Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Lice joj beše sve nagrđeno i onakaženo od neke unutrašnje muke. — Hoćemo ... ili upravo ne znam ni ja. Tamo je sve ravnica, nema planina. A što pitaš ?
Zadahnu ga dim od baruta... A dole na podu beli se onakaženo, slabo lice, iz usta teče krv... — Bratiću!... Braćo!... Pomoć!...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Htede potrčati očajnom detetu, ali je zadržaše. — Stoj. Ne valja se vraćati! Podneše joj pomodrelo, obeznanjeno, onakaženo tugom dete. Ah, prevelika svoja sreća ne dopušta čoveku da razume tuđ bol... Povraćeno dete krete očima oko sebe...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— prozbori gazda Dmitar, gledajući onakaženo lice zlikovčevo. — Kako ga je gajila, tako je i prošao — odgovori učitelj. Ljudi nastaviše da iskazuju jedan drugom