospodari, ako je i gledaju

Ali otkada se oženio, ne odlazi više na rad, a oženio se, i preko volje, morao je, jer još koju godinu, pa ga cure ne bi htele; on se tek oženio, a

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

čovekovom dolasku na svet, što je isto toliko tamno, za naš um neprozirno kao i završna granica, kad se sa ovoga sveta odlazi.

Dovoljno je navesti iz pripovetke samo jednu malu mitološku sliku mladića koji čamcem odlazi da doveze potonulo sunce, dok mu mesec osvetljava put na reci: „Opet noć, opet noć.

pesnik u davnu nedelju izneverio zarad svojih putničkih pustolovina i taj isti prijatelj kome docnije u strašnom očajanju odlazi svakako su dve slike koje se uzajamno rasvetljavaju.

Dve knjige lirike obavljene 1923. godine – Erotikon i Voz odlazi – u nagoveštajima i osnovnim obrisima otkrivaju osobiti vid poezije po kome će Drainac postati jedan između nekoliko

Druga knjiga, Voz odlazi, sva je u znaku nesuzdržane žudnje za putovanjem po širokome prostoru, što je – kako je u kritici već primećeno – jedna

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: Teško je, bome, danas. ŽIVKA: Ti još ne dobi kafu? E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe!

ŽIVKA: Moram triput da molim za jednu kafu. ANKA (bezobrazno): Pa nisam sedela na kanabetu, imala sam posla. (Odlazi.) III ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (pošto je Anka otišla): Eto, vidiš li je!

(Ščepa mu ruku koju je uvezao maramom.) Nesrečniće jedan, bitango! (Anki.) Donesi vodu da se ispere. (Anka odlazi.) Još kaže nije se tukô! RAKA (uporno): Nisam! ŽIVKA: Nego šta si? RAKA: Pravili smo demonstracije.

Znaš kako smo mi ovde, kao na žeravici. ČEDA (uzme šešir): Ne brinite, javiću već! (Odlazi.) XVII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (seda umorna na kanabe): Oh, bože, ne smem čisto ni da kažem; a znaš li ti šta to znači

A ja ću... ŽIVKA: Da, dođite odmah, čim čujete što. PERA: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se, odlazi.) XIX ŽIVKA, DARA ŽIVKA (vraćajući se sa vrata): Daro, dete moje, meni je čisto došlo da plačem. (Plače.) A ti...

ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je molim te sad onaj tvoj, što ne dolazi? (Odlazi na prozor.) Zabio se izvesno u kafanu, a što mi ovde gorimo na žeravici, to se njega ne tiče.

ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve. DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi). IV ŽIVKA, ČEDA ČEDA (kad su ostali sami): Ja sam se rešio, majka, da definitivno uredim stvar.

ŽIVKA: Ama, dođite vi samo, a taj će čovek već dobiti svoje. UČITELjICA: 'Adje! Službenica! (Odlazi.) VII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (ode levim vratima): Daro! (Jače.) Daro! DARA (dolazi): Šta, Čeda otišô?

ŽIVKA: Ne brinite! PERA: Vi ste upamtili moje ime. Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se, odlazi.) IX ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (zvoni). ANKA (dolazi): Molim. ŽIVKA: 'Odite ovamo, malo bliže!

ŽIVKA: E, 'ajde, 'ajde, boga vam, pa mi javite. ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka.

(Uzima malo ružičasto pismo i miriše ga, te joj se zadovoljstvo izražava na licu.) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi).

ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi.) II ANKA, VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće? ANKA: Jeste.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Okružen članovima svoje porodice, koja je očigledno i Stankovićeva porodica, on odlazi u tečinu kuću, na krsnu slavu. Ceo je put prikazan s jedne strane kao kretanje u sve manji i sve zatvoreniji prostor, s

A i otac Sofkin, koji je ćerki u pohode došao, odlazi mimo reda: usred noći, u nedoba. Otprativši oca, Sofka je učinila simbolički gest: nije zatvorila, nego je ostavila

kao najavu junakinjine udaje, pisac u pripovednoj sadašnjosti bira upravo trenutak kada taj isti otac usred noći odlazi ostavivši junakinju samu; nešto kasnije, kada je želeo da nas vrati u još dalju prošlost, sve do junakinjinih predaka, on

Zvek alke na kapiji zatekao je Sofku na prozoru gornjeg sprata, odakle silazi, prolazi pored majke i odlazi da otvori, ali majku izjedno drži na oku.

kako obilazi letinu ili nadgleda argate, ali ga zato vidimo u porodici kako ritualno seda da obeduje i ritualno odlazi na popodnevni počinak.

87 Prvi put ona odlazi iz kuće kada joj se saopštava da je isprošena; u stvari je, prema običaju, od kuće privremeno odlučena i poslata tetki

tužilo, naricalo, devojke su u horu plačevno nabrajale (šta sve i koga nevesta ostavlja u „toplom”, „svom” domu, a odlazi u „hladan ”, „tuđ”)99, i to svakako i u Stankovićevome kraju, i Stanković je to mogao u detinjstvu slušati.

Ima, međutim, jedan slučaj koji kanda ne potvrđuje iznesenu pretpostavku. Početkom IX glave gazda Marko odlazi sam, u ranu zoru, iz efendi-Mitine kuće u svoj „donji kraj”.

Jednom se opisuje kako Magda kroz komšiluk i ulicom odlazi u hanove, da razgovara s Arnautinom, i u Dućandžik, da uzme tkanine za uskršnje haljine; drugi put se prikazuje

Kada gazda Marko na alatu u ranu zoru odlazi od efendi-Mite posle prve posete, a tada je i Sofku prvi put video, potpuno je sam, i zna da ga niko ne gleda.

svet (jer ga je pregorela), s kojim se oprašta, i sa uznemirenim pogledom na gazdinsko-seljački, u koji ona odlazi.

Tako, recimo, u V glavi junakinja posmatra kako zbunjen odlazi očev glasnik, i pri tome, što se posebno ističe, zapaža tako sitnu pojedinost da on ne ide baš sredinom kaldrme, već

Miljković, Branko - PESME

je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom ljubavlju hraniti treba u

Petrović, Rastko - AFRIKA