Ćipiko, Ivo - Pauci
” — Ma eto, niko gre! — opazi djevojka. — Ne smeta! Govori! Nije me za nikoga briga! — Odmaknimo se, a ovdje ćemo i okisnut', — reče, i pred njim pođe poljskim putem. On ide za njom i ne otvara kišobran, premda sipa hladna kiša.
A, znate, ovde nigda ne kiši, i ne puše onaki vitar kao kod nas, pa sam sto puti zaželija okisnut', zaklonit' se i prosušit' se. I nima uokolo ništa zelena. Da znate kako je to ružno! Neki obiknu, a ja nikako ne mogu.