Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Osvanuo je lepi Đurđevdan. Cela pop-Spirina avlija miriše od silna jorgovana, a sve selo okićeno selenom, jorgovanima i vrbovim grančicama, jer je praznik.
Radičević, Branko - PESME
Kolo, kolo Naokolo, Vilovito, Plaovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno, Brže, braćo, amo, amo Da se skupa poigramo. Srbijanče, ognju živi, Ko se tebe još ne divi!
Bija žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se vode ponapijem dobro, Te pogledim okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite,
Oh unapred da ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
zatvorene boje, pantalone i kaput, sa crnim širokim prugama ozgo na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje se, okićeno voćnjacima, pružilo po drugoj kosi, a svojom širinom dopire do livada.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Visoko u plavo nebo, zvezdama okićeno, dizaše se dim i lizaše plamen od zapaljenih buradi i mešina. Čulo se za ovo burno veselje nadaleko!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Godine mu ne bi umio odrediti sudeći po crtama, jer mu lice iako malo žućkasto i sjedinama okićeno izgledaše ipak mladoliko. Osobito krupne, plave mu oči bijahu pune živosti. Duguljasti obrazi i nos.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kolo, kolo, Naokolo, Vilovito, Plahovito, Napleteno, Navezeno, Okićeno, Začinjeno Brže, braćo, amo, amo, Da se skupa poigramo! Srbijanče, ognju živi, Ko se tebi još ne divi!
Jakšić, Đura - PESME
Pa gde sad počivam?... O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ŽRTVA Okićeno cvećem od mirisne trave, Jagnješce se belo u Delfiju kreće, Gde žrtvenik bukti. Sa njegove glave Šarenê se trave i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pesmi Ženidba kralja Vukašina): Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i
Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod grada, mutna teče Tara valovita, ona valja drvlje i