Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ovde-onde metne svetlica i potutnji: sprema se olujina. Ivan iz kože da izide. Sto puta je istrčao na drum, pa tamo stojao i osluškivao; prilegao je zemlji, ne bi li čuo
On zadrhta sav, od glave do pete. — Uh, samo da to nije! — jeknu. Pa jurnu iz kuće napolje. Olujina otpočela... Munje su šibale crno nebo, kao usijane ličine, a grmljavina se razlegala dubravom... Strah neki obujmi Ivana.
Tišina ovlada. Niko ni da dahne. Čula se grmljavina i kišne kapi što lupaju po drvenom krovu. Najedared dunu olujina strašna kao da je smak sveta... Dok ti se otvoriše oboja kućna vrata; vetar povi plamen na ognjištu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oni su mu bili spasli život. Stajali su sad iskrivljenih nogu, obangavili, kao da je neka olujina bila prešla preko njih. Bili su se zagrlili, konjski, preko vratova, iznemogli.
Mnogo je tada takvih oficira bilo, i u Slavoniji. Olujina selidbe, koja je bila opustošila Temišvarski Banat i Pomorišje, još nije bila stigla u Slavoniju i Karlovački
Radičević, Branko - PESME
Sniva junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu.
Al' Mileta grdan sniva sanak: Sniva junak, e, kâ juče, lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa, kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina: Sad sve gori, sad kâ noću tavno, A vijuče vetrina pomamno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ovo je mare krizium, more opasnosti, ovo ovde, mare nektaris, nektarsko more. Ovo je mare procelarium, more olujina; ovo je mare nubium, more oblaka, a ovo, mare humorum, vlažno more. Ovo poslednje ime dirljivo je glupo.
pokazala su da se u Marsovoj atmosferi stvaraju oblaci, magla i vetrovi, a katkad se onde razbesni i prava pravcata olujina. Mars je jedan svet za sebe. Ali od toga sveta, mi odavde, sa Zemlje, vidimo veoma malo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Šta se ljutiš! meni njegova ograda sprdnja. Žene bivaju energične kao olujina. Savina žena će odraditi i pozajmiti, ali će dovesti daske.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Postali smo unezvereni. U ravnici nigde zaklona, a onaj nas gleda u teme. Sa visine kao da se sruči olujina, ali sada je gađao negde levo. Sigurno traže bateriju. Nama je lakše.
Petrović, Rastko - PESME
”I uputićeš, uputićeš srcima naše zvuke, Ko je iz olujina dosad izdvojio naše jauke: Jedini ti si kroz rudokope reči svirao ove zahuke; Ti, kroz planinu, sviralu dubio za naše
Kao olujina, tako Sunce, divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore: Kidah zastor, zatvarah okna,
Kao olujina, tako Sunce divlje navali kroz prostore; Dotle disah mir; zaleteh se strašno na prozore Kidah zastor, zatvarah okna, trz