Jakšić, Đura - PROZA
i zaogrnu ga njome, htela mu je nešto i reći, ali on već uze svoj dugački štap i lagano, oslanjajući se na čiča-Marka, odoše oboje. „Kuda li će?“ reče tetka za sebe. „Sigurno zbog toga nesrećnoga komesara?... Bože moj, bože moj!
“ I oni odoše. Tamo mora da je bilo sila gladnoga sveta, jer se tetka s Aleksom tek dockan uveče vratila kući... Aleksa je na
Kad se razdanilo, njih obojica se digoše i sve niz reku odoše pravo Đošinoj kući. Sremac je nosio jednu poveliku praznu vreću.
Uča mu pomagaše da je nanovo digne na leđa, i tako odoše... Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu, svi odoše u onu zemlju. Ode i zvonar u podzemno selo. Ode i vrač, i vinar žedan vina.
Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale!
Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1.
Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Srbi raskopaju, pendžere i vrata i sve što se moglo odvojiti poodnosiše, i kad pljačke nesta, gotovo svi svojim kućama odoše a s nama malo ostade.
iz Bajevca i Koju iz Tulara, i svakoga vojnika kaže, i ja mu u tefter upišem ime i prezime i selo iz koga je; i odoše buljubaše svaki svoje upisnike spremiti, na prvo pozivanje, da budu gotovi.
Dok major dođe i polako nam reče: „No, ćutite tu, dok Turci iz parlatorije odu; dobićete kola, obršter odobrio”. Odoše Turci, a oni nama kontromanska kola, te ti mi u kola, na golim daskama, od Zemuna u Boljevce: a odande u Zabrežje
” A on mi kaže: „Crna ti vojska! Dođoše nekoliko nji̓ te sve pokvariše, i ja sam se jedva spasao, a oni bukači odoše sa knez-Pejom, te Poreč-Aliji odneše zairu i umiriše se”.
Tako se oni sklone i svi odoše u Ljubinić u vojsku. Ja dignem Bogu ruke, kad samo ukloni one raskidače odavde, da opet gnjizdo savijem i vojsku kupim.
I oni odoše, samo do 400 ostade s nama u Grabovici na konaku, a ja, oslanjajući se na ono što sam s Turcima u̓vatio veru, da za pet
eto ti dvojice na konjima idu, i kažu mi, da se samo dva sata zadržavaše Turci u gradu, pak se opet natrag vratiše i odoše kroz Kitog.
Sad Stojković i Francuz odoše, a Filipović kod nas ostade. Pitam ga ja: „Kako sme taj prokleti Francuz tako da govori?
Kučuk-Alija se u Vrbici zanoći. U dva sata noći povika jedan iz njegove vojske: ,Aj, čuj Srbine: odoše Turci putem na Pločnik̓ (velikim drumom). Mi potrčimo.
gornji kraj opazi gde Hadži-beg pali kuće, a oni otrčaše da roblje uklanjaju; a Posavina kako vidi, onda i oni utekoše; no odoše Jakov i knez Sima i nanovo u selu Drenu kupe, i čekaju Katića Janka, i ko je gode pobegao opet svi u vojsku dolaze.
gospodar Đorđe Milana sa njegovom vojskom i njegovim bratom Milošem Obrenovićem, Lazarom Mutapom, Jovanom Kursulom, i odoše u indat Kediću, Grboviću i knezu Peji.
Sutra u Orašac na konak, gdi nam dođe Jakov i knez Sima iz Beljina na dogovor, i više buljubaša, i oni opet u Beljin odoše; mi noćimo, sutra dođemo i mi u logor u Beljin.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Rogu ostaviše u Maričin vajat za vrata; spremiše i konopac. Opet nešto šaputaše s Maricom, pa odoše polagano niza šljivar k mehani. U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije.
Oni bajagi popiše još po jednu čašu, nađoše nekaku mahnu vinu, proinatiše se s mehandžijom oko plaćanja, pa odoše. Odmah udariše jedan s jedne a drugi s druge strane puta, da ih Raka ne opazi, pa u stopu za njim Pomrčina beše gusta,
— Jes̓, jes̓ i kmeta da zovnemo — i složiše se njih dva i odoše da ih zovnu, a Đuko osta osmejkujući se zadovoljan što mu tako slavno ide posao za rukom.
— Molim, fajerunt! — viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani. Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa.
Ta je vreva trajala gotovo čitav sat. Kad ljudi videše da ne mogu sami ništa učiniti, odoše pravo sreskoj kući da tuže Miluna.
Znaš kô ludi, da ne bude reči. — Lepo, lepo, ćir-Trpko — odgovoriše oni i odoše naviše, smejući se. Čim se uhvati suton, a ćir Trpko poče isterivati goste iz mehane: »'A'de, 'a'de, more, kući!
I Vitomir i Tiosav iziđoše da vide. Pročudiše se kao i oni malo, pa se učiniše nevešti i odoše. Čak posle počeli su već i oni sami kazivati: kako su ćir-Trpku podvalili da mu se osvete što im je mnogo puta štošta
Bilo je već neko doba noći kad stigoše pred meoničku mehanu. Sava i Nikola uzeše svoje zavežljaje pa odoše naviše u selo.
Kad već ne mogoše ništa više dokučiti od babe, oni se digoše te odoše. Pošto su izišli na vratnice, reći će kmet Purko: — Nije vajde, ljudi, baš nam valja tražiti tu jarugu, a?
To Purko reče, pa okrete nekom putanjom onamo kući Živanovoj. Čiča Mirko i Ćebo odoše u Zarožje... Taman Živan ustade, jer se hlad beše pomaknuo, a sunce pripeklo, te ga vrućina probudila, kad eto ti
3arožani baš ni u uvo! Digoše se lepo sa Strahinjom i Radojkom, te odista odoše popu na venčanje. I opet je veselje kod kuće Purkove. Sleglo se sve Zarožje na svadbu.
Diže se vesela graja međ njima. Zapraštaše puške od šenluka. Ižljubiše se tu svi kao prijatelji i dobri susedi, pa odoše pred kuću Purkovu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Beše skočio na noge, ali je stojao na mestu kao zakovan... I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet.
Ako sutra do podne ne budemo tamo, onda nam potraži strv ili jav! Zbogom! — Zbogom, harambašo! — Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13.
Nego, ja mislim da bi bolje uradili da malo odspavamo. Žene ih izuše i opraše im noge, onda hajduci odoše na legalo. Nasta tajac i tišina. A, zamalo, sve usnu dubokim snom...
I dok se Jelica osvrte, njih dvojica već behu zasela iza dva grma. Neki seljaci prođoše, nazvaše boga Jelici, pa odoše dalje. Stanko pozva Jelicu sebi. — Pa šta radiš?... Što si plačna? — Ne znam kuda ću! — Kako ne znaš?!
To ti ne dam!... A sad... Zbogom! Pa mu okretoše obojica leđa i odoše. Ivan zinuo od čuda... Kad ih nestade s očiju njegovih, on se krete najlak kući, duboko zamišljen.
Ubio bih ga kao ništa!... Onda sam ga promašio, ali sad ga ne bih promašio!” I odoše mu misli daleko, daleko za onim oblacima što se žbunaju po plavome nebu, kao mali jaganjci po zelenoj poljani...
Gusti lug ih brzo sakri od njihovih drugova... Hajduci uzdahnuše duboko i oboriše glave. — Kao da mi rođeni odoše! — reče Nogić... Ostalo je ćutalo kao nemo... Samo je vetrić nemirno šuškao po zelenom lišću...
Jovane, Jovice! Otidite te nađite koje jagnje... U mlađega pogovora nema. Okoramiše šare pa odoše. — Ama, ja bih nešto s tobom govorio... — reče Nogić. — Nosim ti jednu poruku od harambaše. — Kakvu?
— Hajde! — reče Surep. — Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše...
Starine, malo zagrejane, potražiše guslara. Povikaše sa sviju strana: — Zavrzan! Zavrzan!... I odoše da ga potraže. Ali niti Zavrzana niti ijednog Zekinog druga; čak i Deve beše nestalo. Svatovi se pogledaše.
— Pijete li? — Pa... pomalo... — Ama zar niko od vas ne smotri kad odoše? — Niko!... — Neka im je sa srećom!... Jedini bog neka im bude prijatelj!... Maro!... Zovni mi Stanka.
Kad starešine odoše da izvrše nalog njegov, on se okrete Jakovu i Milošu: — Ama šta vi mislite? — Meni je čudnovato!... — reče Jakov.
Dučić, Jovan - PESME
Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije sam! Čudi se moja mati. Prođe on još s nekim pored vrata, nešto polako gunđaju. Odoše u avliju. Čujemo mi malo posle konjski topot i rzanje. Ne znam ja šta je to.
Svet, koji ju je čekao, poče se razilaziti. Ode i dečko s crnim zemičkama i kapetanica s bajatim licem, Odoše i oba praktikanta, s Markom stolarom, svadivši se najpre s gostioničarom što im je točio još prošle srede otvoreno
Pozdraviše se i ostali seljaci s popom, pa odoše, a on osta sam kao suho drvo, i na srce mu pade tuga. Dugo se opirao srcu ne hoteći „srditi boga”, ali starost ga je
Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta njih dvojica odoše opet u opštu sobu da piju kavu. Ja sam im poručio da mene ne čekaju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A jao, nesrećni Spiro, šta ćeš sad?! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija.
— A, ti, peštanski trgovče, ti si se kanda opet počastio dok sam ja bila tamo napolju! — veli mu birtašica kad odoše putnici. — Ti si opet točio, a? — Nisam točio... a što ja da točim! Valj’da je šljivovica!
Kako ti ne bi’ pomog’o. Samo kaži di te bole! — A, znam; bila mu i neka rođaka, a? — Tako nešto! Dakle ’ajde! Odoše obojica u pobočnu sobu.
Domaćin nije ništa imao protiv toga, i gosti se digoše od stola i odoše na spavanje. Pop-Ćiri dadoše gostinsku sobu, a pop Spira, kao intimniji, dobi krevet u domaćinovoj spavaćoj sobi.
Ujutru rano krenuše se kola, i oko podne stigoše u Temišvar. Sutradan pre podne, i jedan i drugi pop odoše pred njegovo preosveštenstvo, jer je ovaj hteo da ih pre svega posavetuje, i da, kako se to kaže, utiša stvar pre no
— ’Aj’te, slatka! — veli joj Cvečkenmajerka, pa se uzeše ispod ruke, i ostaviše punu avliju paora, i odoše u kuću međ nobles gde im je i mesto.
i kočijaš potera konje. Odoše kola s putnikom, a deca ostaše derući se iz sveg grla i bacakajući se u srditoj nemoći svojoj.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Umro? Bog da ga prosti! — govorile su ulazeći kod babe u osvetljenu, gostinsku sobu. Zatim kad se sve iskupiše, odoše u kujnu gde je mrtvac bio odnesen.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Pi— taju za frajlu, no ona ne može doći. Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše. Posle po sata je Čekmedžijić sa čika-Gavrom na putu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda oni sačekaše da se oruđe ukopa, pa, dok su vojnici brisali oči rukavima svojih izgorelih koporana, oni odoše na onaj veliki, bez ograde i kao staklo klizav most, da nadgledaju prelaz konja.
Afrika
Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama. Ostatak dana provedoh crtajući Kauru, koja je neobično živopisno selo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šta si se rasplakao nad našom nejači? Ako treba da se selimo, pa, ne idemo mi u Nedođiju, nego u Rosiju. Tamo odoše toliki. Bolje da ovde sve rasprodamo, nego da se sramotimo i da nas sramote.
Nego o sramoti koju ovde trpimo. Odoše Ševiči, Vuiči, Preradoviči, Prodanoviči, Jankoviči, Čorbe, Periči, ode Tekelija. Pa šta sad?
Deca su ga grlila u smehu i nisu ni sanjala da ih vara. A kad kola sa njima odoše, Trifun se bio vratio na čatrnju da ženu sačeka. Ona je polazila na Begej drugim kolima.
Naneta Srbima! Hteo je mirno, prvu noć u Beču, da prospava. Kad gospoža Huml i Agagijanijan odoše, Isakovič, još jednom, pregleda vrata, dobra, tvrda, koja su imala rezu, tako da ih je mogao zatvoriti, i iznutra.
Tako ti ded Gavrilo i brat mu Mijailo ostanu sirote! Gut! Jawohl? Abtren! Kad Austrijanci odoše, mrtvačka glava nestade, a Pavlu sinu zemlja njegova, u bojama plavim, zelenim, zlatnim, rumenim.
Veliki vragolan. A nije znao kako je to Brkič udesio. Niti zna, kaže, kud odoše, ni gde su, niti kad su počeli da se lolaju, niti to popovi znaju da kažu. Nestali su, kao da su propali u zemlju.
“ Pavle onda pokuša da gospožu Kumriju opet nagovara, da se vrati. Međutim, kad odoše u iduću posetu, kod gospože Perič, Pavle je zapazio da se, kod nje, opet, slučajno, nađe, lajtnant Vulin, brat gospože
To ne znači da se Isakovič vozio, Božiču, tražeći kavgu. Naprotiv, njegove misli, iznenada, odoše, kao u neki žbun jasmina, u mesečini.
Samo, kaže, iz Tokaja u Jaroslau, u Poljskoj, vode nekoliko puteva, a još se nije rešio kojim će ići. Kad odoše, čestnjejši Isakovič nije o njima, nikad više, ništa, čuo. Ni kad je stigao u Jaroslau.
Kod njega su se skupljali i ostali oficiri, u Kanjiži – izuzev nekoliko, koji odoše – pa su gledali kako se igra, franceski, minet, i kako, pri igri, treba držati neku francesku štapinu.
Međutim, kad je došlo, iz Beča, da oni, koji su se ranije upisali, i dozvolu dobili, mogu ići, mnogo ih je bilo, koji odoše. Svi su pošli sa svojim vojnicima i svi sa svojom familijom. Alle mit Familien.
Služio je, kaže, gospožu, a služiće opet gospožu. O gospožama se ne govori, kad se ostavljaju, ružno. Ćuti se. Odoše, kaže, iz Servije, jer neće u Turke. Idu iz Austrije, koja daje plemstvo, za kurvarstvo.
Teodosije - ŽITIJA
Ustade iguman i s njime mladić, i odoše u crkvu na molitvu. A ustade i vojvoda sa blagorodnima, da stoje u crkvi, jer ga nisu smeli pustiti sa cvojix očiju.
i sve nište, kojih je mnogo došlo, samodržac dovoljno ljubavlju nasiti, i milostivo obasu darovima, i tako svi odoše kući.
ljudi, bogatih i siromašnih, pošto je bilo svršeno večernje slavoslovlje, čašću se izveseliše o spomenu oca, i tako svi odoše na počinak.
I tako odoše na počinak. A sutradan, opet, u treći dan, sveti pozva sve u Arhiepiskopiju i izgovori im mnogo od božastvenih Mu
čeda svojega otačastva, pohvali Boga i dade svima mir i blagoslov i celiv u Gospodu, i tako posle velikog ugošćenja svi odoše na počinak. A sveti dođe u Lavru svete Bogorodice Studeničke.
zveri divlje po do lasku svetoga u miru s njime bejahu, i kao susedu mu nikakvo zlo ne pričinjavahu sve dok na kraju i ne odoše.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Izvoli samo! Tako u orahovim cipelama, zatvoren u Brkinoj kući, dočekah i noć. Svi odoše da spavaju, a ja ostadoh sam pored ognjišta s čađavom slaninom, obješenom visoko iznad glave.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Još poslednji put gospodar Sofra digne uvis Šamiku i poljubi ga. Gospođi Soki i Sari oči suze. Odoše. Gledaju dugo za kolima, dok ne iščeznuše. VI Gospođa Soka sama vodi kuću.
Dvoja kola odoše, a oni će sutradan. No pre no što će otputovati, u kavanu, u gostionu gde su odseli dođu komesari da vide ima li tu
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Miloš Crnjanski SEOBE Sadržaj I BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA 5 II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
svetiljka, zagledani, kroz pukotine dasaka, u nepoznata lica, da posle, postojavši, umorno nastave svoje tumaranje. Odoše, i ne ostade za njima ništa. Ništa. Poneki međutim upadali su i u kuće.
Tek posle nekoliko dana pojaviše se opet logori austrijski pod gradom, ali daleko od zidina, a posle, obišavši grad, odoše pod Štrasburg. Isakovič je, pod Štrasburgom, bio još pospaniji.
Kroz dva dana francuski husari prekidoše primirje i slavonski pukovi odoše pod Cabern, gde je Berenklau izmislio, za Trenka i konjicu Markovičevu, zasedu, u kojoj cela posada tog grada propade i
GDE SE RASCVETAN JAVLjAO, U PROLEĆU, PRVI BAGREM Sve do jeseni, po slavonskim selima, nije se čulo ništa o onima što odoše na vojnu. Otišli su bili, kao da su nestali, nekud, u oblake.
Oni koji odoše, ratovali su negde, Bog zna gde, u nekim zemljama kojima ni imena znali nisu, sa nekim vojskama koje nikad ni videli
je bilo, sad, sivo, mutno, kišno nebo, zjapili su pred njihovim očima, kad bi se zagledali onamo kud vojska i Isakovič odoše. Prve vesti, da su ih zbilja odveli na Franciju, dok su druge, iz okoline Varadina, odveli na Prajsku, poraziše ih.
Neki od vojnika Isakovičevih, omamljeni lepotom zavejanih šuma i brda, odoše i dalje, u skitnju. Po nekoliko dana tumarahu po okolini, dok ih nije izdala snaga. Tada padahu u sneg i smrzavahu se.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nadam se da ćemo se viđati? Onda oni odoše na plažu »Ekscelzior«, a on i dalje ostade na Terasi. Kelner donese novi viski s ledom.
Matavulj, Simo - USKOK
Preturiše se ognjem još dva puta, pa Nikšići umakoše u šumu! Četovođa viknu: — Brzo, djeco, nosimo naše, jer Nikšići odoše da dignu potoč! Brzo natrag!
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja. Manojlo ležaše na krevetu, sa zatvorenim očima i ječeći; na razdrljenim rutavim grudima i na
Sremac, Stevan - PROZA
«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan ostade, lagano!« Zatim bi išao redovno na kafu u kafanu kod Naste.
besno nogom i zaškripi zubima i opsova nešto arnautski (a to je svega i znao), i hteo je besno pogledati, ali mu oči odoše na salatu od celera. — Zar ti meni to! Tvome Jovi! Vidiš li, more, onaj pištolj? Sad ću ti ga skresati u čelo!
Gospoja Kaja se najpre i kao naljuti, i naprći usta tako jako da joj sva tri mladeža čisto odoše na jednu stranu. Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u priku.
Radičević, Branko - PESME
Ču Bog ovo, ali ne pomože. Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!
Kako beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!
beše, ni znam niti znado, Samo znado da dole propado, Ode sunce, odoše vetrići, I odoše sjajni oblačići, Ode nebo, odoše čudesa, Ode zlato, čudo od čudesa!
Milun kroči, britkim nožem mahnu, Utvrdi mu sanak zanavijek. Uto stiže u dvor i družina, Pa s' odoše mudro razređivat, Tu ostaše divno na oprezu, A sam Milun uza stube pođe.
“ Već na kulu i družina stiže, Pa odoše premetati blago, Dohvataju te dukate žute, Njima pune sve ćemere redom. Al' za blago Milun i ne haje, Već on gleda
14. Koje Srbin, haj na noge! I na noge poskočiše; Al' međ njima vide mloge Deno krvcu poturiše I odoše u zlotvore, — Ma i brzo Srb pregore. 15. „Neka kukolj, neka ide, Bar je sama sad šenica!
Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori. I odoše kušat sreću, Stenje, drva, sve premeću, Desno, levo, svuda traže, Ma niotkud da s' ukaže; Ali tamo nešto ene,
“ Pa se priča, klikće, poje A čaše se i ne broje, Te s' odoše posmevati, Vezanoga zajedati, I najgrđi koji biše, Rugau se ponajviše; E pa tako bi svakade.
Jedan reče: „Ta znaš kuju!“ Ma sad nešto čuju. Pa da nije ovi amo? I odoše brže tamo, Pogledaše, to on nije; Ali de se, de se krije?
Sve je mirno, i žbun i drveće, Ni se travka, ni se listak kreće, A tičice mukom zamukoše, Svoja gnezda tražiti odoše. Sve je mirno, ka u kakom grobu, Sve se nada nekom strašnom dobu.
“... Već tutnji rudina, Proguta i nojca i tavnina... Još se topot čuje, al' zamalo, Naskoro je i njega nestalo. I odoše, Bog im pomogao I na Turke što pređe nagnao!
POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA (1) Već odoše snegovi i mrazi, Po zelenju noga mi se šeće, Zlatno jutro ovamo dolazi, Blagi vetrić glavu mi obleće; Trava veli:
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako je to bilo po danu, dok prlji sunce i jesenji vjetar, a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča nevesela tamna ponornica čiji se žubor samo noću
Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se, možda, ni vratiti neće. — Odoše starci — gunđao je za njima moj stric lakom sjenkom tuge i praštanja za svu njihovu suvišnost na ovome surovom svijetu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— viknuše svi preneraženo kad ga videše onako krvava. Ali on samo manu rukom i istrča... Vide kola na koju stranu odoše pa se pusti za njima. I nastade trka.
Mati se diže doterujući šamiju. — Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše. Moja majka Visoko, lako, ponosito a tvoja zgrčeno i zanoseći se...
Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro. A smem li i ja tamo, među vas, da dođem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. Učas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka.
Kostić, Laza - PESME
Sedlajte konje, sedlajte svaki, idite paši, idite taki, poručite mu da se ne sprema, da kod nas bule nikakve nema!” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše! Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti.
Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu
Potom Grbo reče: — Daj nam plati, da idemo. — Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
— Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja
Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim noge, ruke, sise i glava. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.
Poslije večere duže razgovarahu, pa onda njemu i ocu namjestiše tu da spavaju, a maćeha i njen sin odoše u drugu odaju. Kad već htjede leći, on vezenu maramu metnu pod glavu, štap pored sebe, a šešir više glave, i zaspa.
Ona mu odgovori: — Evo dukati, ali djeca odoše! Kad hadžija to čuje veoma se sneveseli, ali nije mogao ništa učiniti.
— Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Ajde, more, i ti za konjima. — Ne smijem, gospodaru, bog a božja vjera, ja tuda za
nego ko što o čem, mi o dobru, dok nije zec đe u grm zašao, a za noge mu se ne bojim dok su ove moje dvije poda mnom. Odoše polovica njih za zecom u poćeru, a pola tražiti jasenov ražanj.
Odoše polovica njih za zecom u poćeru, a pola tražiti jasenov ražanj. Oni te odoše da gone zeca, nigdje ni traga od njega, no vidješe negdje u gori đe je bio neko zažegao ćumur pa zadimio, te oni se
Kad je došlo vreme da se vinogradi beru, vidi čovek gde svi ljudi odoše u berbu, te i on natovari kacu na kola, pa ode u vinograd da bere.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste? Odoše one u tople zemlje, valjda su prešle i Sredozemlje.
Povazdan ćuti, pa istom pita, oči mu tužno kruže: — Nekad je bilo toliko pasa, kud li odoše druže? U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče?
Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje. — Meseče druže, putniče večni, odoše naše skitnje. U suton često u nebo gleda, tužno mu sjaje zene.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ovde kod nas arhanđeli odoše u hajduke videvši noćni prizor Šumadije bitke celonoćne na Bukulji gnevni sabor i besne svađe bratske neko traži na
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše? GINA: I meni to pade u oči!
GINA: A ko će ih znati. TRIFUN: Znam ja ako vi ne znate. SARKA: Pa reci i nama. TRIFUN: Odoše da se spreme pa da se usele ovde. GINA: Šta kažeš? TRIFUN: To što ti kažem!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj... Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka... Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi.
— Dobro... a ima li zakona? — Ima... — A ima li Boga? — Sigurno da ima... — E, lepo... Sinovi i unuci odoše mi na vojnu, da vas Bog poživi! — i starac se dohvati za kapu. — Švaba mi opljačka kuću i sve odnese...
Vele da je baš sada prošla jedna kompozicija u kojoj su bili vojnici našega puka, i odoše ka Beogradu. Naiđe i druga, i mi poznadosmo vojnike.
— Zdravo! Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata. Odoše u one grobnice pune leševa, da i oni ostave tamo svoje izmučeno telo. I on s njima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He, ali ...« I misli njegove odoše daleko, veoma daleko... On poče da se smeši, oči mu se zasvet liše radosnim sjajem, ruke se rasklapahu i
Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako uniženje... Kmet i ćata odoše, čudeći se belaju što ih snađe, a učitelji ostadoše još u školi.
A ono gle!... Oboje se ćuteći pogledaše, pa odoše u svoje učionice i počeše rad. Ljubica oseća da neće moći danas ništa uraditi.
Učitelj pozva drugove k sebi u stan, tu odmah do crkve, i oni, ne smejući odreći, odoše, i ako bi voleli da se krenu odmah sa decom. — Izvol’te, izvol’te, govoraše popa, idući uz njih.
Gojko ne diže glave za njima. Odoše oboje u praznu učionicu. Tu su u poslednje vreme sedeli i provodili razgovor. — Jadnik, žao mi ga opet! reče Ljubica.
moli za pomoć, jer nema šta jesti, ali je opet živo interesovao očev govor o tome, kao da je to sve novo za nju. Odoše u sudnicu, ali se vratiše u stan Ljubičin bez uspeha. Kmet ih odbi odlučno, čudeći se što mu dosađuju u nevreme.
O, života, života hoću !!«... Krajem meseca, Gojko i Ljubica, na poziv novog depozitara, odoše u srez. Tamo se već mnogi događaji izređali i nastupile razne promene.
odgovori ona, crveneći još jače i gledajući prkosno. Ako će me ko vređati — biće i bez toga... Hajdemo. I oni odoše železničkoj stanici, gde je bio određen zbor u mesnoj školi.
I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na ručak Ljubičinu ocu, a pred veče se svi vratiše, da bi se sutra rano mogao nastaviti redovan posao...
Tako se poče nov život i nov radni dan u ovom novom, ljubavlju svijenom, gnezdu. Vlajko i Ljubica odoše na rad; gnezdo ostade samo. Posle dva dana dođoše im u pohode Ljubičina mati i sestra.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dugi i bledi Dalmatinci, koje su, često, izdržavale punačke gospođe, odoše. Nema više ni Banaćana koji nose svilene čarape. Ostali su samo trgovci, koji su svi rumeni.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
svi izdaci koje će vlada učiniti preko budžeta, i onda se skupština raspusti, i poslanici, umorni od državnog posla, odoše kućama da se odmore, a članovi kabineta, pošto srećno prebrodiše sve prepone, i zadovoljni punim narodnim poverenjem,
Skupština na okupu, te se i tamo debatuje, rešava, i najzad odobriše da se zajam zaključi pošto-poto, i odoše svaki svojoj kući, a očajna radoznalost sve veća i veća u javnom mnjenju.
stotinu opasnosti, i sve to nabraja, gunđajući za svoj račun, lutita, u strahu i brizi: „Huuu, vrdne konj u stranu, pa odoše kola u jarugu!... Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.
I tako se sve to lepo svrši, i odoše posle dugog i mučnog političkog rada u mehanu. Pilo se, pevalo, napijane su zdravice i vladi i narodu, i u neko doba
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Povuče dim i pusti ga na prozor. Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči.
Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima. Odoše u srez na razne strane. Za njima izađoše praktikanti i odoše u kafanu.
Odmah zatim pojaviše se sva tri seoska pisara na konjima. Odoše u srez na razne strane. Za njima izađoše praktikanti i odoše u kafanu.
i smejati, pa najzad i glasno hohotati, pa počeše i rečima peckati; najzad se Jula i Kaja oprostiše s mladencima i odoše kući celim putem gunđajući.
Najzad kad sve bi gotovo odoše i one kući te se obukoše i nagizdaše i opet dođoše u sresku kuću. Taman one sele malo, kad se začu ozgo s brda pevane
služiti, zatim poželi laku noć i ne dočeka da čuje blagodarnost kapetaničinu za učinjenu uslugu, uhvati Kaju za ruku i odoše dršćući i proklinjući sudbinu; za njima se čujaše dosta jasan kikot devojaka pa i pljeskanje ruku, a one iđahu ne osvrćući
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Tu se, vi’š, isprućio kol’ki je dug. — Što reče? — ’Ajd’ ovamo sa mnom. I Sreta uze ćir-Đorđa nastranu, pa odoše u mutvak, odakle isteraše dremljivoga i gluvoga aščiju Leftera, nekog daljeg rođaka ćir-Đorđevog, da pročitaju dopis.
Pa drugi put nemoj da nas zoveš radi takih gluposti! I svi se digoše i bez zbogom-ostaj odoše, krsteći se i čudeći. Samo čuješ gde vele: »E budale, ako ko boga zna!« — Mameluci!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šta odsustvo njino znači? Šta zadesi ćilimare? Kud odoše njine šare? Gde su firme iznad vrata, Gde su ljudi od zanata, Obdelavaoci cinka i voska? Kuda ode čast majstorska?
Ne, neće te napasti!” „Više je verovatnoće Ako smatraš da hoće, Bićeš bolje sreće Ako držiš da neće...” Odoše obojica — Ciga i Radojica — Zagrljeni ko da su Slikani na proglasu Na kojem piše: „Dole rat!
Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta! Grmljavina žalosno podbaci: Odoše tamni oblaci Čak tamo, na kraj avgusta.
trgovinu babe se dale (Niski se nagoni u svima bude), Jer, kad prodadosmo ideale, Što prodavali ne bismo ljude? Odoše jednakost, jedinstvo, bratstvo, Čovek nam je jedino još bogatstvo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
mnogi grdni mučitelji na nos su se preda mnom pobili; mnoga, bule vaše, kukajući, za mnom crna kluvka razmotale. ODOŠE KAVAZI VEZIRSKI. — BIJU SE DVA KOKOTA KOD SKUPŠTINE. KNEZ ROGAN Vidite li ova dva đavola!
U to doba pet Martinovićah digoše se jedan za drugijem i za njima tri četiri druga. Sav ih narod gleda kad odoše; a oni ti stube, te uz crkvu: na oltar se od crkve popeše i na njemu krst zlatni metnuše.
TURCI JEDAN ZA DRUGIJEM SVI ODOŠE, LjUTO SJETNI. SERDAR VUKOTA Ja sam Ozra noćas na san gledâ. Bjesmo pošli dvjesta Ozrinićah, i toliko poćerali
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Odmah sve prihvatiše. I žene oko Sofke digoše se. I one odoše tamo, izmešaše se sa devojkama. I one počeše da se umivaju, polivaju vodom, pevajući zajedno sa njima.
Ne žaleći što vide kako se njeni sa svojim | sviračima odvojiše i odoše. ona čisto odahnu, kad poče savijati i silaziti drugim delom čaršije, ka mladoženjinoj kući.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Zapovjednik i časnici pošto vidješe, počeše se smijati; naredio vojsci da siđe pa i oni odoše. Kotorani ostaše sami na bedemu. Debele verige zabrujaše te most sa velikom lupnjavom pade.
Glejte serdara. Velike li derte na srcu nosi!“ Primorci odoše svojim putem. Mi ćemo za serdarom, u Katunsku nahiju, jer nas pripovijetka naša tamo vodi.
Taki su nam sačuvali vjeru i Srpstvo! „Da mu iziđemo na susret!“ rekoše neki mlađi od glavara, te se odvojiše i odoše pred manastir.
Tišina se poremeti. Ljudi i žene iz susjedstva, digoše se jedno za drugijem i odoše. „Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo.
Onda se probudiše svi, pa pošto se neko vrijeme vrzahu po kući, serdar, žena mu i snaha odoše ka gradu. Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću.
Ajdemo!“ prihvati Savo Petrović. Gomila se odmah razdvoji i Gospodar uđe u kuću, u kojoj se rodio. Kako glavari odoše za njim, momčadija uhvati kolo a u kolu po dvojica, po četvorica, igrahu oro, klikćući kao orlovi, i mahajući rukama,
smijući se, stadoše tražiti po fišeklijama i za kolanom koji bijeli grošić, da babi poklone, a dvojica vješti selu, odoše po nepoznata čovjeka. Do malo se vrtahu trojica. Bješe to krupna neka ljudina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Pitali raju: — Što davate agama na godinu? — Nemam ti kad sve redom kazivati e mi odoše konji, nego ću ti kazati samo ono što ne davamo. — A što ne davate? — Dušu.
— Sve pandure i vodeničare; Na njima je divno odijelo: Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema; Kad odoše svati po devojku, Za gotovu sovru zasedoše: Što god treba, to na sovri nema! B) DEČJA 1.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Šta je?“ — „Od mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru!
Čivutski, te je razumela što su Čivuti materi kazali za njenoga brata, pa otide i kaže bratu: „Brate, danas Čivuti odoše nekuda i zapovediše materi da te ispeče; nego mi da gledamo da babu turimo u peć.
šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa, kud odoše i za koga se udadoše. Najposlije jedan drugome reče: „Da idemo sestre naše potražiti.
Šta je?“ — „Og mene do Boga miloga! eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ako te tuže ne boj se, izvući će oni deblji kraj... Izlazite odma, ili ću sad ka gvardijanu. Kad oni odoše, Grgo dade Bakonji sredine hljeba da žvaće, pa ga svjetova da legne, što Bakonja i učini odmah, pa brzo zaspa, iako mu se
Kad stric i Stipan odoše priko vode, ja sam se puno mučija, pa najposli kažem kuvaru Baleganu svoju sujmu. dobri Balegan lipo me svitova šta ću
Svako se prepade svoje grješne rabote, pa da pokaje, poče svaki umiljato pojati. Poslije službe fratri odoše u trpezariju.
— E, ajde se pomoli bogu kâ pravi kršćanin, pa ćemo te okušati za nikoliko dana. E, ajd, ajd! Fratri odoše na kafu a đaci odvedoše Grga u crkvu.
Drugovi ga, mamurni, pogledahu začuđeno, pa odoše. Onda on zamoli Grga da ga izvini kod strica. Zatijem se Bakonja javi fra-Tetki, pitajući ga treba li mu što.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake.
Sekire su krv prolivale kad se zemlja zauzimala. Jaki i vredni više uzeše. Slabi i lenji odoše ovima u sluge. Mnogi su, raspolućenih glava, u svađama dokle je čije, preko celog leta trulili po trnjacima, nepokopani.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
vojvodama strašnu kaznu i pogibelj vječnu vraga neba i soputnikah mu, arhangeli s blagogovjenijem od višnjega odoše prestola među vjerne nebesne polkove, koji strašnu i krvavu borbu s carem ada jednako vođahu; u boj hučni i oni
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Juče imadosmo dobar pijačni dan i pazarismo sto drahmi za ribu. Moja družina se izbezumi. Čim se smrknu, oni, budale, odoše u krčmu Pankracijevu i pijančiše onde dok mu ne isprazniše svu burad.
Kad bi vreme da isplove na more, oni, pijani, odoše da spavaju“. „Stoko! Svinje pijane!“, riknu nomofilaks u divljem gnevu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On i panduri za časak pojahaše konje, uzeše Đuricu preda se i odoše k sreskom mestu. IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici.
»Dakle baš da se hajdukuje ?« — poče da misli. »A mladost ?... a budućnost?... Sve se ruši, svega nestade ; odoše, kâ prah i pepeo, oni lepi snovi mladosti.« Kako je on lepo zamišljao svoju budućnost!...
Đorđe obiđe vrt, razgleda povrće, pa ode na svinjac. Sluge zorom odoše na posao, a u kući ostadoše žene da reduju. Kad bi oko maloga ručka, vratiše se Đorđe i Miloš zajedno, pa odmah
U tom jedna od devojaka viknu: — Ko će da se kupamo? Digoše se nekoliko njih i odoše da nađu zgodan vir, a druge se rasturiše po šiblju da beru lešnjike.
Otac ga je naučio zlu, a on se potrudio da pretekne oca. Što ne odoše u goru toliki njegovi vršnjaci iz sela? Zato, što ih roditelji nisu učili da kradu i otimaju, no da rade i, što no vele,
Kad odoše hajduci, ovi samo mrdahu nogama, na poziv svojih suseda da iziđu, pokazujući tim da se ne interesuju onim, što je iza
Istoga trenutka udari ga Novica nožem u leđa, probode ga skroz, i Mato pade mrtav... Ubice se okretoše i odoše kroz selo. U Radonjića zabranu sedoše. Đurica odbroja osamdeset banknota i dade ih Novici.
Ali ništa, sastaćemo se mi prije toga. Obojica iziđoše iz kuće i, neopaženi ni od koga, odoše kroz selo, dogovarajući se o daljim svojim planovima.
»Gle, pa to su obični ljudi... vidiš kako ga lepo gledaju... A kud odoše oni... s onakim strašnim pogledima?... Nema ih, ovo su drugi«... Ljudi se rasturaju, daju prolaz nekome...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše. Ne bi štono se reče dlanom o dlan udario, a to se sve ispuni kao što je on naredno, a on onako gladan primače se pa
Šta se učini s našijem sestrama, kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se udadoše! Najposlije jedan drugome reče: — Da idemo sestre naše potražiti.
Ona bješe vesela kad ga vidje s djevojkom, te pusti da ju uzjaše, a uza se priljubi curu, i odoše putem natrag do cara u koga bješe zlatan konj.
Miši nato baciše travu kraj vatre i odoše. Sve je to sluga gledao, pa će: — Hvala tebi, bože, eto životinja kolišna je pa bolje zna od ljudi!
Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu
Potom Grbo reče: — Daj nam plati, da idemo. — Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, kralj zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu.
— Dobro, — reče kralj. Pošto oni odoše, kralj poruči po Grbu. Kad Grbo dođe, reče mu kralj: — E, Grbo, ti si govorio da moreš dovesti zlatna konja od kralja
Oni ustadoše, skidoše pokrov i vidješe da nema ništa osim nogu, ruku i glave. Odmah odoše sva trojica u poćeru za Grbom.
— pita ga otac. — Ja hoću, tek ne znam šta će ona da kaže. — Ne beri ti brigu, sinko, — reče mu tatko, pa odoše da je prose. Kad su došli u njen dom, nameriše je samu. — Pomozi bog, momo! — reče otac.
Šta je? — Og mene do boga miloga! Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Hajde, more, i ti za konjma. — Ne smijem, gospodaru, bog i božja vjera, ja tuda za
“ Mnogi seljani počnu plaćati, a mnogi odoše da iz doma donesu, i među ovim posljednjim evo đe ide nekakav odrpan seljak i nosi vreću okrpljenu pro ramena i upita: —
— Ama nećemo se cijenkat, teke da trgujemo. Beli se orači namoliše hodži i on im za velike pare prodade zečinu. Odoše orači veseli k sebika, a hodža se nasmije, pogladi bradu i reče ženi: — Da ne ima luda, kako bi mudri živili?
Petković, Vladislav Dis - PESME
BITI Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Zapojeni slavom, k'o mirisom cveće, Umorni i lepi i željni ognjišta — Mnogi što odoše na ratna vojišta, Vratiti se nama, vratiti se neće.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U varoši se odelšpe. Neki odoše ravno u svojih gospodara prošlih godina, a ostali isporediše se na trgu ispred crkve, očekujući da ih ko unajmi za
Ko zna gdje su sada! Antica časom umuče, no zatim odmah nastavi: — Nije mi žao što odoše: neka živu svojim životom. Što bi kod mene? Neka se širom svijeta plode... Oni su otišli, a ja sam ostala...
Koliko sam mladosti u svome vijeku vidjela na ovome školju— a, što ću tajiti, koliko ih ljubila? — pa svi odoše . .. Nekoji, vidim, vraćaju se već stari... drugi, opet, bog zna kud su ostali!
Tri dana posle, u ponedeljak, Ilija pred zoru sprema se u planinu. Majka mu i starija kći odoše juče, ponesavši sa sobom potrebite čobanske stvari. Pregledaće kolibu i goveda. — Čuvaj mi djecu!
Miljković, Branko - PESME
kome je najbliža Naša rana nedostižna II O hladna vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato
Krakov, Stanislav - KRILA
— Samo ne spavajte ovu noć, gospodo... Nekoliko se ruku diže, i dodirnu tvrde obode šlemova. Oficiri odoše četama. Ostao je samo major Milorad sa Duškom.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Rukovah se sa svima, i oni odoše veselo kućama. Ostatak dana provedoh crtajući Kauru, koja je neobično živopisno selo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U ovoj užurbanoj spremi, pri pogledu na ove duge redove vojske, koji odmerenim korakom odoše na bojno polje, otkuda se već prolama grmljava topova, ima nečega što oduševljava i uzdiže.
; kažite da ću streljati svakoga desetoga iz ćuprijske brigade, ako ona da povod da se izgubi bitka. — Eskadroni odoše, a đeneral je još dugo i dugo praskao i ljutio se.
Oni odoše, mi ostadosmo u strašnoj borbi. Karteč je neprestano sipao, iz streljačkoga rova Turci su bili skorom vatrom; naši, ljudi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Za sitnu stvar idemo nas četvoro — odobravao sam Tomi. Arleta na to ništa ne reče. Oni se pozdraviše sa nama i odoše. Nas dvoje pošli smo u park preko puta Izera. Došli smo u onaj mali kutak, gde su one, kažu, često dolazile.
Hoće, hoće, zajedno ćemo doći. Bilo je prošlo devet časova kada smo izišli. Ostali odoše žurno da se pakuju, a ja pođoh ulicama sa Tomom. Duševni bol kao da me prigušio, pa ne mogu jednu reč da kažem.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Na kasapište odoše, Gde će ih stići moja osveta. (Katunović pada ranjen.) KATUNOVIĆ: Proklet dabogda!... Rebra prožeže!...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Iguman ti je prikričio da dobro pripaziš, jer bi, veli, mogla oklen vidancija trnapiti... 'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Zar, kad dođu naša braća, pusto da nađu? Da nema ko da ih dočeka... vino, rakiju... da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje. [Materi veli:] — Hajde ti! Dosta. Ne možeš sve da poneseš.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gdje je to! Jedne večeri, kad preldžije odoše, veli sinu: —Čuj, Rade, poslušaj me! —hoću. —Vjenčaj se .... pokori se popu... nije vajde dalje zavlačiti...
i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se veselja nagledali!.. .
— Mi ćemo vas ostaviti, — prekinu ćutanje brat joj i nadoda usrdno: — Pronađite nas gdjekad. Odoše. Ivo časom zastade, i gledaše za njima. Čim zamakoše, osjeti silnu tugu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kmetica bila je sama, Jer muški odoše krčmi upravo od božijeg hrama, A vredne reduše, opet, u mutvak sklonile glave, Pa žure, lupaju, viču, da obed na vreme
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njihovi potomci: Dušan, sin Jovanov, advokat, ja i moj brat Bogdan profesori, odoše u Osek, Beograd i Sarajevo. Tako se Milankovići, pogospodivši se raziđoše, u toku poslednje stotine godina, po belom
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom. Zajedno dođoše i pregledaše koliko su čivčije kukuruza doneli, i onda odoše. Valjada će opet da se vrate. Naročito hadži Rista.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A babica zapisa, kod vlasti, nečuvenu stvar: da misli da je dete muško. Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari, i dadoše mu krevet u velikoj fijoci za kapsle.
Osvoji i trećeg muža. Doduše, ulovi i Srba tom prilikom salaš. I pravo iz crkve odoše u svoju rezidenciju... A pop-Tominica, videste li, nije skinula oči sa Srbe za vreme venčanja...
„Baš mi je milo što ih gledam pod tim amrelom, stisnute kao tri šibljičice... Ej, deco, deco... Odoše za ugao, na Dunav... Tamo je danas valjda cela moja škola...” Palanka je doista potpuno opustela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prolaze iscepani vojnici mrzovoljna izgleda, pretovareni torbama i municijom, i odoše, grešnici, da izginu. Stara sebičnost se ispoljava na licima onih što produžuju put. Nama je sada ipak ugodno.
Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići. Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag. Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena.
Rekoše da su našli samo slamu za prostirku, te ljudi odoše sa konjima. Doneli su nešto malo slame. Komandiri polovinu dadoše vojnicima da rasprostru po šatorima, a za drugu
Dah prolećne noći ispunjen je mirisom tamjana i izmirne. Vojnici napustiše logor i odoše za povorkom u crkvu. Bez dozvole. A niko im ne bi ni zabranio. Neka se mole, i neka se nadaju...
Opet svi oživeše. U pravcu u kojem smo se kretali vidimo dimove, i uskoro raspoznajemo čitavu eskadru ratnih brodova. Odoše nekud desno. Odnekuda naiđe jedan mali brodić, onda još jedan torpiljer...
— Avrio! — dobacih, ne bi li im stavio do znanja da idu. One su razumele. Pogledaše nas samo preko ramena i odoše. Baš dobro, pomislih. Obazreo sam se da vidim ima li još koja slobodna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Otidoše kićeni svatovi, odvedoše lijepu đevojku; osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga. Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna slugo, možeš li se u se pouzdati da rašćeraš
Tad učini juriš u katane sa svojijeh tri stotine druga: odsjekoše tri stotine glava, pa odoše drumom za svatovi. Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa odoše
Kad stigoše cara i svatove, pred njeg baci Balačkove glave; car mu dade hiljadu dukata, pa odoše bijelu Prizrenu. Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom
Marko s pobratimom svojim, otidoše Porečkoj krajini, i Timok su vodu prebrodili na Bregovu, selu velikome, pa odoše krajini Vidinskoj; ali vila međ' vilama kaže: „O, čujete, vile drugarice!
Sve mu dade dženeralovica, i svakome hiljadu dukata, što će piti vino do Prilipa, pa odoše bijelu Prilipu. Lijepo ih dočekao Marko.
A vojvode dijeliše blago, pa se rujna nakitiše vina, i u b'jelo izljubiše lice, svaki Marka u bijelu ruku, pa odoše svaki svome dvoru. 12 BANOVIĆ STRAHINjA Netko bješe Strahiniću bane!
I odoše tri vojvode bojne: nji ja danas po razboju tražim“. Al' besjedi Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko devojko, vidiš, d
Arapin se u svatove vrati, pa odoše niz Stambol-čaršiju. Tada usta Kraljeviću Marko, on izvrati ćurak od kurjaka, i izvrati kalu od kurjaka; svome Šarcu
Uzeše se oboje za ruke, pa odoše na beden Stalaća, pa besedi Jelica gospođa: „O Prijezda, dragi gospodaru, Morava nas voda odranila, nek Morava voda i
Kad sretoše Đurđevu vojvodu, o skutu mu obiskoše mlade, ljube Rada u skut i u ruku, pa odoše smjerno govoriti: „Bogom kume, Oblak-Radosave, bogom kume i svetim Jovanom!
Mitar sluša dvoru na pendžeru što govori gospođa snašica, od milina suze proljevao, pak odoše do njegova dvora. Bogdan sluša dvoru na pendžeru što će Mitar s ljubom besjediti, Mitar ide dvoru u timare, pak besjedi
kupi, u svatove neće, svoga konja pod đevojku šilje, i on šilje dva brata rođena, a dva brata, dva mila đevera; pa odoše svati po đevojku.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tek pošto dječaci odoše za nekim poslom i oko jame se sve utiša, on se pope uz prvi stepenik, virnu napolje, pa brže bolje iskoči i zaždi prema
Preturali su po Nikolinoj kući, vikali na njegovu mater i sestru, tražili pušku i pitali za Nikoletinu. Najzad odoše prijeteći: — Čekaj ti, stara, pašće on u naše šake!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A od Izrailja niko ni kolenom ne štuknu: odoše s golemim dojinlukom veseli s dikom natrag u svoje gradove. So toga posla na golemu i čestitu glasu osta Gedeon.
I noćom krijući neki odoše čak u Vitlejem, provreše se i doneše mu hladne vode izvorne. A kad pred cara izneše, razabra kako su plaho hodili u
Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti koga habara ima.
biše se i sekoše taj dan do noći. Tušta ih pogibe. Na sutradan odoše ispod Carigrada svojim putem natrag, a i Grci ih poteraše kad videše, jer ih je mnogo izginulo, te beže.
Rasta im se voda na dvoje pred njima ka i prvom more što im se bijaše razstupilo... Odoše pod grad Jerihon uzimati ga. Bog im to povladi da ga lasno bez njihova ginuća uzmu: sami od sebe bedeni popadaše.
Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji. Čuše da ima u Misiru na prodaju žita, digoše se s tovarima, odoše tamo i dođoše pred Josifa, jerno on sam pozor na žito imadijaše merkajući mu kud se što raznosi, da se vrlo ne razmeće.
Pak napuni im tovare žitom i odoše. Jedan osta izmeđ njih u svezi pod stražom. I što se oni putem preplašeni razgovarahu među se?
Ostaviše ga jedva duhata i odoše. Osta on ležeći mu kraj puta krmečući; ne može se nikud ni maknuti. Sotim putem u svoje nurijsko mu selo prolazeći,
I opet svi ujedno odoše te popleniše domove. Što god za njih valjade, sve izvukoše napolje svome domu a grad zapustiše. Posle otac im Jakov sviju
Tamo boraviše dokle pak rad gladi za prodatim Josifom od braće odoše svi širom u Jegipat. Te tamo pri svojoj smrti, Jakov svoje sinove blagoslovi i kaza im po vremenu minutu jer će njihov
Šestoga časa piše se da je onde stigao, to jest u podne. Zato i odoše mu učenici svi u grad da štogod za ručak kupe što će jesti. Osta sam Isus sedeći mu kod studenca.
S velikom mukom sam se jadnica nudila teke da uđem i kad stadoh na prag muške crkve, svi lasno preda mnom odoše napred, a meni, sama smotrih, neka božastavna sila zabrani mi. Ne dade mi ulesti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— E, hadžijo, — odgovara mu ona — prođe si naše!... — Prođe, Mado! Odoše si i mlados’ i lepotija, kako lastavice u jesen!...
— smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha! — zasmeja se Zona i zovnu Vasku izmećarku, pa odoše obe smejući se, a ostaviše Mana, koji, sav obliven po čelu graškama znoja, jednako gledaše za njom.
Poznava se sa sve me’andžike, amamdžike i stare bule, vikaju ga i ciganski konzul... Odoše i nađoše Stavre Jare. Pristade i on odmah.
Ove odoše i vratiše se s neveselim glasima, jer Uraniji rekoše da sumnjaju u Manulaćeve, a Kaliopi opet odgovoriše da sumnjaju u
Devojke pazariše, pa i odoše. Ostadoše opet sami. Opet mala počinka. — Bre! — poče hadži Zamfir — iskvari se mnogo svet! Batisaše se i selskije!..
obitnik — stanovnik odu — od okatrenuće — sekund oknuti — doviknuti osamne — osvane otoičke — maločas otoše — odoše pavta — dugme pajton — fijaker pamuklija — haljina pelivanka — cirkuska igračica peškeš — dar peštimalj — peškir