Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
7. Pobeda će (s nama poleti u pad!) olovom u pilulama da ti leči glad. Zavičaj će (gini!) u sunčani dan duboko u glini da ti nađe stan. Sloboda će (truni!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Mihaljević: „Ćuti, Aleksa, da od Boga nađeš, čuće Nemci pa će te olovom zaliti.” — „Ja” reče, „to Srbinu kažem, a ne Nemcu; a i Nemcu ću to isto kazati, i svakom.
trpe, i trpiti moraju do vremena, vas pak uveravam da sam vaš prijatelj bio, i jesam, da sam vas pomagao barutom, olovom, topovima, ̓ranom, sovetima dobrim, slovom i delom, sve sam ono činio što se gode moglo posredstvom mojim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ostali delovi puka stajali su na dvorištu kasarne, koja je bila kirasirska. Prvo su im oduzete čuturice sa barutom, i olovom, a posle su im kovači skidali „petliće“ sa pušaka.
Došao je svemu kraj. U idućem trenutku, Isakovič se, i u snu, trže, i povika: Nesrećnici, svu će vam decu Temišvar olovom zasuti! Dreka oko njega bila je zaglušna.
Sad nećeš! Uzalud se Pavle otimao. Isakovič je, kao izbezumljen, šaputao svetini da će im decu, Temišvar, olovom zasuti, da treba da jašu i hvataju Garsulijevog ubicu – niko ga nije slušao.
Na kraju sede, umoren, na neki panj, pri ulazu u Mahalu, pa je kao sam sebi šaputao: Nesrećnici svu će vam decu olovom zasuti!
Nije toga bilo ni pod Turcima. A kad Pavle dreknu, da ih je sve unesrećio Peja, i da će im Temišvar i decu olovom zasuti, i ona dreknu – da se Peji rušila kuća, a ne može biti carski befel, da se ruši kuća nad živim ljudima.
Zar da ona rodi prvo, a rodi ubici, ocu u lancima, ili pokojniku, koga su profozi olovom zasuli. Treba što pre otići. Ona je uspela da se spase.
Uzalud ga je Pavle opominjao da će ga Rusi, ako to čuju, olovom zasuti. Valjalo je, mirno, stenjući od muke, u štapskvarteri, protumačiti, na papiru, kakva je razlika bila, u Potisju,
Teodosije - ŽITIJA
I sa velike crkve skide kamene ploče i nju pokri olovom, kao što se vidi i do danas. Svršivši sve ovo u unutrašnjosti manastira Vatopeda, reče: — Ako Bog koji gleda na me
Radičević, Branko - PESME
102. Nesu bila zabravljena, Ali teška beu vrata, Kâ olovom zalivena; Al' opet i junak vata, Upinje se, nuto muke, Pucaju mu bele ruke! 103.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa. KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U šemu su plovile crkve, sa ogromnim senkama, i vrhovima pokrivenim olovom kao koplja. Neka zelena boja, od starosti, od vlage, od vetrova sa mora, ili ne„a čudna svetlost podneblja, ili samog
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tih je i blag kao ulje. Tup nož kao babini zubi. Ćuti kao da kamenu besediš. Ćuti kao zavezana vreća. Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
paši, tamo do Beograda; A on će, mudar, znati deliti Nekome kolac, nekom vešala, Gdekome, opet, za grm vezanu, Olovom vrelim oči gađati, Dok iz dubine čela bleđanog S zenicom crnom život ne pljusne...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zgotoviti lepe i temeljne, pouzdane svirale, s jakim jaračkim mehurom i prdaljkom ot čista slivova drena, i da ji nakiti olovom lepo, i rog takožde da bude slivov, a čto budet koštovati, to ja za plaću, kako svirile polučim, staraću se.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Pa je li teška!... Danče ranjeni!... STANIŠA: Nije ni rana — Ne vredi da se tako kaziva, Kad život nije vrelim olovom Ubilac tajni grud’ma razderô. MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?
Al’ nisam znao, svetla gospođo, Da jednih grudi tvrde kosture Dva živa srca hrane čelična: Jedno razmrskah vrelim olovom — On mrtav pade...
Šantić, Aleksa - PESME
64 Na očima s crnom noći A olovom povrh usta, Ukočena srca, mozga, Ležah u dnu groba pusta. Ne znam reći koliko sam U kovčegu snevô tako, Kad se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dorotejo, lila sele Derenčića bana, al' me, dušo, pripoznat ne moreš radi lica potna, naprašena, što posmidi prahom i olovom? Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže.