Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dolazili su da ga samo jedno pitaju: ima li nade da, još jednom, i oni vide bolje dane, i da se mogu odseliti u Rosiju? Pri rastanku, sa onima, koji kreću, bilo je u Engelu, mnogo serbskog plača, zagrljaja, preklinjanja i obećanja.
Mi, Isakoviči, ako baš želimo, možemo ići, ali nemamo prava i Mahalu sa nama odseliti. A mene će, kaže, kao emisara arestirati.
Zvao je Trifuna zato, da mu dođe u traktir. Da se dogovore kako će se odseliti. Trifun dođe, ali sav drukčiji. Imao je novu uniformu na sebi, a bio je ispeglan, čist, nagizdan, namirisan, a
Višnjevski, pijanica, bludnik, lutka, u Tokaju, probudio je, još jednom, tu nadeždu. Neće oni, Srbi, dakle, uzalud se odseliti u Rosiju. Dovešće oni Ruse, na konju, kao oluju, u Serviju!
Za Pavla to kube bilo je znak, izdaleka, da ima nešto neprolazno u ljubavi. To se ne može odseliti. Pakao, pakao ljudski – Evdokije, Tekle – možda su, zaista, bile i tu, uz put, kojim je prolazio, u Rosiji, ali taj
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo. I zagleda se tada u daleka brda iza kojih se sad
vedrina, događaji što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi, moraju biti negde i za njih dostižni. Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde na nečem čistom, bistrom, glatkom kao površina dubokih, gorskih jezera,
Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se, pa da sve što ostavljaš, bude kao da nije bilo. Zagledan u daleka brda, iza kojih se opet pomaljalo Sunce, oseti
Još uvek uveren da će se odseliti sa decom i svojim slugama tamo, grabio je da ovako, nesmetan, još jednom promisli kako je to jedino što ga može spasti
Negde mora biti lakšeg života, vedrine događaja, što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi. Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde, na nečem čistom, bistrom, glatkom kao što je površina dubokih, gorskih