Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁶ Svojim oblikom, ovaj štap, kao simbol falusa, nedvosmisleno javno oglašava muškost njegovog nosioca. Crvena boja koja dominira, kao poznati simbol ljubavne strasti, erotike, takođe potvrđuje
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
duboko jedinstvo, ponekad se izdvajaju, kao što se noću, u izvesnim trenucima i na nekim mestima, reka neobično jasno oglašava žuborenjem.
Dete iz Lukića doista se oglašava jasno i neposredno; ne oseća se, tako reći, nikakva razdaljina između pesnikovog i dečjeg ja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca. I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori.
Napred ide četa snažnih kopljanika, A za njima sluge s rujnim buktinjama — I mrtvački sanduk. I hor sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad zalazi moj život i vidik obmana, A istina mirno, kobno, kao zvona jek, Oglašava huk pada radosti i rana. Saranio sam ljubav i ponosa vek.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pastira, posmatrao zvezde na tamnoj pozadini ponoćnog letnjeg neba, činilo mi se da je svetlost zvezda bila jezik koji oglašava slavu božju. Da li je nauka uticala na to da promenim ovu viziju iz moje mladosti?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako se, na primer, na početku pripovetke Stari dani oglašava pripovedač Mile kao već odrastao čovek, a varoš (Vranje) za njega nije blisko ovde, nego daleko tamo.
čitaocu, kao što bi se očekivalo, nego nekom neimenovanom sabesedniku, koga otkrivamo tek u sredini pripovetke. Oglašava se samo jednom, i samo u sledećim dvema rečnicama (podvukli smo sve što je on u pripoveci kazao): - „Pa?
Ilić, Vojislav J. - PESME
On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca. I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po sumornoj, tavnoj gori.
Napred ide četa snažnih kopljanika, A za njima sluge s rujnim buktinjama I mrtvački sanduk. I hôr sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bila je tužna i zamišljena. Plač unesrećenog devojčeta zvonio joj je jednako u ušima kao zvono koje oglašava mrtvaca, a reči poslednje Zonine, koje joj je rekla praštajući se i ljubeći je u ruku: „Strinke Jevdo, eli ćeš mi ti sag