Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dok Božič, omatorio, olinjao, trči, ili bi trčao, za svakom suknjom, da ona nije prisutna, kapetan misli samo na svoju umrlu ženu.
Nisam hteo da odem, a da mu se ne poklonim. Starac ga je, kaže, slušao, sa rukama iza ušiju, kao neki olinjao, ogromni zec. Imao je iskolačene oči.