Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To lice je sad bilo tvrdo, kao srebro za medalju, izrađenu u kamenu opalu. Nije više ličio na omatorelog konja, ni ovna, nego na neku zver, grabljivu, nosat – sa očima, ne više u pepelištu sivom, nego u nekom srebrnom sjaju.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Glavinja psina za njima, njuška tajnu poruku, a u mirisu te poruke greh, preljuba, zlosrećna sudba njegovog omatorelog gospodara, u stopama kopita vrančevih vonj znoja muškog i ženskog, miomiris parenja, slatkasti šmek suza, miris uzdaha i