Jakšić, Đura - PROZA
da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac..
Dučić, Jovan - PESME
Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala. Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.
Matavulj, Simo - USKOK
1793. i 1794.; kalendara itd. Janko se trže na brujanje zvona i na tutnjavu koja nastade u manastiru, te se ogrnu strukom, zaključa ćeliju i pođe. Vladika i stariji glavari bjehu već na dnu stepenica.
Zatijem se zavrže dževerdarom, koji mu vladika bješe poklonio, ogrnu se strukom i ponovi: — Hajdemo!... Ne treba mi konj. Vladika ih presrete i reče: — To je lijepo od tebe!
Sremac, Stevan - PROZA
— E, dobro je — reče Jova. — Ženo, čorbu na sto, a eto mene sad. — Zatim skide pištolj s čiviluka i ogrnu ženinu bundu (Jovan je uvek voleo da se raskomoti onako u prsluku kad ruča), i iziće napolje pred kuću.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
lice kao kad na jedanaest izvuče keca; pa neka se ovaj otmeni prijatelj Mića obuče tužno, po žurnalu; pa neka se žene ogrnu i zabrade crninom; Sarka udovica neka obuče svoju crnu haljinu u kojoj sahranjuje muževe, a Gina neka plače četrdeset
Pandurović, Sima - PESME
Šum ruha slutnju uliva mi crnu; Glasovi tuže za prošlim životom; Prilaze, da me u plašt svoj ogrnu! Pa tada kuda? Šta će biti potom? „Vi, želje moje, ja ničega nemam... I ja se s vama hladnom grobu spremam.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 (Polaženik obiđe tri puta oko vatre, starne malo badnjake, pa sedne na pročelje, gde ga ogrnu guberom; on uzme vatralj pa kreše ugarke i govori): „Koliko ovih varnica, domaćine, toliko ti bilo ovaca i novaca;
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Seljanka skide onaj šal i ogrnu ga. Sad sam potpuno bio zaklonjen od komandanta, te se usudih da otvorim jedno oko. U tom trenutku ugledah je okrenute
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nijesi ti mene udario... E, nemoj se, oca mu, odma' za svašta ljutiti! De, da se pojubimo! Poljubiše se. Lujo ogrnu haljinicu, pa se opet spusti na vlažnu travu, da sanja o sjutrašnjem danu.
Mićan pregleda još jedanput kotao. Kad nađe, da je sve u redu, ogrnu haljinu, sjede pred vatru, izvadi lulu, pa napuni. — Ono nam je — veli Mićan, pa se sagnu da metne ugljen na lulu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade. Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen hodati pođe. Tišina vladaše svuda.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
beše sagučio i turio pod pazuho svoje, a kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene trave pokri zeta i konja dorata (ja kakva je, — jada dopanula!