Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se. Bilo joj je pomučno izručiti svoju fotografiju gospodaru, da je s drugima otpravi Spasoju.
U tome joj prođe ono malo dana do Đenove. Iz parobroda ušla je u željeznicu, i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela i gradovi, polja i more, — sve se izjednačilo u njenoj glavi.