Afrika
polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija goste, boemski je i pustinjski srdačan. Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije mu bio prijatan šizmatik, oficir, za zeta, a ni ovaj, koji mu odvodi usvojenicu. Ali je Pavle bio čovek miran, razborit, ćutljiv, koji se lepo ponašao, pa se i senator Neoplatense lepo
kuću ušao, kako ga je Stritceski lepo primio, kako ga je molio, da ne ide Moskalu, da se ne seli u tuđinu, da mu ne odvodi ćerku. Ona mu je jedina uteha u životu.
Kako u Srem prelazi. Pa kako i iz Srema odlazi, u rat, koji ga čak u Pemsku i Olandiju odvodi – kad mu je bilo trideset godina. Uvek su se Isakoviči selili. Nikad sretni nisu bili.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (uzima ga pod ruku i odvodi na stranu. Poverljivo): Ne razumem ja, zete, što tebe ta stvar toliko uzbuđuje? Razumem sve ostale, ali tebe...?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako se, po verovanju, posebno opasan prvi pogled odvodi sa lica koje je izloženo opasnosti na neki drugi predmet ili osobu kojoj zle oči ne mogu nauditi.
Ovi predmeti koji privlače opasan pogled (inače bi on pao na dete) služe kao gromobran koji odvodi i neutrališe udarnu, najkobniju snagu koju ima upravo prvi pogled zlih očiju.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Takvi kao ti sigurno nose drogu! Šta mi je sve ovo trebalo, misli Žan Žik, dok ga carinik odvodi u neku sobu mutnih, staklenih zidova. Nisam smeo da se prepuštam nostalgiji! Uleteh u klopku!
Radičević, Branko - PESME
O stani, sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom, Čase mloge deno svoji leta Kâ u raju veselo
Sunce seda ponosito, tio, Gojko u njeg' oči upravio, Za goricu zlaćano zahodi, Čini mu se sreću mu odvodi, Nešto mu je i čudno i teško, Čudno kuca srce mu viteško, Da je jutros, kad boj zaplamtio, Lako bi se čudu još
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Stojim visoko. Dubina mosta d‘Jena, koja se beli i sjaji od kiše, i prolazi ispod čudovišta Ajfelova, odvodi u beskraj. Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad pokrije sve plodno zemljište pored reke, a još uvek pridolazi, onda se njen suvišak odvodi, za kasniju upotrebu, naročitim kanalom u jezero Meris, na čijoj se obali nalazi slavni Labirint, sa svojim palatama i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sutoni na terasi. Ugodnobolna razdragana pisma drugu iz školske klupe, miloj djevojci koja naveče odvodi iz naslonjača na lijeganje sestrinu hidrocefalnu lubenicu sa žućkastim kovrčama, pošto se dovoljno nasunčala mjesečine.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— čuje se iz naroda. — Dosta, babo, ne pomaže! — veli Mitar, odvaja je od Đurice i predaje drugom žandarmu, koji je odvodi... — Gde je kovač ?... Skidaj !... — veli pisar. — Sedi Đurice! »Kovač... Šta će mu kovač ?...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
]. Fosil na jezerskom dnu odvodi nas najdalje po dubini vremena. U trećoj je strofi prikazan kao obrnuta slika mrtvog lovca u jezeru naspram živog nad
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Vodi mi ga, Anka, ispred očiju, jer ću ga raščupati kao pile. Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku). VIII ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... centrala? Molim Ministarstvo spoljnih poslova...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Rogožnjanin skrsti ruke, pa trpi zulum. Kosovac gleda kad mu Arnautin odvodi jedinicu kćer i kukavički izgovara: „Slatka je, duša, gospo– dine!“...
Miljković, Branko - PESME
A tvoja milost puteve odvodi U ružičnjake jasne, sestro krina, Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina.
Petrović, Rastko - AFRIKA
polurasplakan od radosti što u ovoj pustinji posle ko zna koliko vremena dobija goste, boemski je i pustinjski srdačan. Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Brda iz starih jošt jednako kulja celitelna voda, Ljude, ah, svaka godina druge vodi. Obveštan kamen na Rimljane odvodi misli, Herkula natpis mnogi dano za zdravlje slavi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
To je pozdrav tati od vas. DECA (meću). TAŠANA Tako, sada idite. Sada ste pozdravili vašega tatu. STANA (odvodi decu). TAŠANA (sluškinjama): A sada idite vi. Samo brzo, da na vreme stignete na groblje! SLUŠKINjE sa korpama odlaze.
SLUŠKINjA (prilazi i ljubi ga u ruku): Blagoslovi, dedo. (Vodi ga ka češmi, do klupe.) Izvoli ovde, na klupu. (Odvodi ga sa Arsenijem i posadi na klupu.) MIRON (blagosiljajući je): Blagosloveni da ste! Pa kako ste, kako?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj! STOJAN Dado, umreh ti! MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.) Plači, Mitke, plači! (Trza se.
Sveću na moju slatku majčicu da zapalim. ARSA (odlazi za njim, zadržavajući ga): Nećeš tamo, nećeš! Kući ćeš ti! (Odvodi ga u kuću.) GRKLjAN (ponizno policaji): Aman, gazdo! POLICAJA (surovo ih ućutkuje): Ćut’!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zmajognjanin-Vuče, ono j' kurva od Avale Porča: dana nema kad se ne privlači i po jednog roba ne odvodi, ja po mrtvu ne odnosi glavu“. A da reče Zmajognjanin Vuče: „Mili bože, na svem' tebe fala!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
od kogano svi ljudi se ustručaju, boje ga se, hvale ga, slušaju do svoje glave i počituju, a on ka neki sužan svezan odvodi se. Jučer sužni od njega stresahu se od straha pak i taj bi osuđen.