Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove? ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica!
BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!
Dučić, Jovan - PESME
VETAR Prenu se kao ptić u džbunu Plašljivi prvi dah i struja; No tek što siđe brdo, grunu, I oglasi se sav oluja. Na močvarnoj se izvi njivi; On — maločas što se splete U rupcu žene, konjskoj grivi — U nebo s krikom sad polete.
Jer ona ne zna za pravdu nego za silu. NA STENI Oluja, u noći, na jednom udaljenom predgorju na okeanu. Munje osvetljavaju na steni koja iz visine obala ponire u bezdan, crnu
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ujutru, nego pođite oko podne, pa onda morate noćiti u Čeneju kod gospodin-paroha, onog, onog što ga paori zovu: Oluja, vašeg i njegovog prijatelja...
Pak šta onda? — E, pa sad kaž’te mi, molim vas, još samo ovo: kome je isti pop-Oluja veći prijatelj, vama ili gospodinu Ćiri? — Pop Oluja!!! Ta meni, meni dabome!
— Pop Oluja!!! Ta meni, meni dabome! Te još kakvi smo pajtaši a prijatelji bili, i to još otkad! Još od prve latinske!
Iz razgovora je mogao domaćin, pop Oluja, primetiti da ni jednom ni drugom gostu nisu sve koze na broju. Pa kako je bio intimniji sa pop-Spirom, on ga na
— O, o! Ta šta govoriš! Šta govoriš! — čudi se pop Oluja. — Ništa ti ja, kažem ti, od svega toga nisam čuo. O-o-o! Pa ’ajde, zdrage volje, kako ti ne bi’ pomog’o.
« Ha, ha, ha. — Ha, ha, ha! — smeje se pop-Oluja. — E, pa sad laku noć. Bar ću jedared mirno spavati posle toliko nedelja! E, fala, laku noć!
— A, vrlo, vrlo lepa — veli zadovoljno pop Oluja i razgleda je — a šta je koštala? — Šta je, da je, — tek to nije ništa prema onoj tvojoj usluzi meni učinjenoj.
U zdravlju je ispušavao. ’Ajd’, odma’ zapali jednu, a ja ću da ti ispripovedim ukratko. Pop Oluja zapali lulu, a pop Spira mu ispripovedi sve.
Smejali su se obojica tako slatko kao što to samo zdravi i debeli popovi mogu. — E, česnjejši — oslovi ga pop Oluja, pokazujući mu novu lulu — vi mi i ne čestitate! Moram sam da vam se pohvalim.
— Ta služite se, česnjejši gospodin-Ćiro, — nudi ga domaćin... — Šta, valj’da vam se ne dopada kajgana? — reče pop Oluja, terajući guste dimove nadole preko kamiša na novu stivu lulu. — A, fala, fala! Nije to!
Afrika
Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa
Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu sobu nada mnom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Hteo je da se gospože Evdokije otrese, oslobodi. Nadao se da će ta oluja, letnja, luda, dok se sa puta vrati, proći. Da će ga gospoža Evdokija zaboraviti. Da će drugog naći.
Ona će posedeti malo, pa će otići. Dotrčala je da mu kaže da se sprema velika oluja i nesreća. Evdokiju muči nekakva ljubomora. Evdokija i ćerci samo o kapetanu priča.
Milo mu je da živi, od jutra do mraka. Ponela ga je neka oluja, diše, kao posle nekog strašnog zaguša. Oseća se mlađi deset godina. Ide u Rosiju. Na pragu je jednog novog života.
Mladost u nama, u takvoj prilici, smeje se i klikće, kao što oluja grmi, u oblaku. Reče mirno Božiču da on, Isakovič, nije ni na kakvu Teklu i ženidbu mislio, niti misli.
Vide njena široka pleća i ču kako piri vatru i u pepeo duva. Imala je dah kao da je oluja. Pavle nikad nije oslušnuo toliku snagu disanja. Bio je zanemeo od čuda.
Nije, kaže. Nego je oslušnuo kako sluškinja Žolobova potpiruje vatru, izjutra. Diše kao oluja. E taj će dah odneti sve neprijatelje Rusa, kao snežna oluja.
Diše kao oluja. E taj će dah odneti sve neprijatelje Rusa, kao snežna oluja. U familiji Isakovič se onda poče šaputati, tog dana, da, u Pavlu, nešto kroz glavu duva.
još za vreme patrijarha Čarnojeviča, koji je kukao da je njegov nacion, na burnom moru, u mračnoj noći, lađa, koju oluja ljulja. Starac je, videv kako nacion luta, a Gospod ne pomaže, posumnjao bio, u svojim pismima, u Boga.
Sva u borama, sva tvrda, vetrovima i zimom tučena, opaljena i zimi, kao od nekog večnog Sunca i stalnih oluja. To lice padalo je u oči naročito zato, što je oko njega bio beo žabo, sav u velovima, i uokviren crnom, svilenom,
Sunce je prosijavalo kroz manjež i konji su preskakali prepone, uz glasne uzvike jahača. Rusi su jahali, kao da ih nosi oluja, ili kao da su deca.
gomila odrpanaca, na konjima, sa kopljima turskim u rukama, to je bila, ipak, strašna konjica, koja je, kao vetar i oluja, zalazila, i klala, u turskim provincijama, ispod Beograda i Temišvara.
Ima da se sasluša! Isakovič je onda izrazio mišljenje da sirmijski husari, i Vengri, u Austriji, napadaju u gomili, kao oluja. Ne nose više koplja, oružje im je sablja. Pištolj je samo pomoćno oružje, u borbi oko zastava, u gužvi po ulicama.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moja uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a voštani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
No i ta druga oluja besova brzo se stišala, kad zađoše u Bavarsku, osiromašenu i izgladnelu. Vuk Isakovič ih je opet vodio jašući pred
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Slušajući, čovek je neprestano strepeo za zvuk koji je stizao do njega. Mogla je oluja srušiti motke, mogle su na žicu sleteti ptice prekidajući načas svoje nebesko putovanje, mogao se ovlažiti kristal —
da je sigurno nešto zgrešio u Beogradu, pa je odlučio da se na neko vreme skloni na mirnije mesto dok protutnji oluja.
Radičević, Branko - PESME
Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po gori, Pa obori, Krši granje, pa silena Čupa rasta iz korena — Seče Veljko
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Ovo mi liči na veliki pljusak! Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem. Kada oluja prođe, u potamnelu baštu ulazi beg Pintorović.
Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem. Kada oluja prođe, u potamnelu baštu ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje...
Kostić, Laza - PESME
— U to neki zvuk zabruja. Je l' oluja? Il' bujica ognjevitih repatica, Ti nebesnih bludnih guja? Ni oluja, ni bujica, to je cvrkut rajskih tica; — il' je
— U to neki zvuk zabruja. Je l' oluja? Il' bujica ognjevitih repatica, Ti nebesnih bludnih guja? Ni oluja, ni bujica, to je cvrkut rajskih tica; — il' je razleg od pesama iz najvišeg onog hrama nad zvezdama?
HIMNE I MOLITVE PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU za Srpsko pevačko društvo pančevačko Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo
Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ali jedne godine baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinograd.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zato trajem, zeman. Katkada noću u tišini slušam: Treperi prostor, rađa se oluja. Pulsira oganj u zvezdama zgrušan Po volji Boga slavuja i guja...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S leptiricom u ušima huk je meni blago trenje, a oluja, vetruština, jasikovo treperenje. U žamoru šumskog bilja, gde me zveri prepoznaju, šumi zvezda porodilja i cerovi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se nađe. Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!
Napetog jedra barčica juri, u susret kiši, oluji, buri, pramcem kapljice praše. Nebo se mrači u ruhu mrkom, oluja silna dolazi trkom.
“ TRI GALAMDžIJE Medved i svinja i s njima vuja grmnuše gromko — prava oluja: „Budalo ježu, bodljivi soju, zar tako ceniš straćaru svoju?!
Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.
Požuri, Tošo, potop je došȏ, brže, skitnico stara! Ne mrdaj brkom, ne žmirkaj okom, oluja ide, napreduj skokom! Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ispod kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vidimo kako priležu. Ah, što ne možemo da dobacimo i do one haubice... Nebo se zamračilo i munje svitnuše. Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom.
čini mi se tamo kod neprijateljskih rovova. Pucni učestaše, i onda, kao kada oluja iznenadno natera krupne kapi na prozorska okna, odjednom se ustalasa front i prolomi se pucnjava ludačkom žestinom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja... Grunu grom, pa se osu i razleže grmljava preko pocrnela neba... Kanu nekoliko krupnih kapi, za njima druge, češće...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na svima prozorima bele zavese i drveni kapci, isprepucani od zimskih, beskrajnih kiša i oluja. Mali brodovi, postavljeni na ogromne panjeve i grede, sa kojih curi katran, krpe se tu, i zakucavaju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Bilo je vreme, mišljaše on dalje, al' šta ću kad se nisam njime koristio! — Kao strahovita oluja projuri mi mladost i ne udari ni na kakvu prepreku, ne zaustavi se, dok ne izlomi mene samog.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI MRAK 226 VETROVITO JUTRO 227 MUNjA 228 PRIBLIŽAVANjE OLUJE 229 OLUJA 230 HRAST KRAJ POTOKA 231 SUŠA 232 IZVOR 233 JUN 234 ROSA 235 PREDVEČERJE 236 KUPUŠNjACI KRAJ
se noć, i zdesna i sleva; Zagrmi; isključe struju; A žaba, kraj potoka, ne znaš da l zeva Ili guta oluju. OLUJA Između oblaka otvoren šestar Opcrta krug, i nepogodu Objavi travi.
Rakić, Milan - PESME
Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.
Pandurović, Sima - PESME
Sada smo mirni: prošla je oluja... Aliluja! Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
To nešto nemilo, što njega tištaše, prionu u božiji časak i ostalima. Sva se lica pomračiše. Đakon vidje e će oluja prasnuti, stoga udari opet u šalu: „Fala Bogu, fala jedinome!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Odjek) 213 — Zvijuknu baba iz Dunava, pomete hodžu navrh mukora? (Oluja) 214 — Zuba nema, ruku nema, a opet ujeda? (Zima) 215 — Iza gora vila graje, / nosi vjenac oko glave?
(Odjek) 420 — Od čega nema senke? (Od vode) 421 — Šta goru lomi bez ruku, a lišće jede bez zuba? (Oluja) 422 — Šta može po zidu trčati? (Senka) 423 — Šta ne može voda odneti?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vladika, videći ga sasvim zabunjena, dođe mu na pomoć. Episkop: „Dosta već, Malenica kukavče! Ala si, brate, kao oluja; teško onom koga ti okupiš i zapopadneš! Lašnje bi ko od gladna medveda utekao nego od tebe!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Majka svih reka već poverova da joj je najmlađa kći zaboravila svoju suludu želju, kad se jedne noći prolomi oluja. Kao vatrene zmije skakale su munje po nebu, a gromovi survavali stenje s planine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zaljuljano carstvo survalo se s vama. Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Pa da li se vaše pretskazanje ispunilo?“ „Kroz nepuna dva sata udari nezapamćena oluja“. „Zaista vrlo interesantno!“ „Jel’te?
I onda: moje obećanje deci obavezuje me da ga ispunim“. Oluja odobravanja i orkan radosti podiže se u narodu mališana, stara majka se nasmeši; to beše, kao što deca odmah opaziše,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sedam dana kako je ona nemilosrdno lila bez prestanka i držala nas pod strejama gde smo pobegli iz naših logora koje oluja uništi jedno poslepodne kad se pocepaše i poslednja šatorska krila i odleteše.
teorijski, za praktični ne brinem, samo teorijski, za praktični ne brinem“; Dok opet određeno vreme, koje juri kao oluja, ne proteče. A posle svoga četvrtog ispita nada kapetan Tasina bila je još jedino u ratu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U krađi i napadima bio je plahovit kao oluja. Jurišao je bez razmišljanja, kao besan kurjak u stado, na mirne domove; i poklao bi sve, da, se Vujo nije starao da uz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ali jedne godine, baš pred berbu, dune neka oluja, a iz oblaka ospe graduška, kao kokošje jajce, pa utepa ceo vinogtrad.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posmatrao sam oluja sa Pilatusa iz planinske kućice i slušao njenog domara kako mi čestita na retkoj sreći, ne samo zato što sam imao
divan prizor oluje onako kako se ona vidi kada se posmatra iznad olujnih oblaka, već prvenstveno zato što me je ova oluja sprečila da se istog dana upuštam u veliki rizik spuštanja i veslanja do Lucerna.
Posmatrao sam oluja sa Pilatusa iz planinske kućice i slušao njenog domara kako mi čestita na retkoj sreći, ne samo zato što sam imao
divan prizor oluje onako kako se ona vidi kada se posmatra iznad olujnih oblaka, već prvenstveno zato što me je ova oluja sprečila da se istog dana upuštam u veliki rizik spuštanja i veslanja do Lucerna.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zvona su prestala brecati na „neveru”. Sve se živo uplašilo i u se stislo, očekujući da prestane oluja. Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu. I u njihovu kućicu prodrla je i navrvila voda.
ratima i u uvalama, viđevahu se „ribarice” iz kojih izlažahu na kraj ribari da potežu mreže; a kad bi u moru bješnjela oluja, tuđi brodovi, što plovljahu po otvorenoj pučini, svratili bi u prostranu Velu uvalu školja da se zaklone od vjetra i
Za njom potrkaju ono dvoje djece, te sve troje hitro dođe na žalo. A oluja na moru već je zahvatila mah. Antica upilji: pogled u napadnuti čamac, ali već ništa ne razabire, samo joj se u ušima
— Marko, Marko! — na glasove odazove se Antica, i požuri, kao da može svome čovjeku u pomoć priteći. Ali oluja ne popušta: nebo se natuštilo, rekao bi sad će pljusak udariti, a jedva nekoliko krupnih kapi prostrance šiba ih u lice.
Biće da mu i krmilo već ne služi! Antica, gonjena jezivim strahovanjem i crnom slutnjom koju oluja povećava, ide naprijed, no dospjevši na krajnji rat škola, nema kud dalje, — ustavi se; vjetar je udara sa svih strana i
A neće da pada pljusak, da ubije vjetar i more! — Zlo je! Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar.
Oluja nosi prama Propadu, — prijegorno reče u vjetar stari ribar. I suton je danas raniji, čamac u njemu izgubio se, a oluja ne popušta. Već svi vide nesreću, pa se Antičinu plaču pridružiše i dvije žene iz društva.
Gledaju u prazan, potamnio prostor, a u ušima ori se oluja, prelijeta im preko glave i odzvanja se silnom hukom i lomljavom u borovoj šumi u docu.
I sama se čudi kako se to s njom moglo dogoditi. Dok je oluja bješnjela i dok je gledala u napadnuti čamac, trgala je briga i bol za svojim čovjekom; poslije, u noći, morijaše je
Svi ćutimo iščekujući da oluja počne, pa da brzo oduši. I ne čekasmo dugo. Po palubi začu se padanje kiše, pa zatim nagao pljusak.
Starica ćuteći plati i to. Uto blizu smo luke, a i oluja popušta. Kapetan uzlazi uza stube, a mi za njim. Starica se iz uljudnosti odmakne, pustivši gospodu ispred sebe; ja
— ponovi jezivo i skrušeno. Propovjednik nastavi: —Sveta naša mati Crkva milostiva je: ona je kao kvočka što, kada oluja nasluti, pod svoja meka krila sakuplja svoje piliće da od oluje ne nastradaju!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
mukte (tur.), besplatno. nȅrŷka, nesreća. njiviti, negovati. ordija (tur.), vojska. orkan (do tal.), jaka bura, oluja. oskvrnjen, nečist. palma, visoko drvo žarkoga pojasa.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Samba me podseća šta sve još treba kupiti. Za „lampu-oluja“ kaže: „Pa bon, il i a pa bon isi, otr!“ Odmah po ručku žuto platneno odelo zamenjujem belim, radi posete koju ću sa
Jedini sam ja ležao smešno nasred puta, na postelji, sa stočićem kraj nje, kao da je neka oluja odnela celu sobu nada mnom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Zauzeti borbom s fronta niko i ne opazi kakva se oluja sprema šancu s boka i leđa. No to su opazili naši s Rujevice, u najkritičnijem trenutku, kad smo mi jedva odbijali
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Po uzdasi plove glasi — Vaselenu obli poj — Sve uzdiše... više... više... o ljubavi večitoj. Pa nabuja, kâ oluja, — Ao jada golemog! Al’ me tekne kad odjekne Od praznine srca mog.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Često oluja, kad se kloniš beda, U kući mirno počivati ne da; Hita bezvoljne međ metež i bunu, Nesreće punu. Nevinost često
Bojić, Milutin - PESME
I ti si miris u kom beda spava Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi U atmosferu oluja i studi, Gde zimske zvezde prah taštine taje!
Nastasijević, Momčilo - PESME
On trubi, trubi u predvečerje strahobni rub. I vidim, samo što pagubom ne bukne kužna oluja. I čujem, samo što strahobno u skladu ne zahori Aliluja. TRAG Čudno li me slobodi ovo, čudnije li veza.
Za svoju glavu gde zakon da nađem? Vazda me mori plač i jecaj ljut. Dah jada moga dune kô oluja I nosi Bogu moj vapaj i krik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neko promoli glavu kroz otvorena vrata napolje i odmah se vrati. Reče da se napolje ne sme, jer oluja nosi šindru po dvorištu i skida ploče sa krovova konaka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prignuvši se kao guja, Konj Okeanin mrsi grivu, I s frktanjem, kô oluja, U daljinu leti sivu. Kliče pana, kao čajka, I sve bliže meti stiže, A za njome vitez gmiže Kô čivutska taratajka.
I ona, umorna teško, sad k nebu podiže ruke, A vetar, u tome času, pronese potmule zvuke, Nalik na zvuke zvona. Oluja strašna se diže, No udar crkvenih zvona do njenih ušiju stiže, Kô težak, gromovit prekor.
I onda, zahvalna Bogu, Trže se, i obvi ruke oko njegovih nogu I oči podiže k nebu. A dotle oluja stade, I jedan svetao zračak kroz tavne slojeve pade I polja obasja sobom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Napred! - Šta je ovo? Meni huji oluja u glavi, krvne žile biju kao maljevi, nestaje mi daha. Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli ste
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Još je to posle podne naišla i oluja i jaka kiša, i nebo se nije raščistilo. Crni debeli oblaci jurili su kao mahniti, premetali se jedan preko drugog, a
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ljubov je za sangvinikera plamen od fosfora; za holerika oluja; za flegmatika da se nađe u poslu; za melanholika bolest; za mladoga igra; za starog klepetuša na prasetu; za bogatog
Šantić, Aleksa - PESME
Moji su očevi buntovnici sveti, Sa dušom oluja što hrli i leti, I krilima zlatne raspaljuje luče... 1912. POVRATAK Mrem... Sa mojih njiva eno drugi žanje...
Već iznad mene minu i prohuja, Kô razuzdana široka oluja — Pomami njeni kad je s mora gone. Jošte se vidi. Kao požar neki, Krvav i sjajan, u prostor daleki Gubi se, eno, i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ja ću da zaobikolim malko, pa će da iskoči ubavo, kako pod indžilirski plan!... — reče i ode kao oluja. — Što, što! — viknu zaprepašćeno Jevda i huknu: — Tugooo! Što gu puštismo?! Oće da ni napraji niku muku i rezil!