Obradović, Dositej - BASNE
— „Pak jošt pitate?” — odgovori garov. — „Toliko sam pio da nisam ni vrata pogodio kud ću izići, nego sam skočio kroz okno.“ Naravoučenije Koja polza onima kazivati naše neščastije koji će nam se rugati i smejati?
Dučić, Jovan - PESME
Crni će vetar da piri, I kiše padaće crne, dok dan na okno zaviri S detinjim očima srne. Nešto što vapi nama Oduvek i bez moći, Na daljnjim obalama Umreće ove noći.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa se, najzad spustila noć, i zrikavci se jasno čuli pored pruge. Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski stubovi, gumasto drveće i kuće.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Naslonih čelo na prozorsko okno i zatvorih oči. To mi je bila jedna od navika iz detinjstva kad ne bih znao šta da počnem.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(...) Uz okno zamišljen dečak stoji, posmatra kesten kako plamti kao da važnu lekciju pamti. U ovakvim i sličnim stihovima Lukić
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sela do prozora i sa zavučenim rukama u pazuhe gleda na ulicu, naslonjena čelom na okno. Ma da joj je lice smežurano, ipak joj sada došlo čisto, mirišljavo, a oko jagodica izbila jedra, topla rumen.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
VAJAT Čekrci, razboj, kanure. Puckaju sura povesma. Uz okno sjaje tatule. Nevesta leži bolesna. Raseca mesec bogaze i čedno puni činije.
Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže. Ludnja li je ili zbilja: vaza, okno, stručak smilja, iza neba detelina, grah u cvetu, čuda ina, i čunovi od biljura u brujanju teških ura?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pa ipak, nada trajno se gaji: iz kule stare svjetiljka se sjaji, dok tama svuda vlada. A tik uz okno ribar se svio, ugasla oka, obnevidio ... Vječno se Mačku nada ...
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dimnjak je izlazio kroz gornje okno na prozoru. S jedne strane stola stajala je još mlada, visoka i mršava žena, neobično prijatnog, pametnog pogleda, ali
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ozgo sa krova zjapi široka badža, kroz koju prodire svetlost, nu osim nje ima i jedno okno, isečeno u brvnu, a ni brvna ne behu dobro šljubljena, te u njegovoj tamnici beše dovoljno svetlosti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To me je gušilo, te iziđoh u hodnik. Voz je bio stigao u Srem i prolazio ispod Fruške gore. Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno. Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka.
Providno u zori, svetlo i žuto, kao okno pred bezmernom čistotom pustinja nadzemaljskih, što su kao i voda. Vetrovito i talasasto nebo Banata, što drhti, uvek,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Deca trče niz stepenice, da prva objave ime pokojnikovo, a zvonari se pogledaše i sedoše umorni pred poluokruglo okno, s koga se vidi deo grad. Odjednom se probiše topli sunčevi zraci kroz oblak i obasjaše ova dva suha i smežurana lica.
Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo baciti pogled kroz okno, pa da se čovek ne odvoji lako od retka prizora. Stankov je pogled čisto bludeo po glatkoj površini razlivene vode.
Kapci mu očni zatreptaše i niz uvele žute obraze skotrljaše se dve suze. Marko baci konopac, ode na okno, podupre lice šakama i zatrese se sav jako, grčevito... Deca odzvoniše lepo, zameniše i Marka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U gustišu Još mokru grivu stresa lav. Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onu istu večer zatisne se okno od jaže i zaustave se kola od mlina brašnenoga, a mlinar istrči da vidi šta je, kad nađe oni kovčežić, i otvorivši ga
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida. Krvna bulko, što si cvetala u žili, Kud to cvet svoj rasu u ljuspice leda?
Ugasi i ti svoju lampu pre no Upale okno svetlosti nebeske: Ispruži malo telo umoreno. Nek mesto pesme, iz tvog polumraka Gleda sa stola prazan list iz
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Hoće li se ikada rasprsnuti?« — devojčica je netremice zurila u plod, a vreme se vuklo kao kišne kapi niz okno. Pa, ipak, izlete iz ploda, jednoga jutra, koštica kao zlatna pčelica i slete devojčici na dlan.
Ko zna ima li unutra ikog živog? Jedna devojčica se priseti: uze vruću lepinjicu i prisloni je uz Tatagino okno. U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Moraš li to, sinko?) U taj mah, Karađorđe je bio prestao da kucka noktom o okno i okrenuo se: pričinilo mu se da je, zaslepljen belinom spolja, lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču
Bila je obična noć i ništa nije unapred upozoravalo da je takva radost moguća. Letnja tama se provlačila kroz malo okno i klizila po nevidljivim zidovima njihovog sobička, Miloš je spavao pored nje a prastare praznine lebdele su u šumi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Baš pored moje kuće nalazi se jedno okno kojim se ulazi u oluk vodovoda, tu ćemo sići u oluk i stići ispod zemlje do jednog drugog okna koje se nalazi izvan
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno. Kroz to okno ja sam iz mraka mogao da posmatram mokre šine i vagone i kako nosači, pljaskajući po baricama, žurahu s
Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno. Kroz to okno ja sam iz mraka mogao da posmatram mokre šine i vagone i kako nosači, pljaskajući po baricama, žurahu s dvokolicama da
Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se. Pa umiven svežinom mirisnog jutra zagledah se u blistavi, zmijasti vodotok reke.
Ja sam ćutao. A on me, u nadi valjda da će ga svež vazduh koliko-toliko okrepiti, zamoli da otvorim malo okno prozora koji se sam bio zaklopio.
Užas! Sav sam bio isečen kao da sam glavom probio najtvrđe okno prozora. Ja se opet okretoh, tvrdo rešen da ponovo pojurim za čovekom koji je, znam sigurno, upropastio moju sreću,
Onda lokomotiva pisnu. Mitar Maramica pogleda kroz prozor, potom okolo sebe, zatim opet kroz okno, onda prkosno opljunu ruke pa se zavali.
ne dođe, pa se ne usudih ni da se okrenem i, kao što sam redovno činio, bacim poslednji pogled kroz ono malo četvrtasto okno prozora što se iza naših leđa, na zatvoru kola, nalazilo.
Trgavši se, pošao sam hitro da obrišem okno prozora i da pogledam napolje, kako bih se uverio gde se nalazimo, kad ona brže zadrža pokret moje ruke, ne pustivši me
Ilić, Vojislav J. - PESME
Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat klisarov gdegod i njega samoga nađe. Prope se na jedno okno, a kmetu buktinju dade, Al' otud naglo se sroza i dole pred kmeta pade. „Tamo nekoga ima!
“ I kmet je, najposle, čovek; pa tako i samog njega Ljubopitljivost strašna ovaj put obuzme svega, Nadviri u okno prvo, pa rukom lupati stade. Nabrzo i sâmi Amor na posô svojski se dade, Te larma paklena luče. „Otvori jedanput, more!
Petrović, Rastko - PESME
disah mir; zaleteh se strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo, pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa, Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; I vih se po podu, crv
prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trzah naglo pun besa; Sa treskom okno odrubi ruke; videh žile, krv, živa mesa; Ja videh sve to; kukah, urlah nebu, u patnji, očajanju; O Sunca me točak
Šantić, Aleksa - PESME
1918. PROLjETNjA NOĆ Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni sjaj?
Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano žari. Po obali mrežu razgrću ribarke; Na pijesku leže izvaljane barke.