Jakšić, Đura - PROZA
„Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne! Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“.
neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video... Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere...
staklići sa đulsijom, ogledalca, u koja je Stana pažljivo zavirivala, zadovoljno smešeći se na svoje lepo lice koje je u ogledalu videla... Ne prođe dugo, pa se i arhimandrit ukaza.
Obradović, Dositej - BASNE
Bedna, huda i sramotna vešt vidiš zdravu-čitavu ženu koja ni o čem ne misli nego o besposlici, o špaciru, o ogledalu i o haljinama, kao da je bezdušna lutka a ne razumna satvar s slovesnim obdarena duhom.
Neka prime ovi premudri sovjet blagorazumnoga oca: kad se god vide u ogledalu, ako im se čini da su lepe, nek sve svoje popečenije u tom polože da svoju lepotu sa zlonaravijem ne obeščeste i ne
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Frajla Varvara se na vrat na nos pripravlja. Ode u drugu sobu, svuče se, pa na ogledalu obraz doteruje; zatim obuče drugu haljinu, metne lanac na vrat, brazletne, prstenje, pa onda ode u veliku sobu i stane
Milivoj se obuče što lepše može, pogleda se na ogledalu, zakovrči brkove, pa hajd’ napolje te se ubaci u kola Alkina. Kočijaš juri.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kad u visokim čizmama, uskim čakširama, bluzi sa crnim okovratnikom i sa visokom, tvrdom šapkom na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Skočio je na to, brzo, udesio svoju kiku, kako je najbolje znao i umeo, a zatim se obukao i dugo posmatrao, u ogledalu, kao kad bi među kirasire išao, po Engelshofenovom naređenju. Pitao se, međutim, u sebi, kud trči? Kud žuri?
Zatim je raširila ruke, kao da čeka da je raspnu. Ne verujući ni sam svojim očima, Isakovič onda vide, u ogledalu, kako joj, sve bliže, prilazi, i kako je crven u licu. Iznenada, Božič ga, kroz smeh, gurnu na gospožu.
što je čuo od Božiča, Pavle se obradova lepom, letnjem danu, pa je završio oblačenje jednim toplim osmehom na licu, u ogledalu, osmehom po kome su ga pamtili, i ljudi i žene.
On se klanjao Kajzerlingu, zbunjen – to jest on se klanjao Kajzerlingovom dvojniku u ogledalu – a ne Kajzerlingu, koji je stajao na drugoj strani, sa jednom nogom na fotelji.
Ambasador je bio podigao svoj natmureni pogled i posmatrao Pavla, trenutak, dva, pa zatim ustade i priđe ogledalu. Naslonivši se na appui mramornog ognjišta, pod ogledalom.
Preletao je, katkad, sa Isakoviča, pogledom, na kafanu, na kockarnicu, u susednoj dvorani, na žene u ogledalu, kao da su sve to neke šarene tice, koje uleću, izleću, a samo se za trenut pred njim lepršaju.
Bilo se naoblačilo, grmelo je i vetar je duvao. Pavle je, u nedoumici, začuđen da sebe vidi, takvog, u ogledalu, digao sa poda svoju crnu, husarsku, poponu, ispravio se i smeškao.
Pavle onda, kao mesečar, napusti sobu, u kojoj je audijenciju imao. Učinilo mu se, u jedan mah, da je, u jednom ogledalu, spazio lice Višnjevskovo, koji se zacenio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo kod kuće nikad video nije.
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
“ Smešeći se zbunjeno, kao da se osećaše nešto kriv, Vuk Isakovič je bio tim nespretniji što je u ogledalu, pred kojim je stajala, video samoga sebe i što je, za njim, nepomično, slušala njene reči čitava grupa Srba, oficira,
Videvši u ogledalu, velikom kao kapija, zidove, kao mlekom oprane, pozlaćene; tavanicu, punu belih anđela i pastira, sa zadignutim i
bakarne svetnjake, sa iskovanim lišćem i malim anđelčićima, pune bezbrojnih sveća, Isakovič, uplašen, video je i nju, u ogledalu, leđima okrenut, pre nego što joj pogleda u lice. Bila se obukla kao mlada devojka.
Zagledanom u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo‑amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
muža (momka), najčešće izvesnim raznovrsnim magijskim postupcima nastoji da ga prizove u san ili da mu lik ugleda u ogledalu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
koje će mi, ko zna kad, jednoga dana zatrebati i dobro doći — u onim jutrima, možda, kada prilikom brijanja ugledate u ogledalu svoje lice, a pod prstima osetite nečiju tuđu oštru bradu. Sve te kuće koje su izranjale iz izmaglice.
Obukao je svoje najlepše plišano odelo boje venecijanske magle i pogledao se sa zadovoljstvom u velikom ogledalu dok ga je lift spuštao ka recepciji.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ajde, skini tu maramu veliku i rukavice, sad će i Julka doći. (Odlazi.) KUMAČA (skinula maramu, pa se gleda na ogledalu): A šta meni fali? UGLED 11. DEVOJKA, PREĐAŠNjA DEVOJKA: A gle kumače!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke. ISAJLO: Ne znam šta radi.
STANIJA: Ama, kjerko, baš ti ružno stoji ta kosa. Zašto se ne očešljaš ljucki? LjUBA (gleda se na ogledalu): Kud će lepše nego ovako? STANIJA: Ama zašto je ne turiš na jednu stranu?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš. PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm! (Ljuti se.) Svaki đavo na moju glavu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
sležu I mrve u arhipelage — U sabiranju ovom zemnom To dvojnika sam pogledao; Smešim se kao Agamemnon U dvostrukome ogledalu. (5. VI 1989) ZAPISANO NAD JEDNIM STIHOM Oh Dіoѕ, abrіendo, entre la ѕombra, lіmoѕ.
nesanica, Pena što rubi vrtlog od praznine; Bezlična, znam ti svaku crtu lica U mreži ostakljene paučine U naprslom ogledalu; tišina Mreška se kao skorup od tvog glasa Iz druge sobe, gde je pomrčina U kojoj treptiš ko paslika spasa — Leptire
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bilo je pet sati i, za razliku od letnjih meseci, već je skoro pao mrak. Vatra u furuni se odavno ugasila. U ogledalu više nije bilo nikoga, samo tama. Reka je neprestano šljapkala: šljap-šljap...
Gledaćete se tako svakog jutra u ogledalu, a nećete se više prepoznavati, i kazaćete sami sebi: „Otkud vi u vagonu Li?“ Zvaće vas: matora, tetka, kevo, stara,
I jednoga dana, baš sam bila ustala a napolju oblačan dan, pogledam se lepo u ogledalu, pravo oči u oči, i upitam se: „Pa da li si ti normalna, Anči? Vidiš da te čovek eskivira!
frend Sule, postrojio sve svoje generale, ili ne baš sve, samo one najglavnije, i naredio im da se dobro pogledaju u ogledalu. „Zar s vama da dobijem rat?“ — kazao je. — „Pazite samo kako izgledate!“ Strašan fazon, a?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U nerad sam poveo vojnike da sred mirisa trave devičanske u ogledalu handžara otkriju bolne rubove tela. U korenu je posečen praznik i sunce kao hrast pade preko nas.
a sluge su mozaikom oblagale vazduh, no ubrzo među zverima u vrtu počeše megdani, car više nije imao vremena ni u ogledalu da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je štavi: po hodnicima je sekao uši, skidao kaiše s
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
To beše doista redak i veličanstven nakit. Zastadoše joj oči na njemu dugo... Ona ga pridenu u kosu, pa priđe ogledalu, da vidi kako stoji u kosi. Izvrsno!... Ona spusti oči i pogleda u svoje lice...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njihovo je vreme noć, kad se svici jave i mesečina razlije po ogledalu mora. Tada se, kao bludeći plamenovi pojave i svetiljke čamaca, pa lagano kruže i obilaze dubine, iz kojih nagrnu ribe
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Velika riba dodiruje njuškom naš prozor. Ali... evo je gde besno nasrće na staklo na kome se ogleda kao na ogledalu i po svoj prilici misli da je to kakva druga riba koja na nju nasrće.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mirnije spava. U jutru je svežija. Na ogledalu vidi kako joj krvna zrnca počinju po obrazima da izbijaju i da se zaokrugljujući šire. Jelo joj slatko. Voda još slađa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo oronuo i obema rukama jedva držao bradu.
Uzeo je jajastu četku, onu kojom je Vukašin četkao zeleno, hteo je da gađa starca u ogledalu, ne, setio se, videće po razbijenom da sam lug, pa mi više ni novac neće tražiti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ustajući pogledam u ogledalo. Tamo, u tom ogledalu, isprskanom milionima sitnih crnih pega klatilo se nešto u magli, zacrvenelo, tršavo, tupo.
Nikad! — Maіѕ il faut couper! Abѕolument! Du reѕte, je m'en fouѕ! I tada se opet ugledah u ogledalu, ali tako mrtvački bled, bled kao duh, nikad nisam bio.
— pitala ga je nemirno gospođa Leđenski izvlačeći iglu iz šešira prema ogledalu. — O, — odgovori ljubazno gospodin Leđenski — pa ti dobro znaš da to nikad nije bio moj običaj.
I tako, savladan silinom svoje tuge, gospodin Leđenski ustade naglo iza pisaćeg stola i priđe velikom ogledalu do prozora.
“ Eto, sa ovim rečima sudija je neobično energičnim korakom prišao ogledalu. Zatim se uklonio, i za malo pa je ponova bio pred njim, veseo i krepak, u svom potpuno novom žaketu, čiji su kraci,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čak i krasotica iz kakvog divljačkog plemena, koja nije nikad sagledala svoga lica u ogledalu jezera, ima to držanje, tu nesvijesnu samosvijest, taj instinktivni ponos na svoje biće, to nejasno osjećanje
Tipična kavanska kiša, koja ima čitav vid jedne komunalne usluge. Na ogledalu lokava provjeravao sam gustoću kapljica: nema tu promjene!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu da se u njemu vidi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Nama su upravo njegove analize i pomogle kao putokaz za bolje razumevanje Nastasijevićeve pesme. U ogledalu ruske kulture videlo se jasnije ono što je bilo sakriveno u jednoj od najboljih pesama srpske književnosti.
Jedna vrsta takvog obrasca položena je i u osnovicu „Bodinove balade“: odražavanja u ogledalu, reci i jezeru smenjuju se kao paralelna, ali od početka pesme vode sve dublje, prema vremenski sve udaljenijoj tački u
]. Orahova dvorana produžena u ogledalu, ogledala uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA (okrene se na sobnim vratima): Pa-pa! Papa! XIII ANKA, ČEDA ANKA (gleda za njom iznenađena. Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru). ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite?
ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite? ANKA (koketno): Pa doterujem se, gospodine! ČEDA: E, ako, ako!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i desne strane čini
Otuda i izvire blaga ironija. To kako sebe vidi Magda dato je u ogledalu tuđeg, Sofkinog viđenja. A tako sklopljena rečenica, čak i kada bi pisac bio nesravnjivo veštiji u jeziku od Stankovića,
U jednom slučaju: „Ja sam pokušao da zaspim, ali je teško išlo, on mi je jednako šaputao, a svaki čas sam kao u nekom ogledalu video, nad svojom glavom, sam svoje lice. Bila je to čudna noć.
U njenom se liku zapravo odražavaju, kao u dvostranome ogledalu, dva kontrastno građena lika braće Isakoviča. I uzmemo li sve skupa, dobićemo zaklopljenu sižejnu konstrukciju.
„Mada je hteo, i trebao, da požuri, činio je besciljne pokrete i prekidao oblačenje dugim posmatranjem sebe, u ogledalu, kakvo kod kuće nikad video nije.
Veliki komadi njegovih grudi i nogu, njegove podbule oči, žućkaste, pune tačkica, a naročito njegov trbuh, dođoše mu u ogledalu i smešni i tuđi.
Zahvaljujući ogledalu, on ne ugleda prvo nju, nego sebe sama u odrazu, pa zatim pod neobičnim uglom (nagnute) vidi zidove, tavanicu s
Zagledan u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo-amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kafa rastvara sve, daje dobro skuvati, osobito ženskim personama. FEMA (okrenuta ogledalu): Miko fo!... Miko fo! SARA: A, nove lokne! Rihtig!... Po poslednjem žurnalu! Šarmant, ala boner!...
ANČA, PREĐAŠNjE ANČA: Majstorice! FEMA: Kakva je ovo svinjaruša! S njom nije vredno ni razgovarati. (Pređe k ogledalu, i počne nameštati kosu.) ANČA: Majstorice! FEMA: Uh, mora čovek u nesvest da padne. (Sedne na stolicu.
FEMA: I ovaj je došao da mi smradi nos. (Metne maramu na nos, pa se okrene ogledalu.) MITAR: Femo, šta je tebi? Šta si se narogušila kao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! Danas imam jednu osobitu vizitu.
Zašto sam toliko komplamenta pravila? Zašto sam ja po tri sata nameštala usta na ogledalu? RUŽIČIĆ: Ne gnjevajtesja, ne gnjevajtesja, tako Ariadna gnjevalasja, no az vam kažem da az ne mogu privolitisja da s
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu. Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi druga sveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kupio sam još nove gamašne, cipele, rublje. Preksutra izjutra, kada sam se obukao i pogledao u ogledalu... samog sebe nisam mogao da poznam. Bio sam kao iz „bazara“. — Kipislcauf! — dodade Luka. — Vala, kako hoćeš...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
godina: „Kad čovek poslednje djelo njegovo, Putnici, pročita n sa životom njegovim sravni, ne samo da tu njega kao u ogledalu nalazi, no čudesnim njekim predosećanjem i samu je smrt svoju kao Puškin njegda predskazao, tako da se sa promenom neki
Bojić, Milutin - PESME
Ali od svega što se ocrtava U ogledalu nesleđene vode Ja vidim samo tvoje tople oči. XII Čuj kako je noćas šum cvetova rečit, Zbori nam o Novom s puno
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Harmonični oblik toga mlaza, njegovo podrhtavanje, treperenje u svima nijansama rubinske boje i njegov otsjaj na ogledalu jezerske površine, ostao Vam je sigurno toliko urezan u uspomeni da je suvišno da tu sliku podrobnije opisujem;
Stanković, Borisav - TAŠANA
Samo da mi opet koješta ne govori. STANA More kako! Kuka i moli... Samo da mu oprostiš. (Odlazi.) TAŠANA (prilazi ogledalu, šamiju jače razgrće, da joj se vidi više lice i kosa; jelek bolje zakopčava i više diže šalvare, da bliže dođu jeleku;
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, iako to krije, gleda s neodoljivim zadovoljstvom. — Idi, Srbo, vidi se u ogledalu, i kaži da li ti liči da ideš iz apsa.
Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu. Bolest ju je raznežila prema samoj sebi. — Gle čuda!
Što rekao moj otac, ne stiže te, ni da je lane pošao! — Branko se bori u sebi. Jednako se smiruje, a uzalud. Vidi u ogledalu da je stalno rumen, i neprijatno mu. Pije hladnu vodu, ali i to uzalud, u njemu se zapalio čitav lagum volja i snaga.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
upoznati, i je l’ mogao bolje nameru u dejstvo privesti nego predstavljajući mu romane, gdi će svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
se, da on bude povoljan; državnik, koji u plaćenim novinama piše članke o svojim uspesima; dendi, koji se sebi divi u ogledalu i nameće se da mu se i vi divite; vojnik, koji se isprsava ne bi li mu spazili medalju na grudima, koju je, ni sam ne
Najlakše čovek može poznati samo ga sebe na ogledalu. Ako je dobro ogledalo, čovek može tom prilikom da vidi svoje dobre strane, a ako je rđavo ogledalo, čovek može da
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Gle, kamo se ono sakrilo! — uzviknu i zagleda u svoje radosno lice u ogledalu, seti staričinog mučnog hoda, pa prošaputa: — Kad bih zauvek ostala ovako mlada, ovako lepa, kad bih živela večno!
— Gle, ko je ona baba? — kažu da je upitala Carica, namrštivši se svom odrazu u ogledalu. — Zar na ovom dvoru ima i takvih? Oterajte je da ne kuži vazduh našeg srećnog Carstva...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zona je znala da je lepa, i da je čak lepotica. Znala je to po ogledalu, u koje se, kao svaka mlada devojka, rado i često ogledala, i po pogledima kojima je sretaju i ispraćaju, a i po
koji već više ni sama Tašana ne nosi, jer je izišao iz mode — potrpa na sebe sve njene adiđare, pa se ogleda na velikom ogledalu i hoda po sobi...