Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Vide, kaže, dolinu ljupku, zelenu, koja ga Cera seti, a koja se zove – kaže Hurka – Ondava. Kraj puta, teče rečica, bistra, kao suza. Ide, trezvenim smirenijem, ne sebe, nego svoje žene, i deteta, radi.
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobičan mir u zemlji otkuda se popeo do Duklje.