Radičević, Branko - PESME
Zbogom, zbogom, moje blago milo, Tone srce što vas zadojilo, Klonu ruka što da vas odnija, Poda mnome već zemljica zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, beštijo muška! — reče tiho Osinjača. — Zar se kandelorica pridaje vragu? — Pravo kažeš, nevisto!
Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali je jopet, vrag je odnija! — Odnija ti pamet, beštijo muška! — reče tiho Osinjača. — Zar se kandelorica pridaje vragu? — Pravo kažeš, nevisto!
Jer ste svi gube i pogrde, kakvi’ nema u cilom kršćanstvu! Gori ste od rkaća. — A šta radite više, vrag vas odnija, a? — obrnu se k vozarima, koji živo veslahu natrag. — Nismo mogli prije, oče!
Jesi li manjistru usuja? — Nisam još, oče — odgovori Grgo zlovoljno. — Ma vrag te odnija, jesam li ti rekâ da manastirska ura izostaje! Jevo već podne! I Tetka ljutito izađe.
— Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep. — Ja mislim da mi je vrag odnija dvista talira, jeto ti šta mislim! A šta mi pomaže da se dozna ko je krivac?
“ — A je li komišijun još ovdinak? — nastavi Bakonja. — Odnija i’ vrag zarana. Prije nego šta smo prinili mrtvo tilo, bili su u crkvi i zapisali sve...
Brne jedva dođe do riječi, te viknu: — Zatvori vrata, đavo te odnija!... šta vi... Zar se tako ulazi, zar oćete da me ovako nemoćna zagnjavite...