Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Poštarka, već mnogo omatorela, predaje svaki dan mister Džimu poštu za Pavla, pita kako je gospodin, naučila neku englesku, razume dosta Engleza,
Ako i omatorim, ne mari, naživeću se, a kad htednem udaću se, i kvit pos'o.” Magla je smetala da vidi da je već omatorela, i da se prosci ne javljaju.
: „Zorenu višnju niko ne trga” — pa se višnja razbrekće kao da se i koštica pretvara u meso i sok; prostije rečeno: Nata omatorela, prestala da boji kosu, raskrupnjala se, ali vešta da šije, odeva se kako punom telu najbolje stoji, i još je pomodarka
— „Ali samo sada, kad ste, kažete, u nevolji... znate, omatorela sam, leđa da puknu.” I zaista su pucala leđa; i pekao je Natu stid, kad je prvi put unela tuđ veš, i osetila kako kao