Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mrak se već spustio, po kafanama se popalile lampe i sveće. On prilično okisao uđe u kafanu »Kod jablana« i sede za jedan sto.
« Brzo iziđe i zatvori vrata za sobom, pa hajd onako u plitkim cipelama, te po najvećem pljusku pored Savkine kuće. Okisao kao miš, sve se cedi voda s njega. Mrak — jedva se vidi ići. Kašto sene munja. Gore sveće u sobi Savkinoj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neka slutnja o nekoj velikoj nesreći obujmi sve ono što je umelo razmišljati... Ozebao, okisao do kože, sav mokar vrati se Kruška u han. Ali ni sav sumor dana ne beše nalik na sumor duše njegove.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I oseti u duši slačinu, kao kad bi okisao žurio kući da se ogrije i osuši kod otvorenog kamina. Ali priseti se i pokaja što je prekinuo molitvu, pa s jačim
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bezglasno se kikotao. Znam to iako sam mu okrenut leđima. Najzad ulazi Dorotej. Okisao kao miš. Otire šakom mokro lice, zalizuje kosu i spušta na sto torbuljinu.
nagnuće se da dohvati landaravo krilo kapka i onda će onde na kaldrmi pod prozorom videti mene dok stojim u košulji, okisao, promrzao i nem, zagledan gore u nju kao u repatu zvezdu što se iznenada pojavila na nebu.