Obradović, Dositej - BASNE
ako će ne znam u kakvu nevolju pasti, i ako će se koliko smiriti i moliti — niko se u njega ne uveruje i svaki ga se odvraća i gnuša. Nema dakle gore nesreće od zlonaravija i nepravde, niti većega blagopolučija od dobrodjetelji.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Njegova Smilja odvraća ga da ne ide. Govori mu da ne valja na Male Vračeve ići po lovu, kaziva mu i kako je nekakav ružan san usnila... Aja!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ne znam koga da pogodim! ’Oće l’ Pera Bockalov? — Man’te ga vragu! — odvraća ga Arkadija. — Skup je. A i ako se pogodite, imaćete komendije saš njim.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko... — Odvraća ga ona i skida sa sebe šamiju, ogrtač. Hoće da ga ogrne, utopli te da onako go, bos, ne juri po zimi...
Hoće da ga ogrne, utopli te da onako go, bos, ne juri po zimi... — Zima, mećava je tamo! — Odvraća ga ona jednako i očajno pokušava da ga zadrži.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od zla odvraća, da uzmu svi primer od njihovog oca; i, očitav još „očenaš”, sigurnim korakom stupio je na vešala.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dobro novinarstvo za decu upućuje mlade čitaoce prema dobroj književnosti, kao što ih loše odvraća od nje. Merila U susretu sa svakom novom dečjom knjigom valjalo bi, najpre, utvrditi postojanje specifičnog dara dečjeg
Ko vam zadaje ove strašne zadatke? Ko zloupotrebljava vašu srdačnost, naivnost, otvorenost? Ko vas to, od malih nogu, odvraća od slobode?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ej, domaćine, je l tamo Balać? — Otpirio na potok da s curama ašikuje — odvraća neko iz dvorišta. — A mali Gončin? — On otišo da gleda ...da se pouči. — Đavo ga poučio! Jes vidio, moj đedo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Moja je kuća čvrsta ko grad, prenoći u njoj. Kud ćeš sada?“ Tako ga lija na konak svraća, a jež se brani i odvraća: „Zahvaljujem se pozivu tvom, al mi je draži moj skromni dom!
Ovde je zakon zverinji, grub: caruje samo šapa i zub.“ Slobodan hrabro odvraća vuku: „Stradaćeš poput čvorka, videćeš kako delije tuku, kada te zvekne Borka!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ako mi do subote ne pošalješ pet dukata kako smo se dogovorili... Dobro — odvraća tiho, a noge mu se čudno lome i savijaju. Muklo nariče fenjer i kukaju lampe prignječene mrakom. Pokušava da trči.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Napisao sam ti samo ovo nekoliko redi, i već me nešto vuče da prestanem i odvraća me od namere. I posle svakog reda sve žešće.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bolesnik je ostao sam. Odvraća glavu k zidu, da mu prazna soba ne viri u lice. Bori se, odolijeva provali iz nutrine. Jer treba biti jak!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ne mogu da sebi odgovorim; samo znam da je moje oči traže da je pošljednji put pozdravim. Mašem joj šeširom, a ona mi odvraća bijelom maramom.
Mani me se!...Što će ti tuđa kurva?... — Da, kurva, a da što drugo? — odvraća on glasom koji ga izdaje, i ne može da sakrije toga časa mušku volju, zaborav i opraštanje...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tako isto, kažemo nešto s čime se naš sagovornik slaže, i on munjevito – odvraća: Lepo! Ni u deliću sekunde ne zapinjemo dvoumeći se šta to znači. Ali se već prevodilac dvoumi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ni bez onog na što huli ne bilo joj l'jeka! Mrzi Srblje i što je god tom imenu slavno, Odvraća se sercem od nas i kleveće javno. Njoj su [naši] običaji (ima zlih navada!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ča ga kriješ, ka neće ga nać?! — čuje se kroz noć ženski, ujedljivi glas. — Muči, đavle! Prigladniće noćas, — odvraća plačljivo muško grlo. A rondari pred sobom gone magare, da ga s ostalima do sutra zatvore.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— veli smejući se Dragiša. Dan je sparan, a sunce kao da pali. Onaj dosadni odblesak sunčev odvraća nam od pogleda čitavu jednu stranu pučine. Hladovita mesta su posednuta, a u kabinama je zapara.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ništo tako ne odvraća uši ljudske i umlje izumljeno im čini... kako te sokačke šale, lakrdije i smešne maskare. Toga rad dostaput iz crkovna
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mašalah, Mančo, — nesi zabadava sin na Đorđiju!... Đorđijina krv!... Aškoljs’n!... — Ama neje ništo bilo! — odvraća je Jevda. — Za drugo ništo zborismo! Kako da bidne!... — Lele, Jevdo! Što će da bidne ubavinja kad se uznu!