Radičević, Branko - PESME
Nigde meni nema sreće Kako prenu i svet glenu. Kad posadi kako cveće, Za dan, za dva, pa uvenu; A tičicu kad odrani, Odma jadnu i sarani. 70. Za majčicom, još kâ dete, I za ocem proli suze.
Al' da vidiš pustoga starinu! On za konjem gleda niz dolinu, Od mila mu srce se raskaka, E odrani takvog konja laka. Ali Cveti na jade se dalo, Volija bi daje lošij' malo, Pa se moli u sebeka Bogu, Ne bi l' zeko