Jakšić, Đura - PROZA
Osvetljenje je dolazilo ili kroz otvorena vrata, ili od vatre, koja je neprestano na ognjištu gorela. A ta odžaklijica služila je učitelju i seljacima kao za neko „predsoblje“: onde se oni oko vatre skupe, puše i
Obradović, Dositej - BASNE
A kad dođe na lavov stan, ne videći tu niti kakvo priugotovljenije niti vatre na ognjištu, podozre| navjet, i vidi da mu se o koži radi. Pokaže lavu svoje rogove, pak se vrati i bez „Ostaj zbogom”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Učitelj odmah naredi da se zakolje koje pile i da se sprema ručak revizoru. Sluga okreće pile na ražanju na ognjištu, a učitelj s revizorom, kmetom, popom Vujicom i još dvojicom seljaka na ispitu. Revizor pita đake.
Stamena zapali zublju luča na ognjištu, pa ode da prostre gostima. Vuja se malo promigolji, zevnu jednom-dva, kao čovek kad čuje da se spominje spavanje, pa
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi... On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto. U glavi mu je vrilo kao u loncu...
Tuga je omotala ovu kuću kao magla jesenja... Po večeri sve ode na legalo, samo ova dva stara groba ostaše na ognjištu. Njima se nije išlo. San više ne beše prijatelj starim trepavicama njihovim... Dugo su ćutali...
Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!...
I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu... A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti. Aleksi je osvrtao jedan dan kao i drugi...
Baš da smo ga i hteli braniti, ne bi ga odbranili. Popa se zamisli... Vatra je puckarala na ognjištu... — Hoćeš ići Ivanu? — upita ga kmet posle dužeg ćutanja. — Možemo. Hajdemo zajedno. — Hajdemo...
Da mu je to ko juče kazao, on bi mu, kao najvećoj ljudi, u oči pljunuo!... A danas, eto, dočeka čoveka na svome ognjištu, i on mu u oči reče: „Neće devojka u tvoj dom i za tvoga sina!
Najedared dunu olujina strašna kao da je smak sveta... Dok ti se otvoriše oboja kućna vrata; vetar povi plamen na ognjištu. Svi prenuše i zaprepastaše se... Na vrata posukljaše grlići od pušaka.
— Šta ti je? — upita Petra, videći ga promenjena. On se primače ognjištu i stade cvokotati. — Zima! — Pa hoćeš leći? — Čekaj da se malo ogrejem... Ali osećaše sve veću zimu...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je napolju bila strašna zima, uz plamen panja na ognjištu, ispričao po nešto, o tom svom bekstvu, od kirasira.
Utekao je od Garsulija, utekao, ali kuda je utekao? Otišao je iz svog Srema, gde je panj na ognjištu, i noću, svetleo, grijao, a dim mirisao. Gde se spavalo tako bezbrižno. Kako se lepo čuo lavež pasa tamo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Na ognjištu su „prekladi“ a ima „izdupka“ u zidu nad ognjištem i zove se „kot“. Iznad ognjišta su isprekrštane motke i na njima suše
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča pred kujnom hoda i pazi, kad će Rifka u mehanu ući. Rifka ode u mehanu. U kujni nikoga. Na ognjištu, u jednoj šerpenji, cvrče čvarci guske oderane, u drugoj se guska kuva, u trećoj guščja džigerica se prži.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato se ono obavljalo upravo na ognjištu („na pepel“) da se dete „vrže za dom, da ne skita k’d porasne“.¹³ ZADOJAVANjE (PRVO DOJENjE) Kod Srba i drugih
Pelene koje su babice preko noći zarazile prvo se dobro istresu, a onda se sunčaju ili podrže iznad vatre na ognjištu.¹²⁹ Kađenje je isto tako veoma efikasno sredstvo očišćenja.
ne prohoda na vreme, potrebno je da devojčica (najuspešnije je ako je tetka deteta) obavede ga tri puta oko vatre na ognjištu i da, opet triput, izgovori basmu, noseći u ruci vreteno ili družicu: ’Kako ovo vreteno (ili družica) vrče, tako malo
je, pre svega, karakterističah duh zajedništva kojim je prožet celokupni život zadruge; on je u svemu: u jednom ognjištu na kome se svi greju, u zajedničkim činijama iz kojih svi jedu, klupama na kojima sede, u gostoprimstvu, zajedničkom
Matavulj, Simo - USKOK
Oni hitro uniješe još pet badnjarica. Tada Krstinja pruži domaćinu čašu vina, a on se prekrsti i nazdravi ognjištu: — Zdrav, badnjače veseljače! Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira! — Daj, bože! Amin, bože!
Milićević, Vuk - Bespuće
prozorčićima, nejednako izrezanim u drvetu, visokim pragovima, otvorenim vratima, kroz koja se crveni drhtava vatra na ognjištu. Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To se, glasno, nije čulo otkad su Ćopići na ognjištu vatru propirili. Pjevanje je momački posao, a oženjen čovjek — jaram na vrat pa tegli i ćuti.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Opereš sahane, da se ne bi poznalo. Sve središ, zagasiš vatru na ognjištu, lepo i jako poklopiš sudove jela da ne bi mogla koja mačka ili pas što da uzmu.
Zagnjurite glavu u jorgan, udišete miris skoro oprana čaršava, slušate kako popac u ognjištu iz kujne cvrči, iz bašte kako šušti lišće, kako skaču po drveću i džbunovima još ne zaspale ptice, do vas, u bunaru,
Pa pored toga mora i oko mene da je. Da mi ne dâ da se omrsim ili od mesa što pristavljeno krklja u loncima pri ognjištu ili od kolača što, tek izvađeni iz peći i pokriveni čaršavom, omeknuli, tako lep, primamljiv miris šire po sobi, gde su
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na to se aždaja nasmeje pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: — Luda ženo, nije tu
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog pana, Kad vihor naleti jače on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Uđe i ona u sobu kod matere. U kujni je već Magda radila. Palila je oganj na ognjištu i raspremala onu veliku korpu što je na glavi donela, sa puno ostataka od pite i jela, što se nije moglo da razda, a
A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i Bog zna šta se učinilo, možda čitava kuća zapalila.
ma da je znala da to treba, i baš je to najviše i plašilo, osećala je kako nikako ne može da se sagne, da kafu na ognjištu pristavi i skuva, još manje da slatko iznese i posluži, ili bar da uđe tamo k njima, u sobu, i, kao što je red, sa novim
Zatim uđe u onu veliku sobu i vrati se iz nje vukući za sobom jastuk, koji podvi i sede na nj pri ognjištu. Posle u jednom džezvetu pristavi kafu a u drugom poče da greje rakiju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Jana i Elviru živo već tištate nepravda, zakonom osveštana na njihovom vlastitome ognjištu, biva: da im je majka samo Vencelu majka a njima maćeha; tako otac, njima očuh. Toga ni među životinjama nema.
Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.
se tada diže i otide nad ranjenika, koga je neko vrijeme posmatrala, pa izvadivši nešto iz kovčega, povrnu se opet k ognjištu. Bješe uzela češalj. Kako sjede, poče raspletati kosu.
Kad tamo, šćućurili se vas desetina oko plamička. Viđu nema do rukovet vrežine na ognjištu. Ta naložite! rekoh ja. — Kako! šta! povikaste vi, ta ovolikog ognja nijesmo nikad do sad naložili!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako mi se trag ne zatro! Tako mi se usta na zatiljak ne obratila! Tako mi troskot na ognjištu ne iznikao! Tako moje tijelo vran (gavran) ne kljuvao! Tako ne imao sreće kao crni pauk u gori!
Iskopala ti se kuća od muškije’ glava! Jad te jadu dodâva dovijeka! Kuća ti se kućetinom zvala, na ognjištu iznicalo trnje! Lijek tražio kod sedam Stana i devet Marija! Majka te u mrtve oči poljubila!
Svoj hljeb jesti, a tuđu brigu voditi. So u more metati. Terati mak na konac. Tražiti vatre na lanjskom ognjištu. Tražiti dlaku u jajetu. Tražiti đavola sa svećom. Tući vodu u avanu. U jošiku drenovu batinu tražiti.
kad je ovo počelo plakati, videvši da kum kao gost jede jaje, i tražilo silom od matere da i njemu zapreće u pepeo na ognjištu — i ispeče. Okolo, bogo, u kuću, đavole!
Usuda ili suđaja ima sedam, u belo su obučene, ulaze kroz dimnjak i sede na ognjištu. Redom mu odsuđuju, i što reče ona, kad prvi petlovi zapoje, na to se sve slože i sve to isto vičući nevidom odlete
Da ti bog dâ u toru ovaca, u kesi novaca, kokoši na bubnjištu, dečice na ognjištu. Slavio, na mlađe ostavio! Što mi potrošili, Gospod navašao.
(Zvono na živinčetu) 61 — Gvozden ker, prten rep? (Igla i konac) 62 — Gde žujka pase, trava ne raste? (Plamen na ognjištu) 63 — Gde nam je vranac lane ležao, i danas mu se mesto poznaje? (Vatra i vatrište) 64 — Govori bez usta i jezika?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: „Onde je moja snaga u onom ognjištu.” Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: „Luda ženo!
Stanković, Borisav - JOVČA
Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza. STOJNA (vraća se, umirena već, podstiče vatru na ognjištu, namešta granje): I bolje, bolje tako! Inače se već ne može ovako. Valjda će, posle, i on za njima u svet.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Taa-ko! Ajte lezite! Ajte i vi, braćo! — Bi molija za jednu rič! — poče Čagljina, skinuv kapu i primaknuvši se ka ognjištu. Svi se Jerkovići naslagaše iza njega. — A šta to, Jure? — pita nemarno dujo češući se po listovima.
— Je li ja? — pita Bukar. — Ti, magarčino, a da ko je drugi u tvojoj koži? Zovu te dijaci! Grgo se primače k ognjištu razbarušene kose i raspas. Đake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Koliko sam hlebova namesila i ljudi nahranila. Oči i ruke izgorela sam na ognjištu. A san mi traje samo između drugih i poslednjih petlova.
Tola, uplašen i zanemeo, hvata joj ruke, svaljuje je na ležaj, pritiska joj čelo, sve dok se ne smiri, pa se okreće ognjištu i čarka slabu, sirotinjsku vatru. Zna da od groznice posle porođaja žene umiru. Ako ona umre, umreće mu i blizanci.
A što njegovi bliznaci da ne ostanu? Smeška se. Sad spavajte dok sunce ne izađe. u pocepanoj košulji primače se ognjištu. Okreće vatri čas leđa, čas lice, služeći se često ibrikom. Obuze ga čudno vesele.
njegove krvi — Aćim zadrhta od osećanja neke neumitne kazne koja se nadnela nad njim, koji se još greje na Vasilijevom ognjištu. Stari Prerovci su pričali: trećeg dana odnekud se vrati Lazar, uđe u avliju i zateče Vasilija pod bagremom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja; Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared, i
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
„Ja sam tvoja iskra besamrtna, - reče meni svijetla ideja - vodiću te k vječnome ognjištu od kojeg sam i ja izlećela; već tegotni okov fizičeski zbaci s sebe, osvobodi ga se, pod tuđijem ne stenji
Popa, Vasko - KORA
nijednog lovca Tvoji dlanovi obasjavaju Naše dve zamišljene grudve zemlje Kad sunce kasni 21 Ruke tvoje plamsaju Na ognjištu usred moga lica Ruke tvoje otvaraju mi dan Ruke tvoje cvetaju U udaljenoj pustinji u meni Gde još niko nije
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
tamo pet šest godina, pa kad se vratiš otud, bićeš čovek, bićeš pošten seljak i domaćin, živećeš na svome pragu i ognjištu. — A ona... Stanka, šta ću s njom?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to se aždaja nasmeje, pa joj reče: — Onde je moja snaga u onom ognjištu. Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja, kad to vidi, udari u smeh, pa joj reče: — Luda ženo, nije tu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Danguba užeže šibicu, nađe bakricu i, u mraku, časom pojede puru. Večeravši povrh zapretane vatre na ognjištu, stade da nešto traži; tražeći prevrne zemljani sud. —Što tražiš? — okosi se sestra.
A sada, kad je došao, nađe utrnutu vatru na ognjištu. Stara, bolešljiva majka, dok ga ugleda, tuži se na studen. Najstarija kći pošla je u šumu da što useče, ali slaba je
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ulomom po sredini: (1) „A ona tamo u kujni, kao obično, pre no što leže, poče da zatrpava, gasi i poliva vodom vatru u ognjištu, ↓ te da ne bi noću ko zna kakva iskra prsnula, i bogzna šta se učinilo, možda čitava kuća zapalila”; (2) „Ona, kao
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Da mu se obraduje, da ga primi i da mu lakše bude. Još uz put je slagao reči za prve pozdravne rečenice svojem ognjištu i svojoj porodici kako to novi negov zakon propisuje.
Saže se i uze sina. Uvi ga u svoju šarenicu i iznese podalje van kuće. Pa se povrati k ognjištu i s njega diže dve razgorele glavnje.
Poginuo mu čovek na ognjištu. Tek mu to ne polazi za rukom. To se jasno vidi, premda on nema što da prebaci ni sebi ni dobrom arnautskom zakonu:
Pa onda pođe k čelu odaje, k ognjištu i stade s desne strane gde je prvo počasno mesto, i gde se beše otegao jedan ogroman Arnautin.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hrvat se ne bori da što otme kome: Čuva sveti oganj na ognjištu svome. I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Oni nisu bili ovako zverje dok su bili na svome ognjištu; beskućništvo, progonstvo i skitnički život iskvarili su njin ponositi karakter.
Jakšić, Đura - PESME
1875. KARAULA NA VUČJOJ POLjANI Nasred kule karaule, Oko vatre na ognjištu Stražari se iskupiše... Vatra gori, plamen liže I po tamni duvarovi Gorostasne senke diže, Kô da j’ rada iz
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Svetlost u celom donjem spratu, spavaćoj sobi, dolazila je od prozora pozadi kuće. Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima. Navek jedna strana kujne bila u mraku, te je celog dana tamo gorela sveća, da bi se moglo da radi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
3. se inače leči i vodena bolest, reumatizam, teško mokrenje, izlučivanje mleka iz dojki (GZM, 4, 167). »Zova ti na ognjištu niknula« (kletva), Karadžić, 1, 1899, 97. O zovi upor. E. Majewѕkі, Bez i hebd. Wіѕła, 14, 1900, 527—597.
U Mostaru polaženik, pošto pročara vatru, ostavlja na ognjištu l. u koji je zadeven zlatan ili srebrn novac (TRĐ, NNŽ, 3, 28). L. je lek od srdobolje (ŽSS, 312), žutice (ib.
ispod momkove stopale, malo njegove kose i komadić haljine, sve to strpa u jednu ljutu papriku, zatrpa sve to u vatru na ognjištu, »i kao što to sve gori, tako i momak da gori za devojkom« (SEZ, 40, 65). P.
, 332). Po varošima u Hercegovini, kada mlada uđe u svoj novi dom, podstakne na ognjištu glavnje (kao polaženik što čini), i ostavi na ognjištu š. u koji je zadeven talir ili dukat (TRĐ, NNŽ, 3, 30 id).
u Hercegovini, kada mlada uđe u svoj novi dom, podstakne na ognjištu glavnje (kao polaženik što čini), i ostavi na ognjištu š. u koji je zadeven talir ili dukat (TRĐ, NNŽ, 3, 30 id). O Đurđevdanu jede se š. »radi zdravlja« (SEZ, 40, 70). Š.
način unosi u kuću (posipa se žitom, vinom, maže medom, kiti se lovorikom, dočekuje dobrodošlicom) i ,naloži̒ na ognjištu. B. mora bar jedno od čeljadi čuvati dok se ne ,obeseli̒ (dok ne pregori).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sviće, i svjetlost snježana dana uvlači se u kuću, ali ne može još da savlada na ognjištu rasplamtjeli plamen božićne vatre. Rade ne može dugo da sjedi uz vatru: najeo se, napio i zapalio.
Operušaše nas do boga!... Porubaj me! — Ne boj se, naći ću ja što da odvedem! A neću ti ostaviti luga na ognjištu. .. A čije su ovce, a? — Ha, ovce! Fuk je meni za njih! ...
I po kući ne hrpće ugojeno krmče što na mrs sjeća. I kad sve rasproda, broji novac na ognjištu pri plamenu, dijeli ga i odvaja na srebro, zlato i banke; i, uvezano, trpa u torbu, i naprćen ide u varoš da njime
—Zar si drijemovna? — upita je. —Nijesam, — odgovori žena. Diže se i pođe k ognjištu. Otpreta vatru i ugarcima ispiri je i naloži. Pa leže uz djecu, što su obgrljena pod kabanicom uz baku ležala.
— javi se stara. — Spavaj sinko! Ali Rade, uzbuđen mislima, i ne misli na spavanje, već se diže i priđe ognjištu. Žena ćutke diže se za njim i uspiri vatru. Rade, gledajući u plamen, mekša...
Ivo sjede do one dvojice što tek uljegoše. Osam pozdrava, niko za dugo vremena nije progovorio ni riječi. Na ognjištu bi pokatšto zapucketalo, dok plamen pomalo zamiriše. Najednom iz pokojnikove sobe iziđoše žena mu i sestra.
Stari Ante, svlačeći se, naglas domoli i zadnju „Zdravu Mariju” i primiri se. Jure pođe k ognjištu i sjede do Jelke. — Prišešariću ti malo žeravice, — reče stara i potraži popečak. — Ni zima, — odgovori Jure.
— promrmlja stara, jednako zaposlena. — Neće me pustit' brat, a ja bih išla, — odgovori djevojka i pođe k ognjištu da vatru potstakne. — A ti pođi sama! Ja ću te ispratiti, — reče joj Ivo u šali. — Fala bogu!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Meni se jako spava. 1883. SAN Hladna jesen magle svija Poljem zelenim, Sunce trepti, sunce sija Zrakom ledenim. Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike niže Mrtve jeseni.
Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja, Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Za nama je ostala pustoš. Narod je u većini ostajao na svome ognjištu, nadajući se da ćemo se uskoro vratiti. Neki su polazili ali kad bi videli da odstupanju nema kraja, ostajali su onako