Jakšić, Đura - PROZA
Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate. Nijedno pseto nije zalajalo na njega...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Znam, znam... Nego šta si to nakupovao? — Opanaka, soli i još štošta. — Pa vi to mećete u parčadima so u jelo? — upita gospodin razgledajući krušac soli. — Je l̓ te?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”.
A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta! I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!...
— Evo me, dragi aga... Malo sam se zadržao — odgovori Marinko, smešeći se i skidajući štapom blato s opanaka. — Jesi ozebao? — Nisam. Kako sam žurio, i oznojio sam se. — Sjedi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ne bijeli se na njemu seljačka košulja, ni na putu ostaje široka stopa od opanaka. Nasloni se na vrljike, a iz popove kuće, kao mjesečev zrak, lako se kreće druga slika, u dugim haljinama; korača plotu,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— dodaje Nića. — Otkroj ti, onako, jedno parčence, kol’ko, kad ostane kožurica, da može da izađe jedan par pavorski’ opanaka od nje. Nemoj da te buni štogođ što je ča-Nića »beamter«; prošlo je to posle »bune« i Klićana!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imali smo i kućer i kućišta. A pogledaj me sada. U nas više nema, naka, ni gunja, ni sukna, ni opanaka. Zar ne vidiš da sam prava prosjakinja? Pa zar i taj kućer da mi uzme ona nakarada?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
žive Srbi, da bi se odagnale „ale“ (babice) od deteta i porodilje, pale se nečiste stvari (na primer, kožne zakrpe od opanaka, goveđa balega i sl.).
Milićević, Vuk - Bespuće
seljaka, mokri i pokisli, sa izvraćenim dugim kožunima; sa dugih, prljavih jarećih dlaka kožuna i iz blatnih, kaljavih opanaka, koji su ostavljali za sobom široke tragove, cijedila se i curila voda, praveći žućkaste lokvice po podu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Eno, i ona moja pokojnica, laka joj ...lak joj onaj oblak pod koji je odletila garavijeh opanaka zajedno s kućom i štalom ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da ispada slama, čakšire mu se smaknu, jeleci, mintani sve se to razleluja,...
zrak blještao i udarao ga po očima zasenjivajući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem, umrljanom licu.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos. Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.
otvori oči od krmelja, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila ne bi ti dobio ni tih opanaka. Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća.
Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje stade se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio!
onda ga zapita vidi li što, a on mu odgovori da ne vidi ništa osim jednog magarca i na njemu čitav tovar poderanijeh opanaka. Onda mu đavo reče: — Sve sam ja ono poderao, dok sam tebe tu viđeo.
Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći uzrečicu „Dosta je đavo opanaka poderao dok je to i to učinio.“ 78. ZABUNIO SE KAO CIGANIN U LUKU: Zabeležio Vuk St.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jesi li me spazila il' nisi, zbunjenoga seoskoga đaka, svjetlokosog i očiju plavih, u oklopu novih opanaka, kako zija u izloge skupe? Mala moja iz Bosanske Krupe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razleže se otuda: „Nazdar, nazdar“... Ali ipak, njihove cokule su mnogo bolje od iscepanih opanaka i, posle srdačnog pozdrava, svlače Česi cokule, „darujući“ naše vojnike.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste morali onako da ih vešate? DROBAC: Kako onako? VASILIJE: Onako gole, bez opanaka i čakšira? DROBAC: Da sam se ja pito, ja bi im poskido i gaće! Ništa me nemo gledati!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dosta je đavo opanaka poderao dok je to i to učinio. — Pripovijeda se kako je đavo nekakvoga pobratima svoga sve varao, i na zlo navraćao,
onda ga zapita vidi li što, a on mu odgovori da ne vidi ništa osim jednog magarca i na njemu čitav tovar poderanijeh opanaka; onda mu đavo reče „Sve sam ja ono poderao, dok sam tebe tu viđeo“. Ej tužan!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos. Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.
jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: „Moli se Bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”.
” Onda joj on reče: „A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?” A ona mu odgovori: „Ja sam tvoja sreća”. Kad on to čuje stane se busati: „I ti li si moja sreća, Bog te ubio!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kasnije se njegova soba ispuni vlažnim kašljem, duvanskim dimom, smradom mokrih svinjskih opanaka, molbama za pozajmicu, i: „Dolazi li Vukašin?
Postideo se zbog očevog prekora, opanaka i gunja. „Gazdi da poljubiš ruku, i sve što kažeš, da je pametno“, opomenuo ga otac pred velikom magazom u Savamali.
Opet sede na krevet. Dugo gleda u grudvice snega otresene sa Stevinih opanaka, pa, ne dižući glavu, reče: — Moramo. — Žene će zabadava poskidati bele marame. Korist će imati samo pop Veličko.
Bez ijedne Misli klekla je uz kamen. Čula je šum kaluđerovih opanaka što su se gubili iza stubova, i tupo, jedva čujno kapanje voska po crvenkastoj polutmini.
U svitanje, mekim šumom goveđih opanaka prišao joj je kaluđer i pozvao je da ustane. Zapalila je dvanaest sveća, poljubila krst hladniji od zimskog jutra,
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima šapuću, traže mu pet dukata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
onom klepetušom, seljak već zaždio drumom, tutnji sve petama i beži što ga nose noge, te mu se otpetljali kaiši od opanaka i sve purnja prašina za njim, samo da umakne i da ne preplati onu klepetušu što ima zvečak u zvečku...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
obrte i uze da posmatra gde će pasti prvi pogled Đuričin; ali ovaj uđe pognute glave i gledaše neprestano u vrh svojih opanaka. Policajac, onako od prilike, pogleda u jednu stranu krova i reče: — Ded', Đurice, dohvati nam!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos. Onda reče u sebi: „Idem k bratu svome da vidim kako je u njega.
otvori oči od krmelji, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka. Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća.
Onda joj on reče: — A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka? A ona mu odgovori: — Ja sam tvoja sreća. Kad on to čuje, stane se busati: — I ti li si moja sreća, bog te ubio!
SLIPAC I HADžIJA Uhvate hajduci nekakva slijepca, te mu sve što je kod sebe i na sebe imao ponesu, osim gaća i opanaka, pa ga na ono isto mjesto ostave i pobjegnu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Možeš smerat’ mnogo „šetnja“, Čupavih članaka — Bez poziva na pretplatu Nemaš opanaka. Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi.
Ćipiko, Ivo - Pauci
perčinom, mokra sa poderanim gunjcem, koji se još odjutros vrti oko banka i za sobom ostavlja trag blatnih popriječanih opanaka. — Poznajem ja, bolan, Andriju Ružića, malo je podalje od mene: opremi ga. — Ne da gazda... A što?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ono što je on pristao da im da to su tri nove težinove košulje i tri para opanaka od teleće kože, sve to dobro poškropljeno svetom vodicom, okađeno tamjanom i obilno posuto pepelom od glogovine.