Jakšić, Đura - PROZA
Mati je njena pokušavala da otruje muža... To se za ćerku nije moglo reći, a meni se opet činilo da u njenome oku gledam sud u kome se nekome otrov sprema.
Obradović, Dositej - BASNE
Ja sam ti pop Mauk, a moje se selo zove Oton. Eto sam ti doneo u bisaga dva varićaka čiste pšenice kako zlato, oku masla i jedan sirac; prostićeš, ovo je malo, ali biće i više ako bog da.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu uzimali su po jedan groš, i to se zvalo glavnica, i baštenicu 20 para uzimali su za sve sitnice, tj.
što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela,
je moj otac od naše kuće na kolima u Beograd olovo spremao, no ipak su kumpanijama, što su olovo kopali, plaćali svaku oku 20 para. Aganlija — kom je u deo pala sokolska nahija — pošalje u Azbukovicu i pokupi arače.
I hoću da poneseš jošte 2000 oka rakije: kad pođemo Drinu gaziti, da svakom Srbinu po oku rakije dadeš da popije.” — Moj otac morao je na to pristati, dođe u knežinu i spremi vojsku za određeni rok.
Aganlija odmara vojsku, pravi plan i kazuje kako će Srbima dati po oku rakije, da oni napred gaze na brodu, a konjik da ide za njima.
Vi vidite onaj Osat: sve su ono gotovo turske kuće i deca; pa kad ovi moji Srbi popiju svaki po oku rakije i uđu u turske kuće, onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće
„E hajdete sada na konake svoje, pak sabaile ujutru vi Turci azur konje; a ti Aleksa rano svakom Srbinu podaj po oku rakije, pak ćemo na gaz preko Drine”. Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A što li su se goveda onoliko krivila po livadama? Sima se uze smejati, pa viknu: — Mehandžija! Daj ovde oku rakije, nek piju ljudi; gazda Raka časti! I odmah se obre oka šljivovice pred njima.
ma šta, naravno, vrlo jeftino, a kantar mu je već tako zgodno ujdurisan da svakad odmeri kako hoće ćir Trpko; ako hoće oku — oku, dve — dve, litru — litru. Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija.
naravno, vrlo jeftino, a kantar mu je već tako zgodno ujdurisan da svakad odmeri kako hoće ćir Trpko; ako hoće oku — oku, dve — dve, litru — litru. Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija.
— E ja ne znam, bogami — reče Tiosav sumnjajući... — Ama, brate, osam oka... Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde de, ali — četiri. — Kamik da edem ako te prevarim! Osum, živ mi gospod! Na!
' Aja, ne dade meni đavo! Baš, ako će... Pre mi zakide tri oke vune, zakide mi jednom dve oke loja, jednom oku graha, sad četiri voska!... Pogan Cincarin!
kad se ne uvrati koja snaša kod Stavre u dućan da pazari, i obično, nemajući novaca, donese po dve-tri oke graha, ili oku vune, ili nekoliko povesma težine, ili kanuru pređe, pa za to kupuje što joj treba: za dve-tri oke graha, vune ili za
odeljak — onaj koji se odeli iz zadružne kuće odoljenije — odolevanje oje — ruda okanica — sud koji sadrži jednu oku okariti se — zabrinuti se okoran — prekoran omaja — voda što prska sa vodeničkog točka kad vodenica radi oplavak —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lice rumeno kao jabuka, a vlasi sede kao runo. U bistrom oku ogledao se razum, a u pokretu snažna i čvrsta volja. Za njega su govorili: — On zna šta radi! I zaista, tako je.
Stanko mu je od prvog pogleda pao na srce. Divio se pouzdanoj ruci i sigurnom oku... Razgledao je, zajedno s hajducima, srebrnjake i jatagan što je Stanko dobio i divio se izradi...
Čini mi se da gledam svoje raskopano ognjište.. I ako bi ikad bio starešina, ovdje bih stanovao!... Sve mi je oku na pogledu... I... i još... nikad ne bih smetnuo s uma da mi se valja svetiti!... Ovo se mjesto zove Parašnica?
Dučić, Jovan - PESME
PADANjE LIŠĆA Koračaše nema, hladna, pored mene, Bez srebrne suze u mutnome oku; Kraj nas behu mrtve ruže i vrbene, Padalo je veče na vodu široku Stare jedne reke.
SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, Što nemo prati neba bludnje, Tu su sve žeđi ovog sveta, Sva nespokojstva i sve žudnje.
Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje.
Mir. To je svečani trenut kad se sanja. I kad duša hoće da ostane sama. Često u te sate sa suzom u oku Ja osećam tiho u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se
Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom i za
Sve za suncem kao narodi što sele, Idu deca putem kud su prošli stari, S nevidljivom zvezdom u oku što žari, S njinom strašnom reči navrh usne vrele.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
E, ne može čovek, pa da mu je srce od kamena, a da se ne osvrne za njom i ne dâ oku prijatna prizora i uživanja. Šareni se od silnih pantljika kao slobodno međunarodno pristanište od barjaka na raznim
— Znate li vi da nijedan vaš pogled na nju nije izmakao mom oštrom oku! Čuvajte se, gospodin’ Pero! Znate li vi šta to znači: do srca uvređena sujeta?
ta i ne znam ni kad smo se poznali! Iz jednog sokaka... — reče i zasja joj suza u oku. — Pa zašto da se srdimo... — I ona... jest’... doći ćemo čim uzmognemo... — Pa gledajte, dođ’te nam!
« — Šibaj, Rado! — viknu putnik i brzo pritisnu, kao da htede natrag u oko povratiti onu suzu što mu zablista u oku. — Teraj bolje! — Haaa!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je sa tastom, posle toga, dugo pijuckao, a kad se rastadoše, imali su, obojica, suze u oku. Jurat i Petar Isakovič, sa ženama, počeše zatim da se spremaju, da idu iz Temišvara, a sedeli su, uveče, u traktiru,
iako nisu znale njegov jezik, ni on njihov govor, one su mu donosile hranu, iako sa strahom u očima, koji, u ljudskom oku, izaziva strah od ubica. Dugo su stajale i gledale za njim, posle.
Smehom koji ga je probudio. A probudio ga je sa slanim suzama u oku. Imao je san o svojoj ženidbi, o svatovima, u kojima se, sa svojom mrtvom ženom, venčao, a o kojima se, po celoj
je, u snu, pamtio njene krupne, tamne, oči, suzne kad bi uživala dugo, u zagrljaju, sa suzama, koje su se zadržavale na oku. Te oči su bile, isprva, tako mirne, duboke, a posle tako mutne, ali pune bleska, kad od uživanja blesnu.
Dva puta je, uz tu priču, imala suzu u oku. Isakovič je sve to slušao i ništa nije razumeo. Osetio bi samo, kad bi je iz kola skidao, kako mu gospoža Evdokija
Ali taj nacion zajedničke nesreće vezuju, i, u tom nacionu, svaki pojedinac, kad leže, ima istu suzu u oku. A kad se budi, budi se iz istog sna.
Taj momak se zvao Sep Ruč, a imao je samo jedno oko. Nosio je crnu krpu, na drugom oku, kojim je gledao u svet, strašno. Obično se cerekao, kad bi koga u traktiru susreo. Reče kapetanu da je bio tražen!
Nema više tu nadu. Pavle je, do danas, bio gorostas u njegovom oku, bor, koji ide pravo, a ne silazi s puta nikom. Časno. Neustrašivo. Sad mu taj rođak liči na šamšulu.
On je, istina, imao običaj, i ranije, da sumnjiči ženu da upotrebljava neke, franceske, kapljice, da pojača sjaj u svom oku, ali je to uvek samo u šali govorio. A nikad dotle, to, da je nerotkinja, nije u društvu pomenuo.
seoskog porekla, nije znao čemu više da se opet divi: da li odelu tog oficira, njegovoj kosi, njegovom lepom licu, oku – kako puši, kako govori, kako dočekuje, kako odgovara i kako se smeška ljubazno – ili njegovoj kući, trpezi, srebru,
koja je bila sva u suncokretu, uvelom, koji je ličio na niz malih Sunaca, Ana ga uze pod ruku i ubrisa suzu u oku. Bojala se da će zaplakati. Rekla mu je da joj je ćerčica dobro.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ona prva trojica, golaći, nisu se hteli za onaj par bolje obući i oboružati, da ih ne poznaju, ali noge ih Čamčinom oku izdadoše. Lopovi piju pa onda pevaju; i pesma im se odnosi na šićar, koji je već u izgledu.
Juca ne može nikako da ozdravi. Mati udovica ima više dece, ali Juca joj zenica u oku. Doktor kaže da Juca neće dugo živeti. Od trupa strada; to se ne da zakrpiti. Dakle, od udadbe nema ništa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?
i pregledao grob i naredio da se nad njim načini drveni krov i rasporede ikone, koje beše sa sobom doneo, nosio još u oku vanrednu sliku gospože Dafine, svih njenih glatkih zglavkova, slatkoga mesa i svetlih pleći.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ko se ogrešio o nju jer joj nije dao hranu. Takvom čoveku može izići čmičak na oku ili će mu miševi pojesti odeću.⁸⁹ (I u Bačkoj smatraju da nosećoj ženi treba odmah dati što god zatraži da jede, da
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Nisam ni vlastelin ni sebar koji se sveti, koji vraća žaoku za žaoku, sram za sram, nož na srcu za nož na oku, ja se po srcu ne upravljam, ja sam car zarobljen zakonima koje propisujem sam.
Matavulj, Simo - USKOK
je ozbiljnijem izrazom sa sviju strana; premjeri je pregnutijem palcem u dužinu; diže je naviše, nalijevo, desno, prema oku, pa poče: — Kutnji ti je stožer i ove godine tvrd! Jârog žita, kanda, biće dosta, ali sijena žlje!
Milićević, Vuk - Bespuće
On htjede da malo razmisli i ne odgovori odmah. Ona ga pogleda. Njemu se učini da je pročitao u njezinom oku: „Hajdete!“ I on, ne znajući ni sam zašto, pođe.
Radičević, Branko - PESME
ljube, seje odstupaju, Ali mnoga tajom zasuzila, Ma ne suzi Stojanova Mila, Teški jad joj srce pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz', Bože, nje
— Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli preteških se trže, Te pogleda nebu ka istoku, Gleda bolje, ne veruje oku: Crvēn pred njim, kâ da nebo gori: „Šta je ono — zar već zora zori?“ Još oslušnu — da li štogod čuje?
kano danak lepi, Lepota ova sve i za nj zaslepi; Još oko ono, munjevito oko, Kroz srce njima što sevnu duboko, U oku jošte ona tija tuga, Na mutnoj kâ je oblačini duga.
Na strani tu je jošte dvoje bilo, Pa s' divno jedno uz drugo uzvilo, A divni beu kô dan pramaletni, U oku radost, ta bili su sretni.
Oh, vod' me sobom, a tako ti Boga! Ta što će ruža bez sunašca svoga?“ To mlada reče, lati ga za ruku, U oku sjajnom onu ljutu muku, A ruku njojzi stište Stojan mio, Pa vako ode govoriti tio: „Da, ja se spremam, ja ću nekud
“, ali ništa drugo; Pa g' onda pusti, glednu za njim malo, Dok njenom oku dragoga nestalo. Tad uzdrkta se, u izbu poita, Pa kao mrtva na dušek se ita, I tako leže, i vremena prođe, A ona
oko ona spazi, Nebeska radost koju je istisla, Ah, kad ga ona kode sebe spazi, Kô anđô di on preda njome kleči, U oku suzu, kô što anđô suzi, Tad njojzi u srcu vrlo jeste teško, Sa klupe skoči njemu u naruče, I mal' što nije opet van
Svaki danak on na groba, Di počiva mila, Ide tužan dugo doba, Suzā lije sila. Al' je vreme ubrisalo Suze mu u oku, I srdašca zavezalo Ranu mu duboku.
Veće svanu, veće sunce granu, A junaci slaze niza stranu, Stranu jednu golemu, visoku, Gnjevnu suzu u junačkom oku.
Gledaj, Bože, jednoga grešnika, Ta opet je on tvoja prilika!... Kad je vidi sjetnu, neveselu, I u oku onu suzu belu, Žao mu je, srce puca živo, Zašto on baš da joj čini krivo?
se četa janjičara, Upustiše svoga gospodara; Ali viknu besni Radivoje: „Ao Cveto, ao sunce moje, Kad ne možeš sjati oku mome, Ta ne dam te, bogme, ni drugome!“ Kroči, skoči, već do Cvete stiže, Već joj mača iznad glave diže...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
On je u mirna sunčana jutra zračio tako povjerljivo i umiljato da to nije moglo izmaći čak ni djedovu oku i on bi udobrovoljeno gunđao majući se po dvorištu. — Pazider ga, sva se bašta modri kao čivit.
Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i nešto se prisjeti: — Skočider u moju sobu,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njoj se sažali kad ga vide takvog. Naže se k njemu, sunce joj obasja kosu, lice; suza zasja u njenom lepom oku i ona ga uze za glavu i privuče k sebi.
Ne znam šta je bilo i čime su te nagnali da pristaneš, samo na materinom oku spazih još neosušenu veliku suzu, kad se vrati i reče: — Svršeno je!
— Kako? Zar hoćeš drugi da kopa grob? On se diže. Ja mu iznesoh malo rakije. — Ne, ne, oku mi daj, oku! — I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ...
— Kako? Zar hoćeš drugi da kopa grob? On se diže. Ja mu iznesoh malo rakije. — Ne, ne, oku mi daj, oku! — I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ..
— I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu.
— I poče da uzmiče. — Posle, Stanojo. Sada je ovo dosta. Opićeš se, pa nećeš znati. — Ne, ne! ... Oku, Mile, oku! ... Oh! Iznesoh mu punu okanicu.
Kostić, Laza - PESME
Oko mene zvezde blede, sve se većma gube, rede, a vila mi prstom kaže jednu malu svetlucaljku, oku mome samrtnome na dnu vidnog domašaja.
Visoko mu čelo bledo kô papirus blagog Nila, al' u oku misô tinja i ljubavi sveta zbila. Osmehnu se kralj Ramsenit, osmejak mu brigu vida, kô oblake s neba sunce sa čela mu
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana! Onda ženi naredi da mu svaki dan daje po oku lješnika. Tako Grbo provede u zatvoru četrnaest dana hraneći se lješnicima.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Korak u praznoj sobi. Glasovi Pod kupolom od kosti. Dečiji su. Sekunde duge kao časovi. U nedremanom oku kamere Još jedan snimak. Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21.
noću dišeš, ja u polutami Osećam kako tišina svetluca, Dok slušam kako pored uzglavlja mi Na slepom oku tvoje bilo kuca; I tek u zoru kapke takne san mi, Kad tvoj se tanji od blizine sunca: Već godinama u sinkopi snimo, A
nazirem, stvaran ispod letnje varke Mora što treperi dok šapćem opelo, Šapćem ga u sebi, da ne budem smešan U oku vodiča što rutinski brblja O Nausikaji, sasvim neumešan U moje opelo i hud udes Srblja. Stojte, galije carske!
spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa podnevno ovo sunce crno biva Unutrašnjem oku putnika pevača; Dok mi pogled klizi po ploči zaliva Sa još svežom brazdom promaklog tegljača. Stojte, galije carske!
pada u ovaj život gde sam pao i ja; Podzemni stožer Golgote, što zrači Usijan kao crno sunce, kvazar Nevidljiv oku na blizinu sviklom, U korenju je stabla što je niklo u zavet što označava i znači: Izlazim svako jutro kao Lazar. (3.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I onda, sasvim originalno, dok on leži kao ukočen sa parafinskom suzom u oku, iz daljine dofuravaju lagano slova K R A J — što polaganije mogu, mislim! Strašan fazon.
— E moja Anči — imao je često običaj da kaže brišući suzu u oku — to ti je bio šmeker! šteta što nisi stigla da posediš za njegovim stolom! Ja sam nula prema njemu! Čista nula.. . Zero!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
SLOBODA Slobodan, smeo, veštak u lovu, vere se mačak po strmu krovu, večiti noćnik, bez topla gnezda, u svakom oku blista mu zvezda, ili mu vidiš, po neki put, u oba oka po mesec žut.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A sada, one boje jesenjeg šarenila izgledaju mi izvanredno lepe i jasne, kao da ih je priroda naročito podešavala oku čovečjem. To ranije nisam zapažao...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona se namršti, videvši ga takva, što se ne izmače oku njegovu, pa odmah uze da joj objasni celu stvar. — Smrdibuba jedna !...
Ljubica stajaše uz njih, pogledajući u stranu, i opet joj ne izmakoše oku prezrivi pogledi, koje joj upućivahu drugarice njene, ostale učiteljice.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Naravno da se pri tako velikom preduzeću ovo mora računati u sitnice: jednu ženu ošinu trn po levom oku, te je privila vlažnu krpu; jedno dete udarila vrljika preko nožice, pa ramlje i jauče; jedan starac se sapleo na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pa ipak, u tom blagom i vedrom pogledu veštu oku nije se mogla izmaći po neka munja, koja bezuzročno, samo za jedan mig, za jedan trenut sijne i nestane je u onom
Kad je sam večito je zamišljen, ide oborene glave, a u oku mu se viđaše duboka zabrinutost. Samo u tom slučaju mogahu se na njegovu, inače uvek čistu i vedru čelu, opaziti bore...
On ćuti i gleda, a u oku mu se ogleda ona sumorna ravnodušnost, koja je svojstvena nekim ljudima pri poslednjim časovima života im.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A, gospodin-učitelj, eli ubavo zborim? He, he! — reče pa se stade lupati kažiprstom po desnom slepom oku. — Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika! Hehe! Baška tvoje znanje, baška moje umenje! — Slavno si se setio!
Pa kad pogledaš nakovnju (ѕіc!) kako se prevrće n izvrće, i kako jak tres učini, čoveku od miline suze u oku zasjaje«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Zemlja škripi kao lađa, Zaglunuše uši: Ne znaš da li sve se rađa, Ili se sve ruši. MUNjA Munja u oku mom, ko metak Spoji kraj i početak, Obasja šumske izvore, U gori, u vodi, zavali Sve što je sagorivo, zapali I pritom
Rakić, Milan - PESME
LEPOTA Jest, nema na tebi nijednoga dela Da se mome oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poljubac na nj spustio nije.
Zar vi, drage duše, bez suze u oku, Bez bola, gledate sudbu našu krutu, Očajanja naše i bedu duboku, I lutanja duga na kratkome putu, Il̓ vas tamo gore
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku, U kutima tajnim nežne tvoje duše.
Pandurović, Sima - PESME
Ona i ja smo, oboje sa jednim Krinom u srcu i zvezdom u oku, Tu, milovani povetarcem čednim, Snivali dugo svaku noć duboku; I bili srećni zbog ljubavi svoje, Ponosni trajno
ukraj Nila, U grobnicu tihu, mračnu i duboku, Sumornu k’o dušâ put neotkriveni, Večno tajnu ljudskom saznanju i oku, Nemenljivo muklu u vremena smeni.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kao dječica kad umaknu domaćem zaptu i oku starijih, pa se na osami gdje razasnu i maha daju svome nagonu za pokret, tako se lomljahu i titrahu mjesečeve zlatne
Fala Bogu, koga gleda po tome pustome snijegu? Krštene duše nije nigdje bilo oku na domahu, niti joj se čovjek nadati mogao u to doba i po takome vremenu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio. Podmetnuo bi pod vola ždrijebe. Ponesen pa ispušten.
(Oči i trepavice) 39 — Manje od zrnca, brže od zeca? (Zenica u oku) 40 — Mojih je roditelja sin, a nije mi brat? (Ja) 41 — Najviše zla čini, niko ga ne kara?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Tako se namjere na nekakva majstora hitra u rugi i podsmijehu, koji im reče: „Ja ću vam prodati ne oku no litru, a dvije neka mi ostanu za te aspre.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo!
On ne pokaza prevelike žalosti. Najbolje ga uteši Dundak, s kojim je do podne osušio oku mučenice. — Viš! — reče mu Dundak. — On bijaše briljuzak, brate. Ti znaš šta mi u Kotarima zovemo briljuzak?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre? U oku nam još po malo zakasnelo zri Zatajeni pramen leta — to je sve. Suncu kraj je.
Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće.
Znala si grč moj i kad stojiš iza. Slutila moju bolest na daleko. Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu.
Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika. Već pola mojih stvari s tobom trule.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Misao mu je izgorela u suzi što se odmah osušila u oku. Svalio se na krevet, pripio uz dasku do zida i smanjio. Simka je legla u krevet, uzmicala i trzala se od njegovog
miški, krv je linula, u mraku su svetlele velike kravlje oči, širile se, pa su postale jedno oko, i on je ceo bio u tom oku, davio se u njemu, pa je kolena polomio, ne, njemu je kolena neko iščupao, zato je išla krv, crvenela se iščupana žila,
Iza njih se seljaci gužvaju i zbijaju jedan uz drugoga da se nijedan ne bi našao na kraju, ogoljen i oku i konju. Pred Aćimom, oficir naglo zaustavi konja u kasu, kolona se uskomeša i ispuni put, dva vojnika ispadoše iz
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Od toga trena njen lik nije ga napuštao ni u snu ni na javi. o odblesku sunca na mokrom pesku video ju je, u oku zvezde treptala je od oblaka belja, od koralne grane ponosnija. Kako da je zaboravi? Kako da ne misli na nju?
Sirotica!« Iz kocke leda netremice ga je gledala crvena žaba. Za trenutak mu se učini da joj u oku vidi suzu, uze ledenu kocku u ruku i svojim dahom poče skidati naslage leda sa zarobljene životinje.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
a kratkotrajnom, zidane nove kuće i izrastale mlade lipe, kaldrmu je zamenio asfalt a svetlosna granica, nevidljiva oku onih koji se nikad ne okreću prošlosti, jednako je promicala.
Biće da se, već samo daleki preci zasuti pramenjem vremena, i on i njegovi suvremenici ponekad čine, oku novog doba, kao jednostavni ljudi kojima nije bilo teško da sebi ne priznaju zebnju od života.
Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo. Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti.
Taj šapat je on čuo i nije čuo; u stvari, nije ga se doticao. Nosio je u sebi onaj glog, razlistan njegovom oku, i onu avalsku zoru i znao da mu je vek već izmeren. Nečiji taman hod, kao korak nevidljivog psa, bio je uz njega.
u Mačvi, kad ga je usinio, na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su verovali da je to zbog toga što je oku sudbine izmicao menjajući dom i prezime.
videli: kako je Ljubica, dok su se njenom glasu i njenoj molbi pridružili glasovi i molbe svih prisutnih, u Miloševom oku koje je gledalo, oko sebe, taj polukrug ljudi što mole, sve samih dostojanstvenika, uhvatila žut, zao pogled. Vučji.
Tako je, dok još nije ni kročio u Beograd, mladi Anastasijević čuo priču o Pirinčani. I nekada prva na oku putnicima koji su lađama pristizali u dunavsko pristanište, sva raskošna od dobro pogođenih srazmera, Pirinčana je
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ti bi došla k meni bez suze u oku, Iako te boli razdiru i guše, Skrivajući jade i tugu duboku U kutima tajnim nežne tvoje duše.
Njen smis'o mi biva jasan čisto oku: I dok, stojeć' usred zrelog vinograda, Iz napuklog grožđa struji miris vina, Razumem tu pesmu neželjnu visina, Suvu
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Vid podobni oku predstavljaju pogled gordi sjevernih ljesovah kad ih zima u kipu obuče, i nad njima na prevedrom nebu kad se oblak
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Knjiga prirode ispisana je brojevima - harmonija prirode je harmonija brojeva. Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire.
Pogledah i to delo Kivijevo i zadivih se svemu što sam onde našao. Moje divljenje ne ostade nezapaženo oštrom oku velikog prirodnjaka. „Da“, reče on, „to beše ogroman posao!“ „To vam verujem“, odgovorih.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
dubinu konobe preko ulice, zalepršao u ogledalima brijačnice, zaigrao na stoliću starog časovničara što s lupom na oku pažljivo čačka među kotačićima u utrobi sata.
jer tada, baš naprotiv, strelica s neobično jakim električnim nabojem izlijeće iz nas pravo uvis i gubi se našem oku u prorijetkim visinama, kao odbjegao balon.
Cinizam, kažu. Eto: zapažamo pojave koje se nameću našem oku i našoj pažnji, spontano, sasvim automatski, i razmišljamo o njima.
dovoljno bedast, samo se trudi da to bulažnjenje složi u tesane gramatički besprijekorne rečenice, da prikrije čitaočevu oku ono unutrašnje truskanje i drmusanje, što mu podaje nepomućeno miran i građanski pristojan privid, doprinoseći još više
Dođe k meni u sobu znanac odavde iz bolnice, postariji seoski gazda s kvrgavim rascvalim nosom i s kataraktom na oku, koji čeka na operaciju. Sjedne na stolicu malo podalje od mog kreveta, zuri u mene, i šuti.
Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari.
Razumio sam nijemi govor stvari i tugu u oku zvijera. Otvorio sam dušu svakoj pojavi života i oči svakom njegovom vidu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I taj pogled kao da mu dade neku novu snagu, jer u oku mu zasja odlučnost, a po licu se razli grozničavo bledilo...
— Pa dobro, de kladi se ti — odgovori mu gazda Mita. — A ja, naposletku, pristajem za oku vina. — Pristajem! — viknu Marko i pruži ruku.
Sveštenik se iznenadi; zasja mu u oku neobična roditeljska radost, ali on, ne izmenivši glasa ni držanja, samo mu pruži ruku, koju Đurica smerno celiva.
Stanka, spremaj se! — Šta ću se spremati, no hajde da idemo — odgovori ona, a u oku joj zasja neobična radost. »To je ono! Počinje se« — pomisli ona, obuzeta velikim uzbuđenjem zbog ovih neobičnih prilika.
Ako pošlje s tobom Sima kovača, otvaraj oči i čuvaj ga se... drži ga svakad na oku. Kad se vrneš sa pohare, čekaću te u jagnjilskom zabranu, znaš onaj više reke... — Zar ti znaš kud će me poslati?
— odgovori Đurica ravnodušno. Moramo da se odmorimo u zabranu. — Baš dobro! — viknu Simo i radost mu zasija u oku. — Umorni smo kao đavoli, pa da se malo prilegne.
Kad uđoše obojica u sobu, ona se trže iz sna i zasja joj radost u oku, ali se odmah zatim pribra, namršti se i po licu joj se razli velika srdžba. — Gle, zar si tu!
Što ubi ovu devojku, nesrećniče ! — obrte se on Đurici. A Đurica gleda namršteno, prezrivo, u nepomičnu paćenicu. U oku mu sija izraz zadovoljene osvete, ali ne prozbori ni reči...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
355 MOJ JE PREDNjAK 356 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 358 BOROVIČANI SKAČU U MAGLU 359 SELjANI I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI POŠAO U MOSTAR 361 NIJESAM BAŠ IZ SARAJEVA 362 BAČVANIN I GRK 363 PUSTIO BIH JA NjEGA, ALI NEĆE ON MENE 364 ĆOSO
— Taman ćemo tako, hraniću te petnaest dana. Onda ženi naredi da mu svaki dan daje po oku lješnika. Tako Grbo provede u zatvoru četrnaest dana hraneći se lješnicima.
čorbu s kupusom i krompirom; na bravinu metni crljena luka; skuvaj pitu od tikve i pošalji nam dobra šenična kruva i oku rakije. Tako rekavši, uzme jednoga zeca, — s njim u torbu, pa na oranje. On k oračima, sve lijepo: — Merhaba!
— na bravinu neka nareže crljena luka, pa neka skuva pitu od tikve, ama neka ne zaboravi dobra šenična kruva i oku rakije. Tako rekavši, ispusti zeca, a on bjež̓ pa u šumu.
ZA OKU SOLI POŠAO U MOSTAR Došao nekakav seljak na pazar u Sarajevo, pa pošto je prodao nešto malo vune, otide u jedan dućan
U MOSTAR Došao nekakav seljak na pazar u Sarajevo, pa pošto je prodao nešto malo vune, otide u jedan dućan da kupi oku soli, te upita dućandžiju: — Pošto podavaš oku soli? — Kao i svakome, — odgovori mu — po trideset para oku.
pa pošto je prodao nešto malo vune, otide u jedan dućan da kupi oku soli, te upita dućandžiju: — Pošto podavaš oku soli? — Kao i svakome, — odgovori mu — po trideset para oku.
— Kao i svakome, — odgovori mu — po trideset para oku. — Ma zašto, bolan, po trideset, kad u Mostaru oka je po dvadeset pet para?
Seljak, za inad onoga dučandžije, vrati se kući bez soli, pa sjutridan osamari konja, uzjaše, te pravo u Mostar i kupi oku soli. Kad se peti dan vratio kući, upita ga žena: — Đe si bio, bolan, ovoliko dana?
Kad se peti dan vratio kući, upita ga žena: — Đe si bio, bolan, ovoliko dana? — U Mostar sam hodio da kupim oku soli za inad ciganskog dućandžije Sarajevca, koji hoćaše da mi zalukavi pet para.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.
Ozbiljan lik ti sad preda me stupa Ozaren mišlju i životnom snagom; U tvome oku i duša se kupa, Ženska i čedna sa nežnošću blagom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Znamo da je on u starobalkanskoj varoši bio naglašeno zatvoren. Mnoge su ograde i granice postavljane ljudskome oku, sa gradiranim zabranama u kretanju.
Svi ti tanani opažaji, kojima se u pozadini nalazi folklorna i mitološka primesa, očigledno pripadaju oku školovanom na iskustvu modernog slikarstva.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je Sofku na prozoru gornjeg sprata, odakle silazi, prolazi pored majke i odlazi da otvori, ali majku izjedno drži na oku. Pa i kad je kapiju otvorila, jednim krajičkom gleda na došljaka a drugim i dalje na majku.
čak su i pomoću kontrastiranja individualnih crta oštro oponirani, svejedno sadržaji koji se u njihovome oku i duši prelamaju dobijaju istorodan opis.
čitaocu su pokazani isti objekti (ptice) koji iz prvog prostora šalju nadražaje i oku i uhu (vide se i čuju se), a iz drugog samo oku (vide se, ali se ne čuju): „Prskajući blatom drveće, travu i
pokazani isti objekti (ptice) koji iz prvog prostora šalju nadražaje i oku i uhu (vide se i čuju se), a iz drugog samo oku (vide se, ali se ne čuju): „Prskajući blatom drveće, travu i pse oko sebe, nagnao je konja nizbrdo, ka Dunavu.
do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Samo je svaki od njih prigotovio po dvadesetak dukata, a u bisagama pored čuture sa žeženicom po oku najlepša skopljanska duvana — da obdare slučajne susretnike koji žudno traže ukraj puta ovake namernike.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ da ode u vis gore, — Ne dâ s’ videt’ oku mome; Ja osećam bol otkida I žalim za njome. Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja...
Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam stranputice; Padni, sneže, nek’ zaneme
Ti si sa prošlosti Skidao prašinu, Dobližavô oku Maglovnu daljinu. Tome si se odô Srcem, dušom, s trudom, Ma da se to naplaćuje Sirotinjom hudom.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
toržestvuje, zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodružestvu boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu nepostižno. SARA.
Tada će (hm) sunce Sjajno svoje lice, U Helene oku U visprenom skoku S radostiju gledat 3adovoljsatv’ osećat. POZORIJE 8.
Miljković, Branko - PESME
su prizori, s one strane krvi gde voće otrovno raste, siđoh, tamo gde uskoro noć će pokrasti sazvežđe suza koje će u oku mi zriti. O, u slepoočnice se svoje nastaniti. Evo me bez odbrane ispred strašne samoće.
Jao, vreme strmo izraslo iza lažnog Susreta čula u umu. Nevažno Sprema u svemu viđenom poraze Oku i uhu dok sazvežđa silaze Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo Štivo korenju. Tu sam iznemogo.
ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što stražari Lukavstvo pozajmljenih događaja, Neizrecivo a naučeno ko vreme, Varko, u tebi udes i slučaj spaja, Gde
reči slutim, Ponor u ruci anđela što stade S vatrom na ulasku u zavičaj mutni, Da dan pronađe pre nego što sine, U oku i voću tamni obris raja, Nestvarnost punu volje i žestine Koja u nama kob i slučaj spaja.
Večna noć u krvi izmišljenom oku slepim zidom preti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim.
To je cvet u ispruženoj ruci, to je cvet koji se približava. to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu. To je cvet uha, bučni cvet, cvet što raste pa nakovnju i na radnikovom dlanu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
tako se jednako odgovarao, a pošto je popio Z—4 čašice rakije, te time ublažio onaj suvišan bol koji je ispijao suze u oku i nije im dao teći, on se obli u suzama i plakao je dugo, dugo, jecajući kao malo dete. Kukavni deda Stojane moj!
gmižu hiljade krupnih, belih crva, oči ispijene, usta široko razjapljena, a iz njih i u njih kuljaju rojevi muva; na slepom oku vidi se crna mala rupica koju je kuršum prožegao, oko nje zapečena krv. Smrad da te uguši...
« A ti, sama čudovište, praviš to i od čoveka u koga se useliš. Stvaraš: »Umesto srca guju, Umesto duše bes, U oku divlji plamen, U ruci samokres.« »Na čelu teški oblak, Na usnam' teški smeh, U smehu crnu kletvu, U kletvi crnji greh.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Eno vidim razdraganu Jednu milu pticu malu, — Sve to vidim u tvom oku, Kâ u nekom ogledalu. Tu je sunce, sela, crkve, Tu su vrti puni cveta, — Tu ja gledam, tu ja gledam, Ne treba mi
Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada.
Leva strana naših grudi, To je njeno igralište; Ima nokte kâ u tigra, — Srcima se našim igra. Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, — Da joj platiš trenut sreće.
Molovô bih slike vedre, Sve što oku vašem prija; Mesečina kako j’ meka, — Kako zvezda jato sija. Kako lepo zora rudi; — Kako s’ divno sunce rađa; —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vid ćete mi vi uzeti, Oku mome plač doneti Pomračnome. Oči moje, vi begajte, Zla tolika ne gledajte. Oko mamno, čarodejno, Jeste vabjašč
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
Mimo čamca lete smejuća se vesela brda, Bregovi grdni lete, divno pozorje oku. Ali kakva strahota! Zlobno s’ isprečile gore, Propašću čamcu groze, ishod preprečen svaki.
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona. Po tri krsta, tri poklona Sve tri duše učiniše.
Sjajna meta na istoku U zemljama boljeg sveta Radivoja tavnom oku Već jedanput već zatrepta, — On radosti suze proli. Al’ još samo brdo jedno Mora preći momče bedno!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
vidim da sam nestao „Da mene nema više u meni —“ Po ovim mojim gadnim ritama Serdar se stari ne da poznati — Po oku valjda?... U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.
U oku mi je Nevolje gorke čemer i jad. Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hl
Jesi l’ na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče krvave Iz davno prošlog doba
“ A baš je doba to — doba nesrećno, Kad iz truleži mraka večitog Bolesnog mozga mašta svemoćna Usplahirenom oku iznosi Stvorova noćnih divlje obraze — Kad gladni vuci sa šakalima, Sa besnom rikom trepet rasprostrv Janjetu mirnom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Nabi, veli, tu škrljačinu, obuci kabanicu, pripaši sabljetinu, uzjaši ata, a već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — Što ne natočiš čojeku čašu rakije, Mićane?! — nabreknu jedan na kotlara.
Simeun iskapi na dušak. — Đe ono stado' ja? — 'Nođe: „A već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — ispravi ga kotlar. — Da!
“ — ispravi ga kotlar. — Da! — „A već, veli, ne gine ti oku dvije rakije popiti, pa onda kô kakva švapska gerenalina među Majdance, te čini, kaže, kako te pamet tvoja uči!
ono zna, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi, napraviti od aršina aršin i pô, od oke pôke, a od pôke oku — kako kad, a?! E, de-de sad kaži, nemoj vrdati! E, moj sinko! Zelen si, zelen kô zelena grana u gori zelenoj.
Bojić, Milutin - PESME
I dok poljima njihov kikot zvoni, U njinom oku blista mir grobova I protežu se, kô senke jablana, Likovi hladnih severnih bogova. I biše deca Svetom Rečju zbrana.
I, osamljeni, kraj svojih vatara Vere su našli u pesmama snova. I sad u oku njinom se odmara Sen davno mrtvih severnih bogova.
I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, kô ton jada Tih osmeha je moja duša rada.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap. ŽIKA: A nauka nije espap, je li?
SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar. SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.
SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar. SPASA: Jes', gospodin-Žiko, tako je kako ti kažeš.
Jakšić, Đura - PESME
pun miline, Kako jezdiš, kako letiš I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se, Kozak, setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polegô bi tanku zmiju, Megdandžiju bedeviju, Preko polja da se vine... Ali gde je zemlja lepa?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Broć se jede protiv kostobolje (ŽSS. 307); takođe je i lek protiv »poganice« u oku (GZM, 12, 1900, 150; SEZ, 14, 229); b. skuvan u vinu izaziva menstruaciju (SEZ, 14, 241).
, pelena, kadulje, sleza, GZM, 20, 1908, 347); uvobolje (parenje v., SEZ, 13, 344; GZM, 4, 164); čmička na oku (sok od zelene v., SEZ, 13, 379); krastâ kod stoke (istucano lišće, іbіd., 429). Istucana zrna v.
Sredstvo protiv čireva na nogama i bradavica (GZM, 12, 1900, 150; 152; ZNŽOJS, 11, 269), i kod čmička u oku (njegov sok nakaplje se u oko, іbіdem, 152); takođe od grčeva u materici, vodene bolesti, žutice, padavice (GZM, 4, 161).
Ćipiko, Ivo - Pauci
—'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim. Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su došli, starac potraži
novi dućan praviće takmicu dućanu blagajne, koji bijaše otvorio pop Vrane za družinare, a već davno gazdi je trn u oku. ...Jednoga podzimnjega dana, kad se Rade opremaše u planinu, sudbenom odlukom bi mu javljen dan i sat dražbe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Uzaludan bi mi bio svaki izgovor. Prohor bi prosto rekao kako mučeništvo više prija božjem oku od stotinu molitava izgovorenih u komociji i telesnoj prijatnosti. Lako je brbljati. Reči su ništa.
Najposle sam izgubio strpljenje pa sam počeo sve one praške besomučno mešati, što nije promaklo svevidećem Dimitrijevom oku. Ležao je na krevetu zadovoljan kao krpelj koji se sit napio ovčje krvi. Bezglasno se kikotao.
Država gledali popreko, što su se vazda kotili po zemlji otporni na istrebljenje kao vaši, nesreća i napast, čmičak na oku, žulj na nozi, svrabež među plećkama gde nokti ne dohvataju. Ko zna kako su saznali za Saborište.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu mu težak umor a u oku plamen juga. To je Riga, sin Jelade, majsko sunce koju greje, I potomak hrabrih Grka s Maratona i Plateje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ili, još bolje, u obrnutom redu. Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku. To otkrivanje je uzbudljivo kao igra lepe Salome.
Novi svetovi otkriše se Galilejevu oku. Niko više, tako je on rasuđivao, ne može tvrditi da je naša Zemlja središte sveta, jer eno oko Jupitera obilaze
no, zbog njihove ogromne daljine, to kretanje ne izaziva promenu rasporeda u kojem se one pokazuju našem nenaoružanom oku.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
pun miline, Kako jezdiš, kako letiš, I krvavom šaškom pretiš; Pa još kad se Kozak setiš Tvoje lepe Ukrajine, U oku ti plamen sine, Polego bi tanku zmiju, Megdandžiju – bedeviju Preko polja da se vine – Ali gde je zemlja lepa?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne možeš da zaboraviš svoj nekadašnji užarski zanat. BEKČE (produžava pevati): Ako si pare nemame, Oku i pol sevdah imame. STANA Propao si, ali ti je glas topao. I još si me tražio za ženu! Umalo se ne prevarih i pođoh.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
porodično, od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.
Tek je vidim, ne znam o-što zašto, hoda po kući kao i obično ali u oku fenjer... Možda u njoj sevdah polako zori... sad je još dete, ali daće Bog, zapevaće jedared, doneće nam proleće u kuću,
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
ozari, i životvornu silu na cveće i useve, i na pestrenovidne livade, kojih rosa kao dragoceni dijamant ljubopitnom oku predstavlja se, pusti; — tek što jestestvo zatrubi i radosnim ptičice glasom ratar na svoju njivu, pastir s ovcama na
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
konjica noći Alah il ilalah Zografe Šta li vidiš na dnu noći Zlatno i plavo Poslednja zvezda u duši Poslednji beskraj u oku SENTANDREJA Bežala si do kraja večnosti Učinila još sedam koraka Prema severu Izvadila iz rajske reke Lobanju svog
već s koca gleda Ionako me nema i nema vas Pojmite li Po duši ih po žiži slatkoj Po rogatom mesecu na čelu Po šarci u oku Ne bi li nas bilo Za cvetnim ključem postojanja Na dno mora pasje krvi Bez osvrtanja bezbudućni za mnom Možete li Na
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ti mu je ne možeš dati! — Sunčeva majka zavrte tužno glavom. — Njegova sreća je u devojci s cvetom u oku, a devojka je u polju makova začarana.
« — pomisli žena i vide kako, krupniji od svih, izrasta jedan cvet, a iz njega izlazi devojka s cvetom u oku, smeje se i polazi k istoku putem kojim je žena došla. — Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame.
Kad neko nepoznat uđe u kuću već se snahi obraća kao svekrvi. U oku snahe, pa sina vide Lepotica prvo čuđenje, pa prekor. Uzdahnu Lepotica, a u zoru prvoga snežnog dana umre muž.
— Vidiš, sišao si. Koračaš! — patuljak se osmehnu, a u njegovom oku kao da zasvetle parče neba. Radana to podseti na priču o Princu oblaka koji luta nebesima, a kad se sunce počne
Konačno, naslikani leptiri i cveće zabava su i radost oku, mada ne onako veličanstvena i sjajna kakav je Caričin svetli lik.
Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san. Sve duže i nežnije je svirao, dok nije i jezero, i šumu i Mesec na nebu začarao.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće? U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće.
Ti bolno gledaš na me I setno mašeš glavom; I kaplje bisernih suza U oku sinu ti plavom. Kitu mi čempresa pružaš, Reč jednu šapćeš mi ti'o.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
likova snažno završavaju stara Jugovićka i Kosovka devojka: herojska majka „tvrdoga srca“, koja umire bez suze u oku, i junačka verenica, koja prevrće po krvi junake i zalaže ih hlebom i zapaja vinom.
i srebro i zlato, sajaliju čohu porezati; ne mogu se doviti Latini gospodskome na obrazu licu i gospodskom oku junačkome, što su đeca ti Podgoričani“. Petu knjigu Buru opravio, i po knjigam’ pozvao svatove.
ime devetka od povrća i sijena Tršićani (gdje sam seja rodio) davali su mu na poresku glavu po pet oka graha, po jednu oku težine i na kuću po junjgu masla; osim toga beglučili su mu ljeti u polju, i to otprije najviše u nedjelju, a poslije, kad
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku. Zbog toga je dugački Stric onako pažljivo skinuo svoj slamnato-kartonski šešir, a Nik Ćulibrk svoj kaubojski.
— odjednom se stvori Lunja. Još joj na očnim kapcima igra uzdrhtao list, šulja joj se kroz kosu vjetar, a u oku joj se krije vlažna šumska sjena. — Lunjo, kćerko šume, kako si to tako iznenada iznikla ?!
Samo se kroz drveće nejasno bjelasala nekakva bezoblična gomila, neznana njihovu oku, nikada dotle viđena. — Rat! — potišteno se javi poljar. Rat!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Oko oku dobra ne misli. Na zlo i vrlo brzi, a na dobro sasma leni. Žmi, pak muči. Bezdan dubine ne merim s mojom špicom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
na bunjištu, a prema kojoj je opet ohladneo, pa je tera od sebe; dalje, tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom oku ni to kad koja njihova koka pogreši, pa snese jaje u komšijskoj avliji, ili obratno, kad je i gde je opet komšijska