Dučić, Jovan - PESME
Kap za kapljom klizi niza mračne stene; A kroz raznobojna okna jedva dospe Mesec, da nečujno hladno srebro prospe Po nogama svete neutešne žene.
Po strejama po vazdan čuči Golublje jato, dok ne crkne; Prljava voda odsvud huči, I već od podne tiho mrkne. Okna se gase; i noć zija Jeziva. Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći. Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je okna njegova, a na njima se čudnovato zaigravaše svetlost lampe sa ulice, nižući se u besmislene duguljaste i zvezdaste slike,
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zurio sam u polutamu išaranu zracima sunca koji su kao raznobojni reflektori prodirali kroz šarena okna. Pop je o grehu i pokajanju a to je bilo ono što je ličilo na moga oca.
Građani su je posmatrali izbacivši glave kroz prozorska okna i sada su još više podsećali na kornjače, ali nisam imao vremena da mislim o tome.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Posmatrahu odmerene pokrete sveštenika, često previjanje kolena pred zlatnim putirom, plavokosa dečačka lica i vanredna okna, kroz koja dopiraše svetlost dana, kao boja nebesna.
Kostić, Laza - PESME
Ništ mu sanka ne buduka, ni skokovca besna huka, ispod okna Delilina što se strmi sa visina, a kamoli ona jeka, ona dreka izdaleka, preko gora, preko reka, da će doći sad do njega!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ali tako da budu udešene kad se obuku da se ne može poznat ili je čovjek go ili u tijem haljinama, i na njima da budu okna od stakla kuda ću gledat i duga cijev isto od kože. — Što će ti take haljine? — upita ga kralj.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KLjUČ OD KUĆE І KUĆNO SUNCE I SNEG-ČEDO Iz večeri od prisoja po zdelama plamsa boja. Sobna svetlost s okna tone u smeh sveca sa ikone. Kroz bosiljak vrh kolevke zrca staklo petrolejke.
KUĆNE DUŠE MIRIS Zaleluja kućne duše miris. Radosnice igraju se podno okna senke. (Oblikujem rondo.) Zrak kućevni prožmu nana, iris. U ormaru žut osmejak: dunja! Pahne duhan iz suknenog gunja.
Šumi nula - a u nuli az. II AMBAR Kukuruz curi. Lunina lokna, žig u figuri, rogači okna. Pšenično žito puzi uz kvaku; pavši u sito, uplaši svraku. uz žamor raži, selo se ceri lajući laži.
A plamsaj bića - kao sudbina prati mi senkom ruža Budima. Groznicom okna drhti svetlija potka predela, koju protkaju nervi cvali mi po ruj-očaju rodnih bregova - a simetrija lirskog
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šta li nam nosi gvozdeni konjic tvoj? — Pogledaj, sinko, pokloni sami! Vozim neviđen broj! Rudari šalju iz crnog okna poklon za snežne dane. Dajemo, kažu, ugljeno brdo za naše mališane! Tankova evo. Čelične kule!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Eno na surom Visu urvine vekovne stoje K'o strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sve što na glavu liči bacaju po livadama na hrpe i noću gaze konjima. Zemlji otvaraju okna te vade srebrnu rudu što glavi proročkoj slična je, pa je obese o hrastovo granje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pucni učestaše, i onda, kao kada oluja iznenadno natera krupne kapi na prozorska okna, odjednom se ustalasa front i prolomi se pucnjava ludačkom žestinom. Potporučnik Aleksa je i dalje spavao...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kad smo se vratili, i kad sam ostao sam, stajao sam pred zaleđenim prozorom i gledao kako se svetla okna, jedno po jedno, gase. Ledeno, zvezdano nebo umirilo je, polako, sve uokolo, ulice, kuće, i oblake. Bilo je oko ponoći.
Nad rečicom je padalo žuto lišće, i stara crkvena okna požuteše, na tihom sunčanju, kao ćilibar. Videh da sam u tuđini, i setih se ljubavi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je crep. Kratko je trajalo. Ali u tom času Svet je bio dobar, i bio je lep.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ni jedna mu voda ne dođe u pomoć osim rečice Dagudin. Dagudin brzo projuri kroza zemlju i dođe u pomoć: sva okna zalije i oknare sve podavi, potom iziđe napolje i sve oknarske kuće potopi i odnese.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme? Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne. »Možda sam ja vrapca samo sanjala?
U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica.
To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Tada, na mah, prosvetle okna na zgradama punim teskobe a drveće ispred kuće sa brojem 30 izgleda mlado. Tu kuću, na samoj česmi, sazidao je Geca
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pala; Bleda i mrtva kao mesečina; Ili k'o svetlost što u katedrali, Po zidovima s kojih kaplje voda, Kroz raznobojna okna, kao vali, Prospe se hladna sa jesenjeg svoda. Glas njezin beše k'o muzika tuge...
Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije, i javlja se meni...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad stigoh pred svoju kuću, razvedrih se. Ona je, istina, stradala, krov joj bio rastrešen, a prozorska okna porazbijana. No već tih dana videh da je to oštećenje štiti od useljavanja nemačkih vojnika.
gornjem spratu kuće stradala je kao većina ostalih, ali njene razlupane prozore zamenih prozorima iz drugih soba čija su okna slučajno ostala čitava. Za dan dva ta soba dobi svoj stari izgled i uređaj.
kuće nalazi se jedno okno kojim se ulazi u oluk vodovoda, tu ćemo sići u oluk i stići ispod zemlje do jednog drugog okna koje se nalazi izvan varoši, u šumi krimitskih bregova.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Međutim se kroz zamagljena okna ništa nije videlo, i to što se ni pogled nije imao kud bilo baciti, mučilo nas je utoliko više i nezgodu uvećavalo, pa
sunce je postajalo sve toplije, i zraci njegovi koji su sve jače prodirali, rastapali su malo-pomalo tanko zaleđena okna naših prozora.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše. On se brzo diže, izvadi ram iz okna i promoli glavu na polje. — Ko je to? — zapita lagano, videvši kroz mrak čoveka, koji stajaše pod prozorom. — Ja sam..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
od kože, ali take da budu, kad se obuku, da se ne može poznat ili je čovjek go ili u tijem haljinama, i na njima da budu okna od stakla kuda ću gledat i duga cijev isto od kože. — Što će ti take haljine? — upita ga kralj.
gole spavati, svuku se i tu noć pa legnu, a na njegovoj kočiji bile su tri zlatne jabuke, pa od njih udari svjetlost u okna. Djevojke opaze te jabuke, pa se stanu dogovarati da ih od njega ukradu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dvorište je crno, crna je i streha. I crna su okna k'o crna dobrota. I danju i noću obavija patnja Mrtav dom života, kao odjek stvari.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. (PODIGNI ZAVESE TEŠKE) Podigni zavese teške, i okna, i šalone, Pogledaj kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi
Eno na surom visu urvine vekovne stoje Kô strašan, ogroman skelet... Kroz okna njihova pusta Sanjivo šumori vetar i niče visoka trava Sumornog zaborava.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Drugi ukras moje sobe je veliki romanski dvostruki prozor kroz koji se - iako se njegova okna peru u najizvanrednijim prilikama otvara divan vidik na Dunav i preko njega.
u dobro zagrejanoj dvorani moga stana, pored ogromnog prozora, koji je razumni arhitekta načinio od jednog jedinog okna, i uokvirio ga tako da predeo koji se kroza nj vidi izgleda kao kakva slika.
Svaki nas minut penje četiri kilometra pravo u visinu, a tom brzinom beži Zemlja od nas. Valja se nagnuti nad ova okna i posmatrati je. Tako stoji u Bedekeru! Jeste li se umirili? Pogledajte!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
nađe se u novootkopanoj varoši Pompeji mloštvo stakleni okna i drugog posuđa.« (Magarac Valamov: »Ha, ha, ha!« Više magaraca: »Iha! ha!
Petrović, Rastko - PESME
Ja zastor ne dižem s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog
tako Sunce, divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa, Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u
olujina, tako Sunce divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa; Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oj, kako je veselo krčkala čorba! Kako uspavljujuće prela mačka, prolazili oblaci iza okna, padale kiše, smenjivala se proleća i zime.. — Drži se još malo, stari! — šaputao je starac.
Šantić, Aleksa - PESME
Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni...
Ponoć je, je li? Svrh vrata bije Časovnik stari. Napolju vije Vetar, i sipa U okna naša Pahulje bele. Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj.
Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji. 1911. EJ KONjICU Ej konjicu vjerni, ej ti moje krilo, Gdje je doba ono, gdje
1908. VEČERNjA ZVONA Predsutonski je čas. Visok i zlatan krst sa tornja sipa zrak I trepti vas. Zalazi sunce i okna gore Kô požar jak. U nebu svijetle se laste. I veče sve bliže Stiže I raste.
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom...
Žmirkavim očima motre Kako sve cveta lepo; Vrabaca pesmu sišu Dugim ušima slepo. No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan aveti moje.
Ja znam, ti često iz okna Gledaš gde ja, sa svojim Čežnjama, na mesečini, Kao stub jedan stojim. 39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
im; po cveću svuda obleću tražeći medenu slast, te jedne prave satove, pune š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu oko toga majstoriju nama nedoznanu, provodeći im!...