Obradović, Dositej - BASNE
ode k ocu, i načne se tužiši na brata svoga, kolik' da je učinio najcrnje i gore delo na svešu, što se on ogleda na ogledalo koje nije načinjeno za ljude nego za žene.
Otac ih zagrli oboje i, s otečeskom milošću ljubeći ih, da im ovu nauku: „Ja hoću da se vi svaki dan u isto ogledate ogledalo: ti, sine moj, ne zato što bi se ponosio, i sestru svoju ružnom nazivao, nego što bi krasotu i blagoobrazije lica
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(molera) te kraljevo sure izvadila, pak u drugoj sobi drži; zove kralja u onu sobu pak rekne mu: „Ogledaj se u ovo ogledalo, pogledaj sad u ovo sure (obraz). Čije je ovo sure?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
i tuga malakše; legnu njeni talasi po srcu, i umornu površinu dotiče samo još pismo od miloga, kao lastino krilo mirno ogledalo vode. Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize neosjetno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali ima, verujte, i korisnih stvari, koje su verno ogledalo, verna slika društva; ima romana u kojima se bičem nemilosrdne i neumitne satire šiba strašna pokvarenost društvena.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
je kazao da će pored Savke dati osam stotina forinti, a ja ću joj dati lep štafirung, kanape, stolice, dva šifonjera i ogledalo. — Što se štafirunga tiče, s tim sam zadovoljan, al' osam stotina je vrlo malo za trgovca.
Tu je divan od kadive crvene, pa kakvo ogledalo, pa dugačke firange, pa sat što svira! — Je l’ ovo štafirung frajla-Pauline, gospođo Makro? — Tako će nešto biti!
obuče drugu haljinu, metne lanac na vrat, brazletne, prstenje, pa onda ode u veliku sobu i stane sasvim obučena pred ogledalo. Tu namešta usta. Sad ih malo jače skupi, sad opet popusti, pa se malo smeši, a očima izvrće da pogled ugodi.
U prvoj sobi što je sa sokaka veliko je od kože kanabe; nad njim visi starinsko, ali lepo ogledalo; sto nije nov, ali je lep, od orahovine; na ormanima šolje poređane; kreveti lepo namešteni; u sobi hladak, jer su
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I ogledalo stoji nakrivljeno, izlizano, prslo, na istom mestu i pegavo. I sve je tako bilo pre rata, i ako se onda, u njemu, nisu vi
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako? JUCA Malo samo oči k nosu. Tako! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JUCA:
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ukaza mu se u snu, kakva beše pre nego što iziđoše pred svatove, kad ga je privukla pred veliko, okruglo, ogledalo, Varvarino, da ga, kaže, vidi, kako ga više nikad videti neće, a da i on vidi nju, kako je više nikad videti neće.
Treba i on da otima loptu. U Beču, tu igru igraju i deca. Gospoža Evdokija bila je stala pred ogledalo, kod peći, i imala je neki čudan osmeh na licu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
najmlađem koje se kačilo za njenu suknju a onda se nasmejala obuhvativši pogledom nasip sa železničkom prugom, sjajno ogledalo mrtve Tise iza pruge i jednu rodu koja je dremala kraj ševara. - Sad idi!
Ispod nasipa svetlela se razlivena površina mrtve Tise puna trski i kreketanja žaba. Činilo se kao da nam neko veliko ogledalo blešti u lice.
- Bože moj! Zbog toga? - nasmejao se i bilo mi je jasno kako mi ne veruje. - Samo zbog toga? Čoveče, nađi negde ogledalo i pogledaj se: izgledaš kao zaljubljeni ćuran!
Nije moglo. Šine poda mnom bile su još vrele, ioko je sunce zalazilo a močvara se pretvarala u golemo, crveno ogledalo. Opet čuh hor žaba. Onda drugim kolosekom prođe dresina. To su se radnici vraćali iz šećerane i pevali.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedna soba za posetu, „fizitu“. Divan od jake zelene čoje, i šest takvih stolica, sto i ogledalo „rokoko“ sa izdeljanim siradama, ogledalo još i pozlaćeno.
Divan od jake zelene čoje, i šest takvih stolica, sto i ogledalo „rokoko“ sa izdeljanim siradama, ogledalo još i pozlaćeno.
se da joj je milo što je Šamika došao; poznalo se to već pri pretstavci, pa sada, razgovarajući se, baca pogled na ogledalo i namešta kosu. Vidi se da bi se rada Šamiki dopasti ili drži da mu se već dopala, počem je održao reč.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa užasom u ukočenom pogledu, zaiska da joj se prinese ogledalo, ono isto ogledalo, okovano u okvir od gvozdenog cveća, koje su joj babe, malopre, gurale pod nos, da vide da li još
Sa užasom u ukočenom pogledu, zaiska da joj se prinese ogledalo, ono isto ogledalo, okovano u okvir od gvozdenog cveća, koje su joj babe, malopre, gurale pod nos, da vide da li još diše.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
uroka), zatim zrno pšenice, samotvorna britvica, zrno soli, tisov krstić, kvasac, detelina sa četiri lista (za sreću), ogledalo (od more), oman i odoljen (od vila) itd.³² Za kolevku su vezani i neki tabu-propisi.
Bajka je „čarobno ogledalo koje odražava neke aspekte unutarnjeg sveta i korake nužne za naš razvoj od nezrelosti do zrelosti“, piše Betelhajm.
Matavulj, Simo - USKOK
Vidik s prozorâ bješe na cijelo donje polje i na okolna brda. Među prozorima bješe divan, nad njim ogledalo, na jednoj strani krevet i umivaonik, na drugoj stô, sa velikom policom punom knjiga.
Divan, takođe prostran, visoka naslona, kožom zastrt, bješe manje očuvan. Ogledalo obličasto, sa drvenijem krivoletom, mletačke rezbarije, bješe stvar od cijene i od ukusa.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tu je, kratko i jasno, izloženo: šta može čovek. Robinson, običan čovek u kome se svako može prepoznati, ogledalo je naših moći, i naših ograničenja.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Od Srbalja, vidim, neće biti ništa. ZELENIĆKA: Šta, gospodine Žutilove, vi, koji ste bili ogledalo rodoljubaca! ŽUTILOV: A šta pomaže, kad smo slabi? LEPRŠIĆ: Mi slabi? Tri smo na jednoga.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je imponovao svojim velikim književnim obrazovanjem, svojim žarkim rodoljubljem koje se podjednako ogledalo u njegovoj poeziji i u njegovom javnom radu.
Od njega je ostala i jedna zbirka narodnih pesama, Ogledalo srbsko, štampana u Beogradu 1845. Ta zbirka, u kojoj ima i pesama iz Karadžićeve i Milutinovićeve zbirke, i u kojoj ima
je stavljen u penziju. 1864. pokrenuo je, bez uspeha, časopis Ogledalo srbsko, a 1864. i 1865, takođe bez uspeha, radio kao poslanik na srpskom saboru u Karlovcima. Umro je u Novom Sadu 23.
ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.« Posle Herdera, Getea i Valtera Skota srpske narodne pesme prevode Šarl Nodje, Prosper Merime, Puškin, Mickijevič.
Ovdje već ne gledaš duha na ogledalo, ne gledaš slike njegove, nego njega sama; ne kazuje ti ga drugi, nego ti on sam zbori, on se sam s tobom razgovara...
Još 1837. piše Karadžiću: »Vi ste mi ogledalo, pa sam se po vama vladao«; »Vi ste mi oči otvorili i put pokazali«, piše on 1845.
On želi da verno slika narodni život svog malog zavičaja, da dâ »ogledalo naroda našega« u Boki Kotorskoj, i katkada radi kao realistički pisci.
O uspehu svojih pripovedaka veli: »Te su pripovijesti omilile s čistoće jezika, s narodnijeh oblika, i stoga što su ogledalo naroda našega«, i to je odista glavno u njegovom delu.
Tada je Otadžbina bila ogledalo srpske književnosti. Ali ni svojom sadržinom ni odzivom publike list nije ostao na istoj visini.
Milićević, Vuk - Bespuće
Na njezinom licu u koje je udarila vatra, ogledalo se nešto strašno i zaprepašćeno, s očima, punim suza, ubijena stidom, osjećajući poniženje svoga oca, kao da i na nju
Sremac, Stevan - PROZA
Na zidu patron školski, Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim za stolom, na kome beše svega što se na učiteljevom stolu obično nalazi (sem pruta za packe).
Radičević, Branko - PESME
Dete malo — golušavo tiče, Dođe tiče pa se tu naviče, Ovde, ovde, de krioce malo Prvi put je sretno ogledalo, Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle donesoše ono „ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše joj ogledalo, te poče vaditi iz „ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dođe i „ona“. Visoka, puna.
I zaista, kod njega je sve smišljeno, Tiho I temeljito. Pošten je i čist kao ogledalo. Ne govori mnogo, ne brza, ne plete se. Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
U kraju stoji fortepijano; a u pročelju kanape, više njega veliko ogledalo a pred njim astal i naokolo stolice.) 1. VUČKO (stupi) VUČKO: Ja!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
većma ljubiti težimo; gorčastim sladosti zemne Strojitelnicama Roda Čovečeskog gospodstvujućim Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja jest ljupkost slavujeva glasa, Kras i lepota Žene jest njena nježna tihost.
Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a? A znaš da se dereš za plaću. PERSIDA (priđe krevetu da namešta).
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pogledaj se samo dobro: eto ko si ti! — Ma nemoj! — Ipak, dopadaš mi se na izvestan način... kažem sebi u ogledalo — imaš lepe noge, i uopšte! Nisi baš riba za bacanje!
Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu. Nešto tako. — Hajde da te intervjuišem! — predložih sebi u ogledalo. — Za koji list? Mislim, ne želim da se moje ime povlači kojekuda ...
) Zamislite, u foajeu tog pozorišta čitava je tavanica u stvari jedno veliko ogledalo. Lukava stvar! Da ste samo videli sve one uvažene tintare kako vas obasjavaju odozgo iz ogledala, krepali biste od
Kao belo roblje, ako već hoćete da znate kako sam se osećala. Pazite sad — soba: strava i užas! Napuklo ogledalo i stari umivaonik, bokal vode, čaša za ostavljanje veštačkih zuba, izlizan tepih i krevet sa žutim mesinganim kuglama!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Volela bi da iziđe do svoje dece, i nešto je jako vuče, ali čim stane pred ogledalo, trgne se, jer vidi da se mora još sedeti. Prokleti nokti! ...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Nasred sela vita jela, — oj dodo, oj dodole! — Vita jela čak do neba. Na vr’ jele b’jela vila. U krilu joj ogledalo; Okreće ga, prevrće ga. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna kiša — oj dodo, oj dodole! 45.
“ 235. Višnjičica rod rodila, više od roda, Pod njom sedi mlad gospodar i s njim gospođa, Pred njima je rujno vino i ogledalo.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: To što si čula! Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube čuva u čaši, a oće da ujeda! BLAGOJE: Gino, zaveži, ili će da radi ova žila!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo. U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bog zna da li je on tada što mislio, ili je samo odmarao oči na toj sjajnoj, glatkoj kao ogledalo površini. A Marko se opet mrštio i mumlao svojim zagušenim glasom: : — Belaja!...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje drvene stolice. Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Vetar se bio potpuno stišao i površina okeana bila je skoro kao ogledalo. Nepregledno mnoštvo riba oko broda činilo je da voda oko njega vri.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Srećan bješe, a ubojit bješe; oko njega ruke ne previjah, svagda bješe kao ogledalo; u hiljadu drugijeh pušakah poznati ga šćaše kada pukne.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se kako bi tada svaki od njih, ne verujući samom sebi, kad baš mora da izlazi u čaršiju, pre izlaska prvo morao ići na ogledalo, da se ogleda i vidi da mu se slučajno po licu i očima što ne poznaje.
sapune, igle i češljeve; kako sve to ispred nje na stolici i po prozoru poređaše, i iza upaljenih sveća prisloniše veliko ogledalo, ostavljajući je samu, da se obuče i nakiti za večeras, za proševinu i „pijenje“, — ništa je to ne potrese.
Pandurović, Sima - PESME
Ja sam večna ljubav naspram paroksizma Osećanja sviju što u meni žive, Ogledalo čisto i velika prizma Vekova u senci jedne perspektive.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko nema obraza, kupiti ga ne može. — Poštenjak vjekovnjak. — Poštenje, najjače korenje. — Poštenje je najbolje ogledalo. — Gde je stida, tu je i poštenja. — Poštenje je pretežnije od novaca. — Potreba poštenje krati.
— Pusti danas koku u jarak, sutra ti se i stota hvata. — Rastoči crvić i najzdraviju bačvu. — Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku. — Svaka sjekira sebi malj načini. — Svako zvijere svoje oružje ima.
(Rakija u hrastovoj bačvi) 57 — Blesak, pa blesak, / i u blesku oganj gori — / i u ognju čovjek stoji? (Ogledalo) 58 — Voda ga zapali, vatra ga ne spali? (Živi kreč) 59 — Voda ide kroz vodu, a vodu ne dotiče?
(Prozor) 108 — Obrnem ga dole — puno; obrnem ga gore — prazno? (Kapa) 109 — Oganj gori, i u ognju čovek stoji? (Ogledalo) 110 — Odovud breg, odonud breg, a u sredi veje sneg?
Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Dovedite lepu Micu (ili kako bilo ime) I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo! Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima.
i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date lepu Micu, I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo! Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima.
peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu kondir vina, I ogledalo, i ogledalo!
se, i pođu s Micom vojvodi, pevajući: Raduj nam se, naš vojvoda, Vodimo ti lepu Micu, I uz Micu kondir vina I ogledalo, i ogledalo! Kad stignu vojvodi, poklone mu se, i predadu mu igrača kojeg su doveli.
s Micom vojvodi, pevajući: Raduj nam se, naš vojvoda, Vodimo ti lepu Micu, I uz Micu kondir vina I ogledalo, i ogledalo! Kad stignu vojvodi, poklone mu se, i predadu mu igrača kojeg su doveli.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
51. Đevojka i vijenac. 52. Popovi. 53. Lula i čibuk. 54. Puška. 55. Kad čovek ide u vodenicu. 56. Gljiva. 57. Ogledalo. 58. Zmija. 59. Sito. 60. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija. 61. Prsten na prstu. 62.
izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju đečicu, a znam da ti je nevolja, nego ćeš ujutru naći pod svojom uzglavnicom jedno ogledalo, jedan faculet crljen, i jednu vezenu maramu, to sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome pa hajde u tu i u tu goru,
natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom počne trčati, baci joj najpriđe vezenu maramu, pa faculet, pa | najposlije ogledalo, onda će se ona zabaviti, a ti onu dlaku prodaj kakvu bogatu čoeku; nego nemoj da te prevare, jer ova dlaka nebrojeno
Opet on kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka kad nabasa na ogledalo kojega još nigda nije viđela, digne ga pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono
Opet on kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka kad nabasa na ogledalo kojega još nigda nije viđela, digne ga pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka
digne ga pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka druga nalik na nju zablenu se u ogledalo, te čoek odmakne daleko da ga već nije mogla stići.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo je četku bacio kroz prozor i izašao na kaldrmu što se šarenela na suncu. Trebalo je da razbije ono ogledalo, jer sada je siguran da bi mu sin tražio novac; jer s njim se ništa drugo nije dogodilo sem što je postao sudija
se nad postelju: treba da plačeš, dok celog sebe ne isplačeš, jer si zver, a ne čovek i otac bio, jer si uzimao ogledalo, stezao ga kolenima, pribijao glavu uz njegovu, Adam je plakao i drhtao.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dete malo – golušavo tiče - Dođe tiče, pa se tu naviče; Ovde, ovde gde krioce malo Prvi put je sretno ogledalo; Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba
Ah, nikad nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle k'o kapi morske, a nežne k'o slatki uzdah Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, razvika se Grilus. „More nemirno? - Lažeš koliko si dug! - Ja sam svojim očima video da je more bilo glatko kao ogledalo kad sam noćas...“ On ućuta.
Kada stigoše do dvadesete, već se smrklo. Vazduh beše potpuno miran, more bez talasa; na njegovoj glatkoj površini ogledalo se zvezdano nebo. „Pogledaj ovu divnu mirnoću mora!“, reče Demokritos. „To ti je verna slika prave sreće!
Kraljica odgovori na pozdrav predavačev hladno, kralj dobroćudnim očinskim pogledom u kojem se ogledalo sažaljenje. Princeza, osetivši svojim nežnim ženskim instinktom da bi ga izraz saučešća mogao zaboleti, dočeka Aristarha
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ustajući pogledam u ogledalo. Tamo, u tom ogledalu, isprskanom milionima sitnih crnih pega klatilo se nešto u magli, zacrvenelo, tršavo, tupo.
Zagledam bolje i poznam svoju novu mašnu na zavezivanje, iskrivljenu, razvezanu, pijanu. Pogledao oko sebe ili u ogledalo, svejedno: svud se ugibalo, talasalo, klatilo, kovitlalo. Kao da sam nasred okeana i da jašim dasku.
Kad sam malo poizmakao izvadih ogledalo da vidim šta je sa mnom. Užas! Sav sam bio isečen kao da sam glavom probio najtvrđe okno prozora.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
LIII Pogledam se u ogledalo i ostanem iznenađen: mjesto šesnaestogodišnjaka kojega sam očekivao, u mene zuri jedan već star čovjek s upalim očima i
Sve je drugo sporedno, nebitno. Puki ogrtači na leđima tog našeg ja. I što je onda tu važno ako, kad se pogledamo u ogledalo, konstatiramo da taj naš isti identični, nezamjenljivi ja, ima nešto prosijedu ili prorijeđenu kosu, da su mu leđa
To je kao ogledalo: smiješi nam se našim rođenim osmijehom, potpuno bez pokrića. Samo, nevolja je u tome što treba smoći taj prvi osmijeh.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Ja uzmem harare, te četrdeset i osam harara nasusmo para, a derviš još iz pećine uzme jedno malo ogledalo. Natovarismo sve harare na konje i otolen se krenemo dalje.
Ali ja pomislim da više vrijedi ono malo u derviša ogledalo nego sve dvadeset i četiri tovara para, pa rekoh dervišu da mi i ono ogledalo pokloni.
da više vrijedi ono malo u derviša ogledalo nego sve dvadeset i četiri tovara para, pa rekoh dervišu da mi i ono ogledalo pokloni. On mi odgovori da će mi ga dati, samo, ako ga uzmem, da ću se kajati.
I ovako ću sve davat za šamare pare dok ih gođ teče, kad nisam na njima bio zadovoljan nego sam od derviša i ogledalo poiskao. Ko te spremio, tako mu kaži, i sad hajde zbogom.
izgubiš i da pokolješ onu jadnu svoju đečicu, a znam da ti je nevolja, nego ćeš ujutru naći pod svojom uzglavnicom jedno ogledalo, jedan faculet crljen i jednu vezenu maramu. To sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome, pa hajde u tu i u tu goru.
natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom počne trčati, baci joj najpriđe vezenu maramu, pa faculet, pa najposlije ogledalo; onda će se ona zabaviti, a ti onu dlaku prodaj kakvu bogatu čoeku; nego nemoj da te prevare, jer ova dlaka nebrojeno
Opet on, kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka, kad nabasa na ogledalo, kojega još nigda nije viđela, digne ga, pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je
Opet on, kad viđe da će ga stići, baci ogledalo. Đevojka, kad nabasa na ogledalo, kojega još nigda nije viđela, digne ga, pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka
ga, pa pošto sebe u njemu viđe, ne znajući da je ono ona nego misleći da je nekaka druga nalik na nju, zablenu se u ogledalo, te čoek odmakne daleko, da ga već nije mogla stići.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I NjOJ 10 STARA PESMA 12 PESMA 14 NA ONOME BREGU 16 VIOLINA 17 HIMNA 19 RAZUMLjIVA PESMA 20 NA OČEVOM GROBU 21 OGLEDALO 23 NjENO IME 24 NAJVEĆI JAD 25 IDILA 28 VOJISLAVU 30 JUTARNjA IDILA 32 GROBNICA LEPOTE 35 PRVA ZVEZDA 37 UMRLI
Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene? Sreća mi je s tvojim grobom; Tvoja cura naglo vene. OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu
Gledeći kako izumire vreme Slepome telu, što ga instinkt krepi, Za ogledalo se pogled naglo lepi: Da vidi usta što će da zaneme, Mada još žedna poljubaca, nege, A ne pokrova, ne mrtvačke pege.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i kolektivno pamćenje, pa ma koliko da nas je na prvi pogled moglo da iznenadi, jer nam upravo to pamćenje potura ogledalo u kome se isti odnos na obrnut način odražava: Anđa na gradskoj kapiji, Anđa kapidžija iz istoimene narodne pesme.
Nadneseni nad ogledalo ljudskoga duha koje nam ova poezija potura razvezujući neke čvorove jezičkoga, književnoga i kulturnoga pamćenja, mi
čovekovog pamćenja, pamćenja koje nam drugačija ljudska iskustva i drugačije duhovne svetove potura kao svojevrsno ogledalo da u njemu oglednemo svoj današnji ljudskoduhovni obraz.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi.) II ANKA, VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće? ANKA: Jeste.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
357 Ali senke i odrazi -pa i samo ogledalo - upravo u Seobama služe takođe i za varljivo podvostručavanje junaka, koji se na karakterističan način koleba između
svrhom - da junak svoje telo vidi kao otuđeno, kao ispred njega metnuto, opredmećeno - u romanu se upotrebljava ogledalo.
Još u Pečuju, u drugoj glavi, ogledalo je upotrebljeno u ulozi dosta jednostavne motivacije: „Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i
je, kao središnja scena, njihov susret uobličen kao pomno uzajamno opažanje tela: Vuk princezino i princeza Vukovo. Ogledalo je ovde upotrebljeno kao „vizuelna mašina” uključena u razvijanje scene i usmeravanje opisa.
Izokrenut je poredak opažanja, što je ogledalo nametnulo; opažanje je stoga izuzetno dinamizovano, a princeza mu je sa svih strana izložena.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slava tebi, ti patniče jada i čemera, Ogledalo kristalnoga muškog karaktera! Slava tebi koji znȁde ozdola, ozgora Steći sebi poštovanja — i samih zlotvora.
Kad veliš da je tako, I kad mi kažeš: brate, Jurnuću prvo na te. Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Niti mari kakve se aljine nose; niti kako se gospoda unterondluju. Idi, kukavico, na ogledalo, pogledaj se kakva si, stojiš kao stupa, bez midera i neutegnuta.
ANČA: Jeste, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA (oda ponosito po sobi, sve ia ogledalo gledajući): Ančicken, šta mi jošt može faliti? ANČA: Jedan šteher.
Miljković, Branko - PESME
To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?
Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo Videti možeš. Zaleđeni plam Ogledalo posta onome što sanja. Oblik je vrline strela ugledanja Što svetlost raskopča orlu ispod grla: Zapamćena zimo bit je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda se odmače i pogleda na nas. Na njegovom licu ogledalo se neko iznenađenje... zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati.
Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe. Bora nagazi ispod stola Kostu. Veterinar je ćutao, ali mu se na licu ogledalo neraspoložene. Naskoro se vratio Radoslav sa dve flaše crnog vina i stavi ih na sto. — Pozajmio sam ovde.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za mir na svetu ti ne mariš; jest istina!
Koliko je ona bila poznata još i sredinom prošloga stoleća najbolje pokazuje slučaj Nikole Borojevića, koji je u pesmi Ogledalo sadašnjosti, Serpski narodni list od 22.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Na koštatom, podbulom licu i u mutnim, prestravljenim očima ogledalo se nešto nemirno, rastrgano, nešto teško, su morno. Sijeda keserasta bradica u neredu, a kosa s po nekim crnkastim
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kad će ustati. Koliko će proći dok se obuče, umije, da ga onda čeka spremljena kafa, spremljene, očišćene kao ogledalo cipele.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
12, 13); toga se dana one, »kao svetinja«, meću za ogledalo i ikonu (Begović, 108). V. ima zadatak da čuva kuću od groma.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, nikad nebeska ljubav ne nađe za lice svoje Čistije ogledalo od njinih nevinih duša: Svetle kô kâpi morske, a nežne kô slatki uzdah, Što ga Psiheja draga sa tajnim trepetom sluša.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Granica moga podivljalog parka je, kao što sam već rekao, sam Dunav. Njegovo ogledalo leži, doduše, i pri najvećem vodostaju, dobra tri stasa ispod moga zemljišta, ali to ga ne sprečava da on ovo, i bez
i na srpskom jeziku; imam njegovu „Prosvjetu čoveka i obrazovanije jestestva“, a videh kod jednog poznanika i Uroševo „Ogledalo istine i pravde.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Soba ista, ali raskošno nameštena. Lepršaju se po zidovima okačeni dugački svileni peškiri. Blešti se veliko ogledalo, sada bez crnog vela. Prozori širom otvoreni. Bije jutarnja svežina i svetlost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Majstor Kosta uleti natrag u radnju, dočepa neki predmet i rascopa ogledalo. Uleti sad za njim i majstorica i drekne: „A gle otkuda Ristina narav!
Jedared si u životu govorio jasno i kratko, onda kad si tresnuo utijom u ogledalo.” Stari ljudi u palanci govorili su da je u Risti ded njegov, puškar.
— Ja ne vidim tu šalu, i kažem ti, Srbo, da sve to nekako nije dobro, i nije prikladno... Idi pred ogledalo, pogledaj se, pa ćeš videti da te i Bog na drugu stranu šalje.
U Milanu se ambicija borila i rasla. Lepo se obukao, i prvi put možda namerno otišao pred veliko ogledalo u Velikoj kafani. Trgao se od svoje slike sa zadovoljstvom.
je li pred Pavlom krio poraz? Pozdravio se dosta umorno, i odmah pitao: — Kako vam izgledam? — pa dohvatio ogledalo koje je jednako držao kraj sebe.
Lepo ručno ogledalo, bosanski poslužavnik, i duguljast sud s rešetkom, za kuvanje ribe; glavni zgodici za lutriju. Engleskinja se malo
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najlakše čovek može poznati samo ga sebe na ogledalu. Ako je dobro ogledalo, čovek može tom prilikom da vidi svoje dobre strane, a ako je rđavo ogledalo, čovek može da vidi svoje rđave strane!
Ako je dobro ogledalo, čovek može tom prilikom da vidi svoje dobre strane, a ako je rđavo ogledalo, čovek može da vidi svoje rđave strane! Ja na tu temu: „Poznaj samoga sebe!
“ Ti uzvici nisu značili divljenje, već pre jednu preneraženost, kao kad bih, recimo, razbio veliko ogledalo u sali. — Kako si mogao tako što napisati! — uzvikivale su sve tri tetke u jedan glas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ta se bolest, bato, na medicinskom jeziku zove: duo mesecus bolovanjikus — i podnese mi ogledalo. Uplašio sam se od samoga sebe. Očne beonjače bile su žute kao limun, pa vrat... grudi takođe.
Petrović, Rastko - PESME
“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka. I sve pesme pesnika Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
Kao ogledalo ja bih se bavio samo njom, Ali neka me ne ostavi samog u trenutku užasnom; O prisna, prisna, sve moje mane i moje zlo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
SEDEFNA RUŽA 2 MASLAČAK 5 MESEČEV CVET 9 ČOVEK KOJI JE TRAŽIO SVOJE LICE 14 O KAPLjICI I CVETU 17 CRVENI MAKOVI 21 OGLEDALO 25 KRILATI BELKO 28 O PAPAGAJIMA I OVCAMA 33 3LATOKOSA 37 MARIJAN I SREBRENKA 41 STRAŠILO 45 DEČAK I
na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog poznavao tajne trava. OGLEDALO Koračala mlada žena ulicom, a za njom se i veliko i malo osvrtalo.
I porodicu i dom, šta bi još mogla da poželi? — Nikad se ne zna! — reče starica i pruži joj ogledalo ne veće od dlana, rekavši da takvog nije bilo, niti će biti.
— Ako se u njega dobro zagledaš i iz dna duše nešto poželiš, ogledalo će se razbiti, ali želja će ti biti ispunjena! — starica se osmehnu, a Lepotica uze ogledalo više da staricu ne
— starica se osmehnu, a Lepotica uze ogledalo više da staricu ne ožalosti, nego što je verovala njenim rečima. Iznenadi je, ipak, što starice najednom, nestade, kao
Da joj na dlanu nije bilo ogledala moglo joj se pričiniti da joj se starica samo prisnila, ali ogledalo je bilo tu. Ona ga ćušnu u škrinju među košulje, pa zaboravi i staricu i susret.
Jedva se Lepotica još i sećala starice i njenog dara, kad izvlačeći košulje iz škrinje naiđe na ogledalo. — Gle, kamo se ono sakrilo!
— i ne doreče ona svoju misao do kraja, a razleže se oštar, tanani pisak. Ogledalo u njenoj ruci rasprsnu se i razlete na sve strane. — Šta bi?
Utom, zaplaka u dvorištu mali sin. Ćušnu Lepotica sakupljenu parčad među košulje, pa potrča u dvorište i zaboravi i ogledalo i svoju nejasnu zebnju. 3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu.
Nema mesta za razboj u stanu, i ona je tu suvišna. — Prokleto ogledalo! — šapnu jednoga jutra u sebi. — Kad bih bar malo ostarila! Možda bi sin i unuk miliji pogled imali!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
su i objavljivali junačke pesme: Sima Milutinović (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, 1837), Petar Petrović Njegoš (Ogledalo srpsko, 1845), Jukić i Martić (Narodne pjesme bosanske i hercegovačke, 1858), Bogoljub Petranović (Srpske narodne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK GOVORI 404 U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK 405 BOG PROSJAK 406 PRE VREMENA
BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO Mir svima glaseći govorim, A sam ga u sebi nejmam. Eto, to je taj drugi zakon što u zglavci i u sviju čovečiji članci
ljudi zli, nagleda Bog onu zemlju, ama prekim okom i čemerom je zalije i napoji, svakom rđom je i čađom satre, za crno ogledalo da bude i berićet — havriježe; nasporivanja — strnjišta, tako da ubah malo gde pšenice se nahodi ni dobrotvorom a kamoli
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Svaki čas je pred ogledalom, i onim velikim i onim drugim, manjima, iako ima u džepu ono svoje malo ogledalo; svaki čas plete kurjučić i neprestano menja one pantljičice na kraju kurjučića; do podne izmenja ih nekoliko — i zelenu,