Dučić, Jovan - PESME
reke koja je delila ove dve zemlje razgovarahu dva čoveka: — Mi živimo u mraku a obožavamo Sunce koje neće da nas ogreje. Vi živite u zemlji koja je sva na suncu, i gde zru svi plodovi, i gde su žene lepe, a obožavate Zmiju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Aj, je l’ dobro divanim, tane mu gosino! Vina ti menikana dâj, da ča-Nića ogreje malo svoju beamtersku dušicu, kad je ovako pasja noć napolju. — ’Oću, ’oću, Nićo!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
i o Evi, priču o Ruti, o Mariji Magdaleni, o Sodomi i Gomori, sve dok se manastirski ne jave petli, dok sunce ne ogreje gnezdo ševi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko! zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A ono što je čedno ubila, ogreje usnom ruža Budima. Ja mišljah smeh su letošnje bulke, drhtava plazma po burnom tkanju, a to je vreme, u očajanju,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ne, ne!.. Život sam svoj založila da ga dobijem svega, da bude samo moj... da i mene ogreje sunce sreće... Jer dosta se stradalo, život je već bio postao težak, dosadan... nije se imalo radi čega živeti«...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Čovek se na sve navikne promene; I zbilja, ničeg čudnog nema tu: Kad ona ne ume da ogreje mene, Ja moram, tako, da zagrevam nju. Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
se odmah natrag u jazbinu, i spava još šest nedelja; ako li ne vidi svoje senke, to jest ako ne bude sunce uranilo da ogreje, on se već uputi u šumu, da traži što za jelo. VUCI — HRTOVI SV. SAVE Savica se zove post koji se posti svetom Savi.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Jesi čula, udaje se za profisora, a radnica! Dako jedared i mene sunce ogreje! IKONIJA: I dvaput škembiće! Tolike su se poudavale, pa je l ih ogrejalo?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zatvoren gdigod u tavnom sveta budžaku, Grlio brata nije, žensku lepotu nije: Da mu se ogreje srce prekratke mladosti zorom, Duša da veselo leti nebu plavome, Da se, obogaćena, povrati puzećem bratu, Pali i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Tu v. neki skinu čim sunce ogreje (GZM, b, 371; 374). Ovaj običaj zajednički je i drugim nekim ie <= indoevropskim> narodima, upor. E.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Posilni Isajlo sruči naramak drva pokraj vatre i podboči se: Gospodine poručniče, ko će da ogreje sirotinju moju? — obrati se poručniku Luki. — A, gospodine posilni, Isajlo Aranđeloviću, ko će moju?...
Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?... Ipak ne slinim kao ti: ko će da mi ogreje nanu, ko babu... sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
nekakva vatra, a kraj nje starac u dugoj kabanici krompire u žar zagrće Spokojno i tiho reče on mladiću neka se ogreje i malo utoli glad, ne iznenadivši se što ga u pustoj planini vidi, kao da je po dogovoru mladić došao.