Obradović, Dositej - BASNE
pak (to što je najgore) visokouman, a on neće nipošto sebe da ponizi da od drugoga što primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe.
Ni zašto drugo nego što ostaju kao su im i stari; i — što je opačnije — malo pomalo bivaju sve to gori, dok god ko pametan njima ne oblada, pak onda one koji ne budu hoteli od zla prestati
Svako dokazatelstvo koje se podupire s prokletstvom i s anatemama, ili, što je jošt opačnije, s sabljom po vratu, to se već vidi šta je, samo nek je slobodno kazati.
“ Kakovo siromaško poznanetvo i prezritelno mudrovanje oni koji tako govore o nauci imadu! To je opačnije, nerazumnije i luđe nego da bolestan reče: „Našto mi zdravlje? I, nerazuman: „Našto mi razum i pamet?
A ovakovi ljudi ako su nevježe i neučeni, šta su? Po duši, česti i sovjesti, ništa! I mnogo više, | opačnije i gore nego ništa!