Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Rečju, ono ne poznaje kulturnu tradiciju i ne učestvuje ni u porodičnom ni u društvenom životu. Tokom vremena, dete odrasta i ugledanjem na roditelje ono se postepeno socijalizuje.
U jednostavnim, homogenim društvima gde se gotovo svi značajni događaji zbivaju pred očima radoznalog deteta koje odrasta, primer starijih je nezamenjivo i moćno sredstvo socijalizacije.
Kako dete odrasta, ono se postupno, laganim tempom obučava sve složenijim poslovima. Iz mnogih etnografskih izveštaja može se zaključiti
Dečje narodne igre imaju nesumnjivo ogroman socijalizacijski značaj za dete koje odrasta i postepeno ulazi u svet odraslh.
Bajka pruža uverenje malom, nemoćnom detetu koje odrasta i u tom odrastanju se sukobljava sa na izgled nerešivim zadacima, da i ono može od Biberčeta postati carević.
) zapravo simbolički predstavlja unutrašnje, psihološke sukobe deteta koje odrasta i nastoji da dosegne zrelost. Bajka je „čarobno ogledalo koje odražava neke aspekte unutarnjeg sveta i korake nužne za
Prema narodnom, mitskom shvatanju, životni ciklus pojedinca izdeljen je na izvesne periode u kojima osoba koja odrasta prelazi iz jednog nižeg stupnja u drugi viši, zreliji stupanj.
Za razvoj deteta, smatra se u narodu, veoma je značajna i društvena sredina u kojoj ono odrasta. Pod „sredinom“ ovde se, pre svega, misli na porodicu kao na osnovnu socijalnu jedinicu čiji konkretni i vrlo