Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On voli lepe reči kao lepo cveće i lepe melodije; one ga zanose i opijaju. On slika rečima, često i misli rečima, sav se predaje ređanju lepih, zvonkih reči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar zbilja plavetnilo i zelenilo snegova i leda oko zemlje, ljubičaste magle nebesa, koje su van života, ne opijaju slađe neto vino? Zar zbilja oholost i snaga, samoća zveri, sloboda i mržnja, ne opijaju slađe nego mleko?
Zar zbilja oholost i snaga, samoća zveri, sloboda i mržnja, ne opijaju slađe nego mleko? Večni mrak i večno nebo, što nad crkvom pada, modra pustinja mora, što se iza nje širi, rumenilo tela,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Otkud ti znaš da sam došao? — odgovori on i pogleda je pravo, prvi put u životu u one čudne, zanosne oči, što opijaju i sažižu kao vatra... — Kazaše ljudi što dođoše iz opštine. Vele da si vezao kmeta, pa ga posle pustio; je l’ istina?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— opazi gospodin upravitelj i pogleda na svoga starješinu. — Beštije, opijaju se, a sutra će crkavati! —odgovori načelnik. — Akamoli nevolja! — osmij ehne se presvijetli gospodin.