Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1811. Milovan Vidaković PJESN Ah, prestan'te, nevine Okol' mene ptičice! Komu vi sad pojete? Eda li se rugate meni? Ja sam bedna Serbija, Koja sam vam stradala.
San umorne tek što sklopi oči, Taki, k’o u kolu opsenome, Okol’ mene s igrajušče toči Najmilije srcu što je mome; Tad prelesno s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima,
što sklopi oči, Taki, k’o u kolu opsenome, Okol’ mene s igrajušče toči Najmilije srcu što je mome; Tad prelesno s’ okol’ mene viju Lica budnom što su nevidima, Tad ja grlim one mlečnu šiju Što na um me budnog ne uzima; Tada Ljuba sedi
U šušnjakma okol’ njega Od slavuja gusta jata Pesama im slatka nega Prolazeće redom zove, Da pod drvam, međ ružama, Na mirisnim
Ujedinjen š njom, hranim moju žalost, Jer serce već ne zna drugu radoѕt... Okol mene sav svet uživa veselje, Dok ja vapijem.
sličnu a manje uspelu pesmu štampanu u Ljubomiru u Elisijumu I, Budim 1814, 214, koja glasi: Pojte, mile i ljubezne okol’ mene sve ptičice, Toržestvujte i slavite sveta obnovlenije.
velikog troška, držali su u njegovom prostranom kvartiru dva bala, gdi muzikanti nisu toliko posla imali koliko svirac, okol’ kojeg je do 30 maska u srpsko-narodnom odelu igralo. Tu su prvi put kod nas pesmu Srbljina (vidi S. nar. list 1840. g.