Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko, prethodila je nekoj opakoj Miloševoj zamisli ili je tu zamisao sledila.
Kad je ugledao vidinske žitelje kako se, izbezumljeni, tiskaju po prista ništu, po opakoj hladnoći, Anastasijević je zastrepeo: u toj iznenadnoj a nakaznoj stvarnosti kao da se i za njega krila neka zamka.