Upotreba reči onim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... ...Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha!

Ta ko je još plakao za onim suvim korovom što ga vetar zimi po glatkome snegu kotrlja?! On nema roda, on je uvela, pogažena biljka, igračka vetrova,

Ali ono njegovo zdravlje, onaj veseo bezbrižan pogled, ono ponosito držanje, zdravi, jedri i rumeni obrazi, prema onim tužnim izrazima sakupljene gladne sirotinje... beše gadno, nesnosno!... Ja ga ne smedoh pogledati...

bliže; a kad sam se dotakla usnicama njegova visokog bledog čeda, on se kao iza nekog nemilog sna trže, pogleda me onim velikim grahorastim očima, pa onda se tužno osmehnu. „Grlice, jesi li gladna?“ pitao me je neobično: uzbunjenim glasom.

Tu mi ranjen Aleksa sa dobrim čiča-Markom u okovima leži; tamo, opet, na onome kraju što je Galatima okrenut, pod onim suvim bagrenjem, onde je naša ostavljena kućica koju su Madžari tri puta palili, u kojoj sam ljubila i plakala...

a kad joj je Živko rekao da joj je doveo i snahu, ona sleže ramenima, ali mi ništa nije prebacila, nego onako tiho onim staračkim glasom reče: „Lepo, lepo, deco, kad se vi zavoleste i jedno drugom omileste. neka vam je srećno i ajir!

Ali g. kapetan? „Da ne bješe pod onim imenom, ne šćaše se bojat’ od uroka“. Oči mu behu izbuljene, a na debelome nosu puno crvenih bubuljica, usne otoboljene,

— Ta, eto, noćas ubio nam arhimandrita, baš pod onim orahom što se raširio ispred crkve... Onom njegovom dvocevkom, lepo pa namesto...

Obradović, Dositej - BASNE

Začinju i rađaju neke glave premnoge stvari svaki dan, no čemuje sve to podobno? Lukavim lisičićem, ili onim malenim letnjim mušicama koje u isti dan kad postanu — u taj ih i nestane.

Taki će za vsegda ostati, i porod će još bolji po sebi ostaviti! A blago će pred bogom i onim roditeljem biti koji se o tome postaraju i potrude da njihovi unuci i unuka unuci bolji, pametniji, sljedovatelno i

Kako im se mučno rastati od svojih slasti! Ne spominju nimalo ono što su uživali, no žale i tuže|za onim što ostavljaju.

” Naravoučenije Na isti način može se ovo reći i onim sujevernim koji od živih s nepravdom uzimaju, a mrtvim za dušu daju.

Prekrasno uči Isokrat: „Staraj se da si telom trudoljubiv, a dušom mudroljubiv; da s onim ispolnjavati možeš što za dobro nahodiš, a s ovim da predviđaš što ti je polezno.

Šest meseci sve narodnje banje s onim knjigama su zatopljavali za koje bi danas premudri Inglezi sve indijsko drago kamenje kao toliko peska dali.

jednom rodu i jeziku takove drvene i nečuvstvene kaluđere našao ni poznao koji za ženom ne uzdišu, ne čeznu i ne ginu. Onim drevnim u neprohodimim livijskim pustinjama pustinikom (kako žitija njihova glase) vozdušni, ili bolje da rečem: črez

Našto su onim poslednjim, ištećenim i poraboštenim Atinejcem i Makedonjanom prva njihovih starih viteštva i dobrodjetelji razve na veću

na koji način vozbraniti ženami svoga vremena da ne nose na haljinam zlato, učini takov zakon da se to dozvoljava samo onim ženama nositi koje su poznate za nepoštene, i tako ti se taj običaj namah preseče.

strasti i zloba koje velikih gospoda i bogataca srca neprestano grizu i muče; a ftoro, što se zadovoljstvuju s onim što imadu.

Ee, baš! Pak zar ove reke iz jednog mesta izviru? Podalje se tebi valja izmaći ako si rad k onim rekama doći! To su, ako ćeš da znaš, Tigar i Efrat, Nil i Gang.

Lekcije davati onim koji uprav žele učiti se, to je moja sladost i radost; a takovih želatelja, gdi se god ljudi u dobrom sostojaniju

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

DIM Šta se ono dimi nasred póljā? Ono tamo, pod onim oblakom? Iza onih sedam žutih slama? Zar je ono nasred póljā peć?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja odem onim Turcima što su sa mnom patrolirali i kažem im: ,Nije vajde, ne mogosmo sačuvati, Nemci evo de pređoše, no vi idite u

” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g.

kumpanije podeljena, jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj crkvi idu, a svakoj crkvi išlo je po 8 i po 10 sela, i tako ti kmetovi zvali su se sreskim

Veće narod uveri se, da mi imamo sporazumije s Nemcem, i da će nam skoro vojska doći, i tako sad počnemo grad onim topićem tući. Vladika Jovanović dade Puljeviću i drugi onoliki topić, te ga Puljević u Varadinu opravi.

Kad smo mi iz Ostružnice pošli, ostavimo Aćima Doljanca iz Ostružnice da se prikuči onim kućama i da i̓ u ovo i ovo vreme zapali pak da se ukloni.

” Sad ja ovo njegovo pismo mojom rukom prepišem i onim stričevim pečatom zapečatim i, aki bi na Vračaru bilo pisato, s datumom avgusta poslednji̓ dana potpišem i adresiram:

Mi uzmemo prošenije i polnomoščije sa sobom i pođemo za onim činovnikom ne vrlo daleko u jedan dvorac. Prođemo dve sobe i u treću, gde nas dočeka minister inostrani̓ dela

̓vata se, makar je bez nadežde, a koliko bolje drži se gde tvrdu nadeždu ima, kao mi na Rusiju, — i koliko sam žalio za onim pismom, kad mi je trebalo da ga pokažem samo, no nisam ni znao gde je.

od nahije najboljega i pravosudnoga čoveka, i tako od svake nahije po jednoga sa sobom vodi, i svakoga krivoga dade onim ljudma te presude, i kakvu kaštigu oni izreknu, on, Karađorđe, dade svojim momcima te izvrše.

ne da, i da on nije ni s carem ni s drugim pašalucima okolnim u kavzi, no samo s beogradskim dahijama, subašama i sa onim koji zulumćarima pomažu, i tako javi, da svaki Srbin slobodno u Paraćin radi kupovanja i prodavanja može ići, za to on i

Pitao sam: kako bi pomoglo se onim ljudma koji dole sede, pak teraju i̓ ili u Rusiju ili u Tursku ili da se ovde potpišu?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A kad se udari na svinje, onda se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom — roga... Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka.

Senuše mi svetlaci pred očima... Podignem se, a ono došlo već do vrljike, zamahuje onim rogom, na me, a viče: »Stani, stani — ne beži!

Ništa ti bog ne dade, nego stade piska, cika, pucnjava, kao da kokice kokaš... A on udri zagrći onim žarom; a ono pišti, puca, istura žiške čak u pajante... A on jednako zagrće, dok se već ne utaja.

I mi se nečemu nadamo?! Mrka kapa, zla prilika!... Sutra da se nešto otme Bosna jali Hercegovina — ko bi upravljao onim narodom, nego opet mi činovnici i starešine. A kako ćeš mu, vraga, upravljati kad te se ne boji!...

Kelner donese još dve čaše piva pred njih. Dugajlija uze čašu, kucnu se s onim mladićem, pa iskrenuvši dopola ubrisa dlanom usne i reče: — Eto, zbog toga je, moj Pajo, bilo i potegni i povuci!...

Ele, tako u razgovoru stigoše već do kuće. Milisav okrete svojoj kući, a Sreja sa onim momčetom na Milunove vratnice.

Dokle Milun skide bubanj, koji mu se beše nabio čak do ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i nestade ga nekud niz potok.

ili raditi svoj zanat; da gazda Milun mora opraviti Sretenu bubanj ili mu nov nabaviti; da je dužan platiti Sretenu da onim ljudima što su se žalili opravi sudove ili, ako to neće, da im mora u novcu dati naknadu.

Milun nije naknadio štetu po rešenju ni Sreji ni onim ljudima. Sreja se nije više pogađao pod najam, nego je započeo svoj zanat i kojekako životario.

Ćir Trpko imao je jednu naviku, koja se nije baš tako slagala s onim njegovim pravilom »sos račun«. Kad prvi put čuje nešto, pa bilo to istina ili ne bilo, on primi sasvim za gotovo i više

— O, vi'te, molimo vas! — čudi se još pomalo Pupavac, a već mu otišla pamet za Savkom, poklonima, kapitalom i onim zloslutnim brojem što ga se vezao pa da bi i on što rekao upita: — Koji li je danas, gospodine, molimo?

Ako sutra ne osvane gde je zakopano bilo, oderaću te... Gle ti njih sad!.... Pa još benetate koješta po mehani s onim vašim ludim popom!... Kapetan je prilčno mrzio pop Stevana, te se tako i sad izreče o njemu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Obojica dugo ćutahu. Turčin je puštao dimove iz svoga dugog čibuka, a pogled mu je leno išao za onim kolutima... Najedared zapita: — A kako žive pop i kmet? — Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta.

Misao se njegova otimala od zabune, ali ona beše tako zamršena i prepletena, tako prignječena onim lenim nemarom da se ne može ni maći između zidova tesne lobanje... Sunce je bilo već na smiraju.

Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Turčinu, pa onim drvenim tučkom što je beli luk maločas njime tucala — raspali Turčina posred temena... Turčin se izvrte.

Onda se vrati u odaju, naruči da mu donesu kavu, pa, puštajući guste dimove, stvaraše u onim kolutima lepu sliku... — Hajde, hajde, Crna Baro!... — smeškao se on. — Ide vrijema i nosi vas meni na peškeš!...

Miloš sasvim naivno odgovori: — Može biti. — I, poslije, čuo sam da se ona tamo sastala sa onim lopovom, Stankom. Miloš opet poče gubiti svest, preblede kao krpa. — Ja ne znam — jedva izgovori. — Čuješ, Milošu!

Ja ne znam šta vam je... Pa, čujem da ste čak i Aleksi u kuću išli. — Jesmo. — I tamo sedeli s onim lopovom njegovim!... — On nije lopov! — reče pop ozbiljno. Ivan ga pogleda. — Šta veliš, pope, šta?

Tako sve milo oko njega, a u njegovoj duši pakao... On je nesrećnik, i preko svega još voleo Jelicu, voleo je onim strašnim ljubavnim žarom što bi bio kadar sagoreti sve kao plamen... I sve je tu, i ona opet nije njegova.

Ubio bih ga kao ništa!... Onda sam ga promašio, ali sad ga ne bih promašio!” I odoše mu misli daleko, daleko za onim oblacima što se žbunaju po plavome nebu, kao mali jaganjci po zelenoj poljani... O čemu ti nije mislio!...

Ivan odusta od namere, samo da bi ga umirio. — Dobro! — reče on. — Ali sutra ću se računati s onim matorim!... Hajde lezi... Lazar se spusti na postelju, ali nije hteo pustiti ruke očeve. Osvanu dan.

Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode... Čudno li čovek žudi za onim čega nema! Ali on steže srce. — Nećeš, Turčine!... Nećeš mi rečce izmamiti!...

U šanac je smestio nešto pešadije, a ostalo je razasuo po onim čestama. Vojska što je u šancu bila nije vodila borbu; to je bila glavna trupa; a čarku su zapodevale s Turcima one

Ona sagla glavu, oborila oči zemlji, pa se lepo videla senka dugih trepavica što je pala po onim rumenim obrazima. Beše zaboravio da joj pusti ruku. Osećao je raj držeći njenu ruku u svojoj.

Dučić, Jovan - PESME

A u prozore, pred kojim stoje redovi crnih čempresa, bije jesenja kiša. Ona bije ponekad onim tragičnim ritmom i ledenim kapljama kao kiša što pada po hladnim mramornim pločama na groblju, a ponekad uzbuđeno,

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ućutasmo. Ali ja njega ipak poznajem! Ili ga, valjda, poznajem po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona

Ubrzo bi postavljena sofra, i mi večerasmo. Posle zadimismo. — Je li, Joco, — reče mama — šta je, boga vam, s onim nesrećnim Đorđem, Đorđem Radojlovićem? Kao nekim mađioničkim štapom, preda mnom se stvoriše opet njih dvoje.

Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se smeši onim malim, kao jed zelenim očima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuljage. Dođoše oni, velim.

Bogzna dokle bih ja tako virio, da me se opet ne dotaknu majčina ruka. Ništa mi ne reče, samo onim blagim očima pokaza put vrata. Ja — ne znam zašto — odjedanput skidoh kapu, poljubih je u ruku, pa iziđoh napolje.

A u Burmaza je kći — kći i po! Da projašeš, što kažu, pored nje, pa da ona prevali onim pustim očima, očas ti mrkne svest, i jedva se držiš na konju. Ama se Arsen naviknu na njene oči i ne plaši ih se.

Arsen se našao na muci. Da mu je samo da ga ne pogledâ onim očima, a on bi njoj sudio. I ponegda turi ruku pod pojas, zaglaba čibučić, a batinu uzme preko srede; ali čim ona

Prokleću i vas i sve inadžije i ubojice onim putirom ondje, pa onda živi ako možeš. Poslušajte me, pošljednji vam put kažem; vas ste četvorica svemu zlu kolovođe.

Ujedanput zagrmje popov glas: — Ikona! Ikona! Mi pogledasmo kroz prozor, a sveti Sava gleda onim istim mračnim i ozbiljnim pogledom na nas sve. Pop poletje na jedan prozor.

), ipak bih se dobro čuvao svakog koraka koji bi me vodio do ma kakih izjava i sporazumevanja. Ti znaš da ona nije u onim godinama u kojima se „provodi ljubav”, stoji celu noć pred avlijskim vratima i čeka se „ljubavnik”, pa se posle cmaka

Pored nas svaki čas protrčavaju deca s onim čegrtaljkama u rukama i ljudima od hartije, koji, kad ih povučeš za konac, šire ruke i noge i klimaju glavom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Dakle šta kažeš: fini bled mladić! Zar je to prilika za onu njenu cveklu?! On bled, a ona s onim njenim paorskim rumenim obrazima — pa tek ono njeno paorsko ime! Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna!

bio od onih mnogih salonskih lutaka i glupaka što se odmah u prvi mah umeju da nađu i dopadnu u ženskom društvu sa onim dosadnim stereotipnim frazama od kojih su nekoliko tuceta napamet znali, i time plenili ćurkasto ženskinje; ali koji

im odlazio i donosio knjige koje su zajedno u bašti pod orahom čitali, i zajedno uzdisali ako bi što žalostivo bilo; na onim tronljivim mestima Peri bi drhtao glas, a Melanija briše tankom šnuftiklom nos, da bi predupredila potok suza.

i trže se kao oparena od tarabe kad spazi Šacu koji joj, iako lep momčić beše, dođe sad gadan, gadan kao sam đavo sa onim njegovim smejanjem. — He, he! Tu sam, tu — ponavlja Šaca. — Sram vas bilo!

I naposletku svršilo se tim da je Šaca bio poslužen dudom, onim krupnim »španskim« dudom kakvog nadaleko nije bilo, a nabrala ga je Jula sama svojom rukom; birala ga k’o golub zrno,

Fajn žena, što jest; žustra baba! A šteta što nije u mojoj »parokiji«! Pa čeres toga baš i mislim da se promenim sas onim mojim pajtašom i kolegom, onim Mićom, jerbo to je njegova parokija, njegov kvart, — pa da vi’š ondak veselja!

A šteta što nije u mojoj »parokiji«! Pa čeres toga baš i mislim da se promenim sas onim mojim pajtašom i kolegom, onim Mićom, jerbo to je njegova parokija, njegov kvart, — pa da vi’š ondak veselja!

— Pa od onog jauzna, Sida drvlje i kamenje na nas ovamo... Da propadnem u zemlju pred onim mladim čovekom! Od njega me najviše sramota! — Oho! Pa to ti meni nešto krupno kazuješ!

A onda gospoja Persa napusti svoju sluškinju, onu šindivilu Eržu, što su je spevali u šoru s onim mladim apotekarskim subjektom, da trucira gospoji Sidi...

Deca se raduju bešikama od koje će gajde napraviti, a stariji kožurici i svima već onim đakonijama koje se obično dobijaju od jednog tako ugojenog a posle zaklanog i spremljenog svinčeta.

mese sutra ujutru ’leb, tamo ću svrnuti ujutru na vruću lepinju, a i da im kažem da sam nacunj’o trag nji’ovim vrancima, onim ukrađenima. A sad: laku vam noć svima, pa i tebi, Rakila, dindušmanine moj jedan. — Laku noć, čâ-Nićo.

— Znam, čula sam za tvoja čuda i pokore! Čula sam šta su te koštale one čizme i one kacabajke onim Madžaricama u Kun-Sent-Martonu što su ti svu noć igrale čardaš... Zato si ti sad i doter’o do pasa!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Baca im u krila, lica. — Nasiti se, prosjačka vero. I, radostan, poskakujući, odjuri u varoš s onim što je naprosio, pevajući iz sveg glasa. Obično ide u one mehane po čijim štalama spava.

Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima. i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te. Nije to krst. I ne boj se, još nećeš ti umreti.

Što god naiđe uz put: krpu, prut, kakvu tuluzinu — sve, jednako drhteći od zime, sa onim istim plačnim izrazom lica, skuplja i zajedno s parčadima hleba, lukom, paprikama i drugim što je naprosio, meša.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

I ona bi rado za vas pošla. — Ja ne branim; samo, oprostite mi, moram iskreno kazati, kako stoji sa onim bez čega se u sadašnjem svetu slabo ko ženi? — Razumete miraz? — Pogodili ste.

zna tako raditi kao peštanski fiškal; drugo prokator a drugo fiškal; drugo, kad uzmeš našeg, znaš kako je, onaj je s onim rod, onaj je prijatelj, onaj onog mrzi, pa je sve jedno s drugim spleteno, pa otkud se suncu nadaš, led te tuče.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I on je osećao: kako ludilo ljudske prirode sve više podleže onim mračnim i tajanstvenim silama, kako svom onom neuporedljivo snažnom i drhtavom strašću raste, širi se, izbija u punom

I tako zanet onim sladostrasnim opojnim osećajem on je sanjario kako grli, miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom

I neizdržljivo mučen baš onim pojavama, on se brzo podiže, upali sveću i uze jedan zavežljaj njezinih pisama, marljivo složenih, pa ih stade po redu

da ide za osmatrača na crkvi, umirivala ga je donekle i on je čak osećao zadovoljstvo što se najzad, svršilo sa onim groznim duševnim mukama, dvoumicama i kolebanjima.

On zgrabi jedan karabin što je ležao pored njih i stade bežati. I tako zadihan, sumanut, sav u znoju, obuzet onim strahom životinje koju besno gone, bežao je ludo, izmičući zrnima što su prebacivala i sa čudnim osećanjem da oko njega

A suton se spuštao i boje se gubile postepeno dok je on bijen po čelu i obrazima onim šašljikama, sav izgreban, žurio, lomeći kukuruze između kojih se provlačio.

garav i krvav vijor pomrači mu svest i dok je ranjena noga sva drhtala u krvi on se ludački zaplaka tresući se onim obamrlim telom: „Jao, jao, šta ja to radim, jao, šta ja to radim?

krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne uzeše na leđa, smenjujući se tako sve do previjališta, gde ga je neki lekarski

Sede lepo ljudi u toploj kafani, pošto su se dobro naspavali, napili i najeli i oduševljavaju se onim pobedama, što ih opštinski doboš objavljuje, i tako se njima ponose kao da su ih baš oni, i niko drugi, zadobili.

na svetu, i razbijaju čaše i ogledala sve do svanuća kad zarede po ulicama i pod prozorima „prave serenade“ onim ženama čiji su muževi ludi te se lomataju i mlate tamo po blatnjavim rovovima.

A već o balonima-osmatračima, monitorima oklopljenim, aeroplanima raznim, sumarenima i onim cevima preko 24 kalibra ne vredi ni govoriti, jer se onda o tome nije ni sanjalo.

s tornjem, po sred koga je udarila razorna granata, jednog od naj težih kalibara, stropoštao se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog

Afrika

Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu. Ja uvek tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom

poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.

Time su ga molili da ih oslobodi klanjanja jer ništa nije zamornije. Neki već i jecahu, zahvaćeni onim brzim ekstazama koje obuzimaju Afrikance. Pođosmo za njima u drugi kraj sela, gde se crni seljani skupljali na igru.

Mlade žene–ratnici sabiraju se u tesni polukrug oko tam–tama, i, previjene nad njim, one pevaju i igraju, onim istim prostim, brzim ritmom; ruku opuštenih, očiju sklopljenih.

Tumač prevodi: — On kaže: „Ne ide se!“ N. samo prebledi. Govori onim njegovim najodlučnijim glasom, koji je sve spušteniji što je bešnji i pretećiji: — A, dakle, ne ide se!

I igračice liče takođe, sa onim nadignutim lišćem pozadi koje se rastresa, na ptice koje pred spavanje rastresaju sa perja sve što se preko dana

Oko ponoći se vraćam istim onim putem u kampman, praćen upaljenim lampama koje nose obuveni starac i njegov sin. Radostan sam da sam opet u noći, pod

Bilo je apsolutno isključeno da tražim da gubavca odnesu na neku drugu stranu. Po svemu se videlo: po svima onim sitnim dronjcima, kalbasu sa vodom i uzicama što su oko njega, da je on na tom mestu i na toj asurici starosedelac.

Stanovništvo koje prolazi, bez lepote, bez elegancije, dronjavo i prljavo, ne može se ni porediti sa onim što sam video u Tripolisu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kakvi lepi ljudi, kakvi lepi, stasiti ljudi! Možete li da ih zamislite, kad budu orali, na onim poljanama, iza barutana? A odatle, do grada, mislim da iskopam kanale. Mislim da produžim Begej do Jozefštata.

Ali neće u jobađe i neće u napoličare. Toliko je bio zadovoljan, onim što Garsuliju reče, da je malo falilo pa da, po svom običaju, pogladi svoje, svilene, plave, brke.

Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade. Pogleda muža onim svojim crnim očima, pod sraslim obrvicama, a Đurđe htede nešto da kaže, ali samo odmahnu rukom.

Nerasvetljeno je ostalo samo pitanje, kako je Isakovič mogao da nestane iz dereglije, u onim strašnim barama Begeja, kad je, pri izlasku iz dereglije, spavalo nekoliko pasa, a spavala, su i dva prateća husara,

Činilo mu se kao da neki Isakovič nije, iz Temišvara, ni izišao, i, da još stoji tamo, pred onim traktirom, gde je bratence ostavio. „Kud sam pošao?“ prošapta sebi, umorno.

U strahu da joj se, pri rastanku, muž, i švaler, ne potuku, gospoža je, dakle, njega uporedila sa onim zecom kod koga smrdi. Svratila dakle, u prolazu, zecu – da se kod njega nasladi.

Nikada Isakoviču ta žena nije tražila novaca, za sebe. Izlazila je nakraj, ćutke, sa onim što je dobijala od njega. Morao je samo da joj izdržava familiju.

Sve je u tom svetu bez veze sa stvarnošću, sa razboritošću, sa celishodnošću, sa onim što je očigledno. Naprotiv, taj trenutak, pri tom ljubavnom sastanku, ta svađa između Isakoviča i gospože Božič, u

Na kraju, guščje pero je zabeležilo nekoliko kovrdža, kao da neke divlje guske odlaze, u maglu. Kad se među onim, namučenim, poniženim, razdraženim, oficirima, koji su stanovali i krili se u Engelu, raščulo da je Isakovič papire

raskreči noge – u stav slušanja – a noge su mu bile deblje ispod kolena, pa je stajao čvrsto – pa dodade učtivo: da se u onim krajevima, na granici, javlja mišljenje da je za njih bila dovoljna nesreća što su morali da napuste Serviju, sa

Kako je Kumrija odbila da se vrati Trifunu, pa je odbila čak i da mu da decu. A šeta se, po Mitrovici i Oseku, sa onim balavcem, pod ruku, kao da ih je pop venčao.

Da je sekund-sekretar, Volkov, nezadovoljan onim što je Višnjevski, iz Tokaja, o Pavlu, premijer-sekretaru, Černjevu, pisao.

Teodosije - ŽITIJA

A šta to? Zamoli igumana, i zapovedi da se spremi sjajna trpeza, da se sa vojvodom i sa onim blagorodnima počasti, a ujutru da pođy kući.

“ A vojvoda sa onim blagorodnima primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao

I otpusti ga iguman da se odmori, jer ne znađahu za čežnju duše njegove prema onim pustinjacima, koja je izjedala telo njegovo.

igumanu, i ispovedi bolezan srca, ne tajeći uzrok svoje izmene, pripade i zamoli da ga blagoslovi, da ga otpusti da sa onim pustinjacima samotni život provodi.

je govorio to je i činio: moglo se videti da se sve više i više dobrim delima u duši nazidava, i stepenice ka Bogu onim viđenjem u svome srcu polagaše, i sa duhovnim ljudima razgovaraše, obilazeći i deleći milostinju onima koji po pustinji

prvom čoveku Adamu na počasti i podigavši se mržnjom na njega, vešto je udesio zlolukavi da i njega sruši istim onim visokoumljem i ravnobožjem kojim je i sam pao.

I Boga koji ga podiže uznošaše molitvom slavu zajednički sa onim koji ga je podigao. Mnogim korisnim rečima sveti poučivši otroka da shvati i ne zaboravi Božju milost koja se

Jadnim i poginulim sebe nazivaše, i kao što je, po Solomonu, srce osetljivo kao crv za kosti, tako je i njemu žalost za onim stvarima krv ispijala i mozak uspomenama izjedala.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Da istaknemo u isti mah njihove zajedničke osobine i razliku između njih, govorićemo o onim erskim grupama koje se najvše razlikuju jedne od drugih: o starovlaškoj grupi koju čine prave Ere, o grupi dinarskih

da oni nikada nisu išli za svojom vlastitom sudbinom niti se borili za svoje ideale; da se nikada nisu pokoravali onim velikim istorijskim strujama koje u punom sjaju težnji za nezavisnošću potresaju i zanose narode do dna duše.

god., reč je o podeli životnih namirnica stanovništvu; jedan stari, slepi uskok, koga vodi unuka, vraća se s onim što je dobio pevajući pesmu o Kraljeviću Marku a narod je u horu prihvata: svi su je znali.

Kod njih je više no kod ostalih Slovena razvijen naročiti ukus, grčkoaromunski ukus, za lepim, savršenim i naročito za onim što je „moderno“.

Prema tome kao da je stanovništvo ovih oblasti bilo istovetno sa šumadijskim i sa onim koje danas živi na Kosovu. Izgleda da je stara srpska kultura bila jednolika; ali je docnije ovo staro stanovništvo

ima uzan pojas grčkog stanovništva, koji je s jedne strane u vezi sa grčkim stanovništvom u Tesaliji a sa druge s onim u Trakiji; u većini varoši Sloveni su u manjini i većinu čine Grci, Turci, Jevreji i Levantinci.

Ako nastupi kakva politička promena, oni će se vrlo brzo vratiti onim Južnim Slovenima koji ih zauzmu. DVANAESTA GLAVA: NEKOLIKO ETNIČKIH GRUPA Bitoljsko-prilepska grupa (zapadnomakedonski

godine). Kako je ova oblast bila bez veza sa velikim moravsko-vardarskim putem, nije u masama učestvovala u onim velikim migracijama koje su zahvatile čak i Polog.

Utisak je taj da su ovde starinci bili isto stanovništvo sa kosovskim i s onim u vranjskom Pomoravlju, pa da su izmenjeni pod uticajem sasvim osobitog života koji se razvio u ovoj kotlini.

Nigde nisam zapazio više arhaizma u jeziku, naročito u naglasku. Život je u onim skrivenim kutovima duboko primitivan. Ja sam 1900.

Ljudi su dosta izmučeni od pečalbe i zarade. Ali su žene sveže i jedre, vesele i razgovorne. Odelo im se odlikuje onim, napred pomenutim, bogatim šarama zapadne Makedonije, naročito košulje, ali prevlađuje crna boja.

južnijih krajeva i javlja se jednospratna kuća, veća prizemljuša, od ćerpiča ili pleteri i mahom ćeramidom pokrivena sa onim glomaznim i nespretnim dimnjakom, koji je od pleteri i sa nadstrešnicom i koji zovu kominom.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Četvrtog dana sišao sam u Kertner ne bih li u onim kafanama gde uvraćaju naši mogao da se vidim s kim. Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Klinke, uostalom, nisu izgledale loše s onim svojim natapiranim tikvicama, iako su im kolenca i laktići štrčali na sve strane.

Nisam znao odakle da počnem, iako sam mogao da počnem s onim jutrom kad je Stanika kao zaboravila da postojim, a ja otišao u školu bez doručka.

On je prosto primoravao ljude da je obraćaju. Ja sam to znao kao što sam znao da će početi s onim kako je on u mojim godinama držeći pušku u ruci jurio fašiste po Sremskom frontu, bio ranjen i zarobljen, a onda pobegao

To me nije preterano privlačilo, jer nisam voleo hladnoću, pa sam ponovo okrenuo pogled prema drugom kraju šina, onim koji je išao za Atinu, Istambul, zatim preko Arapskog poluotoka prema Indiji i još dalje do Indonezije i Japana u

Hteo sam da pitam je li ih on krvavio, ili je to ista stvar kao s onim svedočanstvima, ali sam se zadržao na vreme. - Znam, znam!

Ležali smo na leđima i posmatrali nebo iznad sebe. Bilo je prozirno plavo sa onim sitnim oblacima nalik na talasanje reke u zoru, tamo u visini. Beo i nejasan, pri dnu vidika, pojavljivao se Mesec.

Bilo mi je jasno da će to trajati duže i opustih sve svoje mišiće. Sada je mogao da počne i počeo je s onim kakav je on bio u mojim godinama.

Ja znam da ću jednoga dana biti slavan, iako Rašida tvrdi da ono što ja pišem nema veze s onim što ljudi vole da čitaju. Koga još interesuju životinje, deca i starci?

Nisu mogli. Onda je on počeo da plače, a ljudi s onim velikim glavama skupljali su se oko njega čudeći se. Oni nisu poznavali ni suze, ni smeh. Rekao im je da pomišlja na smrt.

Ataman nije mogao da bude predložen. On je na vreme obavio sve to. A Popara? Popara nije znao šta se nalazi u onim pismima. Blaženi nišči duhom, jer njihovo je carstvo nebesko. Nisam želeo nikakvo carstvo a budućnost me ne interesuje.

- Nabaviću. - Onda se javi kad nabaviš! - malo čudo se okrete i opet pođe. Ponudih mu svoj nožić s onim đavolskim sečivima. Bio sam u stanju kad može da se ponudi sve. - U redu.

Za trenutak se setih lica moje majke, Melanijinih očiju, Bagrickog sa svim njegovim mačkama, onim što su te mačke značile, hoću da kažem. Zatim pođoh niz prugu očekujući bilo koji putnički voz za Beograd.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Sad se gospodar Sofra zahvali i lečnika nagradi. Polaze. No neće drugim putem, nego onim koji ide na drum prema Košici.

Mehanu je očistio od noćnih bludnika, kartaša, i svakog je lađara pozornim načinio da se sa ovim ili onim ne karta. Gospodar Sofra na platnu što je iz Krakove doneo jako profitira; žao mu je što još dvaput toliko nije doneo.

Ako se koja dopadne, pokudi ovaj ili onaj, ili živi ovaj s onim u neprijateljstvu, pa je stvar pokvarena. Šamika lako bi našao koju, ali čuje mati ili otac štogod, pa onda zna da već

No za vreme njegovog bavljenja, što je god video, najviše mu imponovala crkva svetog Marka u „Campanіle di San Oarco” sa onim lepim arkadima. A najmilija šetnja mu je bila od „Lіdo” prema „Chіoggіa”.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Na putu, on bi ga se setio kao nekog neočekivanog dužnika, čudnog, pod vojničkim klobukom, među onim svetom odevenim u anterije, sa fesom i brojanicama, sa kojima se Aranđel Isakovič mlatio, po Vlaškoj i Turskoj, i to

njenog krila, talasanje pod njenim svilenim venedigom, dok je ležala, on je sa zaprepašćenjem uporedi, u sećanju, sa svima onim Vlahinjama, Talijankama i Jermenkama što mu padoše šaka, po svetu, dok je trgovao.

I da to više nije. Razumeo je da je ta žena posle bila postala krupna i jedra životinja, koja je sa onim medvedom jurila po mraku, kao besomučna. No šta joj bi sad, to više nije mogao da razume. Njemu nije bilo do čekanja.

Bio je u to potpuno uveren. Ležaće sa njim, ljubiće njega i izgovaraće njegovo ime, tepajući. Umirala ona od požude za onim, ili ne, ne može ga stići. Ovamo on ne može doći, kao ni ta voda što neprestano šumi pod prozorom, kao ni taj vetar.

ljutnji svojoj, sav taj kraj kojim ga je proveo otac i brat, trgujući, on bi bio najradije spalio ili prodao, zajedno sa onim svetom koji beše, baš on, lično, naselio oko Varadina, a koji ga je obožavao.

Pokazati da se može ići do Bavarske putem koji je predlagao on, a ne onim, koji je bio naredio graf Serbeloni, đeneral konjice, bila je Vuku Isakoviču ipak glavna briga.

Obuhvativ, jednim začuđenim pogledom, vruće nebo, na kome ne beše nijednog oblačka, šume i padine bregova, zajedno sa onim što se pred njim događalo, Aranđel Isakovič ustuknu u kolima, ne shvatajući šta to može taj čovek, na zelenoj poljani, u

Širio je ruke prema večeru što beše zahladnelo, pa se, mučeći svoj mozak svim onim što je kaluđerima rekao i što mu oni behu rekli, a čega se više nimalo nije sećao, radovao svojoj snahi.

na vojni, tako je i njemu iznenada, uz ovu ženu, spao ceo prošli život sa duše, ostavivši ga samog, sasvim samog, sa onim što je još bilo ispred njega, do smrti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

³³ Regresija na iracionalno-magijski metod modelovanja stvarnosti dešava se u onim izuzetnim situacijama teškog razočaranja kada je osujećeno ispunjenje neke snažne želje, odnosno u kriznim situacijama

Za ženu u blagoslovenom stanju posebno je opasno da dođe u dodir sa mrtvacem i uopšte sa svim onim predmetima koji su delovi kulta mrtvih, jer to može imati kobne posledice po dete koje ona nosi.

“⁶⁹ Kada se dete s krštenja nosi kući, ide se drugim putem a ne onim kojim se došlo, ali izveštač koji je ovo opisao ne zna zašto se tako postupa.

⁷⁹ Kod Srba dete, sve dok je nekršteno, zovu onim imenom koje mu je pop dao na vodici ili ga zovu „Čore“, „Turče“, „Bugarče“, „Vlašče“ „Šileže“, ako je muško, ili

Samo ritualno šišanje izvodi kum, predstavnik predaka koji ima glavnu ulogu u domećem kultu, odnosno u svim onim ključnim, prelaznim događajima u toku životnog ciklusa: rođenja, krštenja, strižbe i svadbe.

3agonetka je sva okrenuta ka onim najranijim, najčudesnijim i najzagonetnijim fazama u razvoju, a o njima poslovica, koja nastoji da pruži čvrsto i

sistem najvažnijih vrednosti koje se bezuslovno poštuju u našoj patrijarhalnoj kulturi, jer čovek se uvek kune onim što mu je najdraže, najdragocenije i najsvetije: Bogom, čašću, dušom, pravdom, decom, ognjištem, suncem, oružjem, očnim

U patrijarhalnom društvu, zajednica i zajednički interesi imaju premoć nad onim ličnim, pojedinačnim i privatnim. Kolektivizam je jedna od glavnih vrednosnih orijentacija u ovom tipu ljudske

Igranjem različitih uloga (poistovećivanjem sa onim što ono nije) dete se personalizuje, odnosno saznaje ko je i šta sve može.

podršku detetu (sistemom socijalizacijskih postupaka i obredima prelaza) na njegovom teškom putu ka zrelosti, posebno u onim graničnim prekretnim tačkama u sazrevanju, kada postoji povećana opasnost da se dete sunovrati u prirodni, htonski,

znači da se mitsko-magijski model deteta, koji stoji u osnovi raznolikih magijskih mera u odrastanju, aktivira upravo u onim posebnim, izuzetnim, kritičnim periodima odrastanja deteta (intrauterini period, rođenje, prvih 40 dana, prohodavanje,

S druge strane, svetovno-iskustveno shvatanje deteta najviše ima uticaja u onim relativno mirnim, stabilnim periodima razvoja deteta kada ono intenzivno i uspešno, putem učenja po modelu,

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Odri Hepbern je, izgleda, najpre primetila mog snuždenog jelena i po, a tek onda mene. Upravo se ljubila s onim naduvenim Gregori Pekom, koji je u tom filmu igrao američkog novinara, kad se iznenada zagleda u parter desno.

Kako će se sporazumevati na francuskom iz škole? Snaći će se već ona... Voleo bih da vidim tebe, tamo među onim nepoznatim svetom! Pa šta? I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja? Meni je i ovde dobro...

koje čuvaju konsijerži, u Engleskoj su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put upoznali ljubav, na čijim su klepetavim poklopcima svi vaši vršnjaci dobili prve

Ali ona je bila još živa! I još su joj oči svetlucale onim starim sjajem iz pedeset osme, kada je u »Labirintu« igrala »Tintarela de luna« okružena zadivljenim gledaocima, sama,

Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole? – Sama među onim muvama? Četiri kaluđerice čuvaju manastir Svetog Mihaila, na brdu iznad Stona.

Raspirivao žar pod gradelama i gasio ga u sebi. Slavio nečije rođendane. Pevao bez sluha. Mumlao na onim mestima pesme gde ne znam reči. Vozio polako kraj slupanih kola iz kojih su odnosili mrtve.

pa sam panično pokušavao da zapamtim što više stvari koje će mi, ko zna kad, jednoga dana zatrebati i dobro doći — u onim jutrima, možda, kada prilikom brijanja ugledate u ogledalu svoje lice, a pod prstima osetite nečiju tuđu oštru bradu.

One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni prozori, njihovi dimnjaci, njihova

One se hvataju za njegov smešak lebdeći u visini usana. Ptice stoje u vazduhu na onim svojim mestima, tačno na onim mestima na kojima su nekada stajali njihovi omiljeni prozori, njihovi dimnjaci, njihova antena radio-aparata marke

Odjednom, među onim mirisima koje su ostavile ptice, Bel Ami odnekud izvlači miris putovanja. Njegove nozdrve se šire, njegova stopala

Sve je bilo moguće izdržati kada bi ga ona čekala na izlasku iz škole, u onim maglovitim jesenjim večerima u kojima ulična svetla pretvaraju sumorni grad u još sumorniju tamnicu.

U onim časovima pred jutro, kad su mladići njegove epohe ustajali u sobama zamrznutih prozora, nesrećni zbog dana koji neće don

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Dva su objašnjenja takvog odnosa: odveć smo obuzeti onim što je nesumnjivo i opipljivo, s jedne strane, a, s druge, uvek je bilo lakše govoriti o prividnom sadržaju književnog

i kad je dobra — što se događa retko, ali se događa — ispada iz okvira, narušava red, sama sebe dovodi u pitanje. Onim pridevom „dečja” počinjeno je svetogrđe prema uzvišenoj samosvesti Literature.

Dečja pesma, odnosno dečji roman, govore o onim stvarima, osećanjima i odnosima koji se bez ostatka mogu imenovati; nedovršeno, bezizgledno i nerazrešivo u dečjem

javljaju teškoće kompozicijske prirode; ton dečje, kao i humorističke poezije, u antologiji bi se nesrećno sudario sa onim drugim, dubljim, tragičnim tonom; to je osetio i dobro obrazložio Bogdan Popović u vezi sa Zmajevim pesmama poput one

Izneću neka zapažanja do kojih sam došao razmišljajući o ovom predmetu, i upoređujući ih sa onim što je drugde o njemu napisano.

Zaokupljen onim momentima postojanja koji su nevini, neuključeni u složene sisteme značenja, koji se jasno hvataju i lako prenose, dečji

idealnim medijumom svog prostiranja, dakle ne s razdobljem od šeste do četrnaeste, ili sedme do jedanaeste godine, već onim od početka do kraja sveta, od početka do kraja čoveka.

Možda je poema najtanja baš na početku, jer teško nalazi tačku koja bi dala puno ubrzanje radnji. U potrazi za onim što mu nedostaje da bi bio momak i po, dečak traži treću ruku od jednog „rukatog kosača”.

selo da se u njemu nikad ne smiri, na radost i trajnu zahvalnost dece, u kojima je i raspaljivao i utoljavao žeđ za onim što je daleko i tajanstveno.

Dragan Lukić je najizvorniji dečji pesnik u užem, specijalizovanom značenju reči. Napisao je mnogo, koristeći se i onim mogućnostima dečje pesme koje njegovoj prirodi ne leže.

Pesnik se opire onim slučajnostima koje bi mogle da ga odvedu u „neželjenom” pravcu, ali se, u isti mah, koristi njihovom pomoći, ako je

Zašto? Možda zato što ga izgovaramo vrhom jezika, tj. onim delom kojim kušamo hranu i piće, pa se d, na tom mestu, osladilo medom i sladoledom?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo. MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se? NANČIKA: On se čudio kako znam lepo madžarski. MILČIKA: To je i meni moj reko.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Na nekoliko dana pred smrt pisao je on: »...ako je što dostojno bilo u mojim načertanijam, sve to pripisati valja onim ščastljivim opstojateljstvam i onoj velikoj, jedinoj duši blaženago Josifa vtorago, koji je u svoje vreme premnoge

On ima sklonosti da se rasplinjava i često se gubi u razvijanjima koja su u slaboj vezi sa onim što hoće da kaže. Njegove periodične rečenice su katkada nerazumljive. Interpunkcija mu nije uvek sigurna.

Kad bi trebalo naći za ove pesme kakvu analogiju ili sliku, ja bih ih uporedio s onim istočnjačkim sabljama dimiskijama, čija oštrica seče glave, a čiji rez blista kao ogledalo.

U glavnim krajevima srpskim, u onim koji su davali ton i pravac celom srpskom narodu, nastaje slabljenje stare vere i oduševljenja, ljudi postaju skeptični i

ROMANI. — Veselinović je bio izvrstan u malim pripovetkama, u jednoj književnoj vrsti koju je on prvi počeo pisati, u onim »slikama iz seoskog života«, koje je on u srpskoj književnosti podigao na znatnu visinu.

Varoš, njen viši i složeniji život, moderna duša, sa svim onim što je nesređeno, protivrečno, nemirno, gotovo bolesno u njoj, — to danas mnogo više zanima srpskog pripovedača.

Milićević, Vuk - Bespuće

svojim pomamnim, plamenim vjetrom koji ulazi u duše, diže ih, kreće ih, buni ih, sa nadama, željama, ambicijama i svim onim nemirom koji zatalasava i goni naprijed; on strahuje od vjetra koji prolazi drsko i izvidnički kroz sobe, da mu ne

da ga svuda smetaju, uznemiravaju, da se svuda na njih podstiče, da ga oni guraju u stranu i da mu ne dadu da živi onim životom koji je bio odabrao.

Sremac, Stevan - PROZA

Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije, imao je nekoliko filijala po onim mehanama gde seljaci svraćaju.

Radičević, Branko - PESME

slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro vide jesti, Jarko sunce na nebo namesti.

unapred da ti vidi oko, Stoji brdo do neba visoko, Do vr vrška krasno i zeleno, A po vr'u divno okićeno Ta sve onim zlatnim oblacima, Sve zlatnima i sve rumenima, Kako, brate, kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim Radojicom? Kako šta je, rođo? Preslišaj ti njega, čati ko iz knjige, milina slušati. — Hm, Radojica!

Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru. — E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne

Nedjeljom ujutru, kad bi se brijao za onim stolićem, Lazo je ponešto i eglendisao sa svojim prezidentom, tražeći već upola zaboravljene engleske riječi da bi ga

se usturi kao na prozivci i osvetnički zavreča: — Neka me poljube na jedno mjesto zajedno sa Vilsonom, a vala i s onim drugim, de! Ostadoh ja vjeran svom rođenom Radi, bog mu se radovao.

Možeš onda misliti kakva je. Djed ga je dugo i dugo gledao, nasmiješen i ćutljiv, a onda mu se istom ote onim njegovim starim, dobrodušnim graktavim glasom : — I de ti reci, ko je sad veće goveče i beslovesno božje bravče bez

— Kamarat! Otme ti se to tek onako, s onim dubokim srećnim uzdahom kojim kazuješ da si narastao do neba, da si stigao do posljednje mlake loge u ovoj noći, da si

— Da, da, za žacmana. Iziđe iz zatvora pa odmah za nekakvog tamo feljbabu, Maksića. Ode i propade. Propila se među onim dušmanima, tugovala za našim svijetom, a onaj njezin preko praga joj dao nije, tukao je. — Tukao? — opet jeknu djed.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Hoćete li sad da ja vama na to odgovaram onako, onim rečima, kako ste vi meni odgovarali? Kad sam rekla da je sav od kadife, kazala si mi da je ženskast, a da je

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I to sve pevajući, klateći se, polako, jednoliko i smešeći se onim svojim širokim, otvorenim i praznim osmehom. I tako je provodio dane.

Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.

Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme. Poznao sam ih po onim zlatnim širitima. Ja ne znam zašto, ali zagnjurih lice u njih, jer su one mirisale na nešto što tako godi i potresa.

Ja i Mita ostasmo sami. On beše opet oborio glavu, zaćutao i jednako se zabavljao onim neugodnim, bolesničkim, pred smrt, čišćenjem kose, lica. A i ja zaćutah.

On se, kako izgledaše, beše zaneo u neko opasivanje. Valjda se bio raspasao, pa se sad stezao onim svojim dugačkim pojasevima. Na naše: dobro veče, kako ste?... samo odgovori: — Eto...

jest... da... i ona se noćas razvila, noćas... A Anica oseća da se to na nju odnosi, šta on time misli, kako pod onim „noćas razvila“ misli na njenog muža, na njenu prvu noć.

Kostić, Laza - PESME

il' svedilišta oskrnavni jaz? Al' moja je žestina uzalud kad vidim već, kad vidim i kad znam. da j' onim žarom planula mi grud što gori njim en' onaj sveti plam, ipak bi samo zato gorukô, da bolje vidim — grdna porugo!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I kao što je radio sa onim dobijenim od Vuka čobanina, činio je to i sa ovim drugim: razmišljao i reči nameštao, popravljao im stil i jezik,

Onda carica otide k onim devojkama, što čiste grad, i stane vikati na njih: — Tamo one ovakvice i onakvice! toliko me godina služite verno, a

Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedanput pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu.

I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

Anđeo im odgovori: — Ništa za to, ja sam zadovoljan onim što ima. Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga

On ode otalen i dođe na ono raskršće. Tude se najpre raskorači i zakopa. Onda zapovijedi onim momcima da kopaju. Oni počnu kopati: kopaj, kopaj, dok dokopaju do jedne stijene: Momci reknu: — Nema vode, nije

Kad podignu stijenu a voda pokulja na sve strane. Svjetina se obraduje, iskupi se i počnu i oni kopati. Voda proteče onim istim putem kud je i prije tekla. Čim je prokopô i našô vrelo, zovne ga vezir preda se da ga obdari.

Zar opet ideš pešice u drva? Kaže joj starac po duši kako je prošao sa onim novcem. Rasrdi se Nesreća, pa veli starcu: — Evo ti još trideset forinata, no sad bolje otvori oči kuda ćeš s njima.

U to dođe i mačka spolja, pa kad viće da nema žeravi pod onim kotlom što mu je rekla da poda nj najviše loži, sjeti se da je ovaj gledo šta se u kotlima vari te će mu reći: — Jesam

Nagne se nad onim kamenom glavom, i šnjom počne tući o kamen govoreći: — Udri glavom, trijes te božiji ubio! Osveti se, nigdje ti do

no vidješe negdje u gori đe je bio neko zažegao ćumur pa zadimio, te oni se upute k onome dimu, kad li se stuče s onim te po gori tražijahu jasenov ražanj, i pomisle da su oni zeca uhvatili i sami pojeli, te zaviču na njih: — Kamo zec,

izlegu prodaću kvočku i pilad na pazaru, a kupiti jednu jagnjicu, pa kad mi se objagnji prodaću i ovcu i jagnje, i s onim parama kupiti jednu telicu i hraniću je sve dok se ne oteli, pa onda na pazar prodati i kravu i tele te s onim parama

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu. STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao. SULTANA: Odgovaraš?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Bože! Krepavala sam od straha da niste kakav naduvenko, ako razumete šta oću da kažem, mada se to ne bi slagalo sa onim što pišete, shvatate? Onda se najzad odlučim pa — kud puklo da puklo! Cap — a vi mene pravo na večeru!

Naravno, ako me lično vi ne otkucate? Ali nećete vi, to se ne bi slagalo s onim što pišete! Šta mogu, to je jače od mene! Jedno vreme sam, znate, mažnjavala samo karanfindle po kafanama!

kažem, talentovani ste vi, nema govora, ali oću da kažem, kao da ste malčice pošandrcali, kao da ste već prezadovoljni onim što kucate sa dva prsta, kao da već uživate u sebi ...

svoga sina, još iz vremena dok je bio beba, i to beba slikana kako krajnje originalno leži na jarećoj kožici sa svim onim pornografskim fazonima i sve što uz to fura!

Učini im se tako da su te male folirantkinie toliko visoko iznad njih, sa onim svojim bečenjem i otezanjem slogova, fol-ležernošću i svačim, da ih nikada neće dostići u otmenosti, a ovamo — sistem

Njihov jedini protest svodi se zapravo na sedenje po patosu, i to gde, molim vas, samo na onim mestima gde će biti viđeni u ogromnim količinima!

Kad ih čovek vidi u onim njihovim jazbinama, čisto mu dođe neprijatno što je malograđanin, jer je sačuvao toliko love da plati svoj kofijanović.

Pitate se samo gde iščezoše oni revolucionari sa bedžovima, ono mudro ćutanje i kao zen-zurenje u prazno, šta bi s onim sigurnim i tako ravnodušnim otegnutim govorom, onim foliranjima da su iza svega, kao u pitanju droge? Đavola, droge!

sa bedžovima, ono mudro ćutanje i kao zen-zurenje u prazno, šta bi s onim sigurnim i tako ravnodušnim otegnutim govorom, onim foliranjima da su iza svega, kao u pitanju droge? Đavola, droge! Pa oni su još na nivou punjenih paprika!

kaže ti si sigurno neki frigos, kaže, ili tako nešto, mislim — frigidaire; o svemu, bre, trkeljišeš, samo ne, kaže, o onim stvarima kaže ...

Tako me, i ne sluteći, baci u najcrnje ponore misli. Onako, usput. Ležala sam čekajući Mišelina i mislila o onim stvarima. Jesam li, dakle, frigos, ili nisam, pitanje je sad? Jesam li zaćorena u nekog ili nešto?

Međutim, slagala bih vas kada bih vam kazala da među svim onim momcima nije bilo i izuzetno finih osoba. Bogami bih vas slagala!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm! Hm! Ja se rado ne mešam s onim pred kim stojim gologlav. JELICA: Zato se i prave vizite da se ljudi upoznadu i da ne stoje gologlavi.

No zato ništa; evo prstena. Gospodična, ja vam ga s onim userdijem vraćam, s kojim sam ga i primio, želeći da vam zadovoljstvo u objatiju braka prinese.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i universuma uopšte. Prve reči koje su mi dolazile zapisao sam istoga časa u jednoj kafanici, na

— Koliko bi me koštalo? — Možda trideset pezeta. — Mislim da to nije suviše. — Možete govoriti sa onim starcem na klupi. On je jedini koji bi vas mogao povesti; ostali se tek vraćaju sa ribolova.

Ulazim u varošicu koja je na vrhu brda, razgledam njene zidove što je opasuju, šarene zaprege volova koji prolaze onim jedinim dvema ulicama, i najzad kastel iz kog se išlo kroz zasvođenu galeriju u utvrđenje nad samim jezerom.

— Bacate ih ponova u jezero? — Da, bacamo ih ponova u jezero. — Ne možete mi reći šta je sa onim starim ribarom, debelim, crvenim? — Ne znam na koga mislite? — Mislio sam da je samo jedan stari ribar ovde.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

bogami, to nigde nisam rekao, ali ako nek se okoristim onim što nigda ne napisah (pometnja među profesorima te knjige:) on je bez pamćenja i opet odlazi na posla zemaljska

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... — A šta ćemo sa onim „cvećkama“... zaraženim? — pita kroz smeh jedan sa riđim brkovima. — „Markiranim“?

Je li tako, Krsto? Ovaj ne poriče njegovu hrabrost u borbi. Ali kao da mu osporava dovoljnu okretnost u onim operacijama iza fronta, jer mu je skoro baš Trailo udario deset batina, što je mahao zaklanom kokoškom pred celom

Beše neko pečenje. Smuči mi se. Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom.

Vojnici ih ne gledaju više. To su bili nekada ljudi, a sada su živi leševi, koji gamižu zahvaljujući samo onim dobroćudnim trećepozivcima, koji trapuljaju po ovoj vrućini za njima, čuvajući ih uz put od gneva nemoćnih staraca i

Oni su videli neprijatelja, znaju da su mu stigla pojačanja, i taj neprijatelj je tu, okolo njih, u onim ševarima... Pokušali su da se vrate na rodnu grudu, ali im se isprečila ova odvratna reka, i naši im zapretili smrtnom

Mali pešaci, natovareni ubojnom spremom, gamižu mrzovoljno i ravnodušno. Premoreni su već, pa odmiču za onim čelnim kao stado, i njihove misli ne idu dalje od skučenog pogleda u ovoj mračnoj noći.

Umešao se u razgovor i Milutin. — Ovo je provokacija. Gladna vojska prolazi, a oni nas draže onim šerpama. I još stavili beo čaršav. A podnarednik Trailo zaključuje: — Ih, što nisu negde u blizini našoj!

I ma gde otišli na drugo mesto, biće nam bolje. Ali mi idemo uvek starim putem, onim kojim smo juče prošli, a taj put vodi pravo na Čevrntiju. „Spomenulo se, ne povratilo se!

— Pazi, oca mu njegovog, ovaj se spremio da ovde i zimu provede, dok mi istrunusmo u onim rupčagama. U sobi je tišina, na koju naše uvo nije naviklo, te nam je neobično i gotovo nelagodno.

Bez predaha stigosmo Do komandira. On naredi da oni sa svojim poslužiocima pritrče onim topovima, nameste zatvarače i odmah otvore paljbu na najviši kamenjar, gde se nalaze neprijateljski vojnici.

Bio je zamišljen, i krišom je uzdisao. Da li je to bila tuga što je neprijatelj počeo da osvaja otadžbinu, ili žalost za onim mladim ljudima koji se možda neće nikad više vratiti, ili bol i strepnja za sinom...

— Kako si ti? — pitam je ja. — Ti stiže, stiže? „Pa eto“ — poče da vrda, jer ne može da govori otvoreno pred onim potporučnikom — „dobro, znaš...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Srećom naiđe na njega neko momče, koje rastera pse i priđe mu s onim običnim izrazom lica, s kojim dočekujemo svakog nepoznatog namernika. — Ško... škola gde je?

Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo. Danas je išla sa čistom i vedrom dušom, sa onim istim sjajnim idealnim mislima, kojima se najviše bavila u školi.

— Kakve ste ocene dobili do sad? — Sve odlične, odgovori on onim blagim tonom, u kome nema pi malo hvalisavosti. Ljubica ga pogleda sa nemim poštovanjem.

podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijsko porodičnim tonom reče joj, prilazeći : — He-he... jesmo li se namestili ?...

Pa o plati... i to već nije ništa. Nije mi teško ići u srez. Pa o onim učiteljima... A ona učiteljica. veli, biće otpuštena... Ah...

Sva je uteha u tome, što on saznaje, da bi imao pravo, pa čak i dužnost da to učini. Ali se to sve završi onim stereotipnim i malodušnim uzvikom: eh!... »I niko je ne prisiljava da sedi sa njim.

Velja se još od prvih reči njenih uozbilji, a kad sasluša šta je pisar spremio onim drugovima, on planu gnevom i uzviknu: — Životinja!... Dakle i to on zna...

Otac joj odgovaraše na sva pitanja, ali onim istim svojim izrazima, s kojima se pogađa i cenjka za kože, šljive i drugo; a to se Ljubici sad učini veoma grubo i

Starcu cvokoću zubi, nešto od zime, a možda, a možda i sa drugoga uzroka.... On pogleda unezverena Gojka sa onim prostim iskrenim saučešćem i mahnu glavom ka vratima.

— More, ti si bolesna ? otvori za njom vrata i proviri u sobu ova žena, gledajući je sa onim prostosrdačnim ženskim saučešćem. — Ništa... ostavi me ! Boli me glava, odgovori Ljubica, zatvarajući vrata.

— Hvala Bogu, kad te nađoh! Hajde!... — Kuda ćemo ? pita ona, stežući njegove ledene ruke i gledajući ga onim đavolastim pogledom kojim obično gledaju zaljubljene šiparice, kad se nađu sa predmetom svoje ljubavi. — Zar još pitaš ?.

šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik. Nego ti, Bogosave, požuri sa onim zavođenjem naplata i rashoda, pa da svedemo račun.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima! (Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko će biti, batinaš! VASILIJE: Batinaš?

SIMKA: Popi malo! GINA: Lakše bi mi bilo kad bi znala šta mu, zlikovci, rade u onim njinim krvavim podrumima! Ovako ne znam, pa sama zamišljam, a zamišljam mu gore i krvavije nego što oni, krvnici, mogu

Pa na tikvi isječeš razne rupe. Ko oči i usta. Ili ko razne šare. Pa turiš unutra sveću. I sveću zapališ. I poklopiš onim poklopcem. A sveća iznutra kroz one rupe sija! SOFIJA: To mora da je lepo!

GINA (Blagoju): Izgužvale su Dropčeve ručerde tvoju svilu! DARA: Jašeš se ovde sa onim krvavim zlikovcem! SOFIJA: Što to govorite? Pa zar vas nije stid? DARA: Pred kim da me je stid? Pred bestidnicom?

VASILIJE: Zašta paravan? SOFIJA: Pita me zašta! JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata za jade! VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Zaprepašćuje me niskost sa kojom se borilo protiv Jakšića, oko Zmaja i Laze Kostića. Vi mislite da to nema veze sa onim što ću vam pisati? Videćete da ima. Hteo sam da počnem o slikarstvu i pozorištu ovde. Obratno ću.

Ljudi, pogrbljeni od grehova i razvrata, pevuckaju. Sve to radi života. Videćete, sve će to biti u vezi sa onim što ću pisati. Danas samo o štampi.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima. — A šta je to s tobom, kuku mene-e! — povika ona iz glasa, pljesnuvši se rukama.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o

Ja se učinim kao da se sećam, dok će on opet sa onim blaženim osmehom: — Omirova Ilijada!... Ali, vrlo, vrlo... retko izdanje!...

Ništavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi pokažemo trulim i kukavičkim kolenom sada, u svakom dobru i izobilju?

Ništavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi pokažemo trulim i kukavičkim kolenom sada, u svakom dobru i izobilju?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Oni je i ne osete kad nastupi, oni je se i ne sećaju tog večera. Sve je zauzeto onim što ga okružava, zaboravljeno je sve ostalo...

sto, s prelomljenom nogom, s debelim slojem prašine, s desetinom velikih, prepletenih tomova fizike i matematike, sa onim samodelnim fizičkim spravicama, oko kojih se sâm tako dugo i revnosno trudio...

— More, koga nije? Znaš li da mi duša ode u pete, dok smo prolazili onim đavoljim zakopanikom. — A ja sve gledam kad će da izleti pred nas.

»kao vodu«, a sad su mu napravili čitavu zbrku u glavi Kelti, Finci, Huni, Vandali, Goti, naročito ovi poslednji sa onim prokletim ost i vest. Pa onda vojskovođe toga vremena: Alarih i Stilihon, Genzerih i Atila, Ajecije i Odoakar...

Raziđosmo se oborenih glava, žaleći kapetana i zamišljajući kako on sad nevoljiše sa onim poslom, koji mu je svakad bio s neruke. Kod kuće nas dočeka drugo zlo — žene.

I svakad tako.« I sad mu dođe pred oči Draga, onako tiha i blaga, bolešljiva lica, s onim umornim i prekornim pogledom. »O, baš sam lud !«... pomisli on, pa stade još brže da hoda.

Nije na to navikla, nije znala za njegovu ljubav, pa joj je i njegovo ponašanje bilo obično. Za onim što nigda nismo imali, ne možemo ni žaliti...

— Teto... gle kako se onaj spotiče! Ha — ha — ha... Teta joj poklopi rukom usta, a glavu nosi sve za onim smešnim mladićem, kao što Kosa neki put prati očima zanimljivu scenu na ulici, koja prolazi kraj njena prozora.

— Naći ću ti lepo, zaklonjeno mesto, pa se tu igraj. Ako me vidiš s kim, nemoj mi prilaziti, srce moje !... — Ni sa onim, što se sapleće? Devojka se zbuni... Oćuta, pa onda nastavi: A ako misliš kazati mami...

Tako je baba Soka govorila provodadžisko slovo svojoj snaša Juli i doista joj je iskreno govorila, nije pribegavala onim provodadžiskim šeretlucima i lažama, kojim sve provodadžike pribegavaju, pa kojima je se i ona u mnogim prilikama

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: Neću, ali što je pravo, pravo je! Eto, zar se otac nije uhvatio i sa onim Sretom, a cela ga varoš i ceo okrug zna ko je i kakav je...

A ovaj, i ti se, gazda-Jevreme, uputi, npođu malo kroz kafane; sedni s ovim i s onim, obećaj ovom ovo a onom ono; pozdravi se i s onim s kim se i ne poznaješ. Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća.

se, gazda-Jevreme, uputi, npođu malo kroz kafane; sedni s ovim i s onim, obećaj ovom ovo a onom ono; pozdravi se i s onim s kim se i ne poznaješ. Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Odmah te stane bombardovati ovim ili onim pedagogom i misliocem o kom ti dotle ništa nisi čuo; ne da ti ni oka otvoriti.

a on ide pravo sa stvarima u redakciju da im donese nove dopise — tako za jedan pun zembilj — i da ih pita šta je s onim dopisima što ih je pre poslao. Onima u redakciji se smrkne kad ga vide.

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana

toga okruga u kome kuje u zvezde izdašnost ćir-Đorđevu i iznosi blagodarnost naroda toga okruga, a završuje dopis s onim već svakome dobro poznatim, da: »Narod koji ume da ceni svoje velike ljude, zaslužuje i da ih ima!

GLAVA OSMA U kojoj je opisana jedna skoro neprespavana noć Sretina, a koju bi najzgodnije bilo nazvati onim već gotovim naslovom iz »Jadnika« Viktora Higa — kojim se i Sreta tako često služi u svojim dopisima — a koji glasi:

S njom će biti što i sa onim cincarskim pečenjem: »Ako go ne jadiš pečeno, će go jadiš ku’ano!« Poslaće je u neke novine, u novine Pionjer narodnih

Naučio je u vojsci mnoge »jevropejske« igre. Kao podnarednik bio je u Beogradu počešće po onim balovima koje je obično vojena i građanska patrola pre iscrpljenoga programa i pre one obligatne završne igre »Ustaj,

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kuda ode čast majstorska? U čaršiju uđe zloduh, Ne šije se više kožuh Niti se tka crven ćilim, Sa ružama onim milim!

Amo, ozbiljni kupci! Ruci-ruka! Prodajem dedu i sve dedino!” A baba-Magda, sasvim bezuba, Sa osmehom, satanskim onim, Osvetoljubiva kao Hekuba (Za osvetu je Hekuba čist sinonim!) Ciknu: „Prodajem Laponca (reč je pregruba!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Okeanu ostavio je za iduću ekspediciju, pošto se on i njegovi saradnici budu dobro odmorili i ponova snabdeli sa svim onim što treba za tako dugo putovanje. U tome ga je sprečila smrt 1933. godine. V.

Bilo je jasno da se kabl prekinuo i da mašine što ga izvlače ne osećaju više nikakav otpor. Mreža je, sa svim onim što je dotle izlovila, ostala za navek na dnu mora, na dubini od hiljadu metara.

Gledajte sad uzburkanu morsku površinu i talase na njoj, pa uporedite sa onim što se oseća ovde na dnu morskom. Vidite, i ovde se talasa, ali je to lagano, odmereno, bez besnih sudara valova i one

u Njujorku, Londonu i drugim velikim engleskim i američkim varošima, bile su prepune posetilaca iznenađenih i začaranih onim što su imali pred očima. Ali je Viljemson odlučio, da u tome ide dalje.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SERDAR RADONjA A bješe li kakav, amanati? VOJVODA DRAŠKO Bješe čovjek te od srednje ruke; da ne bješe pod onim imenom, ne šćaše se bojat od uroka. SERDAR RADONjA Kako li se zvaše, vojevoda?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Sofka, idi do Aritonovih i zovni Vanka! Sofka ode i ubrzo se vrati sa onim istim Vankom. Vanko, kao uvek kad spazi mater joj, stade pred nju uplašen.

Magda nije dala da on takav i sa onim njegovim prostim konjićem uđe na kapiju. Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjića krišom, da niko ne vidi, iza

na sam Uskrs, kuća obasjana, suncem, nameštena i spremljena, izdizala se i sjala svojim starim poleglim krovom sa onim nekolikim već naerenim ali okrečenim dimnjacima i sa opranim | prozorima i oribanim vratima od soba na gornjem spratu a

već naerenim ali okrečenim dimnjacima i sa opranim | prozorima i oribanim vratima od soba na gornjem spratu a osobito sa onim od mnogog ribanja već žutim kao vosak starim stepenicama.

Šta mi radite? Jeste zdravi i živi? — Ja eto — više kao za sebe produži istim onim otegnutim glasom — nikako u smrt, nikako na onaj svet. I molim se Gospodu, ali on neće, pa neće da me uzima.

A teško je, Todoro. Ne može se više. Već i ne vidim, i ne čujem, a i na smetnji sam onim mojima. | I onda otpoče da se tuži, kao svi suviše stari ljudi koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko

I dok ga je Sofka služila slatko, smešeći se što on ne vidi, ruke mu drhte sa onim njegovim žutim, koščatim prstima, te je ona sama morala kašičicu u usta da mu meće, dotle mu mati bila načinila cigaru

Kao oseća već sebe u njegovu krilu i na sebi ona njegova usta, što su sinoć onako požudno drhtala, i njegove ruke sa onim nežnim, kratkim, odozgo maljavim prstima. I zbog toga kosa joj se poče dizati, i po čelu svuda je hladan znoj probijati.

Ovde je jednako sedela negova žena, Stana, sa onim slugom, Arsom, koji se već nije smatrao kao sluga, jer je kod njih bio i odrastao.

Hoću da spavam! A sutra, danju, Sofka već nije žalila sebe, jer bi gledala kako je sobom, svojom žrtvom i onim svojim noćnim mukama, bar ostale usrećila.

Počeše i nju da služe, i, na iznenađenje svih, ne samo što poče jesti, nego ispi i nekoliko čaša rakije, a jednako sa onim zadržanim osmehom na ustima, s očima malo stisnutim i obrvama jedva primetno nabranim, kao smejući se svima i sve ih

onako široka na stubovima, sa tremom oko sebe, starim krovom, starim direcima, nagorelim od mnogih sveća, patosana onim širokim ispucanim pločama i sa mračnim, na svod, gvozdenim prozorčićima, poređanim do ispod samog krova, izgledala je

Pandurović, Sima - PESME

I tada plačem, i radost me divlja Obuzme celu, zato što se patim Zbog tebe. Zbogom.“ Prošla si tiho s gospodinom onim. Jedno je dete danas došlo k meni. Ono je bilo željno poljubaca, Ljubavi, ruža, radosti i sreće.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„No, gdje ti je vojska, kapetaniću?“ zapita grof Jana, odignuvši glavu s knjige. Grof je sjedio pod onim istim brijestom gdje dan prije bješe djecu zatekao.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Karakterne osobine čovekove naročito se porede sa onim životinjskim (Vredan kao pčela, Lukav kao lisica, Brljiv kao ćure, Kradljiv kao vrana, Radi kao krtica itd.).

Zagonetkama pitalicama trebalo bi pokloniti posebnu pažnju, više nego onim tzv. računskim, koje su malo narodne a više školski produkt.

imaju i svoju posebnu vrednost i svoju zahvalnu funkciju, naročito u povezivanju bitnih elemenata i primarnih vidova sa onim višim prečišćenim i oplemenjenim, — bez čega i ne bi bilo one visoke lepote i umetničke vrednosti naše narodne

U kojim se opancima sastali, u onim se i rastali! — kao blagoslov u šali kad se ko s kim sastaje — (n. p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da

— Uz krivo se drvo i pravo iskrivi. — Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar? — Ne ortači se s onim s kojim ćeš se gologlav hesapiti. — Zadružna kuća teče imuća. — Ortačkoj kobili rebra se broje.

Valja da mu se učinilo da je nalik na čelu po nogama i po brkovima, a na brus po onim zricima što se vide po samaru, a na štene od motike po šiji.

vrijeme mučiš po polju i skupljaš plodove, da ja preko zime ništa drugo ne radim, već sjedim kraj tople peći i sladim se onim što si mi ti preko ljeta uradio i u kuću svezao! 2.

Zato sad u onim gore nahijama raste paprad. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se

U tom trenutku momak koji je dotle držao slamke, dok se ovo pevalo, pušti ih iz svoje ruke — i sada se ljubi svako s onim koji se drži za drugi kraj slamke koju je on uhvatio. OVAKO SE BIBER SIJE...

— (nastavlja gazda). — Neću, kume, ne dao bog! (A čim to izgovori on drmne, za pojas rukom, ili onim drvećem koju „košnicu“, koja se odmah digne, i ide onamo kud joj on kaže, obično gde u zaklonak). Gazda (opet pita...

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Idući tako po svetu dugo vremena, dođe jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna česma s koje je sav grad nosio vodu.

I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda. 13. USUD.

” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga

Posle nekoliko dana zapita ga mati: „Za Boga, sinko, kako ti je s onim gadom?“ A on joj kaže: „E moja mati, da ti vidiš kakva je to lepota, izvuče se iz one košuljice, pa je onda devojka što

“ Onda carica otide k onim devojkama, što čiste grad, i stane vikati na vih: „Tamo one ovakvice | i onakvice! toliko me godina služiste verno, a

Sveti Sava - SABRANA DELA

Pazimo na rečeno, jer ćemo početi sa onim što je bolje, a bolje nam je od časa kada se prostre svetlost, koja je prvog časa dana.

tražeći suvišno nešto što nikada nisu ni čuli, ni videli ni okusili, nego neka se uzdrže i smerni budu, zadovoljni onim samo čemu je vreme i što je moguće manastiru doneti, to da im se donese.

pod kim ne bude, osim pod jedinom Sveopevanom Bogorodicom Dobročiniteljkom i molitvom prepodobnog oca našeg i ktitora i onim koji u njemu igumanuje. A treba ga sačuvati, i podizati, i voditi i njim vladati.

“ (ІІ Kor. 3, 11) Takođe i muke ovoga sveta nisu ništa prema onim, jer od njih strepi, reče, i sam satana. (Jak. 2, 19) A znaj, ljubimče, da je za postradale čast i slava, a za lenjive i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

lično poznajem, znam ga još iz predratnog perioda, bio je on i onda velika zverka, al ilegalno, što je i moralo u onim uslovima! STAVRA (Cmilji, koja mu donosi rakiju). Novine opet o letećim tanjirima!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i čisto obučeni, jednim slovom, nisu nimalo prilični onim kaluđerom s kojima se deca plaše. Između sviju nji[h] najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seđaše.

Izvinite, ljubimi moj, dolgotu pisma, no s onim, koga srce naše ljubi i duša naša počituje, ni usmeni ni pismeni razgovor nikada nije dugačak; vsegda je kratak.

Tri godine po pogodbi mojej, provedem s onim božjim ljudma tri mile godine koje vsegda s uslaždenijem srca spominjem i koje sam za osnovanije svemu sledujućemu

Drugo, ko je u kolesi, ako će biti pra[ha] da se zaguši, on mora onim putem ići kud ostala kola idu, ako mu se i neće.

zemljama, Serbijom, Bosnom i [H]ercegovinom, uzdisao sam i često gorke prolivao suze, sam s sobom govoreći: „Kad će u onim prekrasnim zemljama ovaka učilišta biti? Kad će se i ona mladež s ovakovim naukam napojavati? Milioni naroda!

Tornbolu, moram prevesti i spriopštiti vam, zašto ćete iz nji[h] najbolje moći poznati moja dostodolžna čuvstvovanija k onim blaženim velikodušnim i božjim na licu zemnomu ljud’ma. | Blagodeteljna gospože!

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— E, pa lipo! Ajde sad sa onim dijacima. Ajde povedite ga. Bakonja prođe sa đacima ispod svedenoga ulaska i nađe se odmah u dvorištu, gdje vidje da

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ustade i raskorača se od prozora do kreveta. Onda zastade pred staklenim ormanom, punim novina i knjiga, postiđen onim pismom: „Zašto, Vukašine, ne tražiš da ti pošaljem nove čakšire i opanke? Morao si dosad da ih pocepaš.

— Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim?

„Lelo je što si nauke dobro svršio. Ali što SI se nagrdio onim krpama švapskim, To TI, Vukašine, nikako ne valja“, pisao mu je otac, a on se smejao.

Nekoliko vojnika naleće na puščane cevi svojih drugova, pucaju uvis, brane seljake i rvu se s onim najljućima u surim šinjelima. ...I vi ste se odelili na stranke, gde su vam red vojnički i disciplina?

S kim li se smotala? Nagovarao je da s Tolom... Dugo misli. Nije, nije. One to uvek urade sa onim u koga ne sumnjaš. Da ne bih posumnjao u Mijata, ona ga preda mnom grdi. Preti da će ga isterati.

Posle njenih bedara oči su mu ostale prazne. Prazno je bilo i u njemu. Danima je nosio tu prazninu i želeo da je zatrpa onim čega se najviše bojao. Mrtvac je podizao svoj teški kamen: ona je rekla da je do mene krivica što nemamo dece. Ona zna.

To je ona sa onim očima, zaključio je u sebi slušajući kako detinji prsti obesno jure po klaviru. Samo ona sa onakvim očima može toliku

Nisi dostojan ni njegovu senku da zgaziš. — E, mogao sam ja njega u onim prvim danima da smaknem — uzdahnu Raka. — Pojela ga pomrčina. U knjige zavedu da je naprasno umro, i u zdravlje!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

godine, vidi se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek

Tu, u blizini Kneževog spomenika i Pozorišta, podizao je kuće imućan i ugledan svet, nedovoljno sklon onim istorijskim sećanjima koja nisu uobičajena.

Tako je bilo i sa begom Zumbulićem, i sa čuvenim Mehmed-kapetanom; tako je bilo i sa onim Mulom Sarajlijom koga je ubio, istina ne na megdanu nego u poteri, koliko metkom iz kubure toliko i silinom

Postojala je, sigurno, i pre 1810, kada su ovde, na Zereku, Karađorđevi ljudi udarali po sto batina onim uglednim Beograđanima koji su držali stranu protivnicima Crnog Đorđa u Sovjetu.

Na to je Dobrača, zgranut onim što čini, potegao kuburu i pucao u tu ruku. Nije pogodio samo ruku. Starac, je čak, i padao sa dostojanstvom a Dobrača

Moralo je tako da bude jer je samo tako mogao da vlada onim trenucima u pesmi kad Hasan-paša, kažnjen za svoje silništvo gubitkom vida, preklinje: Nek mi vrati moje oči čarne!

Milićević, „bile okrenute na pokornost, na molbu a ne na boj“, poklonila se, duboko, pred onim koji je sad bio samo Gospodar, ne i Miloš, i izgovorila reči koje je davno pripremila: — Gospodaru, evo dve pune

nečistih, u sluzav kal i smrad zaglibljenih radnjica, sa mesom i ribom, koje su se nizale jednim od četiri sokaka, onim što je vodio ka Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim crnim tavanom: - Među ljud'ma si, među bližnjima“...

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

nezgoda: štamparija nije više imala one lepe bele hartije na kojoj je delo dotle štampala, a takva hartija nije se, u onim vremenima, mogla nabaviti, već samo žućkasta. „Šta da se radi?“ zapita me štampar.

Kada sam postao profesor tih nauka na beogradskom Univerzitetu snabdevao sam njegov Matematički seminar onim delima te vrste koja su nedostajala mojoj biblioteci.

Ta baci svoj znalački pogled na ovu pijacu varoši boginje Latone! Toliko snabdevenu svim onim što uveseljava srce čoveka, nisi mogao videti ni u samoj Ateni, ni Korintu, ni Miletu.

No, Bože moj, taj makedonski dvor! Ne beše li to divlja, neprosvećena družina u poređenju sa onim ljudima koji su stvorili sve ovo što je sad oko sebe sagledao?

“ „Što jeste, jeste - kriti se ne može! Kad se popeh na Akropolu, umalo se ne obeznanih pred onim što onde videh“. „Ej, sinovče, baš si pravi žutokljunac!

Tok i rezultat tih svojih rasuđivanja objavio sam, zajedno sa onim dvema slikama i matematičkim obrascima, prvo na strani, a onda i u mojoj srpski pisanoj „Nebeskoj Mehanici“, pa nije

Već u proleće godine 1666 bavio se sasvim drugim pitanjima. Onim prvim radom oprobao je svoju snagu tek što je bio izrastao iz školske skamije u kojoj je, kao i ostali đaci, prisvajao

I ja bacih svoj pogled onamo. „Gospođo“, rekoh joj „ne mogu da verujem svojim očima!“ „A što?“ „Tamo za onim stolom, sede, jedan pored drugog tri najveća naučnika sadašnjice: Lagranž, Lavoazije i Laplas!

To se podudara vrlo dobro sa onim što nam je gospodin predavač sada saopštio“. „I ja sam, isto to što se dogodilo u Pirinejima, opazio i u Alpima“,

preneti se, u godinu 1880, da se kao vršnjak Đorđa Hovarda, uputim u Kembridž, gde se on kao budući naučnik bavio istim onim naukama kao ja u tim godinama života. Kada se mladi naću u životu na istom putu, brzo se sprijatelje.

„Sve to nije vam bilo više potrebno“. „Da. Ali ja sam nisam nimalo bio zadovoljan sa onim što sam dotle uradio, jer na svom putu naiđoh na trag jednog daleko zamašnijeg problema, tajnu sviju tajni“.

“ „Ostavimo, kao što uvek činim, dragog boga po strani, pa se radije zapitajmo kako stoji sa onim katastrofama! Takve katastrofe koje bi uništile ceo živi svet Zemljin, morale bi na njoj ostaviti i drugih vidljivih

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

da će me tamo svi redom, a naročito propali poslanički kandidati, skoliti da pitaju o novostima u Beogradu, i to onim novostima „što nisu za kazivanje“. Uveče sve beše spremno i u redu.

Kaži, ako smeš, da nisi. I zato si ga zvao na večeru, da prođete onim putem pored ciglana... I toga dana, nekoliko samo trenutaka iza poslednjih reči i na užas bogalja koji se razbegoše,

U njemu je jedan predački ostatak, jedno nasleđeno osećanje, i sve što radi on radi kao navijen. Zar nije tako? U onim vezenim čarapama on je video svu Srbiju. A ti si drugo i ja sam drugo, i onaj tamo advokat, na primer.

— Grkinje? Grkinje su božanstvene, Grkinje su anđeli. I kad pomislim da pripadaju onim degenerisanim đavolima, ništa me ne bi tako obradovalo kao rat s Grcima.

“ I pokaza mu dokle tačno ima da se seče. A kapetan sleže onim zdravim ramenom i veli: „Pa secite, doktore, kad se mora“...

Niski, sivi oblaci, presecani šiljkovima minareta, jurili su onim istim pravcem reke. Nad našim glavama, u taj mah, preletalo je gusto jato gavranova, kao s neba puštena crna zastava

— Huljo lažljiva! Govorićeš ti sam! Pa polumrtvog Petronija Svilara odvukoše istim onim putem nazad i kao stvar baciše na pogani beton ćelije.

lampi kad je izgovorio onu strašnu zapovest „na posao“, a sad naredio da se obojici donese topal čaj s limunom u onim porcelanskim šoljama iz kojih se pije u kancelarijama.

Pa opet odjekuju šamari i žila se uvija oko glave i kolena sve dok se onim starešinama ne dosadi te vraćaju one ljudske ruševine tamo u tesan betonirani podrum gde se ponova goli stisnu kao

Ustaj, diži se, stani u stroj, u potiljak, brzo!! Pa je obema rukama šamarao redom po onim podbulim obrazima i onda je nekakav pop, među njima, kazao ko je on, da ga niko nikad nije tukao i da bi voleo da ga

ga opet je li ženjen i odakle je, a islednikovo je lice najedanput strašno pobledelo, jer je neko slaganje pronašao sa onim što mu okovani govori.

Odbačen onim iznenadnim udarom, Svilar se unezverenim, nespretnim i smešnim skokovima sa opasnošću provlačio između mnogih karuca,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

” Nije bio nimalo sentimentalan. Ili tačnije, to je bivao samo u onim kalendarski određenim prigodama koje su u tu svrhu ustanovljene, i u onim dekorativnim oblicima koji su za te prigode

Ili tačnije, to je bivao samo u onim kalendarski određenim prigodama koje su u tu svrhu ustanovljene, i u onim dekorativnim oblicima koji su za te prigode utvrđeni: o Božiću i Uskrsu, o godovima.

Ne mrzim ga. Možda ga čak pomalo i volim. Volim ga onim nezainteresovanim i nepomućenim osjećajem kojim volimo u suštini indiferentne stvari.

Bio je pomorac — mlad, veoma lijep plav čovjek s odrazom tužne ležernosti u svijetlim očima. S onim jedva primjetnim blagim osmijehom bezbrižnosti u kome kao da se već nagoviješta da će ta bezbrižnost nekad biti skupo

Reci, što ti je? Ja ne bih odgovorio ništa. Samo sam se smiješio, s onim blaženim umorom koji nastupa poslije nagle prepasti.

Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je, no ne mora baš da bude. Ali s onim što se iščekuje već je malo drukčije. Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba.

I to ne bilo kakvim, sitnim, neznačajnim ljudima, sentimentalnim dušicama, nego baš onim najvećima i najjačima, i možda baš samo njima: velikim pjesnicima, velikim umovima, velikim duhovima uopće.

A bog je, o tome nema sumnje, u najboljem slučaju nastao bar trenutak poslije čovjeka. Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju.

prolazniku, koliko iz ježnje koja ga je hvatala na pomisao da bi se tom prolazniku mogao nasaditi na tjeme uprav onim muklo bolnim mjestom ispod desnih rebara.

da se ne odam, da ne upitam stoji li još na svome mjestu u parku poprsje latiniste s izgriženim nosom, da li se za onim prizemnim prozorom još njiše u mjesečini velika vodena glava.

Ma koliko da sam u svojim sitnim ličnim stvarima (i pored nereda u onim krupnijim i važnijim) oduvijek bio krajnje, upravo neurasteničarski brižljiv i pedantan, u tom neredu začudo sam se

Kad je umro, uputio sam udovici dugačak sažalni telegram, nad kojim sam se, dobro se sjećam, dugo trudio, s onim zdušnim zadovoljstvom od zahvalnosti.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Samo da me niko ne vidi. Ali ako svrate u sudnicu?...« I baš toga trenutka opazi da su udarili onim putem koji vodi pravo k sudnici. Pred opštinskom kućom ne beše nikoga.

Čas se sećao sela, svoje kuće i svega onoga što mu beše tamo najmilije; čas stane da misli o onim strašnim majstorijama, koje mu kapetan napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj

Da bi bar koliko izbegao ovaj nesnosni zadah i da bi doznao šta se radi na ulici, pope se opet na prozor. U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani.

Tako mu i progovori, onim običnim glasom: — A gle!... Đurica!... Šta ćeš tu, bre? Ovaj poznati mu pogled i glas oduze Đurici poslednju mrvu

U kući se razleže strahovito vriskanje. Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru. Kažite sad odmah onima u kući da mi decu ne diraju.

— Samo ti ne valja što si se združio s onim zlikovcem... s Radovanom. Sa njega ćeš brzo glavu izgubiti. — Ja ga, vala, nisam tražio, ali šta ćeš. — Znam, znam.

Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi onim istim glasom, kojim ga je uvek sretao : — A gle, Đura! Od kud ti sad?

Kad odoše hajduci, ovi samo mrdahu nogama, na poziv svojih suseda da iziđu, pokazujući tim da se ne interesuju onim, što je iza njihovih leđa...

Kako oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad onim, koga je on ubio.

Zašto bismo mi to trpeli? — Znaš šta je, Đuro !... Sve je tako... to je istina, ali ti ne moreš s onim kurjakom izići na kraj. To ja znam, i znam zašto .... vjeruj mi.

suho i smežurano lice, osvetljeno slabim plamenom upaljene lojanice, i osećaše veliko zadovoljstvo što ne obori oči pred onim strogim, ispitljivim pogledom...

— To sam i ja mislio, ali kao velim: neka ga. A ja ću sad da se požurim u Brezovac, da se naplatim s onim pakosnikom. — Požuri se, što brže možeš. Ali dobro otvaraj oči: ono je stari zlikovac. Stići ćeš tamo još za viđela.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I tako ono momče oženi se carevom devojkom i postane car, a ostali momci što su s njim išli ižene se onim devojkama što su bile pored carske kćeri i postanu velika gospoda.

Tako i učiniše. Odmah zatijem polegaše. Dok eto ti kralja, pa odmah onim svojijem šćerima, zakla ih i iziđe. Potom Grbo ustade pa jami kraljeve čizme, obuče ih na noge, pa jami jednog brata na

Uto dođe dijete s jarićima doma, i kaluđer prihvati jedno, pa pođe dalje, a ovo dijete stane rika i plač za onim jaretom, vičući na oca što mu ga je dao, a proklinjući kaluđera što ga je primio.

izlegu, prodaću kvočku i pilad na pazaru, a kupiti jednu jagnjicu, pa kad mi se objagnji, prodaću i ovcu i jagnje, i s onim parama kupiti jednu telicu i hraniću je sve dok se ne oteli, pa onda na pazar prodati i kravu i tele te s onim parama

i s onim parama kupiti jednu telicu i hraniću je sve dok se ne oteli, pa onda na pazar prodati i kravu i tele te s onim parama kupiti crljenu đurdiju kao u naše popadije; onda će se i momci za mnom mamiti i jedan drugome govoriti: „Zor i

Više bi ga puta učitelj ukoravao zašto ne uči, a on bi mu vazda odgovorio: — Koja je preša? Ja zasad idem za onim što mi duša i srce ište, jer viđu da mi je otuda i korist, a za naukom srce mi ne prilišće, pa nije se fajde ni mučiti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Da mi je da sam u predelima onim, Gde su mi mladost, san i uspomene, Kod negda svojih da je da se sklonim S lepotom njenom što k'o miris vene.

K'o sumrak zemljom, k'o mirom lepota, Duh opet ide onim starim putom, U hlad mog groba, u raku života, S crninom mojom.

Na korzou, dakle, u respektu mnogom — Sa onim osmehom — ugodnim za žene, Ja se tebi javih cilindrom i nogom, Ali primih maler — ti ne spazi mene. 1904.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

vredeće ti mnogo više od tuceta pečenih gusaka; između ostalog naučiće te da u stranom svetu jednim okom uvek bdiš nad onim što imaš, a drugim okom gledaš na stvari koje nemaš.

Saznanje o našim tradicijama i naša duboka vera u njih, stvarala je u nama osećanje nadmoćnosti nad onim ljudima koji su lutali unaokolo bez tradicije i bez ičega što bi ih čvrsto vezalo za jedno određeno mesto.

Bilo je to mesto mog duhovnog utočišta i spas u onim trenucima kada mi je sve izgledalo crno i beznadežno. Kako se bližila zima, posla je bilo sve manje, a moja ušteđevina

I to moje mišljenje potvrđivalo bi se svaki put kada sam sebe upoređivao sa onim mladićima u Tvornici koji su radili isti posao kao i ja. U tome su svi oni bili bolji od mene.

Tako mi je Džim mnogo pomogao da u meni izbledi slika na Džejn, a moja mašta krene prema onim mojim snovima koje sam prvi put usnio pod onim brestom ispred Nasao hola u Prinstonu.

mnogo pomogao da u meni izbledi slika na Džejn, a moja mašta krene prema onim mojim snovima koje sam prvi put usnio pod onim brestom ispred Nasao hola u Prinstonu. Tvornica u Kortland ulici bila je u neku ruku koledž a Džim njen katiheta.

Ta dostojanstvenost i mirnoća američke demokratije očarala me je, a naročito kada sam upoređivao ovdašnje izbore sa onim u izbornim srezovima Vojne granice u Austro-ugarskoj na kojima je bilo i tučnjave i prljave rabote.

Oni su potpuno odobravali Džimovo mišljenje, da je ova zemlja spomenik onim velikim ljudima koji su je stvorili, a ne jednoj jedinoj porodici kao što je na primer Habzburška norodica u

glavna stvar koju sam shvatio bila je da postoje velike američke tradicije i da su mogućnosti ove zemlje nepristupačne onim useljenicima koji nisu, kao Bilharc, razumeli njihovo značenje i njihovu životnu važnost u američkom životu.

Nikad nisam zažalio zbog toga, ali žalim što akademski holovi američkih koledža danas ne odjekuju onim svečanim grčkim ritmom koji sam prvi put čuo u potkrovlju Tvornice u ulici Kortland strit.

Lorensa. Moramo se udružiti u plemenitom nadmetanju sa onim što je najbolje u Evropi... Zajednički moramo pokušati da oborimo ono što je de Tokvil rekao o nama: da društvo kao što

bila najprostija stvar na svetu, specijalno za nekog, ko je kao ja, dugo razmišljao o Faradejevim linijama sila i onim hipotetičnim moćima koje je on pridavao ovim linijama. Stvar je tako prosta da ću pokušati da je ovde objasnim.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Rugaju se, bona ne bila! — brat će sestri. — Berekinci! — nastavi, prislonivši se opeg uza zid. Onim joguncima zavrtilo. Vrag im ne da mira, te će iz daljega, izmičući, u jedan glas: —Ej, hoćeš doći?

Vasiliju. A kada su bile kućne i seoske slave i uz gusle se pojalo, bilo je te su se zanosili za onim brdinama i željeli ih jednom u životu vidjeti.

Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije? Zar da se udomi u onim golim krševima, otkud mu se otac iselio?

A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.

A on je gleda i, ugledavši u njenim očima sjaj razdragana života i čežnje, osmjehne se na nju onim rijetkim njegovim osmijehom.

Prolaze i sobom nose njene drugove iz djetinjstva i mladosti... Ko zna gdje je sada onaj mrki mornar iz Levanta, s onim prvim osmijehom što joj se u moždane usjekao i gleda ga pred sobom kao iskru kad u tami sine! — Oženio se!

— E, ma reci pravo, — prihvati živo Žižica i ustavi se nasred puta, — može li, brate, opept novi metnit se s onim našim starim?...Oni stari naš kip, vidija si ga, a?

I kad on pogleda u društvo onim svojim velikim ispitljivim očima, s osobitom radoznalošću, ljudi zamukoše i nastade časom tajac.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ona je, naime, krenula – kao i one na početku pominjane nauke – ka onim oblastima u našem verbalnome ponašanju koje pripadaju osnovnome, svima nama zajedničkome kulturnom pamćenju.

njegov je razvoj upravo tako i tekao: od parnasovstva na početku veka ka simbolizmu, pa nešto kasnije od simbolizma ka onim vidovima postsimbolističke poezije koje nalazimo kod tako krupnih evropskih pesnika kao što su Valeri, Rilke i

Otkrivali smo i Dučića. I svaki put s jednakim uzbuđenjem pred onim što smo otkrili. Međutim, kad ovako, u jedan mah, i sasvim kratko, poređamo etape kroz koje je njegova poezija prošla,

Dok se njime služimo, celinu mu ne vidimo, pa čak sebi ne polažemo računa ni o onim rečima koje u govorni niz ulančavamo, niti o pravilima pomoću kojih ih ulančavamo.

ponovo sklapao sintaksičke strukture našeg jezika, jer je tragao za drugačijim organizacionim načelom pesme; naime, za onim koje bi programiralo predvidljiv a neodložan kraj, predvidljivo a neodložno zatvaranje teksta.

Ali u našem jeziku, u onim već pominjanim metaforičkim „glavama“, „ušima“, „rukama“ i „nogama“ koje mašine, pa i naša društvena „tela“ poseduju

ne vidi“ i, s druge strane, najobičniji, razgovorni obrti koje svakodnevno na gradskoj ulici i u prolazu čujemo, a u onim „velikim zelenim vremenima“ pradrevnoga hromog vuka iz Vučje soli, za koja pesnik kaže: I urlam u tvoju slavu Kao u

poslednjih vremena koju pronose prestrašeni glasovi savremenika, već je produžila da govori o vremenima neprolaznim onim spokojnim, moćnim glasom kojim san jedino može privoleti javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka:

Za takvo su pesništvo malo bitna, ako su uopšte i bitna, ličnoprivatna osećanja koja koreliraju sa onim saznačenjima, značenjskim „polutonovima“ koji tvore emotivni omotač oko reči i iskaza.

se raskol prirodnoga jezika dovoljno dugo i dovoljno razgovetno oseća; pre svega u izdvajanju i naglašenoj pažnji prema onim momentima u prirodnome jeziku u kojima je izraženo osećanje, stav, volja i misao individue, bez obzira na to da li ona

novo a razgovetno i razložno reći, uzmimo, o tvrdnji Isidore Sekulić da se u tradicijama okreće kolo istorije ili o onim spomenicima koje nam je baština zaveštala i na kojima su ispisani „vrhovni zakoni svemirske saobraznosti i ljudske

• I, pri kraju razgovora, tri ličnija (ne i privatna) pitanja. Koliko su studije o književnosti određene onim ko ih piše, to jest, koliko kroz izbor tema, stil pisanja, pa i rezultate istraživanja, prosijava tumačeva ličnost?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SOJA: Naposletku, šta da krijem, ne ištem što mi ne priliči. Ti znaš i sama, Živka, da sam se ja razvenčala sa onim mojim nesrećnikom, i on se već i oženio, a ja ostala samohrana i to samo zato što je sud doneo nepravednu presudu, pa

ŽIVKA: Šta kaže? VASA: I kaže da si ga užasno osramotila onim što je izašlo u novinama. ŽIVKA: Pa nisam ja to pisala. VASA: I kaže: biće kroz koji čas ministarska sednica.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Stanković tu i poseže za onim istim kompozicionim rezom sa naglim smenjivanjem vremenskih ravni: Sofki pred oči „sve iziđe”, u mislima se okreće

zavisi od količine i vrste obaveštenja koja sintaksički niz nosi; niti samo da je to ponašanje neposredno povezano sa onim konotativnim obaveštenjima koja sežu do u samu govornu situaciju, do u govornikov stav i doživljaj; nego se isto tako

junakinja jednim delom umire - što je toliko često kod Stankovićevih likova da se može uzeti i kao pravilo - zajedno sa onim najintimnijim svetom satkanim sve od samih subjektivnih projekcija kojima ju je pisac darivao štedrije no bilo kog

Saobraženost kućnog prostora s opažanjem počinje, dakle, tako što se ovo drugo redovno povezuje s onim prvim: što Sofka može videti onoliko i onako kako joj to kućni prostor dozvoljava.

između ravnoteže koju telo održava i teže koja se oseća u samoj odeći (otuda „šalvare teško padaju”); najzad, o onim neponovljivim, za tuđe oko nedosežnim unutarnjim opažajima koje čovek ima o pomeranju i doticaju svojih telesnih delova

dovedena u vezu - već samom stilizacijom i izborom slika - sa možda najelementarnijim čovekovim strahom, i možda sa onim iz vrlo ranog uzrasta: da se ne izgubi zaštita, sigurnost što nam je daje ograđeni prostor.

Stoga se, pri kraju romana, njegov spoljnji izgled hotimično daje kao ponovljeni gazda Marko. A odeven je slično onim seljacima što su na svadbi Sofku ispunjavali zebnjom.

170 Tako isto i usvemu drugom što se oko nje dešava, pa i u onim čestim dvostrukim odražavanjima svesti s majkom, junakinja redovno nalazi senku odsutnoga oca.

I dok je tako sve uokolo „skamenjeno, mračno i nemo”, jedino „otuda, sa reke, a baš nad onim ponorom, dopire šum i to kao od krila. Kao treperenje goluba.

Sada nam prečica analogije dozvoljava da pribegnemo kratkom poređenju: Rajićev svet uporedljiv je s onim prvim, fenomenalnim svetom, dok je Čarnojevićev čista pesnička, snovidovna tvorevina, pa ga je stoga Crnjanski i vezao

Prstenasta kompozicija može se definisati kao vraćanje na kraju romana onim događajima od kojih se na početku i pošlo.

Takvo poređenje odnosi prevagu nad onim prodiranjem po dubini individualne psihologije koje je inače karakteristično za jednu vrstu modernog romana.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kečigo draga, od mene j’ dosta, Ja odu ne znam završit’ bolje, Već onim što je isposnik jedan Sto puta kliknô u slavlje tvoje: „Blažena mreža koja te hvata! Blažena kujna u koju dođeš!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Mlada nevesta vas čeka. Šta ste skinuli maramu? RUŽIČIĆ: Maramu? (Pipa se.) Ženi, geni treba li da se s onim zanima kojima vi prosti robujete? Duh ostavlja svoje blatno telo, pak se u oblake diže da se naslaždava.

Miljković, Branko - PESME

Čistom vatrom gonjen o šta ću sa onim Što sam video i čuo kada nenađen ronim U prostor pre reči gde trune moja glava Kada letim i ne mičem se ko čovek koji

Oh naše srce kog dostojni nismo Ni onda kada najmudriji mi smo, Dok budni pred onim što nas snom prevlada Ne zavapimo: milosti!

Iz srca mi slavuje izmami gora, Pa prazan klečim pred onim što pade, Sred nepokretnih vetrova i mora Praznih: pakao — predeo bez nade!

DODOLE Ko sat bez kazaljke svetom otkucava Pronađena praznina danu sagorelom Što posvađa budno sa onim što spava I let zaustavljen s laži odletelom. Pa pevaju: daj nam budućnost ko sećanje, Svet više iza nas negoli u nama.

nadu zameni maštom Vidim ga kako poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim što peva i leti I nebo je pod zemljom Nečeg se boljeg seti O gazi sve što lazi I pesmom smrt prevari Šta će sa nama

Krakov, Stanislav - KRILA

Po podne su pili čaj kod ”Floke”. Onda ih je Iveta ponekad ostavljala. — Sigurno ima sastanak sa onim vražjim Talijanom. Ipak se Mitford smešio zadovoljno. Samo se Duško ljutio, škripao zubima, no nije govorio ništa.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike.

Trebalo je da probate, da li tonu ili ne u vodu. Ja uvek tako činim, i, ako je poklon dobar, vraćam tačno onim što poklon vredi; jer je, verujte, iza njega prost šeretluk, a ako je poklon rđav, onda ga ostavljam na tako vidnom

poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom, ogromnom erudicijom, srdačnošću i prostotom, sa svim onim što ga čini jednim od najveličanstvenijih ljudi koje sam sreo u životu, da mi se rastanak sa njim učinio beskrajno tužan.

Poznato je da crnac ne zna za svojinu zemlje. Svake godine kralj plemena deli zemlju porodicama i onim čudnim crnačkim udruženjima zemljoradnika.

Time su ga molili da ih oslobodi klanjanja jer ništa nije zamornije. Neki već i jecahu, zahvaćeni onim brzim ekstazama koje obuzimaju Afrikance. Pođosmo za njima u drugi kraj sela, gde se crni seljani skupljali na igru.

Mlade žene–ratnici sabiraju se u tesni polukrug oko tam–tama, i, previjene nad njim, one pevaju i igraju, onim istim prostim, brzim ritmom; ruku opuštenih, očiju sklopljenih.

Tumač prevodi: — On kaže: „Ne ide se!“ N. samo prebledi. Govori onim njegovim najodlučnijim glasom, koji je sve spušteniji što je bešnji i pretećiji: — A, dakle, ne ide se!

I igračice liče takođe, sa onim nadignutim lišćem pozadi koje se rastresa, na ptice koje pred spavanje rastresaju sa perja sve što se preko dana

Oko ponoći se vraćam istim onim putem u kampman, praćen upaljenim lampama koje nose obuveni starac i njegov sin. Radostan sam da sam opet u noći, pod

Bilo je apsolutno isključeno da tražim da gubavca odnesu na neku drugu stranu. Po svemu se videlo: po svima onim sitnim dronjcima, kalbasu sa vodom i uzicama što su oko njega, da je on na tom mestu i na toj asurici starosedelac.

Stanovništvo koje prolazi, bez lepote, bez elegancije, dronjavo i prljavo, ne može se ni porediti sa onim što sam video u Tripolisu.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

« Sad pogledaj ovo bledo nizamsko lice, što leži tu pred tvojim nogama. Je li, ti ne vidiš ništa u onim razvučenim, od predsmrtnog užasa nakaženim crtama?

Ali ja, ja, tvoja duševna unutrašnjost, vidim i razgovetno čitam u onim crtama neizmeran bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom, za onim malim, gladnim sirotanima, što su ostali tamo

unutrašnjost, vidim i razgovetno čitam u onim crtama neizmeran bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom, za onim malim, gladnim sirotanima, što su ostali tamo daleko, daleko negde u Aziji samorani, bez oca, bez roditelja.

Turci su napadali sa 15.000. Ako me pitate; ko je najveći junak sa Šumatovca? — velim vam da ga tražite među onim mirnim seljacima, što su onako hladno i muški gledali smrti u oči, što su ostali u šancu i onda, kad već sve beše diglo

providljiv sumrak nejasno se opažale mrke slike budne šanačke straže, sa puškama u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno trepere i šalu ozgo neku meku, blagu tišinu i pokoj ovoj jadnoj zemlji, čiji se

Sravnjivao sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i napregnutim osećajem strašnoga iščekivanja s kakvim su ovi isti ljudi pre jednog sata ulazili u

! One glave, na onim motkama onamo, pre pô sata su mislile; ona krvava srca malo čas su kucala i osećala svom snagom zdravih i krepkih ljudi.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika. Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku. On me dohvati za ruku i gotovo iznese.

Ali kada smo probili njihov front, mi smo se razlili kao kakva reka na sve strane. Na onim čukarama i visovima izmešale se čete, bataljoni, pukovi. Jedva smo se razmrsili i svaki pronašao svoju jedinicu.

A tek kako li je onim pešacima, koji već sedam godina, još od turskog rata, riju zemlju kao krtice. — Redak je takav.

“ Ali komordžijama, naročito onim oženjenim, najteže pada što je neka: „Gospa Milka postala velika frajla i otvorila radnju u svojoj spavaćoj sobi.

Onda parčad od granata. A tamo u trnju probijen šlem. Zatim prebijena puška... Među onim kamenjem leži čovečja noga, ali samo gola kost, koja se pomaljala iz jedne potkovane cokule.

Zaboravili smo naše prepirke i nudimo jedan drugoga svim onim što imamo. Dragiša ostavio svoj kofer i pokazuje nam flašice sa kolonjskom vodom.

— Da! — odgovori ona kratko. — Oprostite... prilikom predstavljanja nisam čuo vaše ime. — Arlet — izgovorila je sa onim grlenim „r“ što je naročito prijatno čuti kad dame izgovaraju. — A vaše gospođe sestre? — Paule... Paulette.

Zašli smo u park, koji je bio pust. Svuda okolo nas osećao se miris uveloga lišća. Prema surom nebu i onim tamnim ogolelim drvetima izgledala je Arleta, sa njenim rumenim obrazima od zime, kao neki zaostali cvet.

Kad je podigla ruke da zagladi kosu, tek se tada ispoljilo neno vitko telo, u haljini od plavog trikoa, sa svim onim nežnim, devojačkim oblinama... Lice joj je bilo bez ijedne pege, što je inače čest slučaj kod osoba sa crvenom kosom.

Ona se nalakti na sto, ukrsti prste i nasloni na njih svoj podbradak. Pogleda me onim istim mutnim očima i tiho progovori. — Zašto me mučite? Dohvatio sam je za ruku. Bila je mekana i topla. — Lulu!

Ali mi iznenada pade na pamet da se ona sada ljubi možda sa onim francuskim oficirom. U meni se nešto lomilo. Hteo bih da idem, da je nađem, da je pritisnem na svoje grudi...

U pozadini neprijateljskoj već gore magacini... Iz ovoga ubistvenog oklopa niko živi ne može umaći, niti ko može onim nesrećnicima priteći u pomoć.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

poezija još dugo posle godine 1847, upornom i poetski neplodnom tiranijom najviše mehaničkog tipa deseterca i svim onim što je iz toga barovitog i lepog duha proizilazilo, u mnogim pravcima zaostajala ispod rezultata već dostignutih u

Ova knjiga dakle, i bez njega i mimo njega, sva je zbog njega, radi njega, a u njegovu čast živa i njime a ne samo onim što u sebi nosi: on je, bar delimično, nikao i iz nje.

datiranim stihovima, ni idejno ni stilski nije bila sasvim nepripremljena niti potpuno bez ikakve veze sa svim onim što joj je prethodilo.

Duh spokojne artističke nadmoći Mušickoga, sa onim svojim uverenjem o neophodnosti rastojanja od popularnoga, pristajao je da se prilagodi nasrtljivijim svežijim obrascima

Dante, Petrarka, Bokačo i još neki iz njihova kruga pisali su doduše istovremeno i italijanski i latinski, ali onim latinskim koji je za sobom imao bogata stoleća književne produkcije, dakle pesničke upotrebe i prelivne izgrađenosti, i

Ono će se oduševljavati onim čime su se generacije već neoduševljavale. Tu stilsku i ideološku hermetičnost i zaptivenost epohe razbiće tek Branko i

Ipak, praštano je samo onim greškama kojima možemo oprostiti, a da takvih ima, poznato je već odvajkada: Sunt delіcta tamen quіbuѕ іgnovіѕѕe

Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi, Bezopasno ljubov s' svakim provodi.

dan čuje glas u gradu Da mrazovi ljude žive, zdrave kradu, I prevoze v carstvo razjareno smerti; Koji živi ostaju, onim' ona preti Odgristi im obraze, ili uši, ili nos, Ili da će kod obuće mnogi kući doći bos. 1799.

Il’ išao po moru, il’ ćeš po suvoj ti, Brate, zemlji poći, njoj sa tobom nije Teško; ona je svagda S onim koj’ je ljubi, lepo Il’ ga sunce greje, ili oblaci mu Mutni groze.

Bež’ s očiju, varalico kleta, Da za onim više ne ginemo Što na tvome gledasmo obliku! Nije šala za opsenom poći I sa vrlom sigrati se glavom, U svetu se

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Iz Venecije? Mirisav listak sjajnog istoka, Biserjem sitnim divno okićen, Suzicom, možda, tuge majčine; Izvezen onim crnim slovima, Svedokom mrtvim žive žalosti — Što je za ćerkom majka oseća, Idi, golube!

Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom! I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!

— Zapovedaj! A bog je svemoguć. I evo ti se kunem, gospođo, Svemogućega svetim imenom, Zaklinjem ti se onim prestolom Sa koga svemilostivna ruka Bezbrojnom svetu svetlost poklanja, Da ću te služit za jedno samo — Ne smem ti

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MILISAV: Je l' strogo? JEROTIJE: Strogo, nego šta? I da mi svršiš raspis sa onim: „Za svaku nemarnost po ovoj stvari odgovaraće mi lično predsednik.

MILISAV: Nije, more, toliko zbog depeše, otišao je da se ukloni dok mi izvršimo saslušanje nad onim. VIĆA: Kako, zar neće on prisustvovati? ŽIKA: Neće. Veli, može onaj imati bombu, pa – bum!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Karakteristika gotovo svih vrsta pripovedaka jeste tendencija ka realističnosti i ka istoricizmu, čak i u onim oblicima koji teže umetnički fiktivnom, kao što je bajka.

Jakšić, Đura - PESME

Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim crnim tavanom! Među ljudma si, među bližnjima!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Do babe i majka mu sedi. Ona već zaneta tamo oko mlađeg brata koji se igra sa decom po onim naslaganim gredama, kamenju. Svaki čas ga opominje da pazi da ga koja greda, kamen ne pritisne.

Danju, uveče, nije bilo a da ga ona na kapiji već ne čeka, ne predusreće onim brižnim upitnim pogledom kao pitajući, strepeći, da mu s lica pročita, dozna: šta će biti? Kako će se svršiti?

«... Jovanka, zastiđena, onako obučena u novo, raskošno odelo, zakićena a sa onim odskoro postale žene razbludnim, još sasvim ne zasićenim očima, ustima, telom, crveneći od tolike hvale, krila bi se i

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

DUD Maulbeerbaum ‹moruѕ›. Dud; murva. Dud ima izvesno svoje mesto u religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena buba jako poštuje (upor.

U kiltu ima k. veliki značaj, naročito u onim krajevima gde je on glavna ljudska hrana. On se prinosi kao žrtva precima, koji se često javljaju u funkciji božanstva

Čajkanović tumači kao »žrtvu zamene, isto onako kao što se, kada u jednoj kući ubrzo dvoje jedno za drugim umru, sa onim drugim sahranjuje petao ili kokoš, kao zamena za trećeg ljudskog mrtvaca (ibid., 13; upor. i D.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Momak požuri za onim čovjekom i dovede ga pred gospodara. —Stidi se! — veli mu u naglosti. — Takav čovjek, pa .... — Što je?

I, gladeći mu debelu ruku, smijala se onim svodi razuzdanim smijehom koji popa Vrana jača i dava mu nade da će ga ipak Maša jednom zavoljeti.

Dva sina, kao dva grada, donijeli jesenas lijepih para. Mišljahu onim platiti i kamatu i „ratu”, i godišnje dućanske potrkušice, a kad tamo — ne dostiže ni za kamate.

Njegova čula, živci, ne bijahu razigrani i uspaljeni kao u onim časovima kada je on u prvoj mladosti tražio ženskinje da utoli prirodnu strast zdrava života.

Omjerivši prilike u onim dobrim godinama, upusti se u radnju s težacma. Kupovaše i preprodavaše potrebne stvari za svakidanji život i davaše im

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prostodušni starac. On je od onih ljudi koji misle da sav ostali svet ne vidi ništa kad oni zažmure. Među svim onim travkama za kojima Dorotej traga po livadama, možda bi se nešto moglo naći i za Lauševu nesreću.

Kako bih ih rado povešao po drveću o učkure usranih gaća koje su punili u istim onim bitkama o kojima sada trućaju slatke opojne budalaštine i zavode njima nevinu decu.

Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom. Trebalo je da ode onim sporim gordim korakom, kako idu gospodari; želela je, međutim, da otrči kao što to rade žene koje su sa bojišta tek

Naročito mi se u ovom trenutku činila nepodnošljiva ta njena zaslepljenost onim blesavim mantijašem. No to nije pomoglo. Naprotiv. Ona se ražestila. Crvenilo joj je udarilo u lice.

Valjda sam zavideo svim onim snažnim, zdravim muškarčinama što su u pancirima uzjahivali na bojne konje. Da sam i sam bio snažan ili makar običan

Badava. Line mnome neka slast, zagrgolji kladenac, šum njezinih pokreta me odvede ka onim dalekim zaboravljenim večerima kad sam, osećajući na sebi teskobu mantije, lutao obrešcima i šumarcima u nejasnoj žudnji

telo, na nebu ću valjda dobiti neko dostojnije mesto, jer bilo bi krajnje glupo da nekakav bogalj poput mene šepesa među onim divotnim obiljem koje je Gospod stvorio za uživanje pravednika i da kvari lepi prizor svekolike sreće i spokoja.

čovek, taj zgodni, mirni, čak ljupki Dorotej, odjednom, gotovo preko noći, postane omrznut do te mere, da se istim onim njegovim pređašnjim obožavaocima počne sušiti grlo od besa pri pomenu njegovog imena.

Gde je bio? Videli smo ga među našim neprijateljima, onima koji su došli iz mračnih šuma sa zapada, među onim divljim otpadnicima.

Bes mu se razli po licu. Telo mu se nape kao struna na luku. „Otišao je onim beslovesnim zverovima koji su nagrnuli u Vratimlje da pogase naša ognjišta i da nas zatru.

Napustio je svoju braću da bi pomogao onim koji su došli da nas haraju i pale, da siluju naše sestre, kolju našu decu i ruše ono što su naši preci i preci naših

Ovom čudnom božijem stvorenju nije dovoljno da ide po zemlji i da u miru traje svoj vek, zadovoljavajući se onim što ima i što može. Njegova oblapornost i svakovrsna neumerenost ga teraju da pokušava nemoguće.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pre no što siđemo dole, valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!

Ali to mi ne polazi uvek za rukom. Naročito ne znam šta da počnem sa onim starim, na papirosu ispisanim, spisima; ne znam čime se bave, ne razumem njihovo pismo, njihove Čudne znakove i brojeve.

U svom prvom vidu, ona je služila novim pronalascima, a u drugom onim naučnim tekovinama koje su bile predmet školske nastave.

Vi biste želeli da Vas opširnije obavestim o onim pitanjima kalendara koja će se raspravljati u Carigradu. Tih je pitanja mnogo.

Blago njemu! Ali šta je, naopako, sa onim pitanjima kojima se Aristotel ne bavi?“ - Onaj prvi malo zape, ali se brzo snađe: „Pa takva pitanja i nisu predmet

Nekad je bilo mnogo lepih voćaka u našem vrtu, sada ih je samo još nekoliko. Da otpočnemo naš obilazak sa onim dedom imanja koji je služio poljoprivredi.

Stvorite sada u mislima jednog džina, toliko ogromnog i snažnog, da može tu lopatu sa svim onim kuglama odjedared dići i njen teret sasuti u jednu furunu. Pretstavite sada sebi još i tu furunu.

Ona bi nas poučila kakve temperature vladaju u onim slojevima naše atmosfere kamo se nismo još popeli. I otišla bi još mnogo dalje.

Sunce je taman zašlo, a nad onim mestom gde je ono utonulo pod horizont, trepere na nebu dve jasne zvezde, dve večernjače.

ili ne, već sama njihova mogućnost dokazuje da bi sudbina naše lopte bila unapred određena, u svima pojedinostima, već onim momentom kada sam je bacio niz breg.

Vi ste se upoznali, draga prijateljice, i sa onim ženskim lekarom, a ja sa oba njena pratioca. Ovi su mi pričali da putuju u poslu Lige Žena.

O sudaru našeg Sunca sa onim stranim neću da govorim, to bi bila jedna užasna kosmička katastrofa, kakve se, u ostalom, dešavaju s vremena na

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Prvi od trojice, doktor Mirko, jedan od najuglednijih građana varošice, eo ga tamo pod onim gustim bršljanom, sa ženom i sinom, i bez potomaka.

Nikada nikakvo piće nije okusila. I gostu se samo u maloj flašici donosilo... Ali ako nije pila, dobro je jela. Onim jakim, zdravim zubima oguli batak odjednom, i nekako sa zadovoljstvom pusti kost da zvekne u tanjiru.

sramota je, na onako izlizanom sicu, i na onim prepotopskim niskim osovinama. — Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola

Takav je bio red. Otkupljivali su se ucenjivačima, pa i razbojnicima, onim što su nosili uza se, u novcu ili nakitu, ili su pucali, zastrašivali, ranjavali, pa i ubijali, i sami bili ubijani.

dar pri krštenju, i obećala prisne kumovske veze i dužnosti za budućnost, primila ih na sebe svečano, radosno, i sa onim njenim čudnim poštenjem koje je formalno sijalo oko njene glave i oko svake njene reči.

Kakve čipke, i kakvo srebro, i kakvi razgovori s onim kancelarijašem koji bi umro na mrazu i bodrom vazduhu polja i drumova... O, Bogorodice!...

ima vremena za krenviršle i rakiju i šef stanice, i poštar, i moj Vasa, pa tako danas, tako sutra, svršilo se sa onim što znate. — Mesec dana posle toga razgovora gospa Pava je pala i slomila nogu, ležala dva meseca, i ostala roma.

Baš ti fala, gospodin Joksime! Sad ću i ja na put i na odmor. Da sastavim bar još jedared srce sa onim krajem za kojim nisam prestala žudeti. Možda se neću ni vraćati.

Nije nosio mustre, ili kakav katalog, nego je uglavnom priskakao u pomoć u onim tragičnim ili tragikomičnim momentima kad ljudi gube glavu, kad se desi nešto što ljudma zbuni pamet i otvara srce i

U onim prilikama i vremenima to je bila i oficirska dužnost i neki oficirski šik. Palanka, uz inat, radi sve ono što i oficiri

Mislim, muči se mladić s časovima i sa onim glavonjom gospa Manjinim, kad tamo... Kako-tako Pavle ide u Pariz... Mi ga svi od srca žalili kad je jedini od svojih

U Insbruk su poslali depešu. Kad su putnici ušli kod bolesnika, on je bio miran. Činio je sve napore da ne kašlje ni onim malim kašljem za koji su još sposobna bila njegova rastrulela pluća. Je li oca tešio? je li pred Pavlom krio poraz?

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No kad nema, budimo zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni?

Pohvalno je povedenije oni koji svoje dete jošt iz mladi noktiju s onim upoznavati pašte se, koje će im potom u zrelo doba krug djejatelnosti biti.

Ja vidim da tolkujući moju materiju onim učiteljma podražavam koji nam jednu stvar na sto načina izlažu, i pri svakom načinu »razumete li?

On dve nauke otuda izvuče; — prvo, da treba sa svojim stanjem zadovoljan biti, drugo, da čovek nikada za onim ne teži na što nije od prirode odaren.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ali ne osvrćem se ja za sobom zato da zaplačem za onim što je prošlo. Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se

Na čitave dve decenije od onoga doba kada sam se izvukao iz suknjice, sreo sam se sa onim malim stvorenjem Lulu, nekadanjim mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem

Ja sam se u svojoj brbljivosti upetljao u suknje mladih dama, dok je ova glava autobiografije namenjena samo onim suknjicama koje služe kao uniforma srednjem rodu u gramatici.

udario je u takvu vrisku i plač kao da se nalazi pred skupštinskom anketom i potegao je da pobegne s plota, ali sa onim repom, koji mu odostrag viri, zakači za jedan ekser i ostade viseći o plotu.

Sve dok nismo prvi put čuli za reč Artakserkses, mi smo lomili jezik onim narodnim: „Pop poseje bob“ ili „Ture bure valja, bula Ture gura, niti Ture bure valja, niti bula Ture gura!

Pisanje pesama se javlja kao kolektivna bolest čitavih razreda gimnazijskih, koji se na prvom mestu inspirišu onim stihovima koje su njihovi prethodnici napisali na zidovima skrivenijih odeljenja.

lekcija, iz kojih je nekoliko prethodnika, imalaca dotičnih knjiga, palo na ispitu, i vrlo korisnih opomena, sličnih onim tablicama na ulici koja je raskopana zbog kanalizacije, na kojima piše: „Pazi, ne idi levo!

i čvrsto, ima ih koji poklecnu na jednu ili na obe noge, ima ih koji posrnu, ali je najčešći slučaj da se dočekaju onim delom tela koji je propisan za sedenje.

Napisaću još i ovu poslednju glavu. Uostalom, ja sam se nekako već izmirio sa onim što treba u poslednjoj glavi jedne biografije napisati. Možda na malo čudan način, ali sam se ipak izmirio.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Malo dalje naiđosmo na vatru. Komordžije prostiru slamu da prilegnu. A i šta bi drugo, kad je konj u onim kolima ispred njih pao i više ne može da se digne. A jedna kola prosto zdruskana.

Ali ja sam tada bio u afektu, kada zbilja nisam sobom vladao. Eto, upamti ovaj događaj... To je u vezi sa onim što se baš sada odigralo na drumu, o čemu ću ti docnije govoriti.

Malo dalje, čitavi blokovi navaljeni jedan preko drugog, a iz šupljina, sličnih onim dupljama u lobanje, razvlače se pramenovi sive magle. Iza mene naramkuje posilni Jezdimir, i čudi se.

Jedan se srećom dohvati za točak. Onih dvadeset zategoše konopac i top osta viseći zajedno sa onim vojnikom. „Drži“, „Ne daj“, „Spasavaj“, „U pomoć“, „Jaoj, braćo“ — zavikaše i oni koji su bili vezani konopcem i onaj

— A šta je bilo sa onim vojnicima? — Da vidite sad naše muke!... Ponor je bio dubok oko pedeset metara. Odozdo čujemo neko jaukanje.

Ugledasmo pučinu... Onako mirno i sjajno, izgledalo je jezero kao zarobljenik među onim krševima, tamnim stenama, obraslim svakojakim trnjem. Rado bismo sišli... Ali naš je pravac preko onih besputnih krševa.

Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah. Tada se moj pogled susrete sa onim crnim očima. Samo trenutno, ali upečatljivo, duboko... Stajao sam zadivljen.

Jednom, ali vredno. Život u bivaku nije se obavljao po onim mirnodopskim pravilima, već više po navici i potrebi. Vojnici su ustajali rano, jer su na to navikli.

A njegovo ime?... Čin... zvanje, jedinica?... Pa to bi bila nepravda prema onim jadnicima koji ostaju polumrtvi na putu i koje niko neće spomenuti.

Glave su im klonule od umora i svaki gleda preda se. A i o čemu bi razgovarali... Prošlost njihova ostala je sa onim lešinama, sadašnjost je očajna, a budućnost neizvesna... Osećamo već topli dah.

Nama navire voda na usta. Pominje neke hlebove, čajeve, mleko, zatim meke postelje, sve kao u onim začaranim pričama za decu. Već smo nestrpljivi. Dođe i potpukovnik Petar, te nam reče da će odmah otpočeti i ukrcavanje.

Malo podalje stajalo je nekoliko vojnika, po izgledu sličnih onim leševima. Kao da očekuju da njih stave u onaj red. Vojnici se raspituju za one mrtve.

Petrović, Rastko - PESME

Ne, ne! Zar ipak samo komad boga, bačen u svet, nemajući nikakvog srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim

strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi večnost se javi pred onim što me čeka.

je, nada mnom, sve što je bivalo, To gusto-zračna reka neumitno otiče beskraju; Bože moj, javu znam, ali šta bi sa onim što se snivalo, Toliko naše mladosti kom plavom otiče beskraju?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ta narodna težnja dostiže vrhunac u onim pesmama u kojima su opevane Markove pobede nad zlim vilama i nad drugim strašilima ili u kojima se peva kako vile

ga dočekaše sluge na mačeve i na koplja bojna, na nadžake i na buzdovane; a dopade kralju Vukašine, udari ga onim bojnim kopljem, udari ga posred srca živa.

Tako, na primer, „od Kruševca u Kosovo, i ovamo kako po Metoiji tako i po onim krajevima Ercegovine i Crne Gore“, govori se (i nalazi se u pesmama): oruže mesto oružje, naruče m. naručje, boža m.

U pesmi o njima obrađen je starinski motiv o borbi rođaka koji se ne poznaju. Na preslicu i desnicu ruku, tj. onim što bi zaradila kao prelja i inače. Predrag majci do konja doraste, a do konja i do bojna koplja, tj.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Makom i suncokretom I pticom u letu Domovina se brani knjigom I pesmom o nebu Sestrinom suzom majčinom brigom I onim brašnom u hlebu Domovina se brani lepotom I čašću i znanjem Domovina se branim životom I lepim vaspitanjem USLED

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Vidio bi je gdje sjedi i bulji u kuma jazu onim svojim garavim očurdama. Nije zato ni čudo što je Stric, pri pomenu Lunjina imena, počeo da viče i da se zabrinuto

Počeo je da se obzire oko sebe za onim glavnim prutom „paradnim“. Lunja se prepade. Sve do tada bila je uporna, hrabra, ali sad...

Dečaci se strčaše oko jame. Uz prodor, na granama ležao je samo Stričev slamnato-kartonski šešir s onim neobičnim natpisom: „Ništa nema da te brine, od ovoga pacov gine!“ — Ej, Striče, jesi li živ? — povika Jovanče.

— opomene ga Jovanče. — Lunja je bila hrabrija od polovine dječaka. — Eh, ona, s onim velikim očurdama! — sad već blaže progunđa Stric. — Uplašila bi zmaja.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

je volja, tim ga nazivlji: ako Bogom, ako gospodinom, Hristom li, ili ocem, tvorcem, zidarom li, vladikom, carem li, ili onim, koji je nedoznat ko je on.

Ne znam ako i po redu stojeći Jedni za drugima, I onim iz daljeg jednako dostiže prosvetljivanje, Il' mu daljni od prednjih se S merom sjakaju?

Dokle oni provrviše odonud na ovu stranu, dotle i faraonova sva sila suludo za Izrailji goneći utrtaše i oni svi onim putem kroz more. A Mojsej sa svoji pešaci sa suha gledaše to kako oni na kočija i na konji oružato hite za njima.

Tadar zapovedi mu Bog da skuje od tuča zmiju na priliku onim zmijami i obesi [je] na visoko drvo, da koga bi uhapnula zmija pogledne na onu medenu obešenu zmiju, taki se izleči.

Eto ti kako se ukazaše pod onim gradom, ispadoše konjici iz Beta i razbiše ih onde. Pade od izrailjske čete pod gradom do trist i šest katana; ne mogoše

« Al' onim to bi u volju, tek isto da dostane Dinu za svoju ženu. Prinudiše sav grad te malo veliko što god bi muško, sve se to

svu ostalu brigu i strah s toga dor preblenuše drhćući im od preplašena straha i preko mere se prepadoše što iz njih onim časom da bude! Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je?

To on izreče pred svima onim u crkvi kaluđeri, i tim časom nesviđeni biše, te nestade ih ispred očiju. Blagodariše i pohvališe Boga svi manastirci

apostola i ljuto zapovedi svojoj straži da ga uhvate kano jednu lažu prevarnu, i u doboku pomrčnu jamu tako zajedno i s onim trgovcem što ga je napre doveo u onu zemlju indijsku, da ih zatvore i da čuvani onde budu do vremena dokle im sud bude,

To se zgodi onim hvaliocem, što sa suha bijahu navalili izsobarati gradske stene. A na moru što im biše s Tatari opravne čunice za

I u onoj, od njega sazidatoj na ime Dimitrijevo, crkvi častno onaj ćivotić s onim čudotvornim svetim okrutom namesti gde će se celivati.

I njega s onim ćivotom isceli. A kad već dođe k svetoj onoj crkvi, po zapovesti svetoga Dimitrija i onde od krvotočenja jednoga čoveka

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Kalfa Kote ostavi rad pa ga samo pogleda. A Pote se zaneo kao tetreb pa produži onim svojim tankim srebrnim glasom: Gde se premenjuvaš, lele, Zone, u nova gradina. Oj, hoj-hoj, lele, Zo...

pre toga bi sâm počistio metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao, a taj razgovor bio je za vodonoše kao ona Skila i Harivda za stare putnike.

Ako je Zamfir pošlje po čibuk i duvankesu, ona mu donese naočare i tefter dužnika!... Svaki čas je pred ogledalom, i onim velikim i onim drugim, manjima, iako ima u džepu ono svoje malo ogledalo; svaki čas plete kurjučić i neprestano menja one

Svaki čas je pred ogledalom, i onim velikim i onim drugim, manjima, iako ima u džepu ono svoje malo ogledalo; svaki čas plete kurjučić i neprestano menja one pantljičice na

Malo posle izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u onim čohanim gugutkine boje, ali isto tako bogato išaranim gajtanom.

Malo posle izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u onim čohanim gugutkine boje, ali isto tako bogato išaranim gajtanom.

“ Tako je pan Franćišek počeo s koncertiranjem, a svršio sa ciganskom družinom, u kojoj čini čudan kontrast s onim njegovim belim trepavicama među onim garavim licima.

s koncertiranjem, a svršio sa ciganskom družinom, u kojoj čini čudan kontrast s onim njegovim belim trepavicama među onim garavim licima.

I mesto na kome su maločas igrali i kikotali i podvriskivali ostade prazno i pusto i izgledaše tužno s onim pogaženim ranim prolećnim cvećem koje se otkidalo i otpadalo s igračica!... I Zona pođe zlovoljno kući.

Zaredio je po sokacima i manjim i većim, pa čak i po onim po kojima ni đavo ne prolazi, po kojima čak ni opštinski inženjer po dužnosti ne prolazi.

Ovoj si je naše žensko znanje!“, pa zaokupila papučom po onim ženama, pa uza svaki udar samo vikne: „Eve, toj ti je za kuče u čašire!“ a on tada polete i viknu na nju iz svega glasa.

Svi veseli, samo on tužan; svi pusti i obesni, samo on bedan; svima do šale i smeha, samo on stoji i služi svima, pa i onim najgorima, za podsmeh. Oseća i vidi da je sve propalo za nj...