Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A drugim, izvanredno svesrdnim naporom ona se podiže i munjevito i očajno prope; ali, u isti mah, nenadno i nespretno omače zadnjim nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se zajedno s njim preko ivice mosta
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Bijeli miš omače se iz svog sanduka i upade u sam džak! — U pomoć! — dreknu njegov gazda i poskoči pola metra uvis, a okolni radoznalci
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Šta, zar tako?... Ti mi sam otvaraš vrata! teraš me iz kuće, je li ?... teraš me! Obarač se omače... njemu samo zakipe nešto u grudima, pojuri u glavu, obuze ga svega i on dreknu, zakrešta, jer ga već izdadoše glasne
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Koči uzbrdo! Kapetan Velja pomodreo od muke što mu konji neprestano padaju. A pešaci dobacuju. Ali kad se omače jedan rudni konj, i povuče za sobom vojnike, a jedan pešak dobaci: „Drž ga, bre, za rep!
Ali on ili ne čuje, ili zbunjen misli da će ga baš sanduk zadržati. Sručiše se u jarugu... Omače se i konj. Ali se zaustavi negde na polovini, pokuša da se digne, opet pade i osta ležeći.
A konj zastane, odmerava, zatim skoči i onda unezvereno gleda kuda će dalje. Poručnik Branko se omače i udari čukljem noge u ivicu kamena. Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo...
— Hajd, ordonansi!... Ukrstite ruke pozadi konjskih sapi i zapnite! Okolni navališe štapovima. Konj se omače prednjim nogama, zadnji deo tela mu se izokrenuo i pade porebarke. Još dva puta se prevrnu i u podnožju se jedva pridiže.
Vojnici zagalamiše. Neki razmahnuše štapovima. Preplašena životinja omače se niz obalu n reka je ponese. Na onoj obali privlačili su žurno konopac od ruke do ruke, bilo ih je preko dvadeset, i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Otkuda tu, gde su oduvek bile trske, zamak? — Šta je to? — omače se Starcu s usana, a Srebrno devojče se nasmeja i reče: — Naša buduća kuća. Tu ćeš mi biti ženik! Luda mala!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
stomak Moj stomak GDE JE ONAJ RUČAK LAK RUČAK LAK TU ŠTO BEŠE NADOMAK NADOMAK Ja mu rekoh STOMAČE RUČAK NAM SE OMAČE PREMALO SMO RADILI DA BISMO SE SLADILI Jednom kad je pao mrak Pao mrak Ja obukoh crni frak Crni frak I krenuh
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tako je stigla i nadomak jaruge potočića ponornice kad joj se na nekom glatkom žbunju omače noga i ona kliznu u duboku rupu, skrivenu u gustu paprat.