Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Siđe Radan polako s kola, da bar volovima olakša. Kad, ali — hoće ono da ga obori. Omane da strese — ne možeš maći. Priteže, kosti mu pucaju. Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, devojke često naberu uoči Đurđevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom!
Kostić, Laza - PESME
zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
blažena cika, paklenom strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
živoga groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
britkih mačeva kad se povede poslednji boj, bogu što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne omane, Ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I Februar može da ti nâd omane, Da preda te stavi ogromne teškoće: A ti s’ drži Marta, i on nešto može, Samo ako hoće.
A ti moraš čekat’, ne smeš očajavat’ — Za Avgustom ide Septembarac blagi. E pa nek’ se desi da i on omane: Očajanje nikom ne donosi dobra, Čini se i nevešt a u sebi misli: Ha, evo Oktobra!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ne bojte se! — teši me vođa. — Bugarski merzer. On retko omane preko rova. Mislim se, idi do đavola i ti, i taj merzer, koji me je gotovo presekao ovde, a tek šta će bi ti kad se
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
A kakve su lepe ogrižine kad tko koga u računu omane, kad ko lažljivu obligaciju načini i drugog do kostiju oglobi, ili tuđe imanje sebi prisvoji, ili karte zabeleži i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Izišli smo iz oblaka i pod nama je magla, kao neko talasasto more. Poneki mlaz posuklja iznenadno iz nekog ambisa, omane preko nas i lice se najednom ovlaži. Na brkovima ljudi se uhvatio led, a iz usta bije gusta para.