Radičević, Branko - PESME
De je tebe ona Srbadija Pred kojome drkta Turadija, De ognjani onizi sinovi, De su tvoji sivi sokolovi? Ovi ovde noga uštapljeni, A po vratu teško uvijeni, A na glavam' kape
Već ispišem dva do tri komada, Al' gle meni knjige iznenada! Knjigu sitnu Zmaj Ognjani prati, A u knjizi ovako me brati: „Bogom brate, knjigu poslušajde, Pa meneka na vesele ajde, Ja isprosi divotu
“ „Oh, moj Rajko, zbori, pa me čuj!...“ Aja opet ruži ga i psuj! Ali planu Zmaj Ognjani Rade, Pa ovako besediti stade: „Neću, neću, i tako mi Boga, Prekoračit više praga tvoga!