Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja onu istu noć 26. februara stignem u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz Kutišice pošljem stricu na Svileuvu. Sutradan, 27.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Znam, svršila u selu, a sad je daj dalje u varoš, u Biograd. Popa štrecnu kao da ga neko nožem udari. — Zar da se odvojim od svojega djeteta? — A brada mu zadrhta. — E, — reče vladika — ti si svome djetetu najviše dobru rad.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bar se činilo da veruje. Nisam mogao da odvojim oči od njegovog i Nedinog lica, sve dok Rašida nije rekla da je za danas dosta. - Čega dosta?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gledajući ih, čovek bi pomislio da je u šest sati zakazano padanje sekira. Tako i ja izaberem nešto kao cilj i odvojim pešaka najužurbanijim korakom. Kad stignem tamo gde sam naumila, obrnem se oko ose, pa natrag.
oni — ti ležerni tipovi, mrtvi-ladni, srede lepo svoja pića, a kad im ja, misleći da su stvarno zaboravni, odvojim lakat u pleksus i kažem: „Pa, dobro,bre, a šta je sa mojim dupljakom?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Ala bi to bilo žestoko, — misli on: — idem ja 'vako u lancu, pa se tek odvojim u stranu, a tamo — leži on. Potegnem iz puške: dum! — on se zakoprca.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dozvoli mi, dragi moj, da se na kratko vreme odvojim od tebe!“ „Ama, razume se samo po sebi!“, reče Kopernik, misleći da će opat poći u crkvu, u slavnu starohrišćansku
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MARICA: Ne, ja neću da se odvojim od njega. Ja ću ga ovde, pred celim svetom, zagrliti, pa ne možete da me odvojite. (Zagrli čvrsto Đoku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena je, razume se, zatražila da odmah odvojim grupu konjanika i da je pošaljem za njim. Postaje mi iz dana u dan sve prirodnije što je ona, od toliko muškaraca, baš
Ona sada od mene traži da odvojim desetak najboljih ljudi da krenu u potragu za njenim nestaškom, i to baš onda kada mi je svaki čovek potreban.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uvek mi je bilo najveće uživanje kada sam mogao da se odvojim od sveta, ljudi, njihovih sitnih interesa, niskih požuda i uskih pogleda, i spasem u prirodu.
Petrović, Rastko - PESME
Sada sam ceo ovaj svet skoro napustio, Čim odvojim pogled od čega to odlazi već u linije; Ceo ovaj red zgrada što sam, od detinjstva da izniknu, pustio, Sada gledam kako