Jakšić, Đura - PROZA
“ Ja odoh da ponudim tetku; dotakoh se rukom njezina ramena: mislila sam da spava, pa je treba probuditi; ali je ona bila budna,
A kad rana prođe, onda ćemo zajedno da bežimo... Ali sve beše badava! „Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...
Ja nikoga poznavala nisam, a mene niko ni pogledao nije. Rešila sam se da idem služiti. Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja.
Hej, Palčika, teraj ovu prosjakinju odavde!“ Ja odoh kući... Htela sam plakati, ali već ne beše suza... A šta bi pomogle suze, baš da sam ih i potokom lila?
„I tebi sam dosadio“, reče potmulo. „E pa zbogom, pobratime, ja odoh!“ Od to doba retko da je odlazio kući, po vas dan luta po planinama ili se šunja oko manastira, nekada, opet, po tri
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— protunjka Vuja pruživši popu trebnik i petrahilj. — Ponesi ti! — reče mu pop. — Zajedno ćemo... Hajdemo! Pošo, odoh ja. I pop Mića ode s Vujom u selo da čita nekakoj babi molitvu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Jova. Marica sleže ramenima. — Neka ih, nek spavaju malo — reče Katić — umorni su. — Odoh da mu javim — reče Jova — može se ljutiti. Zamalo pa se vrati i pozva Simu u kačaru. Izljubiše se bratski, pa posedaše.
Ni mrdnula nije... Krunija trže ruku, pa, van sebe, reče: — Odoh da ti kažem ocu. I kao vihor izide iz vajata... Jelica osta nepomično. Zamalo vrata se otvoriše.
Pa, opet, moje bi zlato bilo đubre!...” — Vas dvojica idite Bezdanu i tamo me čekajte! — reče Nogić. — A ja odoh popu... I ode. Stanko i Zeka ostaše sami. — Je li, pobratame, a gdje je Bezdan? — Tamo!
Dučić, Jovan - PESME
Ja odoh dalje novim lukama, Do zvezda brod je moj uzletao: A držim i sad još u rukama Neki cvet crn što tu je cvetao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I Mojsilo ilidžar cedi limun i struže so s kifle u bazen. Buć! Odoh pod vodu! Jaoj, ala me nešto guši!... Udavih se!... Jaoj! — Nešto me hladno dohvati za perčin i izvuče. Jaoj, one oči!
Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uđoh u svoje Valjevo, pa u svoju kućicu. Tamo je bilo sve tako tiho i tako prijatno.
— Ne plači, sešo, — rekoh joj. Uzeh sliku i odoh napolje...” (1879) REČNIK stranih i manje poznatih reči abonos — drvo koje raste u Indiji, poznato po svojoj tvrdoći i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
odgovorio mu on, ja svrših četiri razrada elementarne škole, onda pređoh u prvu klasu gimnazije, ali se pometoh i odoh u praktikante.“ I treća plakata stoji njenoga sina što je umro u brzo iza oca, od prekomernoga rada.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ dovikivao je slugama. Pavle se onda poče praštati i reče, brzo, Petru i Petrovoj ženi: „Ne bojte se! Ja odoh! Nemojte da me oplakujete, kao da mi debeli Đurđe sprema grobnicu u Hrtkovcima. Daleko je do Oseka.
„Ma šta čuli, ne sumnjajte da ja odoh čak do Beča. Odoh ja već kod prve skele. Neće više Garsuli dobiti me živa. Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan?
„Ma šta čuli, ne sumnjajte da ja odoh čak do Beča. Odoh ja već kod prve skele. Neće više Garsuli dobiti me živa. Vidiš li, Šokice, ovu moju ravan?
Nušić, Branislav - POKOJNIK
ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih!
Matavulj, Simo - USKOK
A ni vi meni ne zamjerite, i ja odoh kraj ognjišta, e mi je tamo pozgodnije! Pošto knez otide, Savo će: — Čitate li vi srpski?
Murat mu reče: — Evo mali Milun nalaže, a ako ti što ustreba, on će te poslužiti. Ja odoh! Pokućanstvo bješe pokriveno debelijem slojem prašine. Janko se najviše začudi obliku drvena kreveta.
To sam još kao dijete slušao! Moj stric išao je jednom onamo da sudi. Pričaše: „Odoh onamo da kmetujem. I častiše me. Prvu veče zaklaše njeku crklotinu — a i čim će da se utovi stoka u onom kršu?
“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije. — E, oprostite, odoh! Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je došlo novca Janku.
— Veliki je i tebi dert na srcu, dijete!? — Boli me glava, strina! — reče Janko... — Jako me boli, no, oprostite, odoh da legnem. Laka vam noć!
Kad uzjaha, reče pristavu: — Reci našima da odoh da obiđem građevinu! Moguće je i da ću noćiti u selu, dakle neka se ništa ne brinu!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eto ti ga nà, što ti je nevjerno muško srce: zvao je, do maloprije, neznanku da zajedno bježe, a sad — odoh ja i sam, ostavljam te. Sad se moja strina još više rasplače.
Savo, večeraj pa liježi, a ja odoh! Kuda? Kuda li to teži srce uznemirenog pjevača? Vide li to u kući, ne vide li, kako tuguje Nidžina mlada, ko će to
— Hajde, ožeži! Dječak razvi pismo i poče: „Dragi đedo, druže Vasilije, budi zdravo ti na dvoru svome, a ja odoh Vrbas-vodi ladnoj, Vrbas pijem, a četnike bijem. Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .
Džakan diže ruke kao da se predaje i zariče se: — Druže komandante, il rasturaj nekud ovu neboračku varicu ili ja odoh, džile, dolje na cestu, da sarađujem s okupatorom. Meni nema druge.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
odem na groblje, skupim u torbicu prah strinin, koji će se posle opet prepojati i metnuti s materinim sandukom u grob. Odoh tamo.
Zatim odoh ka trešnjama koje su bile u sredini vinograda i oko kojih je bila mala ledina. Po granama i oko stabla bilo je obešenih
Ali ni koraka k meni da kroči. — E, neću! — rekoh ljutito i, ostaviv je, odoh brzo, kruto. Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video. Ubrzah korake.
s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo ne bere grožđe. Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom.
A kad ubriše čelo, on i kosu ponese u prstima. Poče da savija cigaru. Papir mu se lepi, cepa, a duvan se prosipa. Odoh u kujnu, da mu iznesem žar u mašicama. Tamo, u kujni, iz velike sobe, pesma, toplota, vino.
Hoćemo! Sad ćemo!! — Zatim uplašenu, silnu svirku. Odoh u spavaću sobu, u kojoj behu čitavi redovi pospale dece, razbacanih stvari po sanducima, tepsije pune parčadi hleba
Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da ostanem da ručam. Nisam mogao. Odoh. Ali me na kapiji sustiže majka mu.
III Ma da Miti onda obećah da ću ga skoro pohoditi, ipak za dugo mu ne odoh. Nisam mogao. Ne zbog njega, koliko zbog njih, kuće mu: oca, matere mu.
No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost.
— Ništa, ništa. — Opet zaćuta Mita. Ubrzo ustadoh i ja. Oprostih se i odoh, ostavivši ih same, da bi se njih dvojica do mile volje narazgovarali i presedeli noć.
Žene još jače zaplakaše. Ne mogah ni ja više da izdržim. Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna, nepokretljiva.
Žene još jače zaplakaše. Ne mogah ni ja više da izdržim. Iziđoh i, gotovo bežeći, odoh, ali ne kući... već odoh lutajući po mahalama, po noći, koja beše isto onako mračna, topla, mirna, nepokretljiva.
Kostić, Laza - PESME
— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona za bogov kip malena beše klet, molitvenište božnog nagona, svileni tek je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: — Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka. I tako krene. Putujući nađe blizu nekaka jezera usred planine jednoga
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A ovo je Anči, na primer, jedno pravo pravcato mesto! To sam shvatila tek kasnije. Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo. Brod je u očajnom stanju. Ni ja se ne osećam mnogo bolje, ako već oćete da znate kako se osećam.
I, šta — sutradan je ocinkarili! Kazali da je ona sve zakuvala! A vi sad vidite šta ćete? — Ja odoh! Prema izjavama očevidaca, Sule je prišao prozoru, otvorio ga i izgovorio svoju oproštajnu poruku: U srcu sam te
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sanjao sam o njenome liku, pokraj Une, skriven u vrbiku. Odoh kroz noć, punu kreketanja, (žabe su me pratile u horu!) i na zidu, blizu kuće njene, zapis'o sam „Branko voli Zoru . .
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sinu ostavljam i bitke i krunu i oči dvostruke nek žezlom bolje po inoplemenicima razmahne, ja odoh polako da vid svoj pronađem.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Poznajem ja njega dobro. PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli?
MIĆA: Uostalom, priznajte, prija-Sarka, lepuškasta je. SARKA: Priznajem, de! MIĆA: Odoh ja po moj kuferčić. Biću ja ovde pre svih ostalih. (Ode.
Neću valjda sedeti ovde da gledam u pokojnikovu sliku. AGATON: Pravo kažeš, Sarka, treba da se rasturimo svi. SARKA: Odoh ja da pokupim svoj prnjice. (Ode u sobu.) AGATON: A šta ti, mladiću, to računaš?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ispričaj mu sve, ali razumeš — sve... Samo gledaj da te onaj zlikovac ne opazi. I ja odoh do kuće; ko zna šta može biti!... A nemoj tamo da se zbuniš. Kapetan je dobričina; ne boj se 1Lj!
Kako je lepo ovde, gledaj !... Ovaj nameštaj, pa razne sitnice, zvonce... Što ja ne odoh u policiju ?... Doterao bih do kapetana.. pa sednem onako u onu duboku naslonjaču, pritisnem dugme... zvrr...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
200. Djevojka je dragom poručila: “Čuj, dragane, odoh za drugoga, Za drugoga, za jarana tvoga! Odnesoh ti grlo negrljeno I bijelo lice neljubljeno.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da se vidi kako podnosi lešinu. Zar da život provedem u tom smradu? – pomislih. Pa odoh tamo gde sam učio francusku revoluciju, Rusiju, i čistu filosofiju. Učio sam.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ministar finansija, kad odoh da ga posetim, primio me je odmah, iako je, kako on kaže, bio u velikom poslu. — Baš dobro što ste došli, gospodine,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa... nije ni čudo, što mi u početku nije srce mnogo prijanjalo za rad... Istina — priseti se on — ja odoh na drugo, ali, znaš, i ovo mi je trebalo radi moga opravdanja.
Je li moguće! ?... Života, života hoću!... Skočih s postelje, obukoh se i odoh lekaru... I evo me. Ko je mislio da ću se posle onolikih jučerašnjih muka danas ovako veseo vraćati od Preosvećenoga!..
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi).
Neka baci akta u fioku! A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (Polazeći.) I nemoj da stegneš ruku. 'Ajd', odoh ja malo da omirišem čaršiju i da pustim tvoje ime u saobraćaj, neka se čuje...
JEVREM: Ama, ko se ne raduje, radujem se, nego... ču li, Pavka, šta ti ja rekoh: ja, u ime božje, odoh u poslanike. PAVKA: Bože, pa dve radosti odjedanput!
MARINA (pakosno): Neka trgovina valjda? JEVREM: A, Nije... onako posao! SRETA: 'Ajd' ja odoh! JEVREM: Pa dođi sutra. Zakon o neposrednoj porezi, reče? SRETA: Jes'! Zbogom! JEVREM: Zbogom! SRETA (odlazi).
MLADEN: Svašta! Jedni viču: dole!... Drugi: gore! Jedni: ua! Drugi: živeo! SRETA: Odoh ja da vidim šta je to. JEVREM: 'Ajde, boga ti! SRETA (odlazi).
PAVKA: Pa jes', to će najbolje biti. Reci joj ti, ja bome ne smem. Idi, eno je ona u spavaćoj sobi, a ja odoh u kujnu. (Odlazi.) H SPIRA I SPIRINICA SPIRA: I sad da mi je da znam kako ćeš da joj kažeš?
JEVREM: Ko pije? GRAĐANIN: Građanstvo. JEVREM: Au! Ama, zar celo građanstvo? GRAĐANIN: E, odoh ja! Pa ako što pouzdanije saznam, evo me opet! JEVREM: E, 'ajde, 'ajde! GRAĐANIN (ode).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« i da ne ode, plativši docnije popijenu kafu. Ali ja odoh daleko opisujući Sretu kao javnog radenika. Udaljio sam se od započetog predmeta.
! E, onda ti ostani, a ja ću se sad vratiti. Ostani te mi malo kajgane za večeru zgotovi. Evo na, kupi jaja, a ja odoh malo u tu mehanu na jednu rakiju, pa ću se odmah, k’o što rekoh, vratiti.
— E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi.
— E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nema ni ona da jede, a kamo li drugome... — Pa nisam mogla, snaške — poče da se brani | Magda. Kada odoh kod nje, ona me jedva dočeka: „Sedi, Magdo! Od kad se nismo videle!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!“ reče pop. „Pričajte se vi, a ja odoh da prokadim još đe-đe!“ „Da ti je sreti put!“ rekoše mu. „E, pohitajte, živnite, Joke!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
7. Vrabac pipac Ja posijah bob. Navadi se vrabac Pipac u bobac. Ja odoh starcu, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Meni starac reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio mleka. Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Krava meni reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusila sena. Ja odoh plastu, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac
Meni plast reče: — Evo ima tri godine dana Kako mene podgrizaju miši. Ja odoh mački, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka
Meni mačka reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusila sala. Ja odoh bravu, Da mi brav sala dâ, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da,
Meni brav reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio žira. Ja odoh ’rastu, Da mi ’rast žira da, Da ja žira bravu dam, Da mi brav sala da, Da ja sala mački dam, Da mi mačka mače da,
Meni ’rast reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio kiše. Ja odoh oblaku, Da mi oblak kiše da. Meni oblak kiše dade, Ja kiše ’rastu dadoh, ’Rast meni žira dade, Ja žira bravu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava tu mi hrana.
“ Ovo bi žao jednome od ova dva brata i reče: „Odoh tražiti ove tri stvari, da baš ništa ne manka.“ I tako krene. Putujući nađe blizu nekaka jezera usred planine jednoga
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Alal ti vera, vojničino, tako i treba: kašiku na gotovs! Vi se dogovorite šta ćete za piće, a ja odoh da naručim škembiće! (Ikoniji) Molim vas, naspite dvaput škembiće! Duple porcije, za onu dvojcu vojnika!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa — Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
-------------------- Ne kao drugi, da zabave tražim Rad jednog dana zaborava samo, Da uspomenu stradanja ublažim Odoh na neku svetkovinu tamo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa tim znanjem odoh na slavnu medicinsku školu u Salernu“. „Ta je varoš od vajkada stajala u živoj razmeni materijalnih i duhovnih dobara
Posle dve godine, veselo protraćene u Edinburgu, odoh u Kembridž da studiram teologiju, naučih iz nje nešto malo, a ostadoh veran svojim starim naklonostima i, blagodareći
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
me Marija i pruži mi kutiju sa žutim imalinom koju je opet bila zaboravila i koju ja ostavih u džep gornjeg kaputa, pa odoh da uzmem kartu. Razume se da putujem brzim vozom. Jer kad čovek putuje, treba da putuje gospodski.
— Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh... Prođosmo crkvu i skretosmo u njegovu ulicu koju sam poznavao.
— Čkonjo! On se neprijatno trže i oblačeći na nago telo svoj izgoreli šinjel, promrmlja: — Odoh ja da ubijem ono pseto. Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida.
Ali beskrajna je ta gnjavaža kad bih se ja na svemu što je bilo zadržavao. Nego posle dvorskog bala ja odoh svojoj verenici.
— Ti ostani — viče odnekud referent artiljerije referentu inženjerije; — ja odoh. Nas smo dvojica, gospodine potpukovniče, određeni za ovaj posao, i obojica ćemo i ostati! — Dobro, dobro, dee!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ti misliš ja se šalim, kad što radim. Hajde ti spavaj, a ja odoh da vršim posao. V Sviće zora. Po celoj varošici, kroz koju krivuda, tiho žuboreći, malena rečica, nadvila se bela
— Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati. Ja odoh da posvršavam još neke poslove, a ti sedi tu. — Zar opet sam? Vujo mu ne odgovori ništa, no iziđe odmah iz sobe.
— Pa dobro, daj da gledamo koju priliku još ove nedelje. — Ti razbiraj i spremaj, a i ja odoh da što razberem — odgovori Đurica i, znajući da će ga Vujo sad raspitivati za njegove planove, obrte se odmah i ode.
Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati. A ja odoh da te čekam u Beglucima, tamo pod našom njivom, dok to ne svršiš.
Radi se o tvojoj glavi. Mato će da te ubije, to je izvesno. — Znam, čuo sam to. Kaži Vuju da ja odoh u Klenovik, da se naplatim s Matom. Ako on misli da ne treba to da činim, neka pošlje odmah za mnom.
— Ja mišljah ti ćeš čak u zoru. — More mahni me. Beše tamo jedan... đavo ga znao... Nekako mi se čini sumnjiv... pa odoh ranije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jest, ali nje nema. Zovnu mater, pa pita za ženu, ali mu ona odgovori: — Bogme, ja ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a kada se vratih, ne nađoh ni jedne, te pomislih da nije tu s tobom u odaji.
vidim da si ti čoek siromah i da nas ne možeš hraniti, nego ja ću uzeti jednoga konja, jednoga psa, i jednu sablju, pa odoh po svijetu: mlad sam, zelen sam, pa đe mi glava, tu mi hrana.
nakupuju stvari u varoši, pa pođu da rasprodaju, a najmlađi će reći: — Vala, ja neću ovdje ništa kupovati, nego odoh da po selima štogod nakupujem a ovdje prodam. Što smisli to i učini, pa se krenu od kuće.
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga.
Od ovih para odvoji polovinu te dade družini i reče im: — Eto, pa se s tijem prevladite, a ja sa ovijem ostalijem odoh upravo u Stambol da vidim što li se je to na nas čestiti padišah nasrdio.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Naglo odoh k njima. Tamo videh kako Zalaze sva bića, i propast ih nosi; Videh da se gasi i svetlost i pak'o, Neku mutnu utvar da
Brzo, naglo odoh iz svog praznog stana, Ugodno mi beše kretati se, ići Razvalinom ovom života i dana, Koju sunce sutra ponovo će dići.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Gledaj, Lazo, pseto vuče kolica! — reče najednom ona, diže se i požuri k vratima. — Ja odoh, — reče joj on, kad se povratila. —Imam da svršim neki posao, — i diže se. — Ostani, Lazo! — zamoli ga djevojka.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Znaš li, Živka, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do moje sestričine, ministarke, na jednu kafu!” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!
Okupili me kao da sam ja ministarka. Odoh, evo iz ovih stopa, da ih obiđem i da im urečem sastanak. Dakle, tako neka bude, za sutra? ŽIVKA: Jeste!...
ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare! ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.) XVII ČEDA, RISTA ČEDA (pripali cigaru).
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- reče on klonulo i tužno. - Pa eto! Od te naše ljubavi nije bilo ništa. Dok sam bio tamo, voleli smo se; kad odoh, ona se udade za nekog Tomu, moga komšiju i sina bogatih roditelja”.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bilo srce lepote devojke, — Odoh k njojzi molit’ da me primi, Sluškinja se za čas tili vrati, Pokloni se i odgovori mi: „Molim lepo, srce ćemo danas
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!... A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga debela: Narod će biti strašan sudija!... (Hoće da odlazi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad siđoh u varoš, videh duge redove ranjenika gde peške, na kolima i na nosilima prolaze za bolnicu. Odoh u štab. I tu nađoh metež i uzrujanost. Beše puno viših oficira. Valjalo se savetovati šta da se sutra preduzme.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Razboleo sam se. Uputili su me ovde i protivu moje volje. Ako vam se ne sviđam, ja odoh i bez dozvole na front. Meni je i tamo dobro.
Nas dvojica ćemo ovde — i Dragan pokaza na daske — posilni će dole. — E, tako. Hajd, smestite se, a ja odoh da naručim kave, pa dođite kod mene. Ovakav srdačan prijem, ovi duboki zakloni, sve me je to malo oslobodilo.
—... Ako da blagi Bog da ovaj rat potraje još ovoliko, ja odoh u moju Potrkanju kao gospodin narednik. — Bre, bre — smeje se komandir — ala su ti skromne želje.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
LEONARDO: Hvala, Svetlosti! Ja odoh s tvojim pozdravom Ohrabrit srca žena mletačkih... (Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim): Žene ste svi!
A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo pogrdu...
BOŠKO: Pa ni za štamparu. BOGDAN: Ni za lepotu Te nabeljene Svetlosti! BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane! Ja pravo odoh našem Staniši. BOGDAN: Ja glavarima. Sutrašnji dan je Za sabor Đurđe opredelio...
(Boško i Bogdan odlaze.) KAP. ĐURAŠKO: A ja?... ja ću k njoj!... Ja mučiteljci odoh najlepšoj Da od nje čujem svoju sudbinu, Da joj se prodam — da izdam sve.
KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh...
KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh... Zbogom, Svetlosti!
Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh... Zbogom, Svetlosti! JELISAVETA: Hajd’ idi, idi!
(Puške pucaju, a bojna se vika i srpska i turska sve bliže čuje.) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh vi, braćo, poginut... PRVI SERDAR: Sad ćemo svi.
) me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh me preživiš, pozdravi moju Mandu i đecu mi... Odoh vi, braćo, poginut... PRVI SERDAR: Sad ćemo svi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ovde se neće čitati. Čitaćemo ga posle ja i ti, kad ostanemo sami. VIĆA (ščepa kapu): Onda, gospodine kapetane, ja odoh! (Pođe.) KAPETAN: Kuda, more?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Što me živoga oplakuješ? — I nastavi s gorčinom: — Čuj! Ako ne prestaneš, sutra odoh i nikad više nećeš me čuti... — Ne, čedo!... — poče ona preneražena. On ode. I nikad više ona ne [zaplaka].
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pa, sjevši, držeći pero u ruci, gleda u Petra. — Nemoj pisati, — opazi baba, — dok ne čujemo što daje. — Ja odoh! Nema ovdje moga čovjeka, — sjeti se iznebuha sestra Petrova ugledavši pero u pisarevoj ruci.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Bilo nas je dosta - duša mi se trese! Te činovnik tako pobrka adrese. I nesreća moja tog se časa zače: Odoh gde se peva, mesto gde se plače.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad ispratih mog poslednjeg gosta na železničku stanicu, ja odoh u svoju kafanu, zatražih onde adresar bečkih radnji i preduzeća i ispisah iz njega tačne adrese onih pet betonskih
Bio sam zalutao i umalo ne odoh u nepovrat. Pre tri nedelje, spopade me neodoljiva želja da virnem malo u budućnost. Kao ono Faust knjigu Nostradamusovu,
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (neugodno Kati): Ama nije to. Ne znaš ti. KATA Pa dobro, čedo, onda eto ti deda pa mu kaži. Ja odoh da skuvam kafu, a ti sve dedi kaži. (Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo.
SAROŠ (gorko ali sa nadom, čak već i uveren u uspeh): Idem. I ako mi po Stani ne poručiš, ne javiš štogod, ja sutra odoh za navek odavde. Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.
Što ne paziš na sebe?« Sada sve to izgubih, Nazo. I zato, ovo je poslednje veselje. Sutra, na konju ili peške, odoh odavde, za uvek. Jer bez nje, njene kuće, ne mogu, a k njoj — ne smem. Pokušah da sam sebi sudim a ruka — kukavica drhti.
Ali me ne prekidaj. Moram da se žurim da stignem družinu. Dakle, kada poče zora, kao što znaš, ja se izgubih. Odoh pravo tamo. Kod Stane. Znam da rano ustaje. SAROŠ Kod nje. Sad i ona zna. Sad me sasvim...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Niko ne zna kakav je moj život, ali pakost tera svoje... Što ne odoh nekuda u beli svet, pa da slugujem do groba, ali da ne gledam očima šor i komšiluk.
— Pa dobro, gospođo, valjda nije sve baš zauvek i poslednji put. — Ne znam je li zauvek, ali odoh ja za nekoliko godina, odoh, i ništa me više ne može zadržati, ni živi ni mrtvi...
— Ne znam je li zauvek, ali odoh ja za nekoliko godina, odoh, i ništa me više ne može zadržati, ni živi ni mrtvi... Ne mogu više, ne mogu, što rekao onaj moj učeni posinak, „da
Ne mogu više, ne mogu, što rekao onaj moj učeni posinak, „da stvaram ljude”. Nisam Bog. Premorila sam se, i odoh na urlaub i ja.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najzad, opet kao pre, uzeh akt, odoh u dotičnu jedinicu, magacin br. 3, ali ne zatekoh više tamo onog rashodovanog, već jednog prekobrojnog kapetana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— upade podrugljivo Luka. — Ne verujem! — Vala, ako budemo morali na granici da položimo oružje, ja odoh... — Pre svega, pita li vas ko, te sada vadite oči... A ako želite da čujete moje mišljenje...
te prijateljski obziri, te disciplinovana vojska, mi ćemo zajedno sa ovom stokom polipsati od gladi. Ja odoh po hranu. Poveo je sobom deset vojnika sa puškama. Uveče se vratio sa dva džaka kupusa.
Petrović, Rastko - PESME
Imađah šesnaest godina, plakah u postelji; Tad prvi put odoh i ubih je. Njene oči, njene oči Sunce, zar ih se ne sećaš. Umrećeš takođe, raspašćeš se.
Šantić, Aleksa - PESME
POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
blaga, nesta prijatelja; nešto mislih, pa na jedno smislih: mezilskih se ja dofatih konja, te otidoh gradu Jedrenetu, odoh k caru i odoh k veziru.
prijatelja; nešto mislih, pa na jedno smislih: mezilskih se ja dofatih konja, te otidoh gradu Jedrenetu, odoh k caru i odoh k veziru.
Al' govori Oblak Radosave: „Čujete l' me, dvije moje kume! Vi uzmite dvoje đece ludo, pa idite dvoru bijelome a ja odoh Smederevu gradu moliti se Đurđu i Jerini neka puste vaše gospodare iz tavnice, da je bog ubije!
dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro jutro, đedo, već prićerah bijesna malina, skidoh njemu krilo pozlaćeno, i ja odoh uz polje Kosovo. Dok povika ostarjeli đedo: „O delijo, majke ne želio!
se konju fati na ramena, halali se i oprosti junak, kaže rodu, kaže braći svojoj: „Hoću braćo, i ja u Stambola, odoh, braćo, braću da sačuvam ko doraste u toj zemlji našoj: tamo ode krvničko koljeno, on će dvorit cara u
onaj i ostade; ja sam bio čovek siromašan, ne imadoh da predadem blago, uzeh budak, s čim sam argatovô, pa s budakom odoh u hajduke.
otpasah, a sebi pripasah; ostavih mu budak više glave, da čim će ga zakopati Turci; pa posjedoh njegova dorata, odoh pravo gori Romaniji. To gledaju svi turski svatovi, ne šćedoše mene ni ćerati, ja ne šćeše, jali ne smjedoše.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
namrtvo vezala Pa se noga iznaprezala Čak se i ruka trsila Da bi pertlu razmrsila Kuka stopalo ŠTA ME SPOPALO ODOH MEĐU ARAPE GDE NE NOSE NI ČARAPE Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
uplašiše se: more vide, te pobeže; položi na more svoju ruku, na to teško bi moru, te reče: Od snažne tvoje ruke odoh ja i nesta me! On more presušuje, a preko reka čini brod za prehod pešački.
Uzeh o svojoj mi volji hoditi i boraviti. Odoh u Aleksandriju i onde se prokurvah. Kako se isto prvi put s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se
Već više ne imadoh s kima se sastati da bih opet kušala mogu li, ne mogu li ući. Odoh natrag sama, prituljih se uz jedan budžak, stadoh onde, jedva mi nešto kan da tače u pamet, te se setih u sebi štarad
beden gradski gore da izlezem, nadanje gde se vidi, dobro izgledati koga iz daleka video bih jer ide do grada, kuda li! Odoh ja i stadoh na visokom brdu, svud mi po zakazu na pusulu gladeći.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
), časti mi moje i ove mi pričesti, — to jest, kud ja odoh — ovo nije vino, — nego ove mi rakijice i ovoga blagoslova što pljušti, časti mi, ne bi’ — veli Milisav — ni pogledao