Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Išao je zamišljen stazom; suve grančice puckahu mu pod nogama, a opalo lišće šuštaše. Na stazi se susrete sa Marinkom Marinkovićem.
12. GORSKI CAREVI Stanko se uputi lugom. Pod nogama njegovim pucahu suve grančice i šuštaše opalo lišće, a on se zadubio u misli... Nije se mogao načuditi otkud tu Kruška i Marinko?...
San više ne beše prijatelj starim trepavicama njihovim... Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Lišće opalo, i crni se ogolićeno i pokislo granje na drveću; opao kreč i lêp sa kuća od silne kiše, pa ti izgledaju kuće izdrpane
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
se tiče njegovog bratučeda, Pavle im predlaže sad, da u Rosiju ne kreću, dok je ovako, toplo, i lepo, jesen, kroz lišće opalo i požutelo, nego da sačekaju da zaveje sneg, i da, po snegu, putuju. Kaže, tako će brže stići u Rosiju.
Kao što jesenji vetrovi nose, kad duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile iseljenika u Rosiju, iz Bačke i Banata, prolazile, te jeseni, kroz hungarsku ravnicu i
Što je drum dalje odmicao, od Ujhelja, u brda, lišće je bilo sve gušće opalo i ležalo, na zemlji, uvelo. Šumsko drveće, grane kao neke ruke, sve su bile više isprepletane, u mraku šume, u koji je
Pretvoriti se u pepeo, koji će Sunce, u opalo lišće, na putu koji je prešao, rasuti. Neko vreme, kao omađijan zalaskom Sunca, Isakovič osta tako, izdignut, u sedlu,
Tamo je sve bilo toplo, blago, svetlo, tiho, a jesen je prolazila, jedva čujno, u šušnju žutog lišća, koje je opalo. U Kijevu, sve je bilo ogromno, požar koji je goreo, a oko kuće Žolobova ruže su cvetale, i u oktobru.
Kao što lišće opada u jesen i sa nekog hrasta, sa tog, još mladog čoveka, bilo je, početkom tog oktobra, opalo sve: i snaga, i veselost, i volja, pa i zdravlje. Taj tako snažni konjanik, tužio se, kao dete, na glavobolje.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Služio je u Beogradu kao lekar okruga beogradskog i lekar beogradske bolnice (1881). Kad mu je zdravlje opalo, stupio je u vojnu službu. Bio je sanitetski pukovnik i lični lekar kralja Milana. Umro je u Beogradu 29. decembra 1890.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada se još više razdani, naše slutnje postadoše strašna stvarnost. Mrtvi vojnici su ležali kao opalo lišće. Topovi i kare bili su okrenuti u raznim pravcima, šestorne zaprege mrtve.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
znam !«... I on se stade pribirati. Odjednom skoči i iziđe u dvorište. Stade hodati tamo-amo, a pod nogama mu šušti opalo, žuto lišće; a nad njim se nošahu gusto zagasiti i beličasti oblaci, plivajući tiho preko nebesnoga svoda.
Deca nose započete korpe, odeljane vitke ili očišćenu lozu da produže rad... Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška... Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ne treba ti ni da se mučiš, samo zini... Tri koraka od tebe raštrkala se pozna šeptelija, lišće u pola opalo, a na golim i crnim, rapavim grančicama žute se slatke praske, ka' istovetno smilje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje s njega da gori, jer bi se takvome kuća ugasila ili bar bi mu ruka usahla« (SEZ, 20, 1913, 42) — i to,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Obnavlja se Dadara kao proleće posle dugih zimskih mećava i lapavica. Evo ga gde čuči držeći konja za uzdu. Lišće je opalo sa žbunja a on lista.