Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nepomično, to nebo je stajalo, zauvek, nad vodama, nad ravnicama, nad sjajem dana; stajalo je nad gradom što je, na okomitoj uzvisini, postojan u belini, prebivao pod vekovima.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
glavu prolaze ove detinjarije, svetla nebeska lagano utrnjuju, kržljavo rastinje što se upinje da opstane u pukotinama na okomitoj litici postaje sve crnje: Zato se slabašna svetla u kućama na padinama preko Vratimljskog polja jasnije vide.
Legao je potrbuške u gustoj česti na okuci Belog potoka i pažljivo motri prema okomitoj litici. Onda ću i sam to isto učiniti.