Radičević, Branko - PESME
kad al' breme cveća, Kako dođe a on ga doiti, Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se luka, Zamirisa cela okolina, Bože mili, što ću od milina!
ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće.
Na kumstvo i Murto-beg uiti, Kulu svoju glavam' i(m) okiti; Čula jade sestra Anđelija, Pociknula kâno ljuta zmija, Te povadi od pojasa nože I ubi se, pomozi joj, Bože!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al i napuklih kostiju, šuplje kože, Srušena i mrtva, šljiva može Da se, po nagonu veoma starom, Okiti bleštavo belim beharom.
U dane pretprolećne, ničije, blage, Koji čekaju godinu da moćno grane, Ona i mrtva nađe snage Da cvećem okiti svoje rane, Cvećem koje neće doneti rod... Leži, u travi, kao nasukan brod.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve, donesi mi, ljubi me, daj mi, zakiti se, ukrasi me, okiti sebe, molim te ... sve moje ljiljane, diši, udiši jako, živi, raduj se, živi!
Bojić, Milutin - PESME
Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas čeka. O, nerandžin cvete, okiti nam čela! Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči 1. maja, u Samoboru, pobode se svečano pored bunara mlado b. drvo, koje se prethodno okiti. To drvo zove se »majum« (Maіbaum). U podizanju i kićenju učestvuju svi koji sa tog bunara nose vodu.
se odnosi na okolinu Rume, vrbove grančice ne treba unositi u kuću pre Cveti, a toga dana donesu se iz crkve i njima okiti kuća, »da je čuvaju od groma: jer u v. grom ne udara, a ako bi se baš desilo i da udari, ne može joj naškoditi«.
U staroj granici do Đurđevdana ne unose se u kuću nikakve zelene grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović,
Zanimljivo je da je u Kučima (C. Gora) postojao običaj da se novoizabranom vojvodi skine kapa, okiti drenom, i metne mu se na glavu (SEZ, 8, 212). D.
Upotrebljuje se, u domaćem kultu i inače, kao apotropajon, i onda je obično u vezi s bosiljkom. Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65).
»Božja brada«: ona se poveže crvenim koncem, okiti cvećem, i ostavlja pod strehu, pa se iduće setve od nje poseje nešto zrnevlja (SEZ, 17, 17; TRĐ, S. n. igre, 33).
R. ima vrlo jaku apotropajski moć. Ko se okiti rutom, ne mogu mu veštice ništa (ZNŽOJS, 23, 194). Ona se zbog toga meće deci u pelene (»jer na taj miris ne pristupa
od buvača (ib., 183). Na dan 1. maja ode svaki momak u šumu, nađe hrastić ili t., okiti je pantljikama i usadi ispred kuće devojke koju voli (ZNŽOJS, 19, 171). T. u narodnoj medicini ima sasvim malu primenu.
Pre nego što zahvati vodu za to, na Badnji dan ujutru, »okiti bunar bosiljkom i pospe ga kukuruzom, što predstavlja žrtvu vodi, čija se plodonosna snaga želi preneti i na obredne
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da se velika reč, reč istine, reč pravde, reč ljubavi, reč svega uzvišenoga može samo onda reći javno ako se pokrije i okiti lažima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bane: ud'ri na se dibu i kadifu, ponositu čohu sajaliju, što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija; okiti se jedan srpski soko, pa posjede đoga od megdana, — odmah pođe, u tazbinu dođe, u tazbinu, u bila Kruševca, đe odskoro