Jakšić, Đura - PROZA
Miladin pogleda tamo: — I nju je vreme porušilo; i ona je opala, bog je ubio! Ja pogledam kroz manastirsku ogradu. Na debelo stablo granatoga oraha naslonila se jedna ženska.
Obradović, Dositej - BASNE
u košari, kad eto ti odnekuda kurjačice, koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Posle večere pregledam domazluk: zakrpim krov, poduprem ogradu, nakupim kišnicu u kace i aranije. Uto i spavanju vreme.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ostadoh jedin, sa ženom i decom... Kud ću i šta ću? Ne znaš šta ćeš pre: jali vratiti stoku, jali pritvrditi ogradu, jali oplesti, jala okopati... Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Znam ja, frajla-Julo, vaše dobro srce! E, baš ću da probam! — reče Šaca pa se uhvati za ogradu, kao da hoće da preskoči. — I-ju! Mâ — trže se Jula i htede da vikne mámu. — Probajte samo, sad ću da viknem tatu!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ko zna šta je tamo sad? I, pri pomisli da je možda od toliko željakâ koje ona iz cele gore kupi i meće u ogradu od kamenja a u kojoj ogradi, željarniku, i ona sama spava; da je možda koja od tih željaka baš sada, dok je ona ovde,
Željke probile se kroz ogradu i odmilele u goru a ona ostala tu i bila već počela da se raspada kad su je našli mrtvu. IX PARAPUTA Za njega se ne
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa ih je i ona naučila i sad ih zna. Bila je sela, tu, kod šedrvana, na neku kamenitu, nisku, ogradu. Isakovič se, ušeprtljivši, vrteo oko nje, pitao za Božiča, i predlagao da uđu u trpezariju, da vlažan, noćni, vazduh ne
Zatekao je Varvaru, kako sedi na kućnom pragu, na stepeništu kojim se izlazilo u baštu. Imalo je ogradu, drvenu, i sa desna, i sa leva, kao par prepona.
Kostjurin je bio spustio durbin i zgrabio rukama ogradu tribine. Usta su mu bila otvorena, ali nije pustio ni glasa. Gledao je u konjicu koja je jurila na njega, iskolačenim
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
u san da nije bilo jarećih glava devojčica koje su nogama izvodile nešto kao balet, a pogledi im bili prikucani za ogradu od rešetaka iza koje su mangupi parili oči, dobacujući nešto što se ne preporučuje na časovima moralnog vaspitanja.
Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva? - kezili su se mangupi pokačeni o crkvenu ogradu, a starica, poskakujući kao da gazi po nečem vrlo klizavom i nesigurnom, ponavljala da je, hvala Bogu, sasvim dobro.
Tu će se, kao i uvek, pridržavajući se za ogradu, popeti na skelu koja je odavno prestala da plovi i odatle, sve dok suton ne izjednači boje, posmatrati decu, brodove
- Neko mora i da krmani! - rekao je, iako je skela bila zaglibljena u mulj do guše. Naslonio sam se na ogradu i pogledao ga, a zatim smo sve troje bacali kamenove u vodu, i kao i uvek kada sam se trudio, bacao sam loše.
Ataman ih je bio već svukao, samo što je Rašida bila brža i gotovo ne dodirujući tabanima ogradu uspela da pretrči onih pedeset metara, smejući se. Sada je bio red na mene. Ovo će se, kao Bog, smrskati poda mnom!
- Sada više ne! - reče kad pokušah da je poljubim još jednom i nasloni se na ogradu skele. Čuh krckanje, a onda se ona odmače u stranu, tako da sam joj od čitavog lica video samo kosu nalik na svetli
zatim je Baronica odgovarala o stanju onog nečeg pod Mimikinim vratom, savetovala dečake da se ne penju na crkvenu ogradu, jer je jedan crnokosi pre pedeset godina pao na šiljak te ograde i izbio sebi oko.
Uz samu ogradu očeve kuće videh jedan ljubavni par i trgoh se u isto vreme kad se i oni odmakoše u stranu. Ne znam kako izgleda
Hoćeš li ili nećeš? Hteo je. - Ostavi tamo, a onda produžite! - pokazao je kamenu ogradu Isaijine kuće, očigledno računajući na još jedan šamar ako priđe odviše blizu.
Obučena u svetlu haljinu, s velikim slamnim šeširom na glavi, stajala je oslonjena o ogradu skele i posmatrala kako se Greta uzaludno penje uz otvor kabinice. - Šta ova radi na skeli, Bože sveti?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sa sekirom i kocem, Ananija provuče se kroz plot, čim se mesečina javi. Zakačiv gunjem o ogradu, on se umalo ne vrati, toliko se prepade od neobičnog izgleda poljane, šume i brega, što se digoše pred njim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nisam znao treba li da se uzbuđujem, jer još nisam bio odrastao. Posle je hitro preskočila gvozdenu ogradu svog vrta i otrčala prema Konzulatu što ga je čitav grad mrzeo više od svega.
prava budala! Da je to kazala meni... – Bilo bi isto. – Vraga bi bilo isto! Pufko gleda Bel Amija kako preskače ogradu kafane, i, dok nastavlja da sedi, zna da ne bi bilo isto, zna da neće biti isto. »Dobro je ovako...« misli dalje.
— sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na ulicu. Šta da radim? Iziđem pred kuću na ulicu zaraslu u travu, kad tamo pored mog klisa stoji naš komšija
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad se već čuda jednom otmu i provale ogradu, onda ih evo svaki dan i od svake ruke. I ona se moraju istutnjati i protjerati svoje prije neg se smire i legnu kao i
Alaj gaća, cicvaru mu ljubim! Tek pošto je ustao i otresao se, spazi staru nenu kako tetura i posrće uz ogradu šljivika. Priskoči joj igraknu: — Oho, bogami tebe tvoj Dedo dovatio gelerom po mišici.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na ovom mestu valja nam učiniti jednu ogradu. Sve narodne priče, zapisane i prikupljene od Vuka do danas, nisu razume se istog kvaliteta, niti se sve mogu nazvati
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ako se sećate, tetka Pola kažnjava Tom Sojera time što mu naredi da ofarba jednu dugačku ogradu. On počinje da je farba, tu ogradu, mislim, i folira kako mu šljakanje pričinjava fenomelanal provod.
On počinje da je farba, tu ogradu, mislim, i folira kako mu šljakanje pričinjava fenomelanal provod. Toliko se uživi u to foliranje da mu ostali dečaci iz
kao što su, na primer, crknute mačke, kalemi od konca, klikeri i ti fazoni, samo da bi i njih pustio da malo farbaju ogradu! Šta sam, u stvari, radila celog života? Farbala Beograd.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Gle, kad si tako čio i vredan, strog i uredan, brajkane mio, ti bi meni poslužio. Provališe mi konji ogradu, kroz rupu prođu, livadu kradu. Uzeću tebe, pakosni zveru: ogradu čuvaj, zapuši deru.
Provališe mi konji ogradu, kroz rupu prođu, livadu kradu. Uzeću tebe, pakosni zveru: ogradu čuvaj, zapuši deru.“ Poteže čiča sekiru tupu: fikara-fik! — poseče Ćiru, zapuši rupu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dva mlada čoveka oslonjena nedaleko na ogradu mola gledala su ih takođe. Pljuvali su s vremena na vreme. Ribe su se okupljale pa zatim produžavale put.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan drugoga.
Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka, gledajući netremice sina ili brata. — Življe, življe!... U zaprežnice! — čuo se glas potporučnika Aleksandra.
Ali ne pucaju... Pobauljke kreću... Neki pretrčavaju do jedne vrzine. I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu. Osmatraju... Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde. Sigurno je ordonans. Ali, videće ga!...
Komordžije privezale konje za ogradu, a oni posedali uza zid, skinuli košulje i trebe se od vašiju. Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih
Komordžije beže vukući konje, a ranjenici se pribili uz ogradu. — Gađa nas... Vetar jezivo zviznu i mi se pribismo uza zid... Kao da očekujemo smrtnu presudu... Ali dužnost...
Ona četvorica su već prema vrzini. Sada trče... seku mahnito ogradu... Zinuše četiri otvora. Haubica stiže. Jedan se zanija i pade, opet se diže i svi se izgubiše među ogradama.
— Pa jest! — mahnu komandir glavom. Zatraži fenjer, izvadi blok i sede na jednu ogradu. Tada nam dobaci: — Vas dvojica me podsećate na apaše... Vodate me po ovoj mračnoj i kaljavoj noći kao ludu Mariku.
Ali među nama je postojao prećutan dogovor i, čim neko zastane, sjaše s konja, zaveže ga za drvo ili ogradu i onda prilegne pokraj puta. Tako na mahove ja sam odspavao jedan čas. Preko dana bilo nam je već lakše.
Sjahao sam s konja da bih malo opružio noge, pa se naslonih na ogradu jednoga dvorišta. Jesenje sunce je blago milovalo, a vetrić ćarlijao, raznoseći miris okomišanih kukuruza i zrelog sena.
Jedna simpatična, omalena bakica stajala je iza mojih leđa, podbočena rukama. Pristadoh, vežem konja za ogradu i uđem u dvorište... Priča mi baba da su joj sinovi i unuci u ratu.
Jedan železničar u vojničkoj uniformi išao je žurno, udarajući o točkove vagona gvozdenim čekićem. Na staničnu ogradu popela se deca, a kroz razređene letve čak i neki pas promolio glavu.
Umro je onomad. Juče su ga sahranili... Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu. Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko mene ljudi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
GODINE NEDELjA U MALOJ ULICI Ko buket klikera trešnja zrela Tamo, na kraju moje ulice Na ogradu je nisku sela, Od mlakog sunca sija joj lice Pa je ustreptala kao strela, Ko topla jara na kraju sela, Ta trešnja
Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti... JAVNA PRODAJA Popev se na ogradu, Vuka-baba Objavi da je počela dražba; Istoga časa se baba-Joka Na dva tronošca uz plot skljoka, Iz grla, u kom
Zidao sam, od reči, odbrambenu ogradu prema stvarnosti; u toj ogradi će, onaj ko ume da gleda, pronaći mnoge rupe, i kroz njih nazreti neveselu pozadinu.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika.
Sveti Sava - SABRANA DELA
neizrecivu zakonom pokoriv se Vladiki, zalutalo poiska i nađe i na rame svoje uzevši, preblaženi, kao pastir privede u ogradu pokajanja, oče Simeone!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, po mesecu dana eto ti njegove matere, s mojim starijim bratom Ilijom, koja, kako uđe u ogradu manastirsku, stane nasred avlije, pak počne psovati i ružiti kaluđere, vičući da ako joj nama[h] dete njeno ne dadu, da
Sat po podne, sunce pripeklo, niti daje tu više | stojati. Upazim na kraju predgradija široku ogradu zida, unutra zdanija i lepa cerkov.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sama mu je rekla: „Živu me nećete izbaciti iz kuće. Da znaš: ja ću da rodim!“ Aćim se prisloni uz ogradu tora. Igraju se dva šarena bikčića. Kako su mladi i lepi! pomisli zavideći im.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zaustavio se slučajno i naslonio se na ogradu od kamena kroz koju je promicalo sleđeno šiblje. Tražio je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Stajao sam na trećem spratu naslonjen na ogradu i gledao dole u dubinu betonski pod kad je ona izašla. I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh:
Ja ljutito pojašem konja, koji me je čekao spremljen, džidnuh ga nemilosrdno u slabinu, pa preskočih razvaljenu ogradu. Kad sam se okrenuo da bacim još jedan pogled na kuću, seljanka je stajala na vratima.
Najedanput, naslonjen na onu gvozdenu ogradu terase i onako zamišljen, trgoh se a dah mi zastade, pa se tako nekako izgubljeno zanesoh kao da nisam ni budan nego da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ovce, od straha, jurnuše na ogradu i time nadražiše kurjake, te se jedan od njih zaleti prvi i skoči na čatal. U isti mah sevnu sekira prema mesečini i
Drugovi prođoše zabrančić, koji se pružio iza varoši, pređoše potok, pa stadoše uz jednu ogradu, koja je jednim krajem izlazila na ulicu, a drugim na potok.
Novica podiže jedan proštac, te se provukoše kroz ogradu obojica i uđoše u dvorište. Đuricu obuze neka nepojmljiva zebnja od ove mračne i neme samoće, i on se stade kajati što
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad šenica poraste i uklasa, a đavo dođe nad ogradu pa gledaše koliko je izrasla, i govoraše: „Iz malog zrna naraste ovolika stabljika!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Što ne mogu? — odgovara on. — Možeš svugdje, osim ondje gdje je zagrađeno, i pokaza joj rukom ogradu, pa ode da naredi stoku. Kad se povratio reče joj: — Ti ćeš da ideš.. . elate! — i htjede da se k stoci povrati.
milujući je, sve jače gori od požude, i nehotimice zbliži se, da mu osjeti mušku volju, i šapće joj: —Zaklonimo se u ogradu! — i, zvjerajući očima, traži uokolo zgodno mjesto. Ona se odlučno brani.
Vrativši se, oprezno otvori ogradu i pusti me vanka, a ona za mnom žurno iziđe. Magare dotrča do ograde, pa, vidjevši da ne može izići, uprije u nas
U nedelju rano obišla je glazba glavne gradske ulice, a ogradu okitiše svakovrsnim zastavama. Pred ručak obavila se svečanost u prisustvu samoga vladike i ostale odabrane gospode.
—No eto čuda, ne dadoše nam ništa ni za ono što se danas mučismo da okitimo ogradu zelenim granama. Kroz tesne ulice dođoše do vrata neke zaprljane potleušice i stupiše unutra.
Krakov, Stanislav - KRILA
Očekuju. Gledaju u kuće za ogradama. — Au, au... ogromni pas se zaleteo u ogradu, i sa penom, uzdignute glave urla. — Na stražu, pa u patrolu, pa u jurišanje...
Po parku su inače mileli pridigli bolesnici u poderanim ogrtačima, i čežnjivo gledali kroz gvozdenu ogradu na ulicu, po kojoj su u huci tekli kamioni i tramvaji.
Na vratima se ukazala vojnička patrola. Škoti su izvukli štapovima celu ogradu od orkestra, i pričvrstili je na otvore lože, koje su sada postale kavezi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti. Naiđosmo amo na ogradu nekoga jadnika, pa kad navali vojnik, vi'š, ka' i vior diže sve za tili časak. Ostade sam čistac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— komandir kasom istera konja na vratnice, zaobiđe ogradu i u galopu priđe grupi vojnika, koji su kopali na njivi. — Ko je među vama najstariji? — zapita strogo.
A ujutru smo već u Galipolju.“ Ali ipak, zarad svake sigurnosti, pojaseve nismo skidali. Sedeli smo naslonjeni na ogradu. San me poče hvatati. Prebacio sam šinjel preko glave i, u polubunovnom stanju, dočekali smo zoru.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
sa četiri lista, dodirne njom onu ogradu, a ograda se raspadne; sad čovek treba da joj pritrči i otme d. (jer bi je ona inače odmah posle upotrebe pojela).
Nađu se njena jaja i ograde da ne može da im pristupi. Kad to vidi, opa se vrati, nađe r., donese ga i metne na ogradu, koja se od njega sruši, i ona dođe do svojih jaja. Ali teško ko može ugrabiti r.
Ali teško ko može ugrabiti r., jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204). U pričama iz okoline Zaječara do r.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—A da! —Krupno nije moje, a ti radi što hoćeš... —Da vidim. Vojkan iziđe iz kuće i povede rubača iza guvna u ogradu. Pod golemim hrastom, gdje stoka planduje, pokaza na vola i kravu.
a što drugo?.... — Nemoj tako, bolan, Ždrale! Ne vidiš uokolo goleti i krš, a gledaj ogradu! Što nije uokolo ovako? Ko je ovaj podmladak čuvao i odgojio?
” I u tim mislima svrne puteljkom i silažaše i dolažaše u dolac sve niže i niže... Uljeze u ogradu, na razgrađenu gromaču, koja još ležaše u debelome hladu.
Po polju naoko pustoš, a po zemlji blato i voda. Svrnuše puteljkom u doce. Jure razgradi i uljeze u svoju ogradu. Na lazi obrne se k Ivi i reče mu da ne ulazi, jer će se ukaljati. Po vinogradu pliva voda, k'o da je more.
— Biće, — promuca Ivo, diže se i iziđe na doksat. Stoji neko vrijeme prislonjen na željeznu ogradu doksata i misli na pošljednje riječi sudbenoga pristava. „On misli da se žrtvuje!?” pomisli „on, sin siromašnoga seljaka .
Čekajući ih, osjeti da je gladan, pa uljegne u ogradu da ubere grožđa. Mlad vinograd, u naponu snage, modri se kao more.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Udisao sam ga punim grudima i okrepio se njime. Naslonjen na ogradu šetališta, dugo sam posmatrao mirni tok Save i Dunava, i počeo da sa pouzdanjem razmišljam o problemu kalendarske
Jer dok sam na Vas ovde, naslonjen na zidanu ogradu mosta, izgledao i posmatrao prolaznike, opazih iznenada jednog Bokelja sina Boke Kotorske.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zidar se podrugljivo smeje. — I bez ograde teško plaća; ono, dasaka ima pun Dunav, samo ne love s mrežom. — Ogradu ipak namestiše. Tad se prvi put pojavila, da ostane celo posle podne, gospojica Nata, ćerka Pantelije činovnika.
Tad se prvi put pojavila, da ostane celo posle podne, gospojica Nata, ćerka Pantelije činovnika. Ogradu namestiše kako niko nikada nije: samo s jedne strane, prema Savinom kućerku.
Sava se dobrodušno i pametno smeje: — Još nisam video ogradu koja dva kraja ne sastavi, i nema vrata... Ajde, da čekamo šta će dalje biti. — Žena je ljuta. — Odelio se od nas...
Slušaj, Savo, da učinimo šta možemo i šta ne možemo, da i mi njemu podignemo takvu ogradu, pred nos. — Nemoj, ne valja odmah s komšijom u inat. Ne znamo još ljude kakvi su po srcu, ako su lucnuti u glavi...
— Tih godina, u ortakluku sa svojim orahom, ako ne sa alasima, Nata podiže ogradu sa druge i treće strane. — S lica će ograda biti okrugla, kao kod apotekara. S mojim ora'om, ja sam dvor na Kašikari.
Alas je psovao žestoko i grubo. Hteo je, veli, te godine da dovrši ogradu. Nata sluša kako govori kao da je kuća njegova, ili tek što nije, ali ćuti kao miš — i da kupi ženi srebrn lančić s
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pa bar da sam na konju!... Komandir se okrete, i reče šapatom: — Na prstima, jedan za drugim, uz ogradu. Napred je išao seljak, za njim komandir, onda ja, a iza mene ordonansi, sa puškom na gotovs.
Stisnuh zube, pa je dohvatih i rukama dopratih do njenog pravog položaja... Eno su i konji privezani za ogradu... A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci.
Čim pukne prva puška, razbegnu se kud koji. Drugo je sa pešacima. Pešak ne beži, već legne za prvu ogradu... — Jest, u teoriji je tačno. A šta ćeš ti da radiš ako konjanici ne pobegnu... Dobro, i da pobegnu.
Tek kad zađosmo za prvu ogradu, komandant se saže i rukavicama obrisa sare svojih čizama, koje se behu isprljale usled ležanja na zemlji.
Negde na začelju podigla se velika prašina. Sigurno je top zakačio za ogradu od kamenja. Sretosmo ranjenike koji zamiču za ogradu. Pred nama se ukazaše konjovoci. S puta — viknu komandir.
Sigurno je top zakačio za ogradu od kamenja. Sretosmo ranjenike koji zamiču za ogradu. Pred nama se ukazaše konjovoci. S puta — viknu komandir.
Pred nama se ukazaše konjovoci. S puta — viknu komandir. Oni optrčaše oko konja, privedoše ih uz ogradu i telima svojim nalegoše na njihove sapi, da ih topovi ne zakače.
— Zna se. Podelićemo bratski — i Tanasije zamače za ogradu. Bilo je podne. Vazduh vreo, da je teško bilo i disati. Dve hiljade osam stotina! — začu se komanda.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gore naši rezervoari nafte i benzina! — muklo reče učiteljica stojeći uz ogradu dvorišta. — Jesu li to Nijemci zapalili? — šapatam upita Jovanče zureći u zakovitlane dimove. — Ne znam, djeco.
— Ehej, Nikoletina, vidiš li ti avione? — zovnu Jovanče krupnog momka, koji je popravljao neku ogradu u zaravni podno brežuljka. Nikoletina je i sam pažljivo osluškivao, pa odmahnu glavom. — Nijesu ono avioni.
Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su? Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući.