Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate... – A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo...
– Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate... – A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo... – Ne vidi se od granja!
– Mi nismo, a ti? – Ja jesam — kaže Luka — 1919, u mornarici. – Pa, kakva je ovo okuka? – Okuka ko okuka! Prebrzo si vozio, brate... – A gde je, do đavola, znak za krivinu? – Tamo... – Ne vidi se od granja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Već čujemo žagor ljudi, neko dozivanje, još nekoliko okuka pa se nađoh na malom proširenom prostoru. — Je li tu komandir? — zapita neke vojnike ordonans. — Ko pita?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Vlajko savi kažiprst leve ruke. — Ona na tome mestu pravi oštru krivinu. Mi smo prešli onde gde je najveća okuka. — On lupi prstom druge ruke u čukalj savijenog kažiprsta. — Tu smo bili najbliže bugarskim rovovima. E, ali pazi sad...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bio je ranjen u grudi i pljuvao je krv. Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Poslije kopriva dođoše na red vrbaci i zapušteni uglovi oko riječnih okuka puni visoke travuljine, rakita i divlje loze. Tu se valjalo probijati silom kao kroz afričke džungle i savane.