Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom. Dok se čuše srećom i petli... Odskoči mu dete s leđa, pa naže uza stranu.
Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se. Postaja tako, postaja, pa tek viknu da je sva vodenica odjeknula: — Ej, Sava Savanoviću,
Ćebo poneo u nekom šišetu vode adžijazme. Neki poneli budake i motike. Kad već odskoči sunce s koplja, krete se sav taj narod da traži Krivu jarugu i račvasti brest.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mladež zametnula igru, odskaču jedan drugom. Lazar se uputi Stanku. — Stani-de, Lazo! — reče Stanko Jurišić. — Odskoči Šokčaniću, tako ti krsnog imena!... Pobesne lepo od jordama što nema nikog da mu odskoči!... – Ne mogu — reče Lazar.
— reče Stanko Jurišić. — Odskoči Šokčaniću, tako ti krsnog imena!... Pobesne lepo od jordama što nema nikog da mu odskoči!... – Ne mogu — reče Lazar. — Zar nema ko drugi?... — Zvao sam imenjaka, ali on je tamo s Jelicom... Lazar se namršti.
— Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
On se nasmeši pa reče: — Mogu još stopu!... Lak sam kao tica!... I, bez ikakva naprezanja, odskoči belegu za čitavu stopu. Lazaru smrče pred očima... On napreže svu snagu, ali ne može doskočiti.
Panj je bio vrlo visok. — Zavrzane, Zavrzane! — zagrajaše sa sviju strana. — Ovaj i tebi odskoči! Mladić jedan, osnizak, kruteljast, sjajnih očiju i veoma živahan, koga svi zvahu Zavrzanom, odvoji se od družine i
On mu stade nogom na prsa i mlaz krvi šiknu... Poteže nož i odrubi mu glavu, pa je baci i ona odskoči nekoliko puta... On učini to isto još dvaput, pa onda Lazarevo oružje ostavi kod obezglavljenje trupine...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali ga štaka izdade i on se pridrža za jednu gospođu s kučetom i zembilom, koja vrisnu i odskoči u stranu. — Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tekla Božič je, međutim, bila rešila da odvede kapetana u još jednu šetnju. Ona, potrča uzbrdo, a kapetan vide kako odskoči, kao čigra, ili neki plav cvet iz žita, sa svojim svilenim cipelicama, i zadignutom suknjom.
Sirota Ana, kad to ču, odskoči i ciknu. A kad Varvara zaplaka, Ana poče i sama da opet plače i da se krsti. Prema jednom aktu karaulnog oficira u
Ona može, i rado bi bila, u tom slučaju, popunila kapetanovu kesu. Isakovič na to odskoči. Molio bi, kaže, da razgovor prekinu. On je došao da se Božiču predstavi. Ne misli da krije šta se zbi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Poput oluje, Žućo se sruči do kukuruza, ali mačak Tošo munjevitom brzinom odskoči u stranu, a Žućo se istog trenutka sudari s velikim Šarovom i ... ...
Dvije lopte munjevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge, sve dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Hej, Sulejmane! - reče Rašida, a dečak hitro odskoči u senku jednog drveta koje nije bilo dovoljno veliko da ga sakrije.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vatre su još šarale po mraku velike senke i pričine, ali čim puče prva puška, sve kao da odskoči sa zemlje i zaigra. Zapevaše neki, zarikaše, potrčaše do đerma, na valove, da se umiju; drugi, noseći decu na rukama,
Matavulj, Simo - USKOK
On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom, dodirnu samo zemlju, sve po mjeri. To isto, a složno s njim, učini i baba.
„Ikonica!“ viknu Ramo, kad na njegovu molbu Janko pritisnu čivicu, te odskoči poklopac. Sve četvoro vidješe sličicu, poprsje žensko.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ko će znati šta se u onome pijanstvu i mraku sve ispodogaćalo. Odjednom s onoga kreveca, iznebuha, poput opruge, odskoči komandant Milančić i za tren se nađe pred seljakom, onako gologlav i u čarapama.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Kazuj... Ubiću te, ubiću te! Bar da te ne gledam takvog!... — Ubi me! Starac odskoči od njega. — Da te ubijem? I hoću, sad, evo! — I poče da se vrti po sobi, kao da nešto traži čime će ga ubiti.
što se od njih nije moglo, ona nije to svoje znanje, umenje tako jako isticala, bojeći se da se ona time ne izdvoji, kao odskoči od braće, i time ne zameri im se.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da je ranije pa da svratite, ali je već mrak... Gojko se trže i gotovo odskoči korak natrag. — Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć!
— E?... začudi se Gojko, i podiže glavu. U tom se otvoriše vratnice na dvorištu. Stojan priđe prozoru, pa odmah odskoči. — Eto ga!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pružiše se puške i — trenuci se pretvoriše u vekove... Najedared Ljubiša odskoči od vrljika, ispali pušku i stade. Glava zlikovčeva klonu... Za trenutak pretrčasmo svi do vrljika.
To je bila njegova poslednja poruka. PRVA TUGA Kad odskoči sunce visoko i njegovi topli zraci, prošavši između razmaknutih zavesa na visokim prozorima, padoše na čist detinji
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka ode u kujnu da Arnautinu skuva kafu. Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jače odskoči ona pruga oko vilica i čela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovu jutrošnjem umivanju, poče oštro da priča.
Sofka ipak promuca: — Ja ne mogu! — Ni ja ne mogu. I odskoči od Sofke, uspravi se. Sofka vide kako mu se po ćilimu prsti od nogu u čarapama grče, tresu.
Jel’te žao, što se rastajemo Rastajemo, a... I nemogući više od sevdaha, baci tas od sebe. Tas zveknu, odskoči i zvečeći otkotrlja se. Sve se prenuše uplašeno da ih amamdžika za to lomljenje posuđa ne grdi.
Prvo kao pokleknu, odskoči i odmah zatim poče okruglo, toplo da se nija i kreće po svirci. Ostale jedva dočekaše tu njenu razdraganost, te i one
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
na kijaču, Međedović opet da bi ga ogledao, baci ga u nebo, i načetvoronoži se podanj, ali se buzdovan ne razbije nego odskoči od leđa..... Ispravivši se Međedović rekne: „Sad je buzdovan dobar,” pa ga zametne na ramo i pođe dalje.
nego odskoči s doline te njegovoj istoj šćeri na skut, a ona videći zlatni i lijepi prsten, uzme ga te stavi na prvi prst od desne
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Dobra noć! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvoriše, pak reze iznutra zazvečaše, pak nasta tišina. Kad mjesec odskoči, tada Lis odškrinu vrata svoje ćelije, pak navrh prsta izađe na trijem, držeći obuću u ruci.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zamilkuje slugama. Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— reče zapovednik potere. Ali, kad se prvi gonilac pope do grane na kojoj su dečaci sedeli, grana odskoči uvis. Morale su biti nabavljene još duže lestvice. Bez uspeha. Bor je rastao sve više, u samo nebo bežao.
Popa, Vasko - KORA
žutih sećanja Nestane Pred snežnim granama Što se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto
se za njom pružaju Presahne Ispod gladnih jezera Što nad njom kruže Odskoči Od svoje krvave glave Koja je u noć gnjura Odskoči Na legalo da uzleti MASLAČAK Na ivici pločnika Na kraju sveta Žuto oko samoće Slepa stopala Sabijaju mu vrat U
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Kad lako skoči na snažna prsa Nikolina, on je ponese izlazu, ka kolima koja su čekala. Ali se ona izmigolji, odskoči elastično, pa nam pritrča, kumu i meni, srdačno zahvaljujući i stežući nam ruke.
Ja se osvrtoh i tada ugledah ženu koja, kao lopta, odskoči sa svoga sedišta. Ta žena bila je Engleskinja, jedna od onih što su naročito lepe kad su lepe.
izvan varoši, gledam u plave daljine, gazim po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a kad sunce odskoči da se vratim u probuđenu varoš. Smej se ti koliko ti drago!
kao posle groma, kao munjom ošinut, kao ranjeni panter, prenu se Obilić; onda jednim baletsko-panterskim skokom odskoči Obilić u stranu, onda gurnu Vuka Brankovića, i onda licem publici, vitlajući rapirom (koji je podigao) oko svoje
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Radovan planu, sevnuše mu oči kao u tigra, pa odskoči u stranu od razjarenoga Đorđa. Podiže pušku i taman da je pruži, a u kući se opet začu vrisak.
Konj odskoči u stranu i nestade ga ispred Nikolinih očiju, a on se oseti usamljen, u vlasti ovih strašnih zverova. — Pst, da nisi
Novici ostade još toliko svesti, te ugasi sveću, pa se i on pruži, ne znajući više ništa za sebe... Kad sunce odskoči visoko, Đurica se probudi i podiže glavu. Začudi se položaju u kome se nađe, ali se odmah seti noćašnje pijanke.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Ama, otkad ja čekam da neko iz naše familije onako... kako da kažem... da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo!
I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
On se trže i htede da skoči. Zadržao sam ga... Zamisli!... U ovom paklu on zaspao. Predveče odskoči kuršum i udari jednoga vojnika u koleno, gde otvori čitavu rupu. Jauknuo je grešnik od bolova na sav glas.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
biva kao što treba, da ne samo sad više nego otac mu poče da zarađuje, proširuje, učvršćava radnju, nego kad sasvim odskoči, podiže se, i uze sve u svoje ruke i postade ono što je u redu, kako treba da je sin na kome ostane kuća, radnja...
Koliko puta tada, sedeći tako, dogodi se da niko ne dođe. Jutro odskoči. Dan lep. Osvojilo jutro sveže, letnje. Oseća miris u vazduhu okolnih bašti, jorgovana, breze.
On se zagrcne. Suza radosnica kane mu u kotao. On je vidi kako padne i odskoči od kristalne površine vina u kotlu. Zastidi se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Veseo odmiče uzbrdicom da, prije nego sunce, odskoči, dohvati se planinskih visova. Gore, u planini, osjeća se lakšim i slobodnijim a i za nekoliko dana vraća se kući
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zvuci se od svuda hore, Istok se u purpur osu i sunce odskoči gore. I dan ogreja sjajni. U dolji reka se svetli, Vratnice lupaju selom i žustro pevaju petli, I kravar, zevajuć
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (uplašeno odskoči od nje): Ama, jesi li luda? Kakav strah? (Rešeno namešta šamiju oko glave.) Idem ja, idem ja sama da zovem dedu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad to začu vojvoda Momčilo, proli suze niz junačko lice, pa odskoči od konja čilaša; triput skoči, do grada doskoči; ali gradu vrata zatvorena, zatvorena i zamandaljena!
Rasrdi se vila Ravijojla, pak odskoči u Miroč planinu, zape luka i dve bele strele: jedna ud'ri u grlo Miloša, druga ud'ri u srce junačko.
Jao brate, vila me ustreli! A nisam li tebe besedio da ne pevam kroz Miroč planinu?“ A Marko se trže iza sanka, pa odskoči s konja šarenoga, dobro Šarcu kolane poteže, Šarca konja i grli i ljubi: „Jao Šaro, moje desno krilo!
“ Al’ da vidiš Daničića Vida! On uzima kamen na ramena, — jednom baci, te svijem odbaci; jednom skoči, te svijem odskoči; pa okrenu pravo u planinu.
Tad viknuše Turci Lijevnjani: „Vrat’ se amo, bosanska delijo! Odbaci ti Ture Malagića i odskoči skokom junačkijem!“ Kad to začu Daničiću Vide, povrati se turskoj karauli, pa se hajduk bješe umorio, te raspuči
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lazar prestrašeno odskoči u stranu, ali se brzo pribra i borbeno naroguši. — Hoćeš da se biješ? Čik! — Tebe su već izbili — poče da se ceri
— Marš natrag, čuješ li! — povika Stric, pa pograbi sa zemlje neki suvarak i baci se na mališana. Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem.
— E jest, vjere mi. Đavo je odnio, alaj me prestraši! — Štrop! — pljesnu opet iza samih Mačkovih leđa i on odskoči kao da ga nešto lupi. — Al si strašljiv, majstore! — podrugnu se Jovanče. — Eh, strašljiv!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I kad on to začu, taki bahnu pod sobom konja, i odskoči skoro od njega da kogod to ne dočuje i ne zastidi se od ljudi. Zašto golem je bio na glasu gospodin.