Dučić, Jovan - PESME
PESME 98 POLjE 99 SVITANjE 100 SUŠA 101 ĆUK 102 ŠUMA 103 MRAK 104 SUNCE 105 KIŠA 106 OMORINA 107 BOR 108 VETAR 109 NOĆ 110 APRIL 111 BUKVA 112 MRAVI 113 NEDELjA 114 DUŠA I
Okna se gase; i noć zija Jeziva. Kanda u te dobi — Na pragu stoji vesnik kobi, A zidovi su puni zmija. OMORINA Prepukla zemlja žedna vapi, Od Ilin-dana oganj prži; Korito rečno prazno zjapi, Jedva se list na grani drži.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
uštapila, znoj iskuvao obraze, i od onih obraza u ogreѕѕe napravio baš prave škembiće pa ona zagušljiva i zaparna omorina sve strašnija, dok ona bradica i dalje onako isto podrhtava, i svi gledaju u nju kao da žele da se to bar jedanput
“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio. A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo mučilo se nad frontom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tog četvrtka – desete nedelje posle Duhova, godine 1752 – u Beču je zabeleženo da je, od ranog jutra, bila teška omorina i velika zapara. Čak je i voda, u šafolju, u kom se Isakovič, dugo, pirkao i prao noge, bila mlaka, kao bara.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju. A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi. Jedino je Tanasije bezbrižan, objahao lafet i zaglabao klip kuvanog kukuruza koji je
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Oborene glave izađe Arhimedes iz kraljevog dvora. Noge mu klecahu, glava tištaše, a beše velika vrućina i omorina. Kad se nađe pred velikim zdanijem varoškog kupatila što ga je Hijeron nekada dao sazidati, a on sam ga snabdeo svim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ SVEDOK Bila je omorina, pa su u toj vrelini sudije bile strašno izmorene. Nebrojeni svedoci ništa nisu mogli da posvedoče o delu radi koga su
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A povremeno sevne munja i iz daljine dopre potmula grmljavina. Omorina je. Vazduh je zagrejan i teško se diše. Pri odblesku munje ukažu se trenutno planinski vrhovi, koji tada izgledaju još
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
se sećam jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu ili da se zavučem negde u hladovinu i da odremam dok omorina ne prođe. Ipak sam otišao jer su proklete muve bile nesnošljive; zujale su mi oko nosa kao oko kakve crknute mačke.
Gledam ispresecani predeo. Jaruge su se isprečile, izukrštale. Vrzine i rastinje svakovrsno. Omorina je — slama mi volju. Htela bih, a ne mogu da se pomerim s mesta. Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta?
Bile su dosadne sipljive kiše, noći u mokrim šumarcima pod drvećem sa kojeg kaplje voda, žega i omorina na prašnjavim putevima, smrad konjskog znoja, smrad prljavog ulepljenog veša prionulog za kožu, posrtanje po džombastim
Vedro je, stenje je suvo, toplo je, nije omorina, nemam prečih poslova. Ništa me ne boli. Poletan sam i čio. Dakle, danas je taj dan. Đavolji klik ili ja!