Upotreba reči onoj u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pa kakva vajda?... Ja mu velim: „Milisave, ne idi onoj veštici, ta znaš šta o njima celo selo govori!“... Pa misliš da me je poslušao?...

Obradović, Dositej - BASNE

Ovo napominjem junosti našej, navlastito onoj koja se vospitava na službu opštestva, budi crkovnu ili graždansku, nek se izrana počinje upoznavati s dužnostima

I koliko se većma prosveštava, toliko više svet ljubi i k njemu se tašti, zašto je i sami gospod bog svet nevečerni, po onoj reči proroka: „ O d j e j a j s j a s v j e t o m j a k o r i z o j u”.

„Kako to?” — čudeći se upita ga Jupiterova kći, premudra Minirva, — „onoj koja te je najviše nenavidila i ljuta na te gonjenija vozdvizala toliku blagodarnost?

u čem ima pravo, u čem li ne; jošte, što je najvažnije, s kakvim je namjerenijem pisao, — sve to ljudi iznađu, po onoj reči: „K r t i n a i s p o d z e m lj e h o d i, p a k o p e t j o j s e t r a g n a đ e”.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj crkvi idu, a svakoj crkvi išlo je po 8 i po 10 sela, i tako ti kmetovi zvali su se sreskim kmetovima.

i Milivojem a ja otrča̓ da donesem jošte džebane, koja će biti gotova u Boljevci, jerbo ono što sam pređe doneo dao sam onoj vojsci koju sam ostavio u Ljubiniću.

On opet kaže mi: „Pišite vi onoj dvojici, kako sam ti juče govorio”. Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa

jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam kakva su, i baš ne htede na me da

Onaj kralj napiše knjigu onoj kraljici, ište da mu dade nekoliko gradova, a nekoliko da ostavi za sebe; pak ne dao mu šejtan (đavo) da pošlje knjigu po

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci... E baš su đavoli! Uhvatili učiteljevog ćurana, nabili mu rogu, pa ti se tu digao čitav urnebes!

Đuko saopšti celu stvar i onoj dvojici opštinara i kmetu sasvim potanko i razgovetno da oni nisu ništa drugo u taj mah zaželeli, nego »samo da ne

— A ne igram ti ja momče! — reče Milun smešeći se. — Idi tamo onoj momčadiji. — Evo na! — se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para.

Vredno je, što se tiče na priliku, da čovek ima tako retkih stvari. Šta veliš, učitelju, da je namestim u onoj mojoj velikoj sobi, što se tiče? — Bi lepo stojalo — odgovori učitelj.

Obojica mladića oko svojih 25—26 godina, na najboljoj snazi. Obojicu su svi u onoj okolini voleli i hvalili se s njima. Sad su njih dva putnici Simičini.

! Ko tebi reče da ti kopaš noćas ono dete? Simicu čisto kao da neko posu vrelom vodom, pa u onoj zabuni poče mucati: — Ja, ja, gospodine, bogami, eto... nisam ja, nego oni... Zdravlja mi, nikad ni pomislio...

Trže se i ono dete, pa stade žmirkati i gledati pravo u nega. Radoša podiđoše neki mravci, pa u onoj zabuni viknu: — Čiji si ti, mali?

Onaj čovek prisede kraj vatre. Posede malo, a sve pogleda ispod oka u ovu kladu, pa se tek diže lako, priđe onoj kladi i na jedan mah pritište je gnjaviti. Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se.

Đilas isteže onim kocem te vampira usred trbuha. — Adžijazmom, Ćebo! — viknu Purko. Ćebo u onoj hitnji ne pogodi da ga zalije baš u usta, nego ga poli po licu.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Najposle... kad hoćeš! — reče Stanko, čudeći se šta mu je naspelo... I uhvatiše se... I poneše se po onoj čistini... Dva diva, dva rvača, dva najbolja momka u selu kušaju cnagy... Sve živo pretvorilo se u oko...

Hoćete da me ubijete?... Evo!... Na!... Dve stotine godina je prošlo kako su moji stari udarili temelj onoj kući koju ste vi prokleli!... I za dve stotine godina senka srama ne pade na onaj krov... a danas?... Šta hoćete?...

Stanko se zamislio. Nekako mu je čudno izgledalo da su u onoj podmetnutoj krađi pomešani Kruška i Marinko. Obujmi ga živa želja da sazna kako je to bilo, te stoga se reši da smesta

— Ne smem! — prošaputa on. — Jesi li gledao košnicu kad zamre?... E, tako je tvoja kuća zamrla!... Onoj sedoj kosi treba vratiti obraz, to ja ne treba ni da ti kazujem!... Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti.

— Ne sedimo, Nogiću!... Ali, brate, nismo znali. Ko može znati šta je u onoj đavolskoj duši?... Ja sam, istina, s Jovom zajedno odbijao ljude od njega...

Jako i da mu Miloš ponudi devojku, on bi mu pljunuo u oči... I on jurnu Turčinu. Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara...

Gnev prekipeo. On je smišljao muke kojima bi mučio te gnusne ljude. Hiljadama misli ukrstilo se u onoj jadnoj glavi... I to samo sene kao munja, pa je za čas nestane... On se udari rukom po čelu.

A to naljuti Turčina do besnila. — Ti lažeš! — ciknu on. — A šta je bilo danas? Ko ono bješe u onoj lopovskoj kući, zajedno sa onijem lopovom?... Kmet Jova pomisli: nužda zakon menja!... I on slaga: — Ja ne znam.

Ali, lov je još lepši. Je li, Surepe, harambaša će se više obradovati onoj tikvi ćelavoj (i tu pokaza na Kruškinu glavu) nego da mu nosimo od zlata jabuku. Surep mahnu glavom u znak odobravanja.

Harambaša i družina pozdraviše ih veselo. Zeka priveza onu trojicu za jedan tankovijast jasen, a Aleksu prineše onoj kladi na kojoj je sedeo harambaša. Srećko se naže nad Aleksom. — Jesi li živ, brate? — upita ga on. — Živ sam...

I ne misleći pre toga trenutka na ovaku zapovest, on viknu, a glas mu jeknu po onoj dubravi: — Za noževe!... I ožive žbunje. Turci izgubili pamet pa se skamenili na mestu.

— Svi smo! — reče Zavrzan. — Onda... Evo vas osmorica!... Udarite vodom, doplovite do turskih šajaka što su na onoj strani... Ti, Devo, reče da imaš alat? — Tu je! — reče Deva, skidajući belu prtenu torbu što je beše uprtio.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Kaže da će kroz koji dan natrag u N. — Natrag! A što? — Bogami, u onoj muci i nevolji ja ne znam ni šta mi je govorio. Znam samo da reče da će da ide. Pitaj tvoga Jocu!

Govorismo dugo o svežem vazduhu, o rovitim jajima, šetnji i o prirodi „koja radi”. Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovaki bolesnici. I to kao da i devojku donekle umiri.

— Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, koliko srca, duše, plemenitosti, ponosa, strasti, svega velikog u onoj što tako s osećanjem oživljava i za nebo vezuje naš organ sluha.

Kapetan baci uže momcima koji se čudiše njegovu poslu, zanese se i malo što ne pade u vodu. I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se

naš popa došao u varoš da su lupala zvona i pucale prangije, jer konjanik, što je stojao na raskršću, kad ugleda popa u onoj pompi, pomisli da je vladika, pa obode konja na muštuluk. Bilo kako mu drago, vladika dođe, i naš pop osokoli tuna.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

vas nešto zamoliti, slatka gospoja Sido, pa ma se ljutili na mene, — rekla bi gospoja Persa, pop-Ćirina lepša polovina, onoj drugoj popadiji, — sve se kanem da jedared dođem kod vas na jedno pola dana, pa da vi mene lepo naučite kako vi to

Sve trešti od nekih trumbeta. — Pa zar je samo moja kuća u sokaku?!! — E, nije nego valjda onoj baba-Tini prave muziku?! — Ta kakva je ćorava sadašnja mladež, i zašto kao i ne?

taj strašan događaj, to vam pisac ne ume da kaže, jer je svaka prisvajala za sebe tu zaslugu da je ona prva saznala pa onoj drugoj kazala.

A posle, bacao ga je u brigu i njegov barometar u kući, jer onaj zeleni žabac u onoj staklenoj tégli na prozoru, pokazivao mu stalno od nekoliko dana kišovito vreme. — Pa, šta ste rešili?

Sve se zabrinulo. Pop Spira ga gleda rasejano. Jula plače kad ga vidi, a gđa Sida skida gromove čim ga pogleda u onoj njegovoj vazdašnjoj pozituri. »Sav mi je zelen, — govorila bi gđa Sida kad bi god prošla kraj prozora.

GLAVA DVADESET DRUGA U njoj će se čitaocima pokazati sasvim suprotna slika onoj iz prošle glave, to jest što se tiče popova, Pop-Spire i pop-Ćire jer se na ovom poslednjem (to jest pop-Ćiri) zbile

— Šta je, da je, — tek to nije ništa prema onoj tvojoj usluzi meni učinjenoj. U zdravlju je ispušavao. ’Ajd’, odma’ zapali jednu, a ja ću da ti ispripovedim ukratko.

u Bačkoj, a Pera u V. u Banatu. Peri je to već druga varoš za ovih šest godina otkako je obukao mantiju. I u onoj prvoj varoši bilo mu je dobro. Bila je dobra parohija za popa, ali se nije dopadala popodiji.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ali ono odmah počne da pada i da se gubi u onoj opštoj tišmi od sveta i plača. Na kapiju grobljansku ne može da se uđe.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Svet je nju poznavao, pa koja je mati imala kćer, ili sina za ženidbu, ta joj je morala laskati, jer blago onoj koju gospođa Evica pohvali, a teško onom koga ona pokudi!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Tamo pred Ministarstvom gomila je rasla sve više, i kad se Jurišić približio onoj zgradi nastalo je neko komešanje i živa i velika uzrujanost.

U onoj tesnoj, neizvetrenoj sobi on se osećao mučno, ali čim pomisli da sad ide u širok, čist prostor razgali se najednom.

i umiriti ljubljenu ženu, ispijati svu onu neviđenu cpećy što mu je obećava i nudi to divno stvorenje što plamti u onoj bezumnoj uzbuni krvi i onom zanosu koji opija i zaluđuje na najvećoj daljini.

Tako je Hristić mislio o ženi i onoj cpeći sve do crkvene porte kad je onaj seljak umolio da se vrati i žurno se izgubio, a on zastao onde kod velike kapije

pred oltarom, sav taj utisak ponižene i osramoćene svetinje uli mu jednu odvratnost, koja ga je čudno hrabrila u onoj odluci.

Gore, u onoj mrtvoj polumračnoj šupljini, u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona,

Gore, u onoj mrtvoj polumračnoj šupljini, u onoj smrtno hladnoj tišini tornja, pirila je jeziva hladnoća teških i ledenih zvona, punih onog svojstvenog ćutanja u nekom

I tako obavijen nekom sramnom maglom i njome odvojen od onih ostalih pravih ranjenika oko njega, što su mu se u onoj njihovoj skromnosti činili neka mala božanstva, on je osećao kako strašno prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako

oni juriši i onaj krkljanac koji se lepo čuo iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa

Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i smišljeno laže o onoj borbi kad je ranjen u nogu i to lično, veli, od jednog ulana, sa repatim šlemom, s kojim se sreo negde u šumi kao

Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi, koju sam te uvek molio da obučeš.

Jest, uvek ti stojiš u onoj tvojoj beloj svilenoj bluzi i usred dima i tako će biti kad se budem vratio. A tamo svi znaju da sam ja od skoro

Afrika

Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Na to su i njegov brat Đurđe, i žena Đurđeva, Ana, odmah pristali. Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide.

ispod lica, u polumraku kapije, Isakoviču se činilo da ne postoji on tako, samo, u Budimu, nego da je ostao i tamo, u onoj deregliji, na Begeju.

A Pavle je odgovarao da se ne boji i da na kocki nikad ne gubi. Pavle je gubio, tamo, na Begeju, u onoj deregliji, ali hotimično. Hteo je da zavara i odobrovolji kirasira, koji ga je terao u arest.

Sreća je bila u njenoj ljubavi, koju je, za njega, osetila, odmah, na onom putu, u onoj šumici, među bulkama pored puta. Čekala ga je. A on se eto, bezuman, za udatom ženom batrga.

Kajzerling je jako zadovoljan, da se i to svršilo. Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila

Pa ne samo što mu je tu grudatu Birčansku pomenula, pri večeri, nego mu Ana sve to i ponovi, i u onoj izbi u kući Žolobova, u kojoj su spavali. Počela je pri tom i da suzi. Đurđe onda poče da se krsti.

Oči su joj se smejale od sreće, slušajući, kako joj Isakovič reče, sve ono, što bi bio onoj nesretnici, Trifunovoj, rekao, da je mogao, da je povrati, iz smrti, u koju je bila otišla, kroz vrbake i vodu Begeja.

Čovek, koji nikad nije bio zadovoljan u onoj koži, u kojoj je, nego kože menja, kao zmije. Kao vuk dlake. A ostaje isti.

Pavle je caricu doživeo samo u onoj, glupoj, oficirskoj šali. On je slušao o njoj svaku reč koju su Ana i Varvara, od žena ruskih oficira, slušale, ali se

Teodosije - ŽITIJA

k roditeljima, ukrade otpuštenje i zamoli po običaju molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov.

I gle, odmah, ne drugde nego na onoj strani gde stojaše obitelj svetoga, u velikoj širini unaokolo, svesilni Bog proslavljajući i čineći čudesnim raba

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ima ovde-onde moralne elastičnosti, koja se razume i u oportunizmu, slično onoj dalmatinskih primorskih gradova. Uz ove moralne, glavna je duhovna osobina Bokelja razboritosti i duhovna vedrina.

Ima jedna pesma, slična onoj iz Vukove zbirke, u kojoj Marko Kraljević poznaje očinu sablju, svog oca, „Vukašine od široko Skoplje“, ali su u njoj

Unekoliko su drukčiji Golobrđani, planinci u severnom podgorju Jablanice, u skrovitom položaju, ali na onoj strani Drima i samo sebi ostavljeni. Poglavito se bave stočarstvom, i to gajenjem sitne stoke.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

A što je bilo s čudnim džakom i bijelim mišićem? U onoj trci i strahu džak je zgrabio neki seljak kome su medvjedi svake godine pljačkali kukuruz iz njive pod planinom.

Prorok se izgubi u onoj rupi, a ja krenuh do Šarova. Siroti pas, dobro izbubetan, samo je cvilio: — Eto, nekom smijeh iziđe, kažu, na nos, a

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Čita.) „Poštovani gospodine, saznao sam pouzdano da će ovih dana sve novine pisati nadugačko i naširoko po onoj stvari. Materijal im daje sam onaj koji po vašem uverenju nije živ.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Dršćući čitavim svojim olinjalim telom, seterka povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar nekog barona.

- Ti se ne ljutiš? - šapnula je. - Ja ništa neću reći Vesni ni onoj drugoj, ni bilo kome, a ti ćeš napisati pismo Melaniji! - zagrlila me je a nadlaktice su joj bile tanušne i hladne.

i da ima zlata, ne bi hodala unaokolo u haljini iz prošlog veka; jela bi i nešto drugo sem povrća, i ne bi spavala u onoj kući od naboja niže groblja. - Pravih barona više nema! - rekoh.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Doduše, u Košici mislio je pisati, kako je iz čarde otputovao, ali je zaboravio i niko me to nije u onoj zabuni posle čardanske bitke palo na um. Sad sedne pa piše. Piše i Čamča, i Krečar.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Uskoro ona je znala da su kuće u Zemunu žute, plave, visoke i niže, i koja je čija. Zatim, ko je umro u onoj na ćošku, i ko se poboleo od povraćanja, u onoj sa velikim dudom.

Zatim, ko je umro u onoj na ćošku, i ko se poboleo od povraćanja, u onoj sa velikim dudom. Koji trgovac želi da oženi svog sina, a koji da uda svoju kćer. Kojeg sa kojom i koju za kojeg.

Zatim i to, da je njenoga muža volela žena princa Virtemberga, koji je stanovao eno u onoj velikoj zgradi, u Beogradu, gde je sad Paša.

šumske putanje nad kojima se spušta aprilska magla, kojima je projahao u prve dane svoga braka sa ženom, živeći u onoj jednolikoj dosadi male slavonske posade, loveći lisice, a u budućnosti, samo ta bezgranična, zavejana Rusija, kuda

Njegovi vojnici, videvši ga kod prvih kuća varoških, trčali su sad u visokoj travi, prema njemu. Za njima, u onoj istoj dolini, u kojoj se beše i on približio, primeti Berenklauova kola i feldmaršal‑lajtnanta, u odelu prostog

Slasti, razblude, prikriveno, nikom znano, u onoj svojoj velikoj kući na vodi, nagradivši je posle bogato, zadržavši je u kući, dok mu se brat ne vrati, pa i onda ako

Čim je dakle pokušao da nju dostigne pred svetom, a ne svojom senkom, kao u onoj strašnoj izbi svog doma, morao je odmah da vidi da je to nemoguće.

nije rođen za svu tu neizrecivo otužnu dosadu i prazninu, u kojoj se našao, i koja ga je terala na iste misli, kao u onoj čamotinji pod Štrasburgom.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

sredstvima se katkad služe i momci da bi devojku privoleli na udaju: „Neki prosci kradom odnesu slepog miša oko kuće onoj devojci koju prose, držeći da će ona od toga kao slepa poći za koga je prose.

“⁹⁰ Zapravo, u našem narodu veruje se da zla sila ne napada zlu silu, po onoj narodnoj „Vrana vrani oči ne vadi“, a kako su i Turci predstavnici htonskog sveta, to onda deci koja nose njihova imena

Žene kojima se deca ne drže, kada dobiju dete, daju ga onoj ženi „kojoj je čeljad nenačeta“ da zadoji novorođenče na stolovanom (nepokretnom) kamenu, pa veruju da će i dete biti

narodne poslovice, po svom značenju, izuzetno bliske Frojdovom shvatanju značaja najranijeg detinjstva, koje se sažima u onoj čuvenoj devizi: „Dete je otac čoveka“.

Ovaj ritualni šamar očigledno ima ulogu sličnu onoj koju imaju i druge poznate bolne operacije (obrezivanje, struganje zuba, šibanje itd.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Možda se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu.

I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo, drugarice!« onoj divnoj staroj dami koja je bila reakcija, ona se jednostavno srušila u nesvest, pa smo joj dva i po sata gurali

Pripadao je onoj vrsti preterano osetljivih dečaka koji su ustrojstvo gimnazijskih pravila mrzeli do te mere da su izlazak iz škole

Pripadale su onoj vrsti otmenih ptica koje se potpuno bez razloga nalaze na svim mestima gde treba biti viđen. Plećka je čekala da bude

Ovaj mršavi mladić pripadao je onoj vrsti ljudi koji počinju karijeru u uniformi čistača ili konduktera, a završavaju kao kućevlasnici u Rakovici.

čudeći se naslagama nečijeg potpuno tuđeg mesa na slabinama, belom, mekanom stomaku, drhtavim nogama, svetlu, pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti.

Onda si pušila u postelji i slušala kišu. Onda je došao ponedeljak. VIKEND – Ovo mi je poslednji put da sam bila u onoj prokletoj kućerini! – To si rekla i prošlog vikenda. – Jesam, i ispala sam budala! Ali više neću...

« Morala sam da glumim kako me sve to oduševljava bogzna kako! I to što su došli nenajavljeni, i što moram da trčim onoj idiotkinji sa dva razreda gimnazije po led za piće, i što dvorim onog morža od njenog muža i trpim njegove prostačke

– Ti si prvi počeo. – Ja prvi počeo? Zar nisi rekla: »Ovo mi je poslednji put da sam bila u onoj prokletoj kućerini?« – Rekla, pa šta? Zašto si me izazivao? Neprestano si me izazivao i podbadao. A ti?

Matavulj, Simo - USKOK

U onoj motnjavi Janko dođe do Milice, koja opet držaše bratanića, pa, igrajući se s djetetom, zapita je za ženu. Milica se najp

još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji prvi u brastvu vidješe šta je u onoj zlatnoj kutiji, što višaše uz Jankov časovnik. „Ikonica!

E, a njeki od ovijeh kažu da ta vještina ne pomaže ništa, jer, vele, nije pomogla onome što ga posječe Stijepo Mrkov i onoj dvojici što ih posječe Joko Stijepov Petrović i mnogima još, i to sve oficirima, kojima crnogorski jatagani odrubiše

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

kao i obično, napisati stihovani pozdrav godini koja dolazi, da bi, malo kasnije, rimovanom dobrodošlicom nazdravio onoj koja počinje.

Zmaj je, dakle, jednolik i banalan tačno u onoj meri u kojoj je prirodan, neizveštačen. S prvim naučenim slovima, s prvom knjigom koja nam se u ruci nađe, javlja se i

Radovićeva pesma približava se detetu u onoj meri u kojoj se distancira prema tim vrednostima. Zanos je zamenjen logičnom konstrukcijom nelogičnih predložaka,

Da lije to proizvoljnost? U neku ruku jeste, u onoj meri u kojoj je to potrebno igri; ali u tim proizvoljnostima uvek postoji mera neophodnog reda.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo građanstvo.

ako je što dostojno bilo u mojim načertanijam, sve to pripisati valja onim ščastljivim opstojateljstvam i onoj velikoj, jedinoj duši blaženago Josifa vtorago, koji je u svoje vreme premnoge oduševljavao i umove vosperjavao, bez

On time daje naučnu osnovu i književne formule jednom stanju stvari koje je kod ugarskih Srba i ranije postojalo, onoj borbi građanstva protiv pravoslavne teokratije, i svetovnog i opštenacionalnog duha protiv crkvenog i uskog staleškog

On je sav u onoj čisto intelektualnoj poeziji koja je u Evropi umirala kada je on na njoj počeo raditi. Stil mu je apstraktan i

Milićević, Vuk - Bespuće

On se trudio da ne misli ništa. Tek samo jednom natisnu mu se misao: „Kuda ja to, do đavola, idem?“ i izgubi se u onoj lomljavi i metežu.

Sremac, Stevan - PROZA

Kazao bih: kako je stidna nevesta, rumena zora, pustila već iz bračne postelje svoga dragana — sunce; kako se tamo, u onoj kući, verni a lenji šarov diže iz pozdera; kako ne znam koja baba zeva i kašlje sve naizmence, u komarniku ispod strehe;

Radičević, Branko - PESME

noćom i tišinom, Kleli, braćo, Bogom i istinom, Udariti teškoj magluštini, Magluštini, teškoj oblačini, Udariti onoj strašnoj noći, Ta ludilu i kletojzi zloći, Pa probudit onu srpsku zoru Zoru onu, onaj danak beli, U divnome tako

Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani. Samo s ove, a sa strane naše Krš i šuma na putu stajaše, Sve kamenjak do

„O junače, ćuti, ne govori, Gledni samo preko onoj gori, Krasna li je, ko joj se ne divi! Tamo, tamo naša majka živi, Mi bi preko, al' evo ne smemo, Bože mili, pa

Ali granu od istoka sunce, Te pogleda onoj gori čarnoj, I ugleda, pa se razradova, A gdje ne bi, pobratime mio! Kad na susret njemu odsjajuje Krasna kita

zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu, Pokrenu joj misâ čudnovatu: „Ala“, reče, „strašan li si silan!

Bježe Srbi, bježe, osluškuju, Čuju puške, čuju jalakanje, Pogleduju nebu ka istoku, Pogleduju onoj gori čarnoj: „Bliže, goro, noći ne upuštaj, Ne daj maha zori ni vidjelu!

Pa kada ti za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po vodi lađici; O gujama pod

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Svoj završni, slavni sukob, zbog koga se pročuo nadaleko u našem kraju, djedov kamarat izveo je u seoskoj birtiji, onoj preko puta osnovne škole.

— otpuhnu Jovaš. — A baš bih se volio malčice umiješati u onaj gužvanjac, da onoj svojoj budalini Mikanu pokažem kako se tuče.

Tvoj Dane još davno je prijavio tvoju pogibiju. — Kako sad to, bako? Ovako je to bilo, sunašce moje ogrijano. U onoj bježaniji, u ratu, izgubim se ja od svog komšiluka, od našeg svijeta, pa ću ti, onako s noge ća uogu, zgoditi nekud

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja probijaše kroz zavese u polutamu... Raskomoćen, u onoj polutami, čitajući, čini mi se Mopasana, razdražen, uzavreo i stiskajući vrele usne na moje gole ruke, ja sam drhtao...

Prvo se izgovori mantafa na turskom, onda se izvuče kita, i onoj čija je, kao u nekom prevodu, kazuje se: mantafa. Otpoče: „Ja ne znam šta mi je! Otkad te videh, svet mi je tesan.

Ona, ne dižući očiju, prelazeći hladnim, crnim prstom po mome dlanu, poče: „Duša ti je široka, srce crno, te teško onoj koja se u tebe zagleda. Vek ti šaren, put dalek, neznan i taman. Ako preživiš...“ Trgoh ruku. — Idi i naberi.

Kostić, Laza - PESME

Ispitljiv, al' u smjernoj molitvi, prozborih onoj svetoj kolibi: „Pjesniče, druže, duše, što ti bi te tamo pope svog tijela prah, u gromove, oluje, grad i strah?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već

Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su

Kad car sve to čuje, zaustavi samo onog najmlađeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo.

povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda ću pera da zapalim da mi zetovi u pomoć dođu“, pa se odmah digne i opet vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i

ja ću ti istinu da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako

kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od

Car se vrlo obraduje pa mu reče: — Daj da vidimo, je li ta voda taka. Pošto se car okupa u onoj vodi, postane zdrav i mlad kao da mu je to dvadeset godina.

Car se začudi ovo gledajući, a osobito onoj đeci, ali ih ne poznavaše, koliko ni oni njega, pa reče: — Hvala bogu lepote!

Ona dva starija hoće, a Grbo im ne da, nego reče onoj ženi: — Mi nećemo iksanskoga mesa nego od hajvana, ako imaš daj nam.

Onda zapovjedi onoj starijoj dvojici šta će koji raditi, a Grbi reče: — Ti, Grbo, nećeš ništa drugo radit nego čistit moje čizme i konja.

Naš Marko sad izabere tri najljepše djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znak svojim ortacima da je tu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Šta sam dobio? Idem iz jedne sobe u drugu. Vi posedale naokolo po klupama kao veštice. Onoj se opružio nos kao nategača, ona otoboljila usne kao drombulje; onoj se otegli obrazi kao deverika, pa gleda da pokrije

Vi posedale naokolo po klupama kao veštice. Onoj se opružio nos kao nategača, ona otoboljila usne kao drombulje; onoj se otegli obrazi kao deverika, pa gleda da pokrije zube, što su joj pocrnili od belila.

Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena. MAKSIM: Taj je morao, siroma, poluditi, pa ne zna šta radi.

SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra dade nagrada onoj koja bude proglašena da je dobra. MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

) O, Sreto, ludi Sreto! SULTANA: Nemoj se pečaliti, ja ti od srca praštam. SRETA: Ali ja meni nigda, a jošt manje onoj. (Na Pelu pokazivajući.) SULTANA: Ako je dirneš, nikad mi više u kuću ne dolazi. Ti si bio moj učitelj.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Baš ste slatki! U stvari, videla sam vas još na Slaviji, pratila do Londona. Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike.

Bila je potpuno sama u toj ledari koju je svet obilazio kao kugu, na onoj promaji, među najjadnijim platnima koja se uopšte mogu zamisliti. Šta je radila?

Fenomenalno! Već su otkrili i Azurnu obalu, pa me stalno pitaju: „Bože, Ana, kako možeš da se kupaš u onoj smrdljivoj Savi? Nema tih novčanica za koje bih se ja pokvasila u njoj!

zemlju i sve što uz to fura, samo ako bi kroz dečji vrtić naišao neko ko ima izvesno ime i prezime, i pojavljuje se u onoj berzi veličina pod naslovom „Klub poznatih“, „Tamo-amo po gradu“, „Gde su, šta rade“, „Iza ekrana“, „Iz gornjeg

slova (ara), deo konjske opreme sa dva slova (am), egipatsko božanstvo sa dva slova vodoravno (Ra), da ne govorimo o onoj večnoj reci u severnoj Italiji, koja je kao po pravilu uvek uspravna (Po); kupih sve to ukršteno đubre, tek da nešto

Treba li da kažem da sam mislila na Mišelina u ogromnim količinama? Šta mogu? To je bilo jače od mene, baš kao u onoj priči o zaćorenoj veverici. Priča o zaćorenoj veverici Ta veverica, dakle, pratila je neprestano jednu devojčicu.

Pogledaj, recimo, Čarli, taj narod na drumu! Liče na Indijance iz vestern-filmova, kada su bili još u onoj fazi da im belci poklanjaju razne đinđuve s kojima ne znaju šta da rade! Keve mi, Čarli! Tebe mi!

Od kreveta do frižidera, mislim, i posle, sve ostalo vreme, vodio ju je prema onoj koži od slanine, u stvari, kao neki instinkt, atavizam, šta li? Kao, gleda me, a u stvari soviše!

i plastičnim rukavicama do lakta, maman me je neverovatno podsećala na generala Ajka kada je pucnjem iz pištolja naredio onoj holivudskoj bulumenti zavodnika s našminkanim ožiljcima da se iskrca na kaširane obale Normandije.

Proglasili smo sve neprijatne stvari poezijom, baš kao što je nekada davno, u onoj divnoj knjizi Marka Tvena, Tom Sojer proglasio farbanje ograde čistim provodom!

Na nas su, izgleda, bili sasvim zaboravili. Ostavili nas da se smrzavamo na onoj cičoj zimi; inonako ćemo biti posle streljani za ratne zločine, Šta li?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Danas je počela da trpi. — Dobro veče. Večeras treba da bude meseca? Još ne izlazi! — Izići će na onoj strani. Tek je počeo da se krnji. — Jedva vidim jezero. — O, ono se vidi već sasvim dobro, gospodine.

I ima elemenata koji predstavljaju život, koji su čudo, ne samo zato što postoje, već i u odnosu prema onoj prvoj kategoriji. Ovi unose u večite elemente nešto neobjašnjivo i na izgled prolazno.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: A ovamo? SARKA: Tamo je Tanasije sa Vidom. MIĆA: A Proka? SARKA: On je tamo, iz dvorišta, a Trifun u onoj maloj sobi gore. MIĆA: Pa gde ću ja? SARKA: Jedino još nije zauzeta pokojnikova soba, ona gde je umro.

DANICA: Pa to ja, u onoj radosti, nisam ni kazala tetki. ADVOKAT: Recite joj! DANICA: Hoću. ADVOKAT: Recite joj sad odmah, ja vas i inače

DANICA: Meni? AGATON: Da, ja sam, znaš, razgovarao sa njim o onoj stvari. ADVOKAT: Ali, gospodine, ja vas molim ućutite. Razumete jedanput, ni reči više! (Danici.

AGATON (kad su Danica i advokat već na vratima): A, ovaj, po onoj stvari nemojte ništa govoriti pred tetkom; to ostavite meni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Rekao sam da ćemo objaviti — onda me dohvati za rame, vojnik me prihvati i tako se nađoh u onoj masi naroda. Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti. — Eh, šta ćeš, vojna disciplina!...

— Vučko Stojković — dreknu onaj iz stroja. — A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?... I jesi li ti vladika, ili mitropolit?

— More, zar im je stalo do jela sada! Levo krilo se izgubi u jednome kukuruzištu... Naskoro se pojavi na onoj drugoj strani. Pred njima je sada livada, te vojnici zastadoše. Verovatno osmatraju. Centar zamače iza onoga šljivara...

Poslužioci, zanemeli od užasa i straha, zauzeše svoja mesta... Ali, neprijatelja nigde... A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas.

Ali jedan oficir viknu trubaču, lepo sam čuo: „Sviraj, konjica s boka“. Ja l reče!... U onoj masi nešto uzavre, vojnici kao sumanuti potrčaše nekud, a kad još i truba zasvira, kao na komandu okretoše nazad i

Eto... jedva izvukoh čitavu glavu. Njegovo pričanje prekide ponovo neko krkljanje na onoj obali... Iz daljine, jurila je ka obali ona naša baterija, ostavljajući za sobom oblak prašine.

Usplahireni ljudi pitaju se zašto?... Zbog čega? Na onoj obali je sada veliki metež i nered. Vojnici se izmešali pa ne mogu da pronađu jedinice, a mnogi pokušavaju i da pređu

A ljudi na onoj strani izgubili su već pojam o sebi, i kao skamenjeni ležali su nepomično, skotureni u jamama. Komanda se ne čuje.

Komanda se ne čuje. Nije ni potrebna. Svi znamo da su na onoj obali naša braća, pa ko bi bio toliko bezuman da u njih gađa. Već zbog morala samo...

S vremena na vreme zastanu i osluškuju jauk ranjenika na onoj obali. Bolni i teški uzvici ili samrtni krici umirućih prekidali su noćnu tišinu.

— Tako, tako, neka i oni iz pozadine osete šta je to glad. Vojnici mljašte jabuke sa hlebom, dok se preko puta, na onoj obali, razležu bolni jauci naših ranjenika. Zora se pomalja i sa zebnjom pogledasmo na suprotnu obalu.

Vikom u onoj bari mi smo otkrili našu nameru. A osnovno načelo strategije jeste tajnost. — Podigao je tada značajno prst i pogledao

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Oboje osećahu kako im se duh otresa ovog svakodnevnog sitničarstva, pa teži nekud dalje i više, tamo u nedogled, onoj beskrajnoj večnoj istini... — O, kako je divno! uzviknu Ljubica posle dužeg ćutanja i posmatranja.

Pa ako vidimo da će i vas ovako da bruka, onda ćete dati ostavku. Drugog izlaza nema. Zatim Velja stade pričati o onoj dvojici što im se sprema premeštaj, pa došavši tako u razgovoru do orlovičkog potesa, oprosti se sa gostima, obeća da

Čudi se kako je rđavo protumačila njegovo saopštenje o onoj učiteljici. To je nevaljala ženskinja, i ona je morala biti kažnjena.

Ne, ne... najbolje je da ona opet ostane sama... I Gojko se već naže onoj strani do vrata, pa čim ona u hodanju obrte leđa, on skoči, pa na prstima iziđe iz sobe...

Međutim, o putu on nije ni mislio, nego je željno očekivao taj dan, kad će se naći sam, sa svojim vernim Stojanom, u onoj čistoj sobici, pa živeti tako bezbrižno celo leto...

I ko bi se opet mogao vrnuti onoj besciljnoj, sumornoj, strašnoj, pustoj praznini ?!... Gledaš ceo život unapred, a ono sve pusto i odjekuje večnom,

Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me... I sve premišljam o njegovoj dobroti, o onoj iskrenoj, neizmernoj ljubavi, koju sam ja pogazila, pa me Bog zato kaznio i sad drugi gazi moju ljubav...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani? Il’ zvona zvone, il’ petli poju? Nit’ zvona zvone, nit’ petli poju, Već sestra bratu svom poručuje: “Ja

Seja će za brata tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Blago onoj seji, koja ima brata! Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Za vjeki vjekov! GINA: Za vjeki vjekov, do prve prilike! BLAGOJE: Duh si mi držala začepljen u onoj flaši! GINA: A onda došla glumica, vila Ravijojla, i flašu otčepila! BLAGOJE: Otčepila! I oslobodila!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, tako, već živim, zbunjen, nad rekama ovim, golubijski sivim. Poveo sam davno tu pognutu senku, a da sam to hteo, u onoj gori, poznao grožđe, noć, i terevenku, i potok, što sad, mesto nas, žubori.

Jednog dana došao je, pevajući, u kancelariju. Popeo se, pevajući, na orman. Bio je s uma sišao. Umro je u ludnici, u onoj našoj staroj beogradskoj ludnici, gde su po tri ludaka išla, na dva kreveta.

Ovu čašu onoj ženi što je dopratila muža i nasmešila se jednim osmehom koji ne mogu da vam opišem, gospodo, jer ne liči na osmeh

Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana o Sv.

KOMENTAR UZ PESMU „JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI“ Za vreme moga boravka na Univerzitetu u Beogradu, u onoj maloj kućici, u ulici Braće Nedića br. 29, koja je bila redakcija Dana, ja sam, za štampu, bio pripremio mnogo štošta.

Da i ne govorimo šta bi se dalo učiniti sa dubrovačkim dramama i Gorskim vijencem. I ovde, nigde pojma o onoj užasnoj usamljenosti Korneja, nigde njegov krik: „moi, moi“, nego je sve zlato, oklop i deklamacija, na kojoj se uče

Dok meni dan tope u tvoj ponor rečni, Ti se dižeš, iz jutra, sav zracima obasut. Ja ću negde, sam, u Sahari, stati, u onoj gde su karavani seni, ali, ko što uz mrtvog Tuarega čuči mati, Ti ćeš, do smrti, biti uteha meni.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pedeset godina sam putovao po tuđini, po širokom svetu, ali ne naiđoh nigde na zemlju ni nalik onoj viteškoj zemlji o kojoj mi toliko puta otac pričaše.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Preskoči samo preko jendeka, priđi onoj granatoj dunji nasred vinograda, osetićeš njen čudnovati miris; lezi pod nju i gledaj, kako ti se nad ustima vije opušćen

Video je duge, zelene livade i po njima tihe, lepe vijuge Turijine, kako su se, po onoj ravnici, rasprostrle... U jednoj vijuzi, u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i

Kad naiđeš, — obore vatru, ubiju trojicu, te provale lanac i prodru, pa posle, u onoj zabuni, trči za njima ako smeš!...

Hajde već Atila i Genzerih — nisu ga tako bunili, ali onoj prvoj dvojici nije mogao da odredi narodnost: čas mu je Alarih Rimljanin a Stilihon — vođa gotski, posle mu se sa

To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze... Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom svi zavoletše!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pazio bi na kojoj bi se strani zaustavio čitalac, da li na onoj na kojoj je njegov dopis. Ako bi se uverio da baš njegovu stvar čita, on bi ga onda posmatrao da li mu se čitanjem menja

Stanu jedna drugoj prebacivati ovo ili ono, ovoga ili onoga. Kakve stvari čuješ! Ova onoj spominje za Purka pandura, a ona ovoj za gazda-Đorđa ili ćatu, a naravno da se prilikom takih disputa još ponajčešće

Tada obično »oklevetana« skoči i stane da se lupa po onoj strani koju gospođa kapetanica ukrašava turnirom, a na to skoči i ona druga, pa to isto učini; i sada mesto dijaloga

dosta, nego dodade: »sa još sto i dvadeset i tri poreske glave«, tako da je nekih četrdeset potpisa više bilo nego na onoj pređašnjoj čestitci kojom se čestitalo novoj vladi.

sitne zvezdice, kojima je posuto bilo nebo nad svesnim i razdraganim Prudeljem, ne mogahu sjajem svojim konkurisati onoj svetlosti kojom naši svesni Prudeljci osvetliše ovu našu zasada još republikansko-monarhijsku planetu.

! — Ama kažem ti da ne može! Nije sada miloševsko vreme! — veli ćata. — Aha! Za knjaz-Miloša li mi kazuješ?! Onoj beše čovek; muško, diplomat, bre! Može, em lepo će da može! Sve po zakon, a zulum, da rečeš, nema.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

u dubinama okeana, u kojima će se jegulja naći pri kraju svoga dugog svadbenog putovanja, vratimo se romanu jegulje, i to onoj njegovoj fazi koja nastaje od trenutka kad je jegulja u svome žurnom putovanju zaronila u morske dubine i prispela na

Aparat je bio jaka, otporna šuplja čelična kugla, slična onoj u kojoj se profesor Pikar uzdigao na rekordnu stratosfersku visinu, samo mnogo otpornija od ove.

zainteresovalo to, što su se već počeli na površini mora ukazivati spletovi alga, koji su nagoveštavali prilazak onoj čudnoj oblasti Atlantskog okeana što nosi naziv Sargasko more, dobro poznatog onima što putuju tim pravcem, negdašnjeg

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Povede se roblje crnogorsko!“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik!

TOMAŠ MARTINOVIĆ Nijesam vi sve jošt iskazao. Kuku onoj duši zadovijek te je Ruži narok izgubila, te je dala Ružu za Kasana, zatvorila vilu u tavnicu, jer je Kasan bruka

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I tada bi se gore, u onoj nameštenoj sobi, videlo kako prvi ljudi iz varoši celu noć presede dogovarajući se, a naposletku uvek njemu ostavljaju da

I kada ne bi bio na putu, on bi jednako sedeo kod kuće: leti gore na doksatu, — a zimi dole, u onoj velikoj, širokoj sobi. Ceo bi dan tamo samo sedeo, pušio, pio kafu i naređivao.

Onda bi izlazila i išla ka onoj ravnici, podjednako ravnoj zbog zasađenog kukuruza i duvana. Tada bi se sve brže primicali.

Ali baš zato nikako | više nije smela da se vrati gore, na gornji sprat i tamo u onoj sobi sama da ostane, jer je znala da će je odmah početi da poduzima ono „njeno“.

Dole do kujne, u onoj velikoj sobi, Sofka je već spremna i obučena čekala. Na njoj je bila sama svila. Ali ni šalvare, ni njena gotovo gola

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ostavimo njih, pak svratimo k onoj dvojici momčadi što na glavici straže. Pri podanku granate neke bukve, u rastoci njenijeh debelijeh žila, koje voda,

Gledao je kao iza dubokoga sna, a progovoriti nije mogao. Jedva u mrak nađoše se na onoj istoj ledinici gdje prije počinuše. Mjesec granu i zateče ih gdje polažu u grob Mišana.

“ To rekavši, hitno pođe natrag pa u hodu, obrnu se, viknuvši im: „Pričekajte na gumnu!“ „Ženi je onoj nevolja, te velika može biti!“ reče Vladika. „Biće, da, rekao sam ima da će te se do malo vrnuti!“ „Hodite amo!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— U onoj, sinko, u kojoj se misa ne služi. 2 Pitali seljani popa: — Zašto nam, popo, što ne propovedaš? — Ne smem krivo od bog

pećinu bio počeo kopati silni dar Stefan, da ondje gradi grad Kotor, pa mu kazala vila da to ne čini, jer mu ondje u onoj vrleti nema ni brodu pristaništa ni konju poigrišta, već neka ga gradi dolje kraj zaliva.

obučen najsmešnije što se može, a osobito saruk na glavi toliko veliki da jedva uljeze u vrata kroz odaje, jašući na onoj dvojici koji su prekriveni kakvom haljinom upravo do nogu.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme

“ „Daćeš mi dvanaest perpera.“ — „Ajde de!“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja vjera!

” A vrabac mu odgovori: „Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od

I | tako idući dođe na jednu vodu. Na onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada bio vrlo zao i opak, pa je umrъo

” U toj misli idući srete jednu babu i upita je ima li đe takijeh đevojaka, a ona mu odgovori da ima naprijed u onoj gori jedna kuća bez vrata a samo jedan prozor na kući kroz koji se ulazi i izlazi, i u toj kući da ima taka đevojka,

” Tadar kaluđer izvadi iz torbice petrailj i trebnik, pa najpriđe reče onoj trojici: „Pitajte ocu svojemu proštenje,” a ocu: „Sada ti pokaj se od grijehova;” te tako | učiniše, pa potkupi svu

Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s konjem, a nadrška psa, ne govoreći ni riječi.

” Čuvši mladić ovo obeseli se, te uzjaše na onoga đevojčina konja i zađene za pas onaj čudotvorni nož pa uprav k onoj gori uputi se, i kad dođe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad siđe u livadu, konji se

U to vreme čovek i žena bili su za večerom, pa pošto večeraju, rekne žena: „Da je ovde sad onoj | naše dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli večerati.” A deca onda kroz pendžer: „Evo nas majko!

zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da izađe, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa onda hajd k onoj strani od kud je va- | tra svetlila. Kad tamo a to mala kolebica, nepočišćena i u njoj vatra raštrkana i već se zgorela.

Đak u onoj koži ovnujskoj stane se primicati s ovcama ne bi li i njega izbacio, i tako malo po malo primičući se dođe do njega,

A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme

Sveti Sava - SABRANA DELA

treba sebe savesno da sačuvate i što više da odgonite od sebe svake trnovite, zle, nečiste i nedostojne misli u onoj strašnoj službi i na svaki način sebe pročišćavati.

gde li su, kako li su duše pravednih ili grešnih; kako li će se javiti veliki Bog i Spas naš Isus Hristos, prema onoj prosvećenoj reči: „Nebesa će sa hukom proći, vazdusi sažeženi razrušiće se, zemlja i što je na njoj i dela sažeći će se!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

TANASKO: Kakva je, miriše ko kilo jabuka! MANOJLO: Nema nikakve sumnje! Mi smo zaista na tragu onoj bitangi! TANASKO: A kosa crna! Da mi je videti pokrivenu svetojovanjskim snegom! E, moj goskapetane!

IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede. Ako ima nešto jadnije od čoveka koji večera sam...

IKONIJA: A i ta vaška, Trifun Tripković! Gospavi da se prestavlja kao voskar! CMILjA: Onoj nesretnici još gore, kao profisor! MILE: A i ona blesava, pa veruje! STAVRA: Nesretnik se svačemu ponada!

” MANOJLO: Jesi ti svestan šta si učinio? TANASKO: Onoj kafedžinki čovek izlečio kutnjak! Takvo čudo može i berberin kleštima!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Neki dan si mi kazivao šta si čitao u onoj rosijskoj istoriji, koliko se je Petar Veliki starao za uvesti u carstvo svoje svakojake nauke, i črez To veliko je i

No svu ovu moju goreću želju moja srdečna, prava sinovnja, k onoj čistoj i dobronaravnoj mojega blagodetelja Teodora Milutinoviča duši, ljubav obuzdavala je na neki način i udručavala.

Tada ja sve ono, što sam već bio za se prepisao, prevedem na prosto i za učiniti da onoj prekrasnoj devici čitanje toga bude prijatnije, raspoložim to na glave, počinjući svaku po azbuki.

sebi svoje roditelje, pak onda čitajući ovo, neće za bezmestno suditi što ja ovako mislim, čuvstvujem i pišem o onoj koja je posle boga, tvorca mojega, svetejša, čestnejša i sladčajša duši i srcu mojemu.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

nam je duh odavno sumoran Zar sad baš stati opet nizati Reč po reč pa ih još i birati I sam po sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji svirati Zar sad baš u taj mrak iz okola Izviti glas svoj poput sokola Pa kao kiša za njim levati Zar sad

Ćosić, Dobrica - KORENI

Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito. U onoj njivi porodila se ona seljanka. Na motici pored nje raseklo se sunce, i neka krvava gomilica...

A čim je došao, grožđe, orahe i jabuke odnela mu u sobu. Grožđem mu i prozore okitila. Koliko je puta u umornoj tuzi, onoj pred san, onoj kad je sama, njim tešila sebe. Nekoliko sitnih vatrica silazi joj niz lice i kaplje u krilo.

Grožđem mu i prozore okitila. Koliko je puta u umornoj tuzi, onoj pred san, onoj kad je sama, njim tešila sebe. Nekoliko sitnih vatrica silazi joj niz lice i kaplje u krilo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Ali, ako su sitnija istorijska prisećanja odgurkivana u nepamćenje, neistorijska su, valjda sačuvana u onoj svetlosnoj prašini što je, kao nit, jednako izmicala Pozorišnom ulicom, povremeno iskrsavala.

od bleska, pljuska lice ovde, na Sakačesmi, korak od raskrsnice, a onda prolazi kroz malu kapiju, sasvim sličnu onoj pod crepovima, ulazi u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled

) U tim trenucima, život kao da ga je opominjao, ali on to više nije opažao. Prva je opomena, shvatio je to tek u onoj tamnici, u Zvorniku, došla u leto pred boj na Mišaru.

Vraćao se iz Vlaške i osećao kako mu se zima uvlači u kosti, a neka telesna slabost, slična onoj koju je primetio, kao predznak, onda u Pašinom dvoru, sve ga je češće hvatala.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

To su vatre doglasnice, Pružajuć' se iz daljnih eona, u povorci onoj dugoj, Dosvetljujuć' jedna drugoj, Strujom koja napred leti, Težeć samo jednoj meti.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

U desnoj ruci držaše, kao znak svog dostojanstva, dugu palicu, bogato optočenu srebrom, sličnu onoj kojom se danas poštapaju vladike.

ostavi ovaj ćup koji dan na suncu, voda će iz njega nestati, ispariti, kako se to kaže, a u ćupu ćeš naći so u istoj onoj količini u kojoj sam je u ćup sasuo. O tome sam se uverio pomoću kantara. „A šta se desilo sa vodom?

„On ramlje pri hodu“, dodade Kalimahos. „Kad bih odnekud imao njegovu mladost, ne bi mi, vala smetala ta ćopavost! Na onoj zdravoj nozi poigravao bih od veselja“, reče Zenodotos stenjući i pipajući svoja otečena kolena.

Eno onde vidimo sada dva stabla, jedno pored drugog; jedno stoji levo, a drugo desno. No kad se približavamo onoj pravoj koja, povučena po tlu, spaja ta dva stabla, njihovo međusobno otstojanje postaje sve manje, ona se prividno

Čim Arhimedes preboli svoju ranu, oženiće se tobom i poći pravo u Aleksandriju da onoj pokaže da mu do nje nije više stalo. Znam ja, takvi su muškarci!

Sa rezultatom svoga računa ode Arhimedes kralju. Dozvaše i Diokla. On priznade da je, tačno u onoj količini kako ju je izračunao Arhimedes, primešao zlatu srebra, ali ne u nameri kakve utaje, jer bi u tom slučaju

vlastitom glavom u to pitanje i ne dade Ptolemaju za pravo, jer mu se činjaše da je mogućna pretpostavka, suprotna onoj koju je Ptolemajos zastupao. Zato zažele da se izbliza upozna sa mišljenjem Ptolemajevih protivnika.

- Malo je trebalo pa da me izbace iz škole.“ „E, baš je hulja! - A recite mi, dragi mladiću, da li je u onoj kapiji bilo mračno“. „Pa prilično“. „Onda je vaš razgovor sa onom mladom devojkom bio vrlo štur.

dvospratna i potpuno jednaka, sučeljavala su se pod pravim uglom tako da je cela zgrada bila savršeno simetrična prema onoj vertikalnoj ravni koja je polovila taj pravi ugao.

Jednoga dana reče mu majka: „Ja sam, dragi sine, o onoj stvari dobro razmislila i raspitala se. Gospođica je kao što i sam znaš iz vrlo dobre kuće, lepo vaspitana i imućna;

Isti efekat dobio je kada je to sabirno sočivo zamenio prizmom koja je bila potpuno jednaka onoj prvoj prizmi, no bila obrnuto ovoj nameštena.

Kucam na vratima pored tih prozora, no kako se niko ne odazva, ulazim u jednu malu pretprostoriju. Na onoj strani njenoj na kojoj sam video one prozore nalaze se druga vrata.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pre mesec dana u Beogradu očekivao sam je, jedno prepodne, da izađe iz zubnog ateljea u onoj najvećoj kući na Terazijama.

Pa uze stvari i pređe u treću klasu. Sa ostalima za kragujevački voz ode i narodni poslanik, a ja ostah sam u onoj istoj vreloj atmosferi u kojoj je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni

Dok sam bio u nizu ovih sećanja voz pisnu i ja utrčah unutra trudeći se da sliku, koju sam o onoj večeri stao obnavljati, ne pobrkam...

sa puno ruža na levoj strani grudi, ona, u putničkom šeširiću od slame, dugačkom mekintošu, lica ozarena srećom i u onoj miloj uzbuđenosti koja čini da čoveku i pritiv volje oči zavodne.

Kum, bez cvikera, gledao je razroko i sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na srpskom ne umem da govorim.

Deca spavaju. Na koga liče? Snajka se, znam, satrla spremajući kuću. Sav gorim od nestrpljenja da u onoj istoj sobi, u kojoj smo razgovarali uoči njegovog venčanja, posle toliko godina, obnovimo sve uspomene, pretresemo sve

sam Nikolu, otomboljenog, mlitavog, opuštenog i tek posle neopisanih muka uspeo sam da ga položim na postelju u istoj onoj sobi u kojoj smo razgovarali one večeri, na dva dana pred njegovo venčanje. Nije se micao.

— Snajkice!... Oh, snajkice! Pa je besno zgrabih oko pasa. I dok se ona sva upijala u mene, ja sam je grizao u onoj bezumnoj groznici strasti koja — — — — — — — — —. 5 Sjajno sam se proveo u gostima, moje mi časti.

i gde se u šešir morao poganiti i trpeti strašne bolove u cevanicama i posle, kako mu vode nikad nisu davali i tako u onoj teskobi skapavao od žeđi, nesanice i smrada. — Sve, sve ću vam kazati — gušio se Svilar. — Sve? Zaista sve? Bravo!

tamo što se pomanitalo tiska, gužva, kikoće i cereka u onom ludačkom metežu, ništa, baš Ništa ne tiče sudbina onih u onoj strašnoj, žutoj i vlažnoj kućerini, mučenika što su tamo ostali? Je li moguće da su oni tamo drugo, a ovi ovde drugo...

U onoj blatnjavoj vodi i mulju, sive, prljave uniforme sa neljudskim očima, u bezumnoj groznici razdraženja, okidale su ludački brz

Imao sam onamo plemenitog i umnog roditelja duše na koga sam se, u onoj idealnoj srodnosti srca, naslanjao, i sa kojim sam produžio da opštim i posle, uveren da on uvek misli s mojim mislima,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Dugom vježbom izoštravalo se to novo čulo. Činilo mi se da osjećam kako me čisto tjelesna gravitacija vuče prema onoj strani svijeta. To stremljenje predočavalo mi se grafičkim znakom strelice.

neiščahurene ali grdno hipertrofirane svijesti, jedva čekajući da provali napolje, tako da je već besmisleno govoriti o onoj prvotnoj, pećinskoj naivnosti i spontanosti.

— Nema smisla da zamuckujemo. Ja sam danas na onoj tački na kojoj ćeš ti biti za nekoliko decenija. Sad se ne prepoznaješ u meni, dakako.

sam se, mislio sam da je ono istina”, a podlaci upiru prstom u druge i tvrde da oni sami nisu nikad „nasjeli” onoj istini. Međutim, stvar je naprosto u tome da je ta istina prestala biti istina ... Što ćemo, stari sve, pa i istine!

” I ta naslućivana protureplika kao da vlaži barut onoj nabijenoj puški, i kvari mu zadovoljstvo. I tako, te nikad glasno izgovorene replike i protureplike u njemu se stalno

A nije ni naročito lojalno!... — Ha-ha-ha! Lojalno! Odavna nisam čuo tu riječ! Ti si još uvijek ostao pri onoj staroj viteškoj terminologiji. Izgleda da si uspio sačuvati mentalitet iz Triju mušketira!... — Lass das, Ivan!

Atmosfera osvjetljenih dvorana bila je zadugo zrak koji sam disao. Kasnije sam izvrstan broj godina proćubio u onoj polumračnoj udubini podno pozornice, negdje odmah pod lijevom rukom dirigentovom; i opet sam osjećao dahove mase koji

Sudbina je ovog puta htjela da prema njemu bude pravedna, pa ga je izuzela od preimućstva javne smrti i podvrgla onoj običnoj, svakidašnjoj, privodeći ga tako opet, pod konac, u prostranu zajednicu ljudi.

— Nema šta, moja žrtva, to jasno uviđam. I nadodao bih iz dubine, u onoj pomami priznavanja i samooptuživanja. — Ja sam kao dijete! Bespomoćan i neodgovoran kao malo dijete!

Pa što onda? Čitavo je pitanje samo u tome da li težište leži na onoj riječi apsurd ili na onoj vjerujem. A bit će bolja koja ne potone.

Pa što onda? Čitavo je pitanje samo u tome da li težište leži na onoj riječi apsurd ili na onoj vjerujem. A bit će bolja koja ne potone. Uostalom, zar sam ja jedini čovjek koji je vjerovao u apsurd?

možda ipak nećeš!”... I ja sam jasno osjećao da uprav u onoj najglupljoj riječi te riposte, u onom ipak, leži sva njena snaga.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đurica opet počinje mahati zvonom i — misliti... Mislio je o onoj uvredi. Znao je on koga se tiče ona napomena o jalovici.

IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici. Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran, namučen,

Oči mu u onoj pomrčini zasjaše neobičnim sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i

Ali na što se sad sećati svega toga, kad je sve prošlo... I zar se mogao čemu boljem nadati, zar je mogao u onoj sirotinji očekivati kakvu sjajnu sreću? Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?...

A dok on koga ne dirne, ne sme ni njega niko dirati. — Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne preda, smeti ubiti svaki, ko god hoće.

Sad iđaše tamo bez ikakve bojazni i bez onoga pređašnjeg uzbuđenja: samo se potčinjavaše onoj neodoljivoj težnji, koja je tamo snažno privlači.

Predala se sva onoj zanosnoj žudnji mladosti, pa zaboravi na sve druge obzire. Sede uz Đuricu, pa stade, puna ljubavne čežnje da mu šapuće

Sad nije bilo sumnje da su opkoljeni poterom. Ostaje im još samo potes, gde ih je, na onoj čistini, najlakše pogoditi iz puške, i reka koja krivuda između potesa i šume.

Pogledavši slučajno u dvorište, ugleda tamo dva čoveka, od kojih jedan utrča u kuću, a drugi ode k onoj gomilici dece. »Hajduci!... To je ono strašilo, od koga se i dan i noć strahuje... pa, eto ih!...

Tek kad zađoše u šumu, umeriše korak. u onoj nemoj, mračnoj šumskoj hladovini Đurica stade da pribira misli. »Otkud ja ovo idem?... Šta ovo bi?...

U onoj maglastoj tamnini kuća im izgledaše kao plast sena, razvršen i razvučen. Primakoše se uz brvna, neki nasloniše uho : ti

To bi slavno bilo !« — misli kapetan i daje znak onoj trojici da stanu na vrata. Mitar žandarm, odvažan momak, stade prvi, i po upustvu kapetanovu pokuša da vidi jesu li

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je Petar opazio smrt, on onda brže-bolje spusti kamen i počne bežati k onoj devojci, da u njenu zemlju pređe. Smrt sad iziđe ispod kamena i potrči za njim.

Jest, ali nje nema. Zovnu mater, pa pita za ženu, ali mu ona odgovori: — Bogme, ja ne znam, ja odoh da potražim onoj babi što od odijela, a kada se vratih, ne nađoh ni jedne, te pomislih da nije tu s tobom u odaji.

A vrabac mu odgovori: — Hoću, samo mi nemoj ništa učiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj rekavici imaju tri šibljike; podseci one tri šibljike, pa udri njima po korenu; odmah će se otvoriti gvozdena vrata od

Velik strah ih popadne da u onoj pustinji od gladi ne poskapaju, pa se stanu bogu moliti da bi se pusta sela, varoši oli ma koga viđeti moglo, jer već

Onda mu car dade svoju šćer za ženu, i dopusti mu da je on prvi do njega u svome carstvu, a onoj dvojici starije braće reče car: „Ako hoćete, i vas hoću oženiti, pa vam dobre dvore sagraditi“, no oni njemu kažu da su

Kad car sve to čuje, zaustavi samo onog najmlađeg kod sebe kao zeta, a onoj dvojici dade dvije mazge novaca, i tako oba starija brata vrate se svome dvoru i u svoje carstvo.

moju povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda ću pera da zapalim da mi zetovi u pomoć dođu“, pa se odmah digne i vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, i ona se začudi i

ja ću ti istinu da kažem đe je moje junaštvo, — pa onda stane kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako

kazivati: — Daleko odavdje ima jedna visoka planina, u onoj planini jedna lisica, u lisici srce, u srcu jedna tica, u onoj je tici moje junaštvo, ama se ona lisica ne da lako uhvatiti: ona se može pretvoriti u razne načine.

Kad svanu, on uzjaše na svoga konja, pripaše sablju i povede psa, pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s konjem, a nadrška psa, ne govoreći ni riječi.

Naš Marko sad izabere tri najljepše djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata, što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znah svojim ortacima da je tu.

Ona dva starija hoće, a Grbo im ne da, nego reče onoj ženi: — Mi nećemo iksanskoga mesa, nego od hajvana; ako imaš, daj nam.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Aparatura koju sam koristio bila je slična onoj koju sam koristio u prvom modelu, izuzev nekih specijalnih pojedinosti koje sam dodao, kao što su, na primer, sijalice

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

je kazao da je taj starac Piter Kuper, osnivač škole ”Kuper unije” i da je on jedan od tih slavnih ljudi naslikanih na onoj slici. Izgledao je baš onako kako sam zamišljao da izgleda karlovački patrijarh. Neobično je ličio na sv.

- Danas je - nastavi Džim - Fred po svojoj pameti na onoj istoj poziciji na kojoj je bio i pre dvanaest godina. Možda bi izgledao još stariji, da nije sklopio ugovor da za našu

tiče, rekao je da je on staro stablo kukuruza, ali bez klipova; da je njegov život takođe jedna krajnost, iako suprotna onoj koju predstavla Fredov život. Po njemu, ni on ni Fred nisu znali ni umeli da kontrolišu tok svoga života.

Činilo mi se da se ljuljaškam baš u onoj kolevci gde je prva prava sloboda ugledala dana. Nijedno drugo mesto na zemljinoj kugli nije više zasluživalo besmrtnu

Činilo mi se da se ljuljaškam baš u onoj kolevci gde je prva prava sloboda ugledala dana. Nijedno drugo mesto na zemljinoj kugli nije više zasluživalo besmrtnu

” U ovoj knjizi Tindal je dao sliku Faradeja koja je bila slična onoj koju mi je Kambel dao o Maksvelu. Može se zamisliti šta je značilo za svet, kada su između 1860. i 1865.

Poznato je da jedna koncepcija o strukturi materije, vrlo slična onoj kojuje prvi predložio Faradej, danas brzo stiče opšte priznanje ne samo kao novo metafizičko umovanje već kao logičan i

Ali neka nebesa pomognu onoj zemlji koja prepušta svoju sudbinu “jeftinim” ljudima koji rade jeftinim naučnim oruđem u rukama.

On je dete Nacionalne akademije nauka. Majka se rodila u vreme građanskog rata, a dete u doba svetskog rata. Blago onoj zemlji koja i u doba rata podiže ustanove čija je glavna svrha da gaje i neguju one delatnosti koje su odlika

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Noć je vedra i hladna; ako tako ostane svanućem, biće i mraza. Sigurno je i onoj dvojici dozlogrdila studen dok se digoše i mučke, zgureni, polako kruže uokolo... Odjednom zastanu.

Bosi, sa zagrnutim nogavicama do ispod kolena, stajahu u onoj studenoj kaljuži, trudeći se i mučeći, dok je dobro objutrilo. Mali Marko živo se umorio. Nije bio vičan takvoj radnji.

Vetar je silno duvao, te se sklonio iza zida što je luku branio. U onoj vrevi i mešaniji Cveta se, potežući sina za sobom, jedva dovuče njemu.

Prva, jača, kad me spazi, ustavi se, pa se obazrije ka onoj drugoj, slabijoj; časom stoji, sumnjivo gledajući u me, kao da misli bi li naprijed pošla, ali, kad je čula staričin

— i zatvori za njim vrata. Domalo na Ilijinu viku komšije pootvaraše vrata i neki upadoše u kuću da vide što je. U onoj vrevi izmače se Cveta iz Ilijinih ruku i, u samoj košulji, pobeže nekamo iznad kuće.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pomenuću, naravno, pre svega Frojda i njegovo insistiranje na različitim verbalnim omaškama i snovima, dakle na onoj oblasti u našem svakidašnjem životu koja izmiče svesnoj kontroli.

Zato gramatičari manjeviše uvek svisoka gledaju na lingvostiliste. Bez komunikacionog jezgra se ne može, a onoj stilskoj periferiji koju ovde imamo u vidu dodeljuje se izražavanje emocija i svih individualnoličnih sadržaja u koje

teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u kojoj su pesnici počeli da napuštaju stilsku periferiju u jeziku i da na elementarne jezgrene jezičke elemente

I kad ovaj odnos letimično osvetlimo na primeru uzetom iz poezije Vaska Pope, moći ćemo da govorimo i o onoj snazi poezije kojom se doseže međukulturno komuniciranje, razumevanje i samim tim uzajamno prožimanje.

Ulazak u ovu drugu pesnik je izričito nazvao povratkom onoj prvoj („To je samo povratak k njoj“). Zapravo je Rastko Petrović već na početku – u pesmi „Gledajte, bozi!

čemu je samo veče personalizovano (zastane, gleda, osvrće se), što nagoveštava prikrivenu mitološku pozadinu, sličnu onoj – inače mnogo jasnijoj – koju često susrećemo u lirskim narodnim pesmama.

se od početka osvrtao i ne prestajem da se osvrćem na radove Stanislava Vinavera, svejedno što je on prava suprotnost onoj naučnoj sistematičnosti koju sam voleo da tražim i nalazim u lingvistici kod Belića i u matematičkoj teoriji

Čak ni naša njiva neće biti naša ako je ne budemo obrađivali, a da ne govorim o onoj koju su nam koliko juče oduzeli. I nastojaće da nam još ponešto oduzmu.

U književnosti se menjaju oblikotvorna načela; kratko rečeno, menja se poetika. I u onoj meri u kojoj uzimamo u obzir ove promene mi se približavamo unutarnjoj istoriji književnosti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Da jedna dama, recimo, diskretno šapne onoj do sebe: „Ko bi to rekao za gospođu Živku?” – „Šta, zaboga?” – da zapita druga dama.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

krvi sadržan jedan tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu mater“.

P. ) dostigne pred svetom, a ne svojom senkom, kao u onoj strašnoj izbi svog doma, morao je odmah da vidi da je to nemoguće.

kakvu ne nalazimo nijednom kod Dafine, sasvim se jasno otkriva da se telo prikazuje kao opredmećeno, i kao maska, u onoj meri u kojoj se njegova čula gase, otupljuju.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— A, ne. Dragom mojom volom sam se poturčio. Čuješ li, dragom volom!... Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju... Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu.

Krakov, Stanislav - KRILA

To je kao zatvaranje prozora i vrata kad gromovi udaraju. A sve je bilo ludo i pijano, i u onoj strašnoj graji ljudi nisu znali kad umiru.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Brže! Brže!... (Seljak odlazi.) A ti sa Vukom oprezno, Rade, Sve krivom kosom ove planine, Dok dospeš onoj modroj čukari Otkuda vidiš carske drumove, A desno, opet, onu provalu.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Upitam ga da li zna gde je kapetan Sirovacki. — Hije ovde i ne znam gde je, odgovori mi on. — A da nije gore y onoj šumi? Ja pokažem rukom na šumatovačku kosu što se pružala iznad šanca. — Ne, reče mi kapetan, tamo će biti Turci.

ja stigoh u šumatovački šanac, dva naša bataljona prve klase prođoše pored šanca i uputiše se preko raščišćene poljane onoj šumovitoj kosi o kojoj sam napred govorio.

Otišao je y šumu onoj grupi oficira, kod koje su bila burad uhlađenoga piva, i kad mu podnesoše čašu penušavog pića, on uzviknu radosno: —

sjašismo, Komarov gotovo trkom pritrča Černjajevu i reče mu: Mihailo Gligorijeviću, imam za vas jednu radosnu vest: na onoj kosi nema više Turaka — Komarov pokaza na bujimirski vis — mi sad otuda dolazimo; peli smo se do na vrh — a za tim

da usput neki vikahu: mrtav je, ostavite ga, a drugi: nije, a posle ne znam šta bi od Kirilova, čini mi se da ga u onoj gužvi neki ljudi dočepaše od mene i odnesoše nekud.

Kad opet dođoh sebi videh da sam ponovo y onoj čestoj šumici sa jedno desetak Rusa i tri Crnogorca. — Ljuto li postradasmo — reče jedan Crnogorac.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— pita Mišić. Čujem gde neko levo od mene šapuće: — E, dosadan ovaj čovek... Samo zapitkuje. Čudim se onoj dvojici što mu uopšte odgovaraju. — Tako... oko pedeset metara — veli Predrag.

— Bilo ih je nekolicina izmešanih sa našim vojnicima. Ali oni nama nisu niukoliko olakšali stanje. Jer u onoj magli niti smo ih mi videli pred nama, niti su Bugari znali da su im oni iza leđa.

Jauknuo je grešnik od bolova na sav glas. Ali i on sam u onoj muci uviđa da će ga čuti Bugari, pa zatvorio oči, stisnuo zube, i bolno ječi. Progovori tek: „Ubite me, braćo...

— Naravno! — dobacuje ozbiljno kapetan „Fikus“. — „Sami sebe i drug druga“... Slušaj, da mi pravo kažeš: šta bi radio onoj crnki, da ti nekako padne šaka? — pita Peru „Đevreka“ i pogleda ga iskosa podnadulim očima. — Onoj?...

— pita Peru „Đevreka“ i pogleda ga iskosa podnadulim očima. — Onoj?... Jaoj — govorio je Pera kroza stisnute zube, pa poče da rže kao konj i nogom da udara.

Kad se malo razredi, svi smo pogledali na nešto crno što se migoljilo u onoj prašini. Zagledasmo se bolje... Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu.

Kao po nekom dogovoru. I ljudi ti tako lepo razmaknu krstila od žica i sastanu se na onoj poljani. Divota... Hteli zajedno i da ručaju. Ali pripuca artiljerija i rastera ih.

Ne bije ih u glavu merzer, ne slušaju zvizak kuršuma i ne plaše se iznenađenja iz bugarskih rovova. A tamo, u onoj izmaglici, nalazi se Solun. Mravinjak ljudski... komandanti... kazamati...

Vidite, toga se nisam setio, a veoma je važna stvar. Jer ko će u mraku i onoj gužvi da nađe tačno mesto prelaza... Za to se postarajte vi, Dragane. I sa tim smo gotovi.

Ali šta mogu!... Uostalom, posmatraću bioskop. Naiđe razvodnik i ponudi program. On ga kupi i pruži prvo onoj dami pored sebe. Ona uze. Tada su počeli ra razgovaraju. Ali sala se zamrači i na platnu se pojaviše slike.

Obazreo sam se po sobi. Slična onoj gde sam ranije bio. Prišao sam krevetu, zamišljajući kako tu sigurno spava neka lepa devojka, mlada i topla.

Priznao sam joj. Ali sam dodao, da i pored toga ja ipak živim comme une fіlle, kao devojka, u onoj galami „Šarlu“ se pričulo da sam rekao comme la confiture, i nasmejao se.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

ikakve veze sa Brankom ali zato u potpunom skladu sa prikazom poezije u vremenu o kome je reč, kako se ne zadržati na onoj simptomatičnoj, do ludila i ludosti izrođenoj bolesti evropskog baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u

Bespokojan idem tamo Gde boravi moja mila, Da sam bliže onoj samo Koja me je opčinila. S nadeždom se misli bore: „Valjda mila jošt ne spava!

Da je kojom srećom Ostojić sam dospeo prirediti za štampu svoju dragocenu zbirku, pouzdano bi dao drukčiji komentar onoj na str. 25—7.

Na to mu ja odgovorim, kao što sam mu i prije kazivao, da se za hajduke zlo proriče u onoj godini kad kukavica iziđe rano te kuka po crnoj šumi, a da ih njezin glas po zelenoj šumi vrlo veseli, i da je to znak

Iz Ćurčinovih komentara se vidi da je pesma napisana onoj istoj Jeleni Kostić kojoj je posvećena i pesma Ljubopevac. I Grobni cvet je bila popularna i rado pevana pesma;

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

! — Na onog je, brate si moj slatki, sve prepisano. Tebe i tvog Stole nema kod ovog suda ni u kakvom tevteru. Onoj je Švaburini dodata i tapija i kmetovska práva. — Ja ne bendam ni njegove tapije ni kmetovske práve.

Bojić, Milutin - PESME

Hoću te, Živote, i strasno te štujem, U vrtlogu straha ja o tebi snujem. Rođen sam da budem prorok onoj četi, Što će vedra čela silno tebe hteti. Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

počeli su dolaziti, na inicijativu srpskih mitropolita, ruski učitelji, koji su, prirodno, učili mlade srpske klerike onoj verziji crkvenog jezika koju su sami poznavali.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

; ali sveti Petar daje samo onoj deci da jedu čije majke do toga dana nisu okusile j. (Karadžić, 3, 1901, 136). U Samoboru, iz istog razloga, majke

trojici mladića: sutradan ‹svaka› pozove neku svoju drugaricu da odvoji jedan struk, i čiji struk odvoji, taj će onoj što pita biti suđenik (SEZ, 40, 1927, 46). Kad k. bujno raste, biće rodna godina (ZNŽOJS, 16, 154). K.

LIMUN Zіtrone (cіtruѕ lіmonum). Limun. Pri prosidbi prosioci daju l. ili jabuku kao uzdarje onoj nevesti koja ih je darovala maramom (Srp. dalm. magazin, 20, 1861, 99). O svadbi u Gackom nevesta baca l.

Vračara trima i. nadene imena, od kojih jedno mora biti bolesnikovo, pa ih sutradan iščupa, i ako je onoj s bolesnikovim imenom načet koren, to je znak da mu je i žličica izedena. Pošto je bolest tako utvrđena, iščupane i.

Posle izvesnog vremena vračara ponavlja postupak sa davanjem imena trima i., i ako koren onoj koja nosi bolesnikovo ime bude čitav, to je znak da mu je i žličica izlečena (GZM, n. s., 26, 1971, 75 id, Janj).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Kako se na te ne ljuti? —Naljuti se, ali je sa mnom povratit: dosta da ga ja pogladim po onoj debeloj ruci, odmah umekša podobri se ... —A vidi li tvoj čovjek? —Brige njega, on kupi pare...

Onoga dana, u crkvi, kinjio se boreći se sam sa sobom. U odblesku raznih boja od stakala na prozorima, u onoj tajanstvenoj prošarici, klečala je žena pred njim, ispovjedajući se.

” Kad pjevanje prestade, gazda Jovo veli, onako kao da mu je onaj čas na pamet palo: — Koliko sam onoj budali Radi govorio da odustane od tužbe, ali što vlah uvrti u glavu, ne bi niko, ni bog!

Žamor, šum sada ga kao uspavljuje... U ušima mu bruji i od njega se udaljuje putem prama onoj strani otkuda je došao željeznicom. U samoći, na dogledu velikog grada, jača ga tuga pritisnu.

Tada je nervozno ginuo za njom. Najednom bi se kao prenuo iz sanjarije i u zaklonici, između širokih razgranina, u onoj prisjenci, razdražen željkovaše za njom ... Sav žar i žegu u prirodi osjećaše u svojim grudima.

On pođe zamišljeno dalje k onoj strani, okle se čula zveka i otkucaji motike. Kako ga ta umorna muzika k sebi privlači, nađe se ubrzo kod žive rabote

—Ja mislim — skanjivaše se mladić, — da se za nas niko ne brine. Ivu ganu bolna mladićeva briga. Mekani njegov glas u onoj toploj noći, kada je sve opšivalo, budio mu iz duše djetinjsku, bratsku samilost.

Nakon malo vremena diže se, upre očima u oltarnu sliku i gledaše je poduže u onoj svečanoj odori, ozbiljna lica, okićena bijelom bradom. Čini joj se da je blagosilja...

Jurina družina trže se u duši i sve se zgleda: red je rastati se. I nanovo suze, zagrljaji i poljupci. Ivo u onoj živoj vrevi stiskaše Marijinu ruku. Ona, ganuta, trenom ga umiljato pogleda. Milina projuri mu kroz cijelo biće.

— Radi onoga što ti je sin imao sa Cirilom? — Da, iznenada, dali nam karte za veliki sud, meni i onoj dvojici svidokov. Tako mi sriće, mislio sam: kad tamo dođem, pa kad ispravljam, vidiće i sami! Biće ništa!

Pa, pošto se sigurno i njemu dosadilo, i od umora nije mu milo da na upite odgovara, obrati se odlučno k onoj trojici iz sela: — Ali, gospodo, možete se povratiti! Ivo jedva dočeka i primače se da se oprosti.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Svečano su obučeni u duge blistave odore koje se presijavaju na suncu. Ovde sam telom, tamo u onoj povorci koja zamiče za okuku — dušom. Vučem za sobom svoju bangavu nogu, nikad mi nije bila teža.

Oni koji su čitavu bitku gledali sa bedema, ne izlažući se nikakvoj opasnosti, zlobno su dodavali kako se u onoj jutarnjoj tmori ništa nije znalo, ni ko pije ni ko plaća.

Onda ponovo pokušam s nečim drugim, požurim da pobegnem što dalje i zaustavim se na onoj uspomeni sa kraljevog svadbenog ručka i evo već sam okružena ljudima i ženama u prazničnom ruhu, prijatni romor govora i

Matija Rat je minuo, život se vratio u svoj zglob, sve se dovodi u red. Najpre je počelo od mene i Anke. Kažu: onoj ženskoj je potreban čovek.

Čini se da je Nikanor jagnje pomenuo uzgred, tek toliko da se približi onoj vrsti viđenja koja nam je bila poznata iz Novog zaveta.

Zašto moraš u mislima izgovarati besmislene besede koje si hteo da izgovoriš u onoj sinoćnoj pomami? Šta tu ima više da se kaže?

štipa po nozdrvama i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je svuda; u onoj kaljuzi napolju, u tupom bolu što mi gamiže uz kičmu i zavezuje se u hiljade zrakastih čvorića u ramenima.

Puštam da mi voda silazi niz kičmu, slivajući se sa gole glave. Kalpak sam izgubio negde usput u onoj panici koja me odjednom zahvatila kad sam se okrenuo i video šta sam uradio.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ali posle 223 meseca, t.j. pošto je Mesec 223 puta prošao kroz sve svoje mene, oni se opet nađu u onoj tački preseka njihovih putanja, pa se onda desi opet novo pomračenje Sunca.

Aristarhovim, njegove su dve strane, one koje spajaju Sunce sa Aleksandrijom i sa Sijenom, toliko ogromne prema onoj trećoj (Aleksandrija-Sijene), da je ugao između tih dveju stranica toliko sićušan da ga ne bi moglo izmeriti ni

No ta kazaljka zaostaje pomalo prema onoj prvoj, jer se Sunce u toku godine kreće prema zvezdama i to u protivnom pravcu dnevnoga kretanja.

hrabrih episkopa koji se iskupiše oko njega da ga brane, i potište, zlostavljajući ih, preko glavnih stepenica pravo ka onoj kapiji na koju je nekad, bio obešen Gligorije V.

Ja ga oslovih i doznah da je kavaz izaslanstva dubrovačke republike koje je pre mesec dana ovamo stiglo, a stanuje u onoj sivoj palati. I mi ćemo odmah onamo. Kucnusmo na vrata; čim izustih srpsku reč, pustiše nas unutra.

Vi se, draga prijateljice, bez sumnje sećate još kako smo prisustvovali onoj narodnoj svečanosti u Ženevi, i onoj večernjoj iluminaciji jezerskog pristaništa.

Vi se, draga prijateljice, bez sumnje sećate još kako smo prisustvovali onoj narodnoj svečanosti u Ženevi, i onoj večernjoj iluminaciji jezerskog pristaništa.

predele i čarobne šume, nastanjene čudnovatijim životinjama nego one što se spominju u našim bajkama, pa se zaustavimo na onoj tačci našega puta gde je nastao prvi život.

Zaista, svi idealni gasovi, a takav je bila i vodena para praatmosfere pri onoj visokoj temperaturi, pokoravaju se vrlo tačno poznatim fizikalnim zakonima.

I u nama ostavlja, kao i u onoj grudi, svaki momenat našega života svoj utisak, svoju travku, listić, svoje zrno šljunka.

Po tima stepenicama se penje i spušta svako sunce, kao i ono čovek na onoj bečkoj slici. Jedina je razlika da čovek raste, bar u svojoj mladosti, a sunca bivaju od svog rođenja sve manja i manja,

Čini mi se da me je Mefisto sproveo kroz veštičinu kujnu i doveo ovamo Margareti, onoj o kojoj sam celog života sanjao. Evo ispunio se taj san. Koliko sam srećan! No, ko to kuca na našim vratima?

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani.

Bojim se, će se sopletem, pa nekem na glavu a nekem u nedra da izručim piće. Pa me straf da izručam ćuteci i toj onoj pravo turcko tepanje! KAFEDžIJA Može, može, de. Ja ćem sve okolo teb da sam. Čak i ruci da ti pridržim.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

nužde uvek nađu jaki ljudi, oni što uspostavljaju svoje volje, ali probijaju ujedno i vrata na nekom oslobođenju koje i onoj drugoj strani godi. Julica je polako počela takođe šaputati.

A ovaj se, Bože prosti, umrcinio, teško njemu, i onoj njegovoj ženi i detetu, i nama svima. Sedam godina je „markiz” trunuo u gadu i hulio na Boga i na nebo.

Osetiše drugovi Pavlovi odjedared da Pavla nisu iscrpli. Setiše se da ima nešto i na onoj drugoj strani čoveka. Još niko ne uzima reč, ali se takoreći čujno zapaža da se u mladićima nešto uzdiže i povezuje.

licu dobila ton ružičast; lice veliko, nigde mu kraja nema od silne izbrijanosti; mnogo crne obrve Jove graničara, na onoj crvenkastoj koži izgledaju neprirodne, kao izvučene.

Marko je imao tri sina. Sva trojica lepi kao mati, ali razmaženi u onoj udobnoj kući, i samovoljni. Kornel Vlaović opominjao je sina Marka: — Preteruješ sa udobnostima.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ova dobra duša, velika u onoj meri kao što je Panteina bila, nije baš pravu mater u prirodi imala, i zato nije čudo ako nije Fidiju ili Apelesu u

Recite, na primer, onoj koju milostivom gospojom titulirate da nije mlada, pak ćete viditi kako će vam biti; a zapitajte onu koju gospojom

« — i tako dalje. — Nužno je jošt napomenuti da se svi ovi ljubovi stepeni na staroj onoj pesmi osnivaju: »Gdi ćeš biti, baba Doco«, i proče.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Na taj način stavio sam ja svoje pitanje na dnevni red pred suđaje, te je u onoj drugoj sobi, gde se večeralo, prekinut svaki dalji razgovor o udaji jedne moje sestre od tetke koji je dotle vođen.

da se jedna svastika pridruži ženi, ali kakav bi izgledao, na primer, grešni direktor banke sa trbuhom od natrag u onoj cifri gde se uz ženu priključi još pet svastika?

“ Stoga možda meni i izgleda ova komisija koja vrši pregled regruta vrlo slična onoj koMisiji na klanici koja odabira ono što je za klanje, a odbacuje ono što nije.

“ – tako, velim, neka i za našega predstavnika reku: „I ovaj je pripadao onoj vrednoj generaciji!“ Simino mišljenje nekako osvoji sve i tako, samo sa nekoliko glasova opozicije, meni produžiše

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Malo zatim releji javiše da su čelni na izlazu. Luka dohvati motku i viknu: — Komordžije, kreći! Onda priđe onoj vatri pa poče bez milosti da ih tuče.

— Ipak imamo neku sreću — veli sveštenik puka. — Zamislite da smo zanoćili na onoj ledini, gde nema ni drveta. — Ništa nam, pope, ne bi škodilo.

— Svršeno je! — reče lekar i spusti ženinu ruku, koja mlitavo pade pored tela. Komandant pešačkog puka obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom.

— Dobro, a na čemu ćeš to da napišeš? — Na jednome iscepanom listiću iz „Pravila službe“... A to ću isto kazati onoj dvojici. — I Dušan se diže. — Čekaj! — zadrži ga Luka. — Molim te, pusti neka oni napišu... — A što?

Vojnici zagalamiše. Neki razmahnuše štapovima. Preplašena životinja omače se niz obalu n reka je ponese. Na onoj obali privlačili su žurno konopac od ruke do ruke, bilo ih je preko dvadeset, i konopac se zateže, te obrnuše konja uz

Pijane smo uneli u jedan auto. Muzika je treštala. Dugo su nam Engleskinje mahale rukama. Ostadosmo opet sami na onoj prljuši. Luka se okrete svome posilnome: — Iso, skuvaj mi jednu gorču kavu!

Molio sam Boga da mi stvori makar neku putanju s leve strane, kuda bih se uputio ka onoj bateriji. Put skrete malo nalevo, ali kao za pakost, preda mnom se ukaza neka ograda od naslaganog kamenja, i zbog toga

Od onomad uveče nismo gotovo ništa jeli. Prišli su nam posilni i doneli neko pečenje, s kojim su juče ceo dan, na onoj vrućini, jurili po polju, tražeći nas. Jedemo stojeći. Đaja najednom diže nogu, pogleda u čvrstu saru svoje čizme.

Da bi to nadoknadili na drugoj strani, reše se Bugari da izvrše napad sa Kajmakčalana. Sve važnije kote na onoj horizontalnoj prečagi bile su tada u njihovim rukama. Vrh takođe. Naši su se nalazili na bližem, vertikalnom kraku.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ah, pokvarenjak jedan! Zakačio mesec za šešir kao nekada belu ružu, i leti ka najvećoj lubenici, baš onoj ostavljenoj za seme. E, da je ne dograbi! Skoči Starac sa praga i gegavo potrča prema Strašilu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Po svoj prilici, on se tada nalazio u situaciji sličnoj onoj u kojoj je prikazan Starina Novak u pesmi Starina Novak i knez Bogosav: tamo nepodnošljivi zahtevi proklete Jerine,

A na onoj na ravnoj Resavi, onđe bješe vojvoda Stevane. Na Stalaću, na visokoj kuli, onđe bješe vojvoda Todore. Na Kruševcu, grad

Na Sjenici, na ravnoj palanci, onđe bješe vojvoda Stevane. A na onoj na Bosni ponosnoj, onđe bješe Boško Bošnjanine. Na Travniku, gradu bijelome, onđe bješe Brankoviću Vuče, vezir bješe

Na onome ravnom Dukađinu, onđe bješe Leka kapetane. A na onom na Kosovu ravnu, onđe bješe vojvoda Mijajlo. A na onoj na planini Staroj, onđe bješe Starina Novače a sa bratom deli-Radivojem, s Tatomirom i s Grujicom mladim.

, str. 235), Predragu i Nenadu u novogrčkim pesmama (ibid., str. 200). Ali internacionalni karakter motiva u ovoj ili onoj pesmi nikako ne znači da je ona morala biti i ispevana prema nekom stranom uzoru.

kakvoga grčkog (vizantijskog) prijevoda iz arapskoga zbornika 1001 noć, gdje se nalazi priča o mudrom Hejkaru, koja onoj ruskoj i našoj potpuno odgovara.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Av-av-auuu! Pri kraju Gaja, na onoj strani kud se izgubio Mačak, začu se neki lom i kršenje. Stric se prosto zavali od smijeha: — Aha-ha-ha, čuješ li,

Ko će drugi biti nego Lunja. Jovanče se uozbilji. — E, onda smo propali, otkrila je logor. Svi potrčaše onoj bukvi i sjatiše se oko djevojčice, koja je stajala uza samo stablo i skromno i stidljivo pritiskivala lice uz glatku

— Ih, pa kako toga da se ne sjetim! — začudi se Jovanče. — Tamo u onoj divljini sigurno nikog nema. Ubrzo mala povorka krenu preko podzemnog jezera. Naprijed je išao Mačak s fenjerom.

Započe pipavo i opasno prelaženje od pećinskog izlaza prema onoj šumovitoj kosi. Najzad svi srećno stigoše pod okrilje šume, uključivši tu i kuju, koja se junački borila s kamenitom

— Premlad je još, pa mu Nikoletina ne da u borbu. Jovanče spazi prijatelje na onoj uzvisini i domahnu im rukom. Okrenu se i Stric, a onda pokaza prstom u pravcu onih brda otkud se čula topovska

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

na Jeđiptene: pruge gusenice, šaške, žabe, ljute komarce, s neba gorući grad, danjom učini crni mrak, najposle po svoj onoj zemlji jednu noć sve prvorodno od čoveka do skota, svega imanja pobi i pomori.

Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći. Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se. Kaza car čija je glava i reče: »Da joj učinimo poštenje kano našem prvomu ocu.

Jerno sve to očekivaše Židove Hristos Bog u onoj tugi, gladu i muki, ne bi li se oni setili što su zlo uposlovali da se raskaju i veruju ga, moleći mu se osloboditi ih.

Zarad toga se u pismu Turci prozivlju Ismailti i Agareni, a po Avramu oni su židovska braća rodom, te po onoj od Boga onda Avramu izdatoj zapovedi, i oboji se režu.

« A međer, onaj njegov smok u taj par zgodio se je bio onde na blizu u onoj planini. Doču viku, te pozna svoga gospodara po glasu mu.

Božjom voljom Josif bi u Misiru gospodin te za berićetnih godina tušteno žito skupi po svoj onoj zemlji i snese ga u Jegipat. Malo posle toga, glad golem nasta po svoj zemlji: ima do sedam godina što jednako drža.

I kade uze to apostol od cara, taki ode onamo na onu stranu gde mu rečeno [bi] praviti mu carske dvorove. I po onoj zemlji sve ono zlato i srebro razdeli na siromaš i na nemoćnike i sužnje.

I na sutra dan zapovedi car, te ga dovedoše u polate pred cara, i kade uđe unutra, smotre ga car onako u onoj neopranoj izdrtoj, ružnoj košuljini; požali ga i oprosti.

Stiže u svoju mu onamo zemlju, dođe u Ilirik. I u onoj, od njega sazidatoj na ime Dimitrijevo, crkvi častno onaj ćivotić s onim čudotvornim svetim okrutom namesti gde će se

I njega s onim ćivotom isceli. A kad već dođe k svetoj onoj crkvi, po zapovesti svetoga Dimitrija i onde od krvotočenja jednoga čoveka izleči i drugoga pak besomučna oprosti.

pak i opet đavo pakosnik svakom zlu izvodac, a dobru nazuban, kćaše i tu veliku da mu učini pakost: diže rat golem u onoj zemlji, te se svadiše među sobom ona dva bega vlaški i bogdanski, do krvi.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa bi se opet okrenuo i gledao na onu stranu kud bi prošla Zona u onoj njenoj zelenoj atlasnoj bundici i alevim šalvaricama, koje su za dva-tri prsta virile ispod žute satinske suknjice sa

kad čovek uđe u takvu kućicu, on se oseti nekako više sam, svoj; daleko od grada i vreve i tišme gradske, i on uživa u onoj prijatnoj tišini kućevnoj.

se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva: — Zbrasmo se, strinka Doke, ’oćemo, ete, da ženimo onoj naše magare!...

Nema veće niko da ulegne na portu!... Nema docna kući dolazenje! A sag?... Pamtim u onoj vreme, u godinu jedanput eli dvaput ako si iskočim poradi, ete, nekuj poslu u čaršiju.

Premisli’ se ja: E, što mu trebaju, majke, katanci na sandaci, kad ima — em kakav golem! — na vrata?! Ta si uznem onoj sikirče, pa i po katanci, pa i po sandaci! Kad si podigo’ kapci, — lele majke, što će da vidim u sandaci!

Priča o dobrom detetu Manulaću, koja je Priča Prava suprotnosti onoj ranijoj priči o Mitku čorbadži-Petrakijevom Manulać je bio sin česnih i bogobojaznih roditelja, Jordana i Perside, i

Kako da bidne!... — Lele, Jevdo! Što će da bidne ubavinja kad se uznu! Ubav Manča, a ubavo, ete, i Zamfirče, onoj Zone — ta što će deca da gi bidnu ubava, sve na tatka i na majku!... A ti baba gi, pa gi držiš na krilo!...

— Što ne udavate, mori, Tašano, onoj vaše čupe?... — Koje čupe? — Ete, ono vaše Zone? — Pa će gu udavamo. — Pa što čekate veće?!

— Dosta de! — prekide je Zamfir, ali tetka Taska ipak nastavlja: — ... Onoj mu treba za kef, a ovo naše pa za pare... i što iska da si ulegne u čorbadžijsku, potakvu familiju...

Sede na minderluk, uhvati se za čelo i, teško dišući, gledaše unezvereno oko sebe i ne verovaše čisto onoj tišini i usamljenosti u kojoj se sada nađe posle malopređašnje tišme i vreve!

Mane Zoni, tako vešto da je ispalo sasvim po onom narodnom: „I kurjaci siti i ovce na broju”, ili, još bolje, po onoj. „Ni luk jeo, ni na luk mirisao”; a to će poštovanim čitaocima jasnije biti tek u idućoj, trinaestoj glavi.

Priseli su za bogatu sofru, za one mnoge gospodske đakonije na onoj velikoj siniji, i kao davno što nisu, jeli su i slagali u se polako i natenane čitav podrug sahata.