Jakšić, Đura - PROZA
suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više povratiti neće, kad je to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije lepa, nije ni srednje izvedena, ali onome koji je duge dane i noći u mračnim svodovima
“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!...
“ Posle se okrete meni i pitaše me: „Jesi li gladna, Grlice?...“ Ja sam pokrila lice runama, a gorko jecanje kazivaše mu šta mi
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom.
Nisi ti za moju kuću; te tvoje bele i nežne ručice nisu za posao... Idi, pa se pomozi na drugome mestu“. Ona se okrete s nekim ponosom i ode... Ja ostadoh sama na stepenicama te gospodske kuće. Mislila sam: kuda ću i šta.
šakom hladne vodice, umi se njome, a posle se i sam napio, izvadio je peškir iza pojasa, ubrisao se njime, a zatim se okrete meni: — A ti, brate, otkud ti putuješ? — Ja, prijatelju, iz Sumrakovca. — Da, da, bio si onde uča...
Da te bog sačuva!... Čovek se posle toga ućuta malo, a posle se okrete meni, pa, pošto me je još jedanput pogledom premerio, a on će onda reći: — Znaš šta je, brate, hajde da mi u društvu
Kad smo izišli iz crkve, on se okrete Živku; njega je, valjda, unekoliko poznavao, jer mu beše parohijanin. „Džanum, sinko, ti kao da si iz donje Mutnice?
— E, tu smo sad, ha, ha, ha! Znate, gospodo, a nećete mi verovati, a, evo sâm se odao!... — Posle se okrete k meni, pa sasvim sigurnim glasom, kâ ono sudija kome je ispit nad krivcem dobro ispao, poče pretiti...
— I, pogledavši blagodarno u blago lice učiteljevo, okrete se svome Milisavu, uze ga za ruku, privuče ga k sebi dole, pa ga poljubi... — Oh, kako bih voleo da... Ne! Ne!
— Oh, kako bih voleo da... Ne! Ne! Milisave, dete moje, živi ti i budi srećan!... Posle toga se okrete od njega, a glavu je zaronio u jastuk, duboko uzdahnuvši.
Kad je pošao, a on se okrete svome učeniku: — Bog neka ti je u pomoći, dete moje a ja znam da si nevin! — Ah, učitelju!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
’ Car nešto reče nemački — a on se pokloni pa ode. „Potom car Josif okrete se k meni i upita: ,Kad ste isterali Turke iz Paleža, Uba, Čačka i Valjeva, kuda ste i’ oterali?
Posle tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?
” Ustade i general, opazi dimove — u nebo oprli — od deset kuća, pak se okrete na one Turke, izvrati kožu i povika: ,,Vi jedne kesedžije, vi jedni buntovnici svoga cara, vi ste vašega vezira ubili,
” — „Lako ću, gospodine, lako”, viče Katić, „jer sam ovde za vodom i prevaren, al̓ čućeš me sutra na Vračaru!” pak okrete se Turcima i reče: „Čujte, i dahijski i carski Turci, idite i kažite kurvi Kučuk-Aliji: ujutru rano neka izađe na
” Okrete se opet Katić Turcima i reče turski: „Da abir đeret (jošte jedanput vam kažem): kažite opet kurvi Kučuk-Aliji, što mu p
— „Gotov pašaport?” — „Gotov, vaše prevoshoditeljstvo”, odgovori mu opet sluga. — Zatim okrete se nama: „Jest u vas bumagi (artija)?” — „Jest” odgovorimo mi. — „Davajte”.
Čujem gdi mnogo pušaka i plotuna puca. Dok jedanput okrete se glas od pušaka uz Ub. Poznam da jedna vojska bega, ali je naša, ali turska.
A vi, Pocerci (okrete se njima, jerbo je onde s Milošem došlo nekoliko, oko sto, Poceraca), vidite kako ova trojica platiše svojim glavama,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
i gde i šta ima, sagna već nazimad u obor, pa nakriči Paji da ide kući i da gleda da opet ne bude kake štete, a on okrete pravo u seosku mehanu.
To nije pravo osečeno! — udari u viku gazda Raka. — Ako ti nije pravo, a ti apeliraj! — podviknu mu Stevan, pa se okrete Simi: — Eto tako, Simo!
— Ostalo u potoku!... — oseče se ona na nj, pa pođe dalje. Gazda Raka mahnu glavom, učini: »Hm, hm! đavo dete!« pa okrete naniže, preko Ilijine njive, dole seoskoj mehani.
« Šeta se učitelj polagano po mehani, a ćuti. Eto ti zatim i Sime. Čim uđe, odmah se okrete učitelju: — Što ti učitelju, pobi onu decu? — Koju? — upita učitelj isprsivši se. — Znaš, hvala bogu, koju!
Raka udari naviše, sve uz potok kroz trnje da ga ko ne ugleda. Sima ne hte kući, nego okrete naniže mehani. Puna mehana selaka.
Šta ću? Nema nigde vatre. Kao upitao bih onu gospođu, ama opet ne smem... Može zameriti što. Dok ti se ona okrete, pa meni: »Ti bi, kanda, vatre?« — »Ja, vala, bih malo da zapalim.
Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima,
On uze bukagije u ruke pa nosi, a opuči sad brže... Ide tako ide, dok ti njega neka ruka dohvati ostrag za rame. Okrete se Petar, kad — ali opet onaj pop. »Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta...
Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu poneti deci to malo šećera... — Tu se okrete Đuku i reče: — Dede, Đuko, metni i ovu glavu u kola!... — Đuko odmah uze iveć ostavi je, gde je i stajala.
— Hej, moj veseli Radane! — prošaputa Mato i okrete naviše stazom kući svojoj... Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi
— poče Vidak još s vratnica, kao tokorse u šali. — Što si se razvikao toliko? — Kako neću, brate! — okrete. se Milun njemu. — Sve ti to ide naopako; sve se radi kao od bede. Ovo se ne zna ni ko pije ni ko plaća.
Epa dajte divit amo i malo 'artije! — okrete se mehandžiji. Mehandžija donese divit, jedan čokanj s malo mastila, pero i jedan tabak prilično izgužvane hartije.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gorela mu je crna zemlja pod nogama... — Hoćeš li, japane?... On nešto promrmlja kroz zube, pa okrete leđa i pođe. — Pa stani malo, da razgovaramo! — reče Stanko. — Moram odeti marvi pomam! — E, dobro!
može naći pa svaki nokat po curu!... Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko. Pa ga potapša po plećima, okrete se i ode najlak. A duša mu se smeškala: — Ovaj je pečen! — zašaputao je on. — Ja sam podstakao ugarke...
— reče Lazar. Pa priđe belezi. Odmeri jednu stopu, izvadi nož iz cagrija, položi mu tiluće na zemlju, a oštricu okrete gore. — Skači! — reče, odstupajući od belege, a oči mu sipahu paklenu mržnju... Momčdija se umeša. — Nećemo tako!
i tada je bio kadar svašta učiniti... Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo. Lazar odmahnu glavom. — Moj sinko!...
5. ZLOČINAC Čim je opalio pištolj, čim je video Stanka da posrte i pade — Lazar se najedanput okrete, baci pištolj, pa naže bežati... Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone...
— Ne marim. — Nimalo? — Nimalo. — I... svejedno ti je? — Svejedno!... — Dobro, idi sad! Ona se okrete i ode najlak. On pogleda žalostivo za njom... I što je ona više odmicala, njemu sve žalije...
Dugo je trajala ta molitva njegova; mnogo je prošlo dok starac učini poslednji poklon, metnuvši krst na se. Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao.
I Lazar je išao kao ovca na klanje... Opet se okrete Marinku: — Je li, čiča Mašo? — Šta je, rode? — Što me ne pustiš? — Jesi poludeo, bogami!... Neću, polazi!
Kmet jedva dođe do reči. On ispriča popu kako je Ivanu nestalo novaca. Kad kmet ispriča, popa se okrete Ivanu. — Na koga sumnjaš? — zapita ga. Ivan opet nikom poniče. — Ne znaš ko je? — upita pop opet.
Onda se okrete kmetu: — Jesi zvao selo? — Nisam. – Zovi!... Kmet izide te naredi Simi da sazove selo, pa se vrati u sobu.
Iz oka mu sevahu munje. — Čiča Jovo!... Ja toga novca nisam uzeo, nisam ga ni video, tako mi boga! Onda se okrete Ivanu. Ovaj pretrnu i kolena mu klecnuše. — Ivane Miraždžiću! Do juče sam te zvao čičom, ali od juče nisi mi rod!...
Srce mu je igralo, da izleti iz grudi... — Zbogom, sane moj... Snago, pouzdanje moje!... Devojko moja!... Pa se okrete i jurnu kao vihor... Hteo je sakriti suze koje ga gušiše... Ona i da je htela suze zaustaviti, nije mogla.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Đorđe je video ušima. On se okrete upola njojzi: — Ama što ti plačeš, što srdiš boga? Eto gospodina doktora, pa i gospodina Joce.
Svi vi, svi!... Pa onda, kao da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da stoga ne uzimaš nju?!...
— Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda — pa onda tresnu o zemlju. Niko ne mišljaše da ide svojim poslom.
Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško? Arsen okrete glavu zidu i zakloni oči rukavom od gunja — Radi, vala, od mene i od nje šta hoćeš! Mene ubij, a nju oteraj!
curi kap po kap i čisto se zapuši na njenim obraščićima I taman se pop naže da je poljubi, a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i nastavi spavanje. Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju.
Ninko dohvati dijete rukom ispod miške i privuče ga k sebi, a konji počeše kasati. Mara se okrete ocu i prestravljeno viknu: „Neću u Biograd! Neću!” Ali slab joj bješe glasić. Ne ču to ni pop, ni kum Ninko, ni kočijaš.
Ležao je tako može biti četvrt sahata, a kad se diže i okrete, ugleda punu crkvu naroda. Kad se Ninko poslije nedjelju dana vrati iz Biograda, nije mogao naodgovarati svijetu.
Onda se opet lijevim ramenom okrete kmetu: — Gdje je ovdje škola? — Tu je, gospodine, odmah do crkve. — Vodi me! — reče gospodin čovjek.
Kad učitelj dođe napored njega, a on se okrete: — A što si ti more, stao tu? — Što sam umoran — reče kovač. — Znam; a što si stao na promahu? — A?
Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: — Hvala! — Na malu. Opet zaćutasmo. Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da?
A kad biste istinu kazali, ona ne bi bila niukoliko laskava za me. Nisam se više mogao nasmejati. Ona okrete glave od mene. — Ja... ja... — poče zagušljivo i presta. Meni pomrče svest. Ama jesam li ja budala? — pitah se.
Popesku ne mogadijaše duže izdržati. On namignu na me, pa se okrete Maksu: — Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? — reče on, pogledajući mene i Tumanova. Maks htede da ostane hladan.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta šta govorite?! — čudi se opet gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio!... Zbilja, kad spomenuste ručak, — reče i okrete se popu, — a jesi li ti, Spiro, pozvao za sutra gospodina na ručak? Šta da se potuca kojegde?
— Juco sine, pa kad već ideš, donesi nam po jednu rakiju, ako vas smem, to jest, ponuditi reče pop Spira i okrete se gostu. — I donesi stolicu jednu, dve stolice donesi.
Sido, ’ajde brže daj druge čiste čaše, i drugo, hladnije vino. A zatim se okrete pop-Ćiri da mu odgovori na pitanje koliko je danas palo u tas. Zatim je pohvalio Heruviku, a učitelj opet prediku.
Kola su sve više jurila i izmicala, a dete sve više izostajalo, i sve se više deralo. Putnik se još jednom okrete. Bio je već daleko, ali još mogaše čuti i videti kako se onaj stariji »Bečlija« valja po prašini i dere: »’oću kod pope!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
glasnim žagorom i uzvicima što su dolazili sa svih strana, stade neizdržljivo mučiti Jurišića, te se on naglo okrete i uputi svome stanu na Dunavu.
I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan. — Šta bi hteo da kažeš? Jurišić se okrete, sede na travu i zagleda se u Hristića, čiji dogled okačen o prst pade dole.
i kolebala još pre podne, najedanput, i to baš u času kad je pojačanje iz pozadine pristizalo forsiranim maršem, okrete bezobzirce nazad pa se istopi u onom beskrajnom moru požutelog kukuruza koji se kao talas povijao pod nogama
— Vi? Pa vi ste umorni od juče. — Dopustite... Pa se smesta okrete i uputi svojim vojnicima. — Kapetane, ja ne bih hteo da se vi ludački izlažete...
A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled. U ilovači, na crvenom šljunku, videla se nepomična, bleda silueta njegovog Hristića. VI.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Garsuli je, međutim, bio ustao i prebledeo. Dižući i spuštajući svoj lornjon, on se okrete Engelshofenu i prosikta kroz zube: „Herr Feldmarschallieutnant, pa ovo je rebelija!
Trgao se, kad ču svoje ime. Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi. Čuvši da ga žena zove, ponova, on najzad otvori oči, ali jedno ponova zatvori i poče
A kud ću ja sa detetom na sisi?“ Đurđeva žena, Ana, koja je sad ležala u krilu svoje jetrvice, kad to ču, okrete se mužu, dobacujući: „Đurđe! Da ne diraš u moju jetrvicu. Ja ću da ti sudim. Šta kukate? Nije dete na tvojoj sisi.
Daće mu se u Oseku, ili Beču, kahva, da popije. Kad to pomenu, smejući se, žena Petrova opet vrisnu. Pavle se okrete njenom mužu i reče: „Što si, Petre, dovodio žene? Vidiš da je anđeosko srce u tvoje Šokice. Što da me gleda ovakvog?
posle tolikog čekanja, pojavi, u klepet svojih papuča i zveket svojih đerdana i đinđuva na grudima, Trifun prema njoj ne okrete ni glavu. Čekao je da sluškinja, koja je bila unela kavu, ladolež, ode. Ali ni posle, Trifun ne reče ni reči.
Ta usta koja je nekad ljubila tako dugo, visila su sad na čibuku, opušteno i iskrivljeno. Zubi mu behu žuti. Ona okrete glavu. Kajala se što je uopšte i došla još jednom, da posedi, tu, na čatrnji.
Ali to je trajalo samo trenut, dva. Htede da mu kaže nešto toplo, pri rastanku, baš kad i on okrete prema njoj, žalostivno, glavu. Sa mutnim, umornim, vodenim, očima.
Rasečene uz levu butinu, o kolenu, a povezane zlatnim širitom, tako da se noga videla do kolena. Isakovič okrete glavu kad to vide. Upadljiva je bila, kod gospože Božič, setna nepomičnost njenog lica.
Plava, bleda, ne reče mu ništa, nego okrete leđa i ode iz sobe. Pavle je tek tad ugledao, kraj svoje postelje, na drugoj strani, Božiča i veterinara di Ronkalija.
A to, što mu preostane, želi da ostavi svom rodu, kao zadužbinu. Pavle onda okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u Sremu, da je svemoćan u Beču, a serbska majka
U tom mu deda uđe na vrata i povika: Šta si mi, Kezo, doneo? A on se onda okrete materi i poiska čuturicu i dade je dedi Gavrilu. A deda Gavrilo povika: Živ bio, sine, kad si mi ovo doneo!
Približivši se đermu, pri ulazu u Mahalu, Pavle vide kako se i tamo uskomešaše ljudi, a jedna žena okrete konja kojeg je držala za uzde.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- On se plaši. On se plaši, Atamane! - Rašida je pljeskala dlanovima, a Baronica uznemirena seterkinim režanjem, okrete glavu prema nama. On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić.
- Ja razumem te stvari! - reče Ataman. Kad odgovaraš za ocenu? - Okrete se prema Rašidi i reče joj nešto što nisam uspeo da čujem.
Rašida je ćutala okrenuvši glavu od mene. Pokušah da joj se približim, ali ona opet okrete glavu. To je Vesna činila ponekad i ja sam znao da je najbolje ne obraćati pažnju.
- Misliš li ti da ideš ili ne misliš? - Ataman se okrete prema meni a oči mu zasvetleše kao neonska cev. - Mislim! - rekao sam, a hteo sam još da dodam da ne mislim da idem s
- Daću ti pet stotina, važi? - Ti nemaš pet stotina, Galac! - Nabaviću. - Onda se javi kad nabaviš! - malo čudo se okrete i opet pođe. Ponudih mu svoj nožić s onim đavolskim sečivima. Bio sam u stanju kad može da se ponudi sve. - U redu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ipak, da bi iskalio žuč, okrete se, rumen i oznojen, pod belom perikom, oficirima, obesivši jednu od svojih velikih rukavica za pas i odmerivši sve,
kad je, međutim, zadovoljan, na veliku radost Isakovičevu, hteo da ostavi puk, koji stajaše nepomičan i kao skamenjen, okrete se iznenada i namršti se, našto se i Isakovič trže.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Onda, ništa... Devojka se okrete na niskoj potpetici sandale i odlazi lenjim korakom. Gledaju za njenim prašnjavim petama i uzbudljivim bokovima.
– Hoću da legneš pokraj mene! – »Onda se Plava vila – čitao je ležeći pokraj devojčice — okrete Pinokiju , pa diže blistavi čarobni štapić i progovori...
Matavulj, Simo - USKOK
Pijero se okrete nestrpljivom pukovniku i poče talijanski: — Gospodine pukovniče, priroda je, u ovom slučaju, sasvim prosta i... pardon!
Vi zaboravljate da smo mi predstavnici ćesarskog grada Kotora, a ne roblje, ni vaše sluge! Pa mu okrete leđa i siđe s bedema, te obavijesti građane i savjetova ih da se odmah raziđu.
A on, bogami, nije lacmanin, no junak, kad mu basta uskočiti u naše krševe! Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti, ljubavni i boleći prijatelju, jer viđu da te teknulo u srce naše jadovanje i eto
se obazrije i, vidjevši lijepu oblu jabučicu, htjede prijeći ka djedu, ali se namah sjeti da je uvrijećen, te se opet okrete. Dijete mnogo više nalikovaše na Milicu, nego na mater. Tada zagrajaše što koje: — E, ne valja tako, Dragiću!
Kako se ono zvahu, pope? Pop odmahnu glavom. To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune? Očevidno Krcun čekaše to pitanje.
Janko, ili što bješe zamišljen, ili što ne razumjede, okrete se Krcunu. Ovaj odgovori: — Još od kakve! Ovaj je Janko, đedo, grof, a to je više no vojvoda!
Osuđenik gledaše za njima, pa kad i pošljednoga nesta okrete se vladici: — Vladiko sveti, daj mi tvoju desnicu i blagoslovi me.
Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca! Ti si mlađi i jači, tebi glava! Hajd, u ime božje! Markiša okrete Krcuna na bok i jedanak ga obojica digoše, on nasloni trup na rame, a vođ noge.
— Ostavite sad to, imaćemo kad i to spremati — reče Stevo Bojov, pa se okrete knezu i zapita ga: — A da odgovori li ti njemu: „Izješćemo tvoju jabuku?...
Sutra ćemo okititi vrhove, pa da nas počastite pićem! Janko se osmijehnu i reče: — Biće! Biće! Pa se okrete Grubanu Stijepovu i reče mu: — Hajde se, Grubane, molim te, naredi da otideš njekim mojim poslom do grada.
Sremac, Stevan - PROZA
Baš on. I seljak priznade. — Reziluk, bolan, zar tako! — reče Maksim i okrete leđa. Nije ga ni prekorevao, ali je okrenuo leđa i izišao napolje.
Radičević, Branko - PESME
Al' najstarij' uši naroguši, Okrete se da me nogom bije: „Znaš da nosim ja prosvѢщeniє?“ Sit ga s' tedo onda da namlatim, Da mu napred velje trude
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
XVI Sunce zađe: „Tamo, tamo, Makar kako, sve je jedno!“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de mir se taj navukâ,
Proli Cveta tu suzu golemu, Pa s' okrete ka dvoru svojemu; Bog bi dao, te sa grđi jada Nigde nikad ne suzila mlada.
Oh zaman je, zaman, Radivoje, Imaš zlato, ali nije tvoje!... A kad vide, ne more se tako, On okrete prevarom inako, I naredi lažne glasonoše, Te doneše Cveti glase loše, E poginu vojvoda Mileta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Takav mi posao! — Prekide je on tako iskreno da se Pasa trže i kao pokaja što ga je toliko dirnula. Ali ona opet okrete na šalu: — Jest. Takav ti posao. Samo da si po mehanama. Mesto ovde, ovako, da sediš, veseliš se, a ti tamo.
Ubrzo opazih kako i svekrva joj ostavi Mitu, pa i ona poče da je gleda. Sad i Mita diže glavu i okrete se k njoj. Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi.
Mita poče da pije, guta. Grlo mu je pucalo. — Oh! — odahnu. Rakija ga zagreja, osnaži. On se podiže, okrete i poče da gleda u Aritona milo, blagodarno: — Tone moj ... — poče da mu tepa. — Pij, de!
— Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više. — I okrete se, zagleda opet u noć, u mesec koji sad beše nasred neba i isto onako veselo poigravajući osvetljavaše ozgo sve, jasno
Pantalej... sabor... — Mita se trže, okrete se njemu i poče iščekivati radoznalo. Ariton nastavi: — A ja i ti na konjima, niz reku.
Ispred nas kola, pokrivena, rabadžijska, a u kolima... — Ne to! — uplaši se Mita i okrete od Aritona. Ali se videlo kako bi on voleo da Ariton, i protiv njegove molbe, i dalje produži, da priča valjda kako je u
Mita, potresen i kao ljut na Aritona, okrenut od njega, disaše teško, uzbuđeno. Odjednom se okrete Aritonu. — Da li zna da sam bolan? — Kako da ne! Zna! — jedva dočeka Ariton.
Zar ti nisu dali? — Ne! — željno odgovori Mita. — Kako da ne? — poče Ariton da se ljuti. — Marike! — viknu i okrete se kujni gde je bila Marika. Ali mesto nje usplahireno ispade iz sobe majka mu. — Šta, sinko?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Njih bar ima dosta. Putnik reče da i šešir ima silu: — Pazi samo onu veliku goru onamo! — reče, pa okrete šešir oko glave.
Putnik ponovo okrete šešir i sve se na jedan mah umiri. Carev sluga začuđen i uplašen pristade odmah, te trampiše, i kad bi na jednoj
Vojvode ga ne poslušaše, već namjestiše topove da probiju grad i prosuše žestoku vatru. Ali i ovaj okrete šešir, te zagrmješe topovi s grada na opkoljenu vojsku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne možeš ni da zamisliš iznenadnu sreću nesrećnog samoubice! Najzad, jedan glas u njegovom životu! I to ženski! Okrete još jedanput 95 i — gle opet čuda!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima.
— Šta je ovo? — kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava. Zatim se okrete onima koji su stajali napolju: — Neka uđu još dvadeset... I niko da mi nije izišao iz vagona!
Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.
— odgovoriše oni složno, i onda se izvi jedan glas: Jesam li ti, jelane, govorio, divna vita jelo... Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje.
— povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja! — i mignu okom. — Kad padne mrak... Ajd sad! — pa se okrete meni: — Vreme je. Izvukoh se iz šatora misleći neprestano na ovu zapovest Trailovu. — Trubač, sviraj zbor!
— More, ko te pita?... Sve su vojničke stvari iste. Tvoje, moje, njegove, svejedno! — I Trailo se okrete na drugu stranu... ZDESNA, U TOPOVSKU KOLONU!... Piskala je truba, uporno, tvrdoglavo, kao da nekom tera inat.
Ili se plaše gneva komandira baterije. A komandir se odmače lagano, pa se onda okrete. — Baterija voljno!... Vodnici, napred! U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo.
šmrknu kroz nos, pođe dva-tri koraka, i nastavi tišim glasom: — Vozari izmešali kamute, onome nestalo ćebe — on se okrete podnaredniku Živojinu. — Još noćas da se ćebe nađe. Gde znaš...
samo konopci. — Pih, slavu im njinu, zato su i propali! Krsta ljutito ošinu svoga dešnjaka. Onda se priseti, i okrete se: — Ponesi i te konopce, makar štogod. — Nema za nas hleba — veli Tanasije dodajući konopce.
Ljudi su podnaduli i oči im upale... Gledam Jankulja kako mljaska jedući živ kukuruz. Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu.
Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu. Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj!
Komandir odmeri brzo regletom skretanje, i odmah se okrete bateriji: — Trideset hiljaditih levo. Plotun zdesna... Jedan zalutali kuršum zviznu iznad naših glava, te uvukosmo
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Evo je, brate... pravo na ovu kapiju. Putnik ga ne sasluša dalje, no okrete pravo vratnicama i otvorivši ih uđe u školsko dvorište.
I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...
Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu.
pomisli Ljubica. — Vidi se da je nisu znali dosad: eno još ih uči kako se to igra«. Zatim se okrete svojim nestašcima i strogim tonom vrati ih na svoja mesta.
— Eh, uzdahnu on i okrete lagano koračajući k svome samohranom i neveselom stanu. VI Protekoše još tri dana. Ljubica sve više ulazi u posao i
klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se učiteljici.
Ćata se stade vrpoljiti i čuditi šta je to pogrešio, a pisar se okrete Gojku: — Izvol’te, gospodin učitelju, u društvo! — Zahvaljujem, moram na posao. Deco, u školu!
Recite samo kolika nam suma treba da bezbrižno proživimo. Sve da vam spremim. — Ha-ha-ha... okrete Ljubica u šalu. Koga li ste naumili zaklati, da se tako brzo obogatite !
— Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem. — Dobro... Laku noć !
Samo mu sinu ta misao kroz glavu kao elektrika, on oseti bol u srcu, pa se odjednom okrete I viknu Stojanu: — Potrči!... Zapljeskaše bare od kaljavih nogu, koje padahu u njih kao kamenje ..
Vidi li dobro?... To se lice smeši i smeši se baš na njega... Pa to je Ljubica, jest... živa !... On stade, okrete se oko sebe i odjednom oseti kako se penju valjci uz grlo, oseti da će sad zaplakati...
Zvaću ga. Žandarm se obrte vojnički, iziđe i zatvori vrata lagano, a kapetan se okrete Gojku. — E, sad vas molim da mi opširno ispričate sve događaje, od kad je počeo tamo dolaziti gospodin Pera, kod te
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se
Ako je to istina, onda najposle niko neće ni dolaziti da kupuje od mene hleba... Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega. Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb. Pekar se srdio i psovao ženu.
sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života s lepim svršetkom — završi on, okrete se i ode za poslom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— upitam. Mladi čovek preznu od tog mog pitanja i bojažljivo se okrete oko sebe da se uveri da li je ko čuo i obratio pažnju na moje pitanje.
Onaj se oseti duboko uvređen od tog mog glupog pitanja, pogleda me ljutito i s prezrenjem, pa se okrete leđima meni i pođe za masom. Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori.
Milan poljubi vladu u ruku i ode veselo svojoj kući.” — Potom se vlada okrete Iliji i reče: „Ti si, Ilija, rđav i nevaljao građanin, zato ću te uhapsiti i oduzeti ti platu što je primaš, pa ću je
Ali stvar se, na žalost, nije svršila samo razgovorima koji su se jednako svuda vodili. Javno mnjenje okrete front prema mladome pesniku.
— Tako, razume se, šta tu durliče kao budala! — reče javno mnjenje zadovoljno, zenu slatko, okrete se na drugu stranu i zaspa celo celcato, opet slatkim dubokim snom. Pametni ludi: kakva muzika, kakvi bakrači!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I sad pod starost!... Šta će mi to? Šta mi nedostaje ovde?...« Tu se okrete i pogleda po sobi. Sve, čim je proživeo čitave desetine godina, čim je provodio radost i veselje, bolest i tugu, sve
Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske? Pokazaše mu Đokića i Ljubišu. On ih pogleda pažljivo, pa se okrete Đokiću: — Da mi je ovakvih nekoliko, ne bih ja kretao tolika sela. Pazi, junače, pokaži se!
Videći da onaj motri samo na Ljubišu, Radonja se ispravi, položi oko po pušci i okide. Grunu puška, a onaj se trže i okrete svoju pušku na nas.
— A onaj nam pobeže... Despić — reče kapetan i prekorno pogleda one, koji su ga, bez sumnje, propustili. Zatim se okrete Ljubiši: — Sutra dođi s kmetom, da primiš sto dukata.
Zatim se polako okrete i ode svojoj kući. Od tada su i deca pazila šta pred njim govore. I ja sam dosta puta provodio sa čiča Perom cele
Poče ispit. Badava, odmah opazih da sam propao. Đaci iz trećeg razreda sriču kao bukvarci... Zlo, pa to ti je! Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina.
Što ima da nagađa?... Kad dovrši posao, uputi se polako crkvi. Vrata crkvena zatvorena; on okrete uz stepenice na zvonaru. Ide lagano, kašljuca, i mršti se, kad opazi na stepenicama ogriske od cigara.
Tako to ja mislim, dok se jednom sve drukčije okrete... Obukli se na kraljev dan mi svi i odslužili službu. Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici...
Miloša šapućući: ko su ove ženske; on joj objasni u dve reči ko je č’a Gliša, a kapetanica ni pet ni devet, no se okrete skamenjenoj Kaji s pitanjem: — Ko li bi mogao sutra doći da oriba patos od soba?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: I Spira je otišao da glasa protiv njega. PAVKA: Šta kažeš? Iju, šta je vama, pobogu! Okrete se svet tumbe! DANICA: A kako će stvar izgledati kad ne bude otac izabran, možeš i sama zamisliti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose. Eto takav vam je bio Sreta kao čovek u javnosti.
Ustade i metnu ruke na leđa pa se okrete famulusu i stade ga meriti, a uvrće jednako bradu. — More, ti si pismen?! — Ama nijesam, gospodine.
Jer kad je zeljov video da je to Mića »Oficir«, stari njegov poznanik, a on prijateljski mahnu repom pa se okrete na drugu stranu, pa produži i on spavanje, iako nije mogao da ne čuje neku lupu, kao kad se polako razmiče i krha
Stade se preturati po krevetu i uzduž i popreko; okrete glavu gde su bile noge, a noge gde je bila glava. — O, Makso — viknu Sreten famulusa, koji je u drugoj odaji spavao,
— Tako, tako! — Onomad ide on ovud pa taman prođe a ja se iskašlja’ i pljunu’ za njim. A on se okrete pa me gleda, a ja i jopet pljunu’, ka’, znaš, da mi je naspelo, a i ne gledam u njega. — A on?
A Sreta se samo šeta i savija zadovoljno novine i posle ih opet razvija i čita. Zatim se okrete važnim licem ćir-Đorđu i Mići i pozva ih da pođu za njim, jer ima nešto da im kaže.
Reč staje šest i po dinara i svega iziđe: šest hiljada trista osamdeset devet dinara i pedeset para. Sreti se okrete sudnica. Tolika suma! Ko sme pomenuti ćir-Đorđu! Ali se Sreta ne dade zbuniti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Misleći na ovog ovde kržlju Goreh, dok mi u srcu ne zgasnu plamen, I dok mi se ne okrete ljubav u mržnju. Tada očvrsnuh, kao kamen.” „Pa bar da se nisam verila!” (E, ovo da nisam, ono da niste...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Oh! I kao da bi hteo da se smiri, zaustavi, da izbegne i spreči to. Ali bi i to. Brzo se okrete k njoj, približi, prstima je dohvati za glavu, oko uva i kose i sav trepereći i uzdižući se na prste i obzirući se oko
Simka, kada to vide, brzo se okrete i ne davajući Ciganki da i ona uđe, vidi, presrete je i naredi joj da stoji spolja i jako, dobro da drži zastirač, kako
— iz svega glasa viknu tetka Simka. I da bi, kao što je red, sada posle kupanja nastala što veća šala, smeh, veselje, okrete se amamdžiki: — A mori, što gledaš, šta stojiš tu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa opet razvuče usne i dodade šapćući — a ti si pomislija da te nagovaram, kâ da i’... Bakonja okrete glavu. — Gospe mi, dala bi se i o tome rič progovoriti... — Nemoj više ni jedne, nego ajde kući!
Ta evo nema nikoga za tobom! A onaj je Pivalica zar ostâ u kamari. Je li se ispovija! Brne, izvan sebe, okrete se, a to Pivalica ide k njima, razvukao usne, te mu sinuše pljosni zubi, i veli: — Eto vam ga zdrava zdravcita!
— progovori najzad Brne. U tome se vrati Bakonja, koji se ne mogaše iščuditi. Fra-Tetka okrete talijanski. Zadugo je govorio razmahujući rukama.
— Striko moj! — poče Bakonja plačnijem glasom, na što se Bujas, razumjevši majstoriju Bakonjinu, okrete k zidu da sakrije smijeh. — Striko moj! Jesi li i ti zar moj krvnik? Oćeš li i ti da me turiš u provaljaju?
Na rastanku drugovi se ižljubiše s njim i on uzjaha na bjelca, pa se krenu ka glavnoj ulici, gdje, prema opaltu, okrete konjem dva-tri puta i učini da se propne, tako da se svijet razbježao, a duvandžika istrča pred vrata sva blijeda.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Teraj! Simka pođe ka sankama, pa se naglo okrete i vrati u kuću. Nikola iz vajata gleda Vukašina, obema rukama drži se za bradu i sporo klima glavom: ognjište rastura,
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Šta je sad ovo? — devojčica se zaprepasti. — Da ne sanjam? — okrete se ka prozoru, ali na prozorskom okviru vrapca već nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?
! Lepo!! Ali pomozi mi! »Možda se vrabac vratio?« — pomisli i okrete se ka prozoru, ali vrapca tamo nije bilo. Samo se, zaglavljen između dve cepke, koprcao maleni, riđi cvrčak, pišteći.
Samo je kroz retke oblake lutao mesec. — Da nije to plavi jelen govorio? — Dečak se okrete ka jelenu, ali umesto životinje vide samo plavičasti stub magle, i u čudu raširi oči. Šta je ovo?
Smanjivao se tako brzo da mu se činilo kako se topi kao pahuljica na jakoj vatri. »Šta je ovo?« — pomisli i okrete se prema Plačku, ali umesto drugara vide na stazi samo njegove prazne pantalone. »Gde li je iščezao?
Polako zaboravi i na san, i na pesmu, kad je, jednoga jutra, trže nečiji duboki uzdah. Okrete se i pogleda oko sebe. Nigde nikoga. Napreže Bela žaba sluh. Gle, pa to lokva uzdiše, teško, preteško.
Nešto je svetlucalo iz mraka. Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk. Ah, to je mačka prela! Starac se okrete ka dvorištu, ali u prvi mah ne spazi ništa. Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica.
Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda. On je s uživanjem popi, i okrete se malom posetiocu: — Hvala ti, ma ko da si! — Ti znaš ko sam! — mališan se nasmeja. — Celog me života poznaješ!
— Jesmo li teške? — Pa, naravno! — osmehnu im se, mada nisu bile teže od pene. — Vidite koliko vas je! — talas se okrete levo, zatim desno. Kakva divota! Kakav sjaj!
— I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom! — Princ se okrete prema kući. Ali tu gde je pre nekoliko trenutaka bila kuća sa voćnjakom, njihalo se uzrelo žitno polje.
Taj glas je istovremeno i pozivao i molio. Dečak se okrete levo, pa desno: nigde nikoga. Da se nije ptica javila? Možda zvezda? — Ko si ti? I čega da te oslobodim?
Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine. Dečak okrete lice nebu i od silnoga sjaja, od neke prozračne tišine koja je kapala sa zvezda zavrte mu se u glavi. »Da ne sanjam?
Čiji? Nije znala. Pred suton tanjir je bio završen. Majka htede da ga pokaže susedima, da se pohvali, ali samo što se okrete, a dečak s tanjirom iščeze. Ko zna koliko je išao? Na kamenitom putu mesec mu je bio jedini drug.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On mu zlovoljno okrete leđa, ali crvena kvadratna mrlja igraše neprestano pred njegovim očima kudgod bi ih upirao. Osvrte se, tražeći pomoć, po
Kopernik se okrete od njega i uspe se na vatikanski brežuljak. Tu se baš dovršavali temelji veličanstvene crkve Svetog Petra, položeni od
Sveštenik se okrete svome nećaku. „A šta ti veliš o planovima svoje majke?“ Isak ne znade spočetka šta da mu odgovori, no brzo se snađe.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja pustih ruku na rame Nikolino, jer on ne beše spazio kad sam ušao. On se okrete, pogleda me mutnim, iznurenim očima, poznade me, pa ustade i zagrli me, ali je bio iznenađen.
Ja se ustezah. On dreknu: — Loči! Uvek si bio izrod. I tebe ja poznajem. Uobražen. Poniženje mu da pije. Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani! Ti, Mikobere, deklamaciju jednu, ali gromku.
Sam se krstio. Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala.
Sećate li se? Majka, skrušena, luda, kao zastade, okrete se, ali ne ostade. A otac, on je davno već izmicao klisurom. E la lepo, to su bili roditelji, je l’ te? Rođeni roditelji!
prebijeno nadvoje, dugme na kaputu, podiže jaku da sakrije go vrat, crn i prljav od krvavog blata, pa se još jednom okrete i pogleda onu mračnožutu i memljivu zgradetinu za sobom.
Najedanput, stegnuta grla i pre nego što bi briznuo u plač i glasno zajecao, čovek okrete glavu, uhvati se obema rukama za nju, pa ustade, ostavi bolesnicu i pojuri u susednu sobu da se isplače.
Ali tvoje očajno lice i moje slutnje moje predosećanje dovoljno mi je. Maločas plakao si, zar nisi? Pa se okrete od njega da zažmuri i uzbuđeno diše. — Draga, preklinjem te, gledaj me, slušaj što ću ti reći.
Da ukloni ovu groznu sliku, gospođa Leđenski se naglo okrete nazad. I u isti mah jedan visok, elegantan i lep gospodin otmenog izgleda, zbunjeno skide šešir, pa je isprekidano i
A tamo, tek što je koraknuo, osvrte se, baš kao da je pola samoga sebe negde zaboravio i za sobom ostavio. Okrete se Mitar kao što se uvek okretao kad je sa drugom svojim putovao i o njemu se očinski starao, okrete se i začudi se.
Okrete se Mitar kao što se uvek okretao kad je sa drugom svojim putovao i o njemu se očinski starao, okrete se i začudi se. Začudi se tako nekako da zastade.
ostavio knjigu, ustade, proteže se, nagnu se po navici i bez interesovanja nad karte jednoga od igrača, a zatim se naglo okrete, podiže svoju kapu ispod jednog od oficira „kibicera“ i brzo izađe u neosvetljen hodnik... ...
Kola s treskom pređoše preko neke jaruge, a doktor se okrete k meni, pa me upita: — Zbilja, da li previjalište može da zapadne pod vatru?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Šta tu nega, »šule-mile«, no pritegni psa, pa nek pucaju kosti... E ja... Pisar okrete razgovor na druge stvari i, svršivši što je imao, iziđe pred sudnicu.
imam ja u mojoj kući dobre zgode... Hajd’ sad, pa žuri. Đurica okrete u šumu, ali čim se toliko odmače od Vuja, da ga nije mogao čuti ni videti, odjednom uđe u njega neopisani strah: stade
otvori ga i stade da gleda šta ima u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga noge poneše.
ti svakad tako junačan, onda je bolje da se vratiš kući, pa da gledaš svoja posla — odgovori mu Radovan ljutito, pa se okrete i ode uz potok.
« I kad mu se upre puška u grudi, on stoji nepomičan. To nije običan čovek... A Đurica, dohvativši bačenu pušku, okrete niz reku što je brže mogao. Na licu mu se viđaše sladak i blažen osmejak, a oči mu neprestano zverahu oko sebe.
— O, brate — stade Đurica da se vajka, obrćući glavu oko sebe, kao da je što izgubio, pa ne može da nađe, a ona se okrete i pođe. — Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo!
Marko okrete garabilj kundački i potrča na njega. — Stani der, zlikovče, da ti pokažem kako se zavode poštene devojke! Stanka pretrč
— Stani der, zlikovče, da ti pokažem kako se zavode poštene devojke! Stanka pretrča pred Đuricu, okrete se ocu i diže ruke u vis, želeći da ga rukama zakloni.
Marko se u onom uzbuđenju, ne znajući šta da radi, okrete da pođe kući, zagledajući kundak od garabilja. A Đurica, dohvativši pušku, uze Stanku za ruku i odvede je pravo svojoj
Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom. Više nije ni mogao trčati. XIV Đurica nađe dosta novaca, ali mu taj novac ne odnese brige
Vi’š kako je snajka oštra — reče Radovan i trže se sam, pa, da bi taj nezgodan izraz zagovorio, on okrete: — A što ste se, deco, tako nakinđurili, kô da ćete na svadbu? — Pa da vi’š, pobro, i pogodio si — odgovori Đurica.
— Nek vi je srećno! — viknu starac i stade žurno skidati epitrahilj, pa se onda okrete Đurici. — Kad si sam potražio Boga, onda ga bar nemoj odsada vređati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je devojka nabrala cveća, okrete se, pa kad opazi Petra, drekne od straha i padne u nesvest. Petar joj pritrči u pomoć.
Kad su pošli kući sa devojkom, mladin otac ostavi svatove, pa okrete u šumu. Svatovima reče: — Idite vi, a mene čekajte kod gore koja plače. Tu ćemo se naći.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Bjaše se starim putem popela sve do zadnje visi, otkud se još more videlo. Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši
— Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci. Cvijeta sama silazi nizbrdicom, niz kratke tkanice, put grada.
— Nađi mi maramu! — iznebuha okrete se od prozorčića Marko i prekide ženinu glasnu molitvu. Ona ćuti. — Ti hoćeš nasilu da te tučem...
— ponovi on ljutito i zaleti se na nju. — Udri, nisi odavna! — prkošljivo, strijeljajući ga očima, okrete se ona prama njemu. Marko je ščepi za glavu i potegne k sebi, pa je vuče prema sanduku.
nas svoje jedre, pune, svijetle oči, u čijim zenicama odbljeskuje sva vedrina i sloboda pustoši usred mora, pa se naglo okrete i, hitnuvši se zadnjim nogama, bijesno se ustrča uokolo ograđena prostora. Izlazeći osjećam da je maestral duhnuo.
— Koji ti je vrag! — i ne otvorivši očiju muca postiđen Danguba, okrete se i leže potrbuške. — Ali ti nisi muško? — dočeka Kate. I dugo se oko njega mazi, dok ga toga popodneva ne osvoji.
Čuvši žena da neko dolazi, okrete se. Pa, spazivši parona Zorza, učini se nevješta i proslijedi moljenjem... On, našavši se kod nje, osjeti se lakšim: ne
— Najbolje je tako, pošteno, pa se ne boj!... Svijet kao svijet! Ko će svijetu usta zapušiti?... A znaš, Ilija, — okrete se k njemu, — nije bilo boga mi onoliko koliko drugi divane. Nenavidni, bolan, težačka naša pizma!
—Pijan je! — opazi Cveta. —I mi se napismo...Pusti ga ! —Cvijeta! — okrete se Ilija ženi kad odmakoše nekoliko koračaja. —Što je? —Bilo pa prošlo, je li? —Ne spominji mi već!
— Kud te nesta, jadan ne bio, tražim te! — gurnu ga drug mu Lazo. Ilija se okrete, pogleda ga svojim bistrim i svetlim očima i nadigne kapu sa prostranoga čela. —Gledam k'o onako...
ruku pozadi crvenim širokim pojasom, pred vodom pade ničice i, prilegom, halapljivo srknu nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš?
Htede da joj se javi, ali se seti da joj nema šta da kaže. Diže se i gleda za njom. Žena se okrete i sačeka onoga mladoga čoveka sa volovima. On joj nešto kaza. Žena požuri.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na duvaru spazi svojeg tela senku. Eto nešto novo. Što je novo drâži.
Krakov, Stanislav - KRILA
Bi gotov da zaplače. — Matora luda. — Trže se i zatrese nezadovoljno svojim raščupanim brkom. Potom se okrete na stranu, no još je dugo slušao isprekidani kašalj jednoga stražara.
— Duško, Duško, — vikao je boginjavi kapetan sa grebena, — da vidiš samo, odi! Duško se okrete n pođe gore ka glasu. U žbunju preko rovovskoga topa prevalilo se telo neprijateljskoga trubača, koji žutom mrtvom rukom
— Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko.
— Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
) Ilja klimnu glavom u potvrdu i pokaza prstom na đenerala. Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim drugovima: Ate, be, stavajte, Blgari junaci!
Komarov odmah obode konja i okrete niz drum natrag Žitkovcu. Bataljone i baterije, što ih sretosmo na putu da idu Tešici, Komarov odmah zaustavi i naredi
Dimitrije odjuri. Černjajev sede, napisa nekoliko reči pa se okrete meni. — Jašite, jurite sve u trku, nađite kapetana Sirovackog, on je negde oko Šumatovca, podajte mu ovu zapisku i
Pade ničice, i tako osta nepomičan — niti se okrete, niti reče jao, ništa. Pogledam, krvi beše malo, ali zato veliko parče mozga izašlo na otvor načinjen kuršumom.
Đeneral popusti. Pođosmo, no nasred šanca đeneral stade i okrete se svojoj pratnji, u kojoj je bilo nekoliko naših i ruskih oficira: — Da, reče Černjajev, komandant je šanca poginuo —
Đeneral opazi ove poglede, opet zastade i okrete se meni: »Recite ovim vojnicima koju oduševljavajyćy reč. Kažite im da odlazim da im pomoć pošljem«.
Zatim se okrete svima oficirima koji su bili tu i reče: — Gospodo, danas će Turci napadati možda žešće no ikad dosad, naše je danas
Černjajev pomanita, stade kao furija koračati uzanom putanjom, oči mu se nališe krvlju, pa je vikao i vikao, posle se okrete meni: — Kažite mu da ću ga dati pod sud, streljaću ga, obesiću ga — nevaljalca, ženu jednu; jest, žena, to je njegovo
On priđe majoru Velimiroviću, reče da mu se povrati sablja, pa mu ce onda okrete: — Ja vam opraštam. Idite, skupite vašu vojsku, i ako mi danas očuvate sadašnje naše položaje na levoj obali Morave,
Od toga doba samo sam još jednom viđao Rajevskog. Sad mu priđem i naš razgovor okrete se tako da mu ja rekoh: — Neveseli dani, g. pukovniče. — Da, mogli bi biti veseliji. — Čudo vas nema nikad u štabu!!
kosi nema više Turaka — Komarov pokaza na bujimirski vis — mi sad otuda dolazimo; peli smo se do na vrh — a za tim okrete se meni i upita kao u potvrdu: — Je l' te, T...
Zatim se okrete Kanovnjicinu: — Grafe, uzmite ovaj bataljon... ko je ovde bataljoni komandir?... Gazda Milosav Trifunac, gazda Milosav
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ura!“ — Ura! Ura! Ura! — grmnu složno i četnici poleteše. Bugari istrčaše iz rova i nagoše da beže. Jedan od njih se okrete i upravi pušku na mene. Ali stiže moj kaplar i zari mu bajonet u grudi.
Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke. Onako, sa zabodenom puškom u leđima okrete se dva puta oko sebe i tresnu na zemlju. Naš vojnik mu pritrča, odupre se nogom o leđa i jedva izvuče bajonet.
On se okrete ordonansu i naredi da pozove desetare. Vojnici su ležali na kamenju, i mnogi su spavali... Možda im je to bio poslednji
“ Onaj zastade... Kad vide da pred sobom ima Srbe, naglo se okrete. Kuršum ga stiže i on pade. Nijedan pokret više ne učini.
On se prvo skupi, odbaci se nogama i rukama i potrča. Ali ne odmače ni tri koraka, ispusti pušku, pa se okrete oko sebe i pade na leđa.
— i unese mu se u lice. Onaj samo zatrepta očima. Kosta mljasnu ustima kao da nešto psuje, pa se okrete meni: - Tako, boga ti, sakupili mi ovde pre jedno desetak dana pet mazgi.
U blizini našoj učestaše puščani pucnji. Kuršumi su fijukali. Komandir je išao uspravan kroz splet od rovova, zatim okrete opet u pravcu odakle je dopirao prasak pušaka. U visini ranije objavnice naišli smo sada na drugu.
U visini ranije objavnice naišli smo sada na drugu. Vojnik na straži i ne okrete se već je i dalje motrio kroz uski prorez, držeći čvrsto puškomitraljez. — Na šta gađaš? — zapita komandir.
— Na šta gađaš? — zapita komandir. Vojnik okrete hitro glavu da vidi ko pita, pa, gledajući i dalje kroz puškarnicu, odgovori: — Izbacuju zemlju, pa gađam tamo.
Pet dana nije mogao da kreće rukom. — Komandir se okrete vojnicima: — Pa hoćemo li da se razračunamo sa tim merzerom? Evo, došao nam je i artiljerac da nas pomogne.
— Jeste li čuli? Mahnuo sam glavom. „Nov svet“ — pade mi na pamet. — Hajde donesi večeru! — okrete se komandir posilnom. Mi se podigosmo da vojnik razmesti sudove.
Pst! Svetomire, jesu li otišli? — zapita nekog Dragan. — Tamo su. Čekaju vas — odgovara onaj iz mraka. Dragan se okrete meni: — Sad idemo na objavnicu. Hajdete lagano za mnom. Ako ne vidite držite me za kaiš.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tako živo, nemilosrdno gazeći, oboje se zagrijaše. —Evo, ovdje nam je ložnica! — okrete se curi Rade i ustavi se kod torine, pa pokaza na kolibicu pokrivenu debelim snijegom, u kojoj se čovjek jedva može da
Tako iščekujući nije ni opazio iza sebe Maše. — Rade! — javi se žena. Dobre li sam sreće, žedna sam! Rade se okrete i začudi.
Rade nije sprtio torbe, pa ga Maša pita što će s njom. — Neka je na meni— odgovori on zamišljen. — Pa se okrete prama njoj: — Boga ti, kaži mi, je li istina što vele da pop Vrane pristaje za tobom? —Je i — nije. —Kaži čisto!
Sreće ti, prodaj! —Pusti, bolan, — okrete se gazda, — što si najašio?... Biće i za to vremena.. . — pa, k'o smisli se: —'Ajde—de, stavimo da bih prodao: koliko
Možda i neću prodati, samo da vidim na čemu sam ... Pa se okrete ravno k Iliji i veli mu: —Vidićeš kupaca, kao mravi navrvjeće ... —Pravedno je da meni, gospodaru, prodaš...
—Sa onakih zemalja, srca zemlje, da iselim?... Da kamen proplače!... Šališ se, gospodaru? Gazda ne odgovori, već okrete se i ostavi ga.
Ali sada najviše žao mu Božice, poslušne, beskarne i stare, pametne majke. A kad mu dođoše na pamet djeca, okrete se naglo da ih vidi, kao da se za njih od čega boji, i sjede uz vatru. Dvoje djece ispred bake mirno jedu krumpijer.
Platiće vam se nadnina na razlog dana.. — Neka ostanu! — javi se trgovac. — Fala vam! — okrete se žena. — Valja nećemo sami sebi grob kopat'... A eto vam sve, kad nas je već zakon pustio u vaše ruke!
Pa da je bar k'o prošlih godina; vjeruj, svake godine dolazi na manje i po koji izostaje... je li tako? — okrete se don Frane crkovinaru. — Tako je! — odgovori on, bilježeći kredom po vratima.
Ljudi se putem nisu žurili, kao da im nije briga da pokisnu. Na raskršću, stari Ante okrete se k svome drugu: . — Da smo im sve izili! Mi radimo dan i noć, nimamo ništa, a njima u rukama sve selo!
— Dobro, dobro! — odvrati glavar — i nabaci: — Radi i moli boga, ma se ne vraćaj ako ne učiniš pinez!... Jure se okrete po dućanu da vidi Ivu, nu, pošto ga nije bilo, reče svima „zbogom” — i iziđe. U putu k svojoj kući srete se s njime.
Zateče je u kući. Držala je u ruci kitu podzimna cvijeća. Kad ga je ugledala, okrete se nastranu, a on se jedva uzdrža da ne zaplače.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neočekivano reče: „Oni ostaju tamo gde jesu. Meni ne smetaju“. Dadara se okrete i prvi put, otkako je ušao, pogleda starca ravno u oči.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
Ja bih željno iskô novina ma kaki', U kojima piše šta li dole rade, Kakve nove spletke pred izbore grade?“ Okrete se Gospod anđelima redom, I zatrese tužno svojom glavom sedom: „Podajte mu, - reče - a šta drugo znamo?
Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana.
A to je ovako bilo. Kô svakad činio što je, Kravar okrete glavu i oči obrati svoje Put guste zelene šume. Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu pade.
Kića je preplašen ćutô, No tuga Zvezdanu uze i ona zajeca ljuto. Krajičkom kecelje svoje zakloniv obraze malo, Ona okrete glavu. Al' šta je kravaru stalo Do njenih detinjskih suza!
I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada? On jetko odmahnu rukom i nazad okrete selu, Čudeć se samome sebi i svome ružnome delu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Maršal dvora okrete se i svima prisutnim saopšti da danas niko više ne može biti primljen u audijenciju. Niko nije tim iznenađen, dvorana
I on nam okrete svima leđa i stade, po velikoj školskoj tabli, pisati matematičke obrasce koje slušaoci počeše brižljivo prepisivati.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ljudi se spuštali s tavanskih stepenica u sobi do njih, a čovek pred prozorom u po reči okrete da beži. Za tren oka je sve bilo jasno, i sve bilo tu. Tri čoveka pod maskama, dvojica sa sekirama u ruci.
— Gospa Nola uzdahnu. — Teraj pored groblja, tuda je najkraće i sigurno da ne zalutamo. — Josa se okrete, gotov da se nasmeje na šalu, ali se ne nasmeja. Gospa Nola gleda u se i trese glavom, zabrinuta, tužna.
Branko se zaprepastio: kako se otac njegov promenio. A i Babe se setio. Seo, i očima traži Babu. Gospođa Leposava okrete tužno na veselo: — Ode nam Baba, sine, okrnji se naš veseli front.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Eto, gospodo, on priznaje! — okrete se direktor profesorskom kolegijumu. — To mu može poslužiti kao olakšavajuća okolnost!
Posle ovako pribranih stručnih mišljenja, direktor mi se okrete i, posle nekoliko roditeljskih saveta, dočepa se mojih ušiju i poče ih tegliti (prirodnjakovo mišljenje), a zatim mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kako, kako? — zapita nekoga telefonista. — Poginuli?... Koliko ranjenih? — okrete se potpukovniku: — Javljvaju iz šeste da je izginula posluga trećeg topa, a potporučnik Vojin ranjen teško u glavu.
— Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid. Pred otvorom zaklona neko se kretao.
Telefon zasvira. — Kako!?... Sad odmah... smesta!... Razumem... razumem! — govorio je komandant. — Pa se okrete nama. — Hitno odstupamo. Sa susednog sektora pešadija odstupila. — On se najednom zamisli. — Uh...
Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!... Komandir se okrete, i reče šapatom: — Na prstima, jedan za drugim, uz ogradu.
Za to vreme komandir i ja prešli smo preko ograde i, idući njivom, došli na čelo baterije. Pojahasmo. Komandir se okrete vozaru. — Polazi! Obuze me opet nespokojstvo. Sad se nalazimo pred odsudnim časom. A još ako ih i sretnemo uz put.
Čini mi se čuh da neko dreknu iz porte: „Serb“... Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom... Neki konjanici... Oni beže, beže! Prolete i poslednja kara... Pojurismo...
Kralj spusti glavu i nekoliko trenutaka gledaše turobno preda se. Zatim obode konja. Komandant puka se okrete vojnicima i pozdravi: — Živeo Kralj! — Živeo, živeo, živeo! — odjekuje kroz dubrave iz hiljade snažnih grla.
Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
— Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom, koji je sklanjao neki džak u zadnje odeljenje. Luki zaigraše muskuli na vilicama.
Nazad, naredniče! — viknem što mogu jače. Bez ijedne reči, on se vrati, uspuza se na jedan obronak, pa se okrete. „Evo ih Bugari kod topova...“ Istrčah gore... Nišandžija Petar protrča pored mene noseći zatvarač...
— Drenica je ovo... Mogu lako da pripucaju puške. — Ko... Arnauti? — okrete se poručnik Branko. — I nas mrtvih se oni plaše, a kamoli ovolikih topova.
Iza odškrinute kapije pojavi se jedan Arnautin, s kime Đura poče da razgovara nešto na arnautskom. Zatim se okrete meni: — Kaže, da skloni samo roblje. — Kakvo roblje! — zgranu se Gruja. — Ma žene. Žensku čeljad nazivaju roblje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kroz dečakovu kičmu prođe jeza: utopiće ga ljudska reka! Okrete se i potrča nazad ka kuli, ali pred lom starac Milija stoji, drži ključ, molio ne molio ne otvara! — Tvoj cvet te čeka!
Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada? Voda stigla do kolena.
Ali, kako da pruži ruku kad zna kakav će bol naneti Cvetu? Kako da ubije Mesečev Cvet? Kao da sam od sebe beži, okrete se i stade trčati dečak niz planinu, ostavljajući Mesečev Cvet da blista na vrhu Srebrne Gore, da nežan i usamljen sja
3vezde godine ne broje: tek što prebaci Lepotica šal preko ramena — deset godina minu. Ne okrete se dobro — a sin u momka izrastao, mužu sedina čelo pokrila.
Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje. Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina.
— upita doglavnike. — Mikiki-Miki-No! — odgovoriše mu uglas. — Ovo sigurno znači da će uskoro zapevati! — okrete se Svetli brat svom malom sinu, ali se Carević naglas nasmeja! — Otkad pevaju ovce i papagaji? Mikiki-Miki-No! reče.
Već su mu i vrhovi planina nestajali iz očiju, kad se riba okrete, i reče: — Čvrsto se drži i ne plaši se, Marijane! 3aronićemo!
« Kad, odjednom, Sofronije viknu: — Ne kradi, Stari, ne kradi! — Ko bi vrbovo lišće krao? — okrete se Starac i vide Strašilo kako stoji na samoj ivici reke držeći najveću lubenicu u naručju. Ti kradeš!
— vikao je Starac u tamu, ali se devojka niti glasnu, niti ukaza. — Ej, Sofronije, tugo moja, šta da radim? — okrete se bostandžija ka mestu gde je ostavio Sofronija s mesecom zakačenim za šešir, ali u senci vrbovih grana nije bilo ni
Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena! Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina? Nije je bilo ni juče, ni jutros. Otkuda sada ovde?
Sigurno mu je više od stoleća! Orah od čuda zadrhta. Zar to o njemu govore? Okrete se da još jednom pogleda brezu, ali vremena za osvrtanje nije bilo.
Kao cvet! Gomila vatrogasaca i radoznalaca okrete se ka stolici, a jedan od mladića ustuknu. Ne sanja li? Prababa njegove bake spominjala je stolicu nalik cvetu, ali
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
nastala godina deseta, prekide se ta careva vojska, ne zna Mirko na koju će stranu: da li strini, da li svetu belu. Okrete se svojoj miloj strini. Daleko ga ona ugledala, pa je preda nj stara išetala: „Čedo Mirko, a gde je Marinko?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— završi odsečno i odlučno tetka Taska, pa se okrete još više od tetka Doke. — Mori, razbiram si ja, Taske, tvoje zborenje!
— odgovara Doka. — Men’ mi kef za Manulaća — veli Taska. — Men’ pa za Manu! — veli joj Doka, pa se okrete ostalima. — Aman, žene, tako vi Velik-dan ne zacrneja, biva li Zona za Manulaća — prilika li je?! — Za Mana ne biva!
— Tol’ko? — Tol’ko se zbori... — reče hladno Zona i okrete mu leđa. — E, kučko čorbadžijska, — jeknu do srca uvređen Mane — tag će skoro da čuješ i za moje znanje!...