Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Laff, sa dva f, bato!... Kad iziđem na korzo, sve me devojke mezetišu... Začu se tada neka larma iza naših leđa. Okrećemo se. Vidimo vojnike četvrte baterije kako se objašnjavaju nešto žučno sa našim. — Šta ćete vi ovde?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
na koje su još u toku dana ostavili odeću, obuću i torbe, osvrnuo sam se, mada su nam bili strogo naredili da se ne okrećemo za sobom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pritešnjeni sa svih strana, dodirujemo se gotovo leđima sa trupama na bugarskom frontu, onda se zajedno okrećemo i uzmičemo istim pravcem. A jesenja kiša lije. Putevi iskvareni, mostovi razvaljeni. Vojnici bez obuće, a odelo pocepano.
Konj digao visoko glavu i samo striže ušima. Na sredini reke voda zakovitla, učini mi se kao da se mi okrećemo u mestu, te zatvorih oči, ali se zanesoh te spustih noge i jedva se zadržah.
Je l’ tako, pobratime? Mi se prigušeno smejemo i okrećemo glavu. — Eh, jedva jednom pronađoše žrtvu! — veli smejući se Dragiša. Dan je sparan, a sunce kao da pali.
— viknuo sam, kao da je to važnije od života ljudskih. Nekolicina priskočiše. Sad smo zapali u klopku. Unezvereno se okrećemo, očekujući svakog časa da se gore, na bedemu, pojavi neprijateljska pešadija, i sve pobije. Trebalo je nešto preduzeti.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Potrk odmahnu rukom. — Ehej, znam to i ja. Mi koji smo dobili batine, ne okrećemo više tamo, ali Jovanče se može prevariti. On jedini meću nama nije bio tučen. — Kako da nije? — zinu Nikolica.